! СПАШАВАЈУЋИ ГРАЧАНИЦУ – СПАШАВАМО СЕБЕ !

ВАЉЕВО НА ВОДИ !?

Свети Варнава Настић: „Мислим да ћемо ми, Срби, једнога дана,

морати дати једно тешко признање:

да смо подносили страдања много мање за „крст часни“,

него за „слободу златну“.

„Пред Ваљевом се налази катастрофа са више десетина хиљада могућих жртава. Косовска Грачаница ограђена је жицом, Ваљевској Грачаници прети потапање од нас самих. Парадокс је да је тај манастир из доба Немањића, а који је под високом државном заштитом, пред уништењем од те исте државе чију заштиту наводно ужива“ – говори за Хазардер др Милица Томашевић, председник Програмског одбора Савеза еколошких организација Србије. Она наводи да је због енормне пљачке средстава током 27 година улагања (изградње) промашеног објекта Србију коштало превише. Објашњава да су уложена средства непропорционална у односу на век трајања и на штету по људе и околину која ће настати после 25-30 година колико ће трајати акумулација, а након које ће остати само депонија отрова. Пита се ко би нормалан деци оставио у наслеђе такву пошаст?

Наша саговорница истиче да глас науке нема ко да чује, што је саопштено од научника на научној трибини о погубним последицама бране Ровни, те да су урађене и докторске дисертације којима је указано на опасност од загађења постојећих извора воде. Не постоји земља у свету која штити своје највредније споменике као што то планира да уради наша. Одређен напредак у тој области су, поред Северне Кореје, постигле егзотичне земље под влашћу ИСИЛа, у којима се споменици стари вековима рестаурирају помоћу маљева и багера. Манастир Ваљевска Грачаница могао би ускоро да постане први манастир Немањића под водом. Што нам непријатељи нису срушили током ратова, сами ћемо. Преживела је Грачаница свашта, али нас изгледа да неће. Узалуд тешка артиљерија научних плотуна. Узалуд вапаји бранитеља Светиње који не траже да се после 30 година градње зауставе радови на брани, већ да се вода у будућој акумулацији заустави испод коте 333 метра. Висина пројектоване коте износи чак 360 метара, а пуњење бране планирано је овог лета. Мантра осуђених нациста на Нирнбершком процесу, оличена у „радили смо све по закону“ постаје заштитни знак рушитеља српске историје.

Наводи да се непредвидиве последице бране Ровни не могу ни замислити, али да су људи у Ваљеву, углавном резигнирани, као да их то не дотиче. Многи Срби почивају на одру лењости и заслепљености, а о спасењу су и заборавили да размишљају. Немају кад: треба се жалити, спавати, судити друге, а других има доста… Шетају иконе на грудима, као пуњени фазани, а на делима нуле.

• „Има оних који се плаше моћника, али би се овакво стање могло објаснити изрекама Иве Андрића да: „Дуготрајно робовање и рђава управа могу толико збунити и унаказити схватање једног народа да здрав разум и прав суд њему отанчају и ослабе, да се потпуно извитопере. Такав поремећен народ не може више да разликује не само добро од зла, него и своју сопствену корист од очигледне штете“.

Приликом доношења одлуке о изградњи бране, изостала је јавна расправа. Брана је најављена као посао века. Код нас је сваки посао „посао века“ из разлога што реализација траје сто година. Истина, ову брану граде тек око 30 година. До данас нису извршена обавезна сеизмолошка испитивања иако је у питању трусно подручје.

• „Према независној студији европских експерата ова брана је у подручју сеизмогене структуре високог потенцијала, што значи да је опасност од разарајућих земљотреса стална. Недавно смо преко службе Заштитника грађана добили Извештај комисије за технички преглед послат из министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре. Из Извештаја се не види да ли је у брану уграђен сензор за сеизмолошка праћења; да ли ће се вршити мерења у периоду од две године, што је законска обавеза након уградње сензора. За брану никада није извршена процена утицаја на животну средину, а према проценама неких стручњака, уколико брана попусти, Ваљево би за десетак минута било потопљено“, истиче др Милица Томашевић као један од могућих сценарија.

Манастир Грачаницу обнављао је и Свети владика Николај. Говорећи о њеној величини рекао је: „Не морате, децо, ићи чак на Свету Гору јер ево Вам Свете Горе овде“ (указујући руком на Грачаницу).

Манастир је старији и од саме СПЦ која не чини довољно како би спречила потапање. Највернији у борби против васионске саблазни потапања манастира је портпарол Истине, монах Антоније Давидовић (једном монах – увек монах, завете је дао Богу, а не људима). Борба једног човека против читавог система поставља питање какви смо то хришћани, уколико знамо Тертулијанове речи: „Ако је хришћанин само један, онда хришћана ни нема.“ Давидовић се бори против оних што туђ хлеб једу, а наш свет хоће да мењају. У сличној ситуацији, игуман Псково-печерског манастира, Алипије, одбио је да послуша писмено наређење свог епископа које би довело до затварања манастира. Поцепао га је. Игуман је непослушност објаснио речима: „Не слушам људе слабог духа, само оне јаког духа.“ Чини се да су људи из наше Цркве данас сувише ћутљиви и уплашени, ограничени формом. Као да заборављају да Бог воли храбре.

Она истиче да би било добро и да неко одговара за средства утрошена до сада, у протеклих 30 година, а без намере да се уважи глас 33.000 потписника петиције против овог пројекта, која је надлежнима упућена септембра 2012. године. Наводи да је потребно урадити ревизију Пројекта у смислу потребе за водом, као и опасности које акумулација представља са друге стране. Предочена су решења за снижавање нивоа бране, што не би довело до загађења извора, као ни до потапање манастира. На основу доступних аргумената јасно је да се ради на форсирању пробног пуњења акумулације у што краћем року, те да ће се прећи висина коте од 333 метра (акумулације запремине 51 мил м³). Овде се поставља питање да ли ће Ваљево издржати удар више од 50 милиона кубика воде, или ће се претворити у Атлантиду. Како не би дошло до тога, треба извршити ревизију коте 360 како би се утврдило коме је и због чега потребна толика количина воде. Потребно је изградити и заштитну брану испред манастира која већ постоји као идејно решење у склопу бране Ровни. Тиме би сви били задовољни јер не би имали губитке у брани од 512. литара у секунди, подземни издани не би били загађени, манастир не би био потопљен, као ни Ваљево у случају да брана попусти.

Знамо шта представља амбасада, а ваља знати и то да је храм амбасада неба на земљи. Упозорио је Свети Варнава Настић: „Мислим да ћемо ми, Срби, једнога дана, морати дати једно тешко признање: да смо подносили страдања много мање за „крст часни“, него за „слободу златну“. Остаје да се види да ли ће неко у Србији да послуша макар глас науке како би се извршила ревизија „Скадра“ који градимо три деценије. Некада су манастире рушили комунисти, данас их потапају њихова деца. Ако потопимо Светињу, потопићемо и Београд и Србију. Како ствари стоје, довољно смо глупи да то и учинимо. Нека нас опоју, нисмо боље ни заслужили. Боље непријатеље од нас самих и немамо. Мада још није касно да постанемо људи.