Вести са Православне страже: Среда, 07. 04. 2021.г…
Свакодневно се одржавају и целодневни непрестани Православни протести испред назовивладе Србије…
И у доба глобалистичке репресије пројектом Корона вирусом…
Свакога дана непрестано за Православну слободу Србије узастопно већ 1834. дан по реду… И данас одстојасмо испред назовивладе Србије све очекујући нову Православно исповедну 257. заредом Литију Београдом… Што ће рећи ВИШЕ ОД ПЕТ ГОДИНА ПРАВОСЛАВНИХ СВЕДОЧЕЊА ПРОТИВ ВЕЛЕИЗДАЈЕ испред тзв. „Владе Србије“
Кад у овоземним правилима важи изрека „ко чека тај дочека“ колико је то 
остварљивије за оне који чекају са Православном вером помоћ од Бога Живога и Свемоћнога..
+++
„Онај ко не изабере да пострада за Истину Божију, биће кажњен много болније страдањем које није изабрао.“Свети Марко Отшелник
+++
Комплетна сутрашња Житија Светих (звучни запис):
Сабор Св. Архангела Гаврила (први), и житија других Светих за 8. апр./26. мар.
ИстиноЉубље – свима Вама!
+++
Старац Јосиф Ватопедски:
… „Наш Исус је рекао: “Тражите прво Царство Божије и све ће вам се друго додати.” Када ходимо правим путем, постићићемо више него што мислимо. Дакле, морамо да истрајемо, чак иако смо покушали хиљаду пута и није успело. Немојте да умишљате да је нешто кренуло наопако. Нити смо ми променили наше намере, нити се Бог променио, а очигледно ни ђаво. Изрека “иштите и даће вам се” је генијална. Ако смо питали, одговориће нам се; ако смо тражили, наћи ћемо, ако смо закуцали, биће нам отворено. Да ли је могуће за сунце да се не роди на истоку? Да ли је могуће за нас, слабе, да не паднемо?“…
БЛАГОДАТ
Наш живот се сваким даном понавља. Иако је наш дух у сваком тренутку спреман да донесе нову одлуку и има добру намеру, тело је слабо. И не само тело. Поред тела ми морамо да се суочимо и са нашом природом, навикама, местима, људима и стварима, чак и са ђаволом. Све што нам преостаје јесте наша добра намера и тајанствено деловање Божанске благодати, која је свемоћна. Теоретски, све ово је лако, али у пракси тешко је, као што сви то из искуства знамо. Свакога јутра почињемо изнова. Ми одлучујемо да од сада па на даље нећемо да подлежемо нашим страстима. У реду. Али овим, страсти нити су изопштене нити протеране и не напуштају нас када им ми то заповедимо. Да би нас оставиле, ми морамо да бијемо страшну битку. То можемо постићи онда када благодат Божија победи, а не човек. Страсти су изван наше људске природе. Не можемо их ухватити, нити их можемо контролисати. Само благодат може да их отера и да привуче врлине. Када? Онда када покажемо упорност…
Зато је наш Господ нагласио потребу да покажемо стрпљење и истрајност. “Трпљењем својим спасавајте душе своје.” (Лука 21:19) Чак и када се молимо Он каже куцајте, иштите и “молите се да не клонете.” (Лука 18:1) Онда нам Он даје примере са којима нас посрамљује. “Који је међу вама човек од кога, ако син његов заиште хлеба, камен да му да? Или ако рибе заиште, да му да змију? Када, дакле, ви, зли будући, умете даре добре давати деци својој, колико ће више Отац ваш небески дати добра онима који му ишту?(Матеј 7:9,10,11)
Он ће “неупоредиво више учинити од онога што ми иштемо или мислимо.”(Ефесцима 3:20) Немогуће да таква обећања неће бити испуњена. Наш Исус каже: “Небо и земља ће проћи али речи моје неће проћи.”(Марко 13:35) Управо из тог разлога Син Божји је дошао на земљу. Реч Божија нема разлога да трипи “празнину ” до да врати човека у наручје Божанске љубави. То је “нова творевина”, која је супериорна у односу на претходну.
Постоји још једна тајна коју су нам Оци оставили и које морамо бити свесни. Повремено, када ствари иду добро, благодат дозвољава да нас нападну искушења. Објаснићу. Благодат никада не узрокује искушења. Ох, то је богохулно чак и да изговорим. Мрак се никада не рађа из светлости, никада. Објаснићу ово мало боље. Ја се и даље борим против одређених страсти које ми сметају, борим се против зле навике која ме мучи. Желим да ме остави. Молим Господа да ми да оно што ми треба. Господ, својом свеспасавајућом промишљењем, које обухвата све, види да није погодно време да се одазове. Благодат, уместо да то уради, игнорише ме. Блаогодат зна зашто. Бог је сам себи довољан и интервенише на њему знан начин; шта год да уради је свесавршено. Све што Господ чини потпуно је, а не непотпуно. Дакле, потребно је време. Морамо показати издржљивост, тако да постоји довољно времена за људе, узроке, места, прилике, чак и за искушења да буду припремљена. Чим су они спремни, Он долази и све обавља у целости. Он то постиже.
Постоје и други погледи по истом питању, које су нам наши свети Оци предали. Неколико пута, благодат интервенише и доноси казну, остављајући особу беспомоћну, како би је сачувала од будућих искушења, за које Господ зна да ће на особу имати утицаја, због њеног неискуства и несавршености. Ове тајне су толико велике да их је немогуће обухватити.
У другим приликама, благодат одређује особу као путевођу других и дозвољава искушењима да је муче како би је припремила, да би била искусна у свему док не дође време да устане за Цркву, и постане светионик и путеводитељ многима. Благодат га искушава на тајанствени и несвакидашњи начин. Да ли се сећате шта је Господ рекао : “ Нема ли лончар власт над глином, да од исте смесе чини шта хоће?” Благодат на исти начин дела. Све ствари које смо поменули говоре нам да морамо да покажемо стрпљење и издржљивост и да имамо довољно вере.
Пошто наш Исус каже: “Моје речи неће проћи”, морамо бити сигурни да нас вера неће разочарати. Само људи могу разочарати једни друге, јер имају ограничене капацитете и њихово знање је непотпуно. Бог то не ради. Он ће нам дати шта год да затражимо, све док то има везе са нашим спасењем.
Истински верујући пријатељ рекао ми је једном да од тренутка када је започео своју борбу Господ му је показао своју милост и прави пут. Док се борио, молио се Господу да га ослободи од неких тешких ситуација, које је било више немогуће издржати. Иако се много молио, није налазио решење за своје проблеме. Прошле су 42 године. И благодат му се јавила: “Сећаш ли се да си ме замолио да ти откријем своју вољу о једном конкретном питању? Моја воља била је да чиниш то што си чинио све ове године.” Мој пријатељ је питао благодат: “Шта да сам чинио другачије?” Одговорила му је: “Онда би изгубио своју душу.” Ово су тајне, нама недокучиве. Стога, морамо да покажемо стрпљење.
Читамо у житију св. Серафима Саровског да га је неки Рус, по имену Мотовилов, питао да му објасни шта је то благодат. Двадесет пет година касније, када је човек заборавио на своје питање, св. Серафим га је позвао и рекао му: “Дођи, показаћу ти одговор на питање које си ми поставио пре толико година.” Господ може узети више времена, али Он не заборавља.
Једном када одлучимо и желимо да будемо спашени, ми се боримо да се ослободимо наших страсти и истински желимо да благодат Светога Духа пребива у нама и покаже нам шта да чинимо. Наш Исус је рекао: “Тражите прво Царство Божије и све ће вам се друго додати.” Када ходимо правим путем, постићићемо више него што мислимо. Дакле, морамо да истрајемо, чак иако смо покушали хиљаду пута и није успело. Немојте да умишљате да је нешто кренуло наопако. Нити смо ми променили наше намере, нити се Бог променио, а очигледно ни ђаво. Изрека “иштите и даће вам се” је генијална. Ако смо питали, одговориће нам се; ако смо тражили, наћи ћемо, ако смо закуцали, биће нам отворено. Да ли је могуће за сунце да се не роди на истоку? Да ли је могуће за нас, слабе, да не паднемо?
Није то случајност да нас је Господ позвао да га следимо. Ко нас је довео овде? Ко нам је дао снаге да се одрекнемо природе, да постанемо предмет подсмеха и да себе предамо у изгнанство? И не сам то, ми такође бринемо да ли смо изгубили самоконтролу, да ли смо спавали дуже него што је требало, или показали непослушност! Ми бринемо о овоме јер благодат Светога Духа обитава у нама и обавештава нас о свему. Ово је истина. То нису само умирујуће речи. Држимо доказ милости Господа нашег Исуса Христа у нашим рукама.
Он нам је дао “велики” дар. “Док смо још били грешници, Он је умро за нас.” Он је био разапет и преко Крста је укинуо грех и потписао обвезницу за наш улазак у истински живот, разрешивши нас наших грехова. Сада је на нама да покажемо мало стрпљења, не да одустанемо, већ као добри слуга да останемо будни и да чекамо да се наш Господар “врати са свадбе.” Када се врати Он ће позвати свакога од нас. И ми ћемо поносно одговорити: “Овде смо, Господе. Од како си нас позвао ми смо чекали на Тебе да дођеш и држали смо Твоја обећања.” И тада ћемо чути Његов глас: “Добри и верни слуго.” (Матеј 25: 21) То је истина. Ви ћете ово доживети, ако се посветите проучавању Писма и ако се усресредите на ваш духовни рад.
Требало би да извршавате додељен задатак савесно и послушно. Требало би да будете у стању да видите истинско присуство Божје воље у лику вашег Старца. Свако од вас би требало да мисли да једино он, старац, и Христос постоје. Чим обавите ваше послушање требало би да се радујете, а не да будете нерасположени, да избегавате једни друге. Требало би да будете љубазни једни према другима. Међутим, не говорите без разлога. Кажу да је немогуће избећи грех у “доконим разговорима.” Мудар Старац каже: “Као што се штап може забости између земље и камена, на исти начин грех пребива међу онима који се баве са “чио сам ово или оно.” Да ли је то прикладно за нас? Докони разговори су за оне у свету, који немају шта боље да раде, сем да причају о “овоме или ономе.” Ми само треба да бринемо о тајнама Царства Небеског. Ми само треба да бринемо о рају. “Подигните срца ваша.” Где да подигнемо срца? То је свето место “где као претеча за нас уђе Исус, извршивши вечно искупљење. (Јеврејима 6: 20 и 9:12) Ми морамо гледати на небески олтар, где је наше трајно боравиште. “Јер овде немамо постојаног града, него тражимо онај који ће доћи.” (Јеврејима 13:14) Ми смо грађани раја. Авва Исаија каже: “Сећајте се Царства Небеског, како би полако почели да за њиме чезнете.” Ово сећање појачава ревност нашу.
То је оно на шта сам хтео да Вас подсетим у овом моменту свеобухватног покајања (тј. поста). Дакле, хајде да наставимо да тражимо “ Исуса, Начелника и Савршитеља вере.” (Јеврејима 12:2); Онога који је предмет наше љубави; онога који нас позва и који нам даде да окусимо сласт Његовог позива и који нас води да ходимо путем светитеља.
! СПАШАВАЈУЋИ ГРАЧАНИЦУ - СПАШАВАМО СЕБЕ ! 
Оставите одговор