! СПАШАВАЈУЋИ ГРАЧАНИЦУ – СПАШАВАМО СЕБЕ !

Спаси, Боже, Грачаницу

 

(песма једног србског свештеника

Грачаничких мука – новог Јосифа)

 

Спаси Боже Грачаницу, спаси Господи!

Силом Твојом Ти је чувај и Крстом Часним.

Грачаница јесте слава ваљевског краја,

Грачаница јесте понос свег Православља!

Од давнина па до наших смутних година,

Сила ада Грачаницу стално напада.

Грачаница јесте слава ваљевског краја,

Грачаница јесте понос свег Православља!

Немањићи свети Срби, саградише је,

А Николај из Лелића кубе подиже.

Грачаница јесте слава ваљевског краја,

Грачаница јесте понос свег Православља!

Са две стране окружена својим сестрама

Са Јовањом и Пустињом благословена.

Грачаница јесте слава ваљевског краја,

Грачаница јесте понос свег Православља!

Мила браћо бранимо је од потапања,

Да нам душа не би вечно у ад пропала.

Грачаница јесте слава ваљевског краја,

Грачаница јесте понос свег Православља!

Еј, Владике и попови – Крсте дижите,

Одбраните Грачаницу од зле прилике.

Грачаница јесте слава ваљевског краја,

Грачаница јесте понос свег Православља!

О, монаси Светосавски и монахиње,

Што ћутите пред страдањем ове Светиње.

Узнесите Богу молбе, молбе велике,

Запостите  свете посте, посте ванредне.

Грачаница јесте слава ваљевског краја,

Грачаница јесте понос свег Православља!

Окупите народ Божији из све Србије,

Па Литијом Крстоносном силе гоните.

Грачаница јесте слава ваљевског краја,

Грачаница јесте понос свег Православља!

Еј народе светоСрбски чуј нам уздахе,

Не дозволи да те силе адске победе.

Не дозволи потапање Србске Светиње

Заштити је, одбрани је од погибије.

Грачаница јесте слава ваљевског краја,

Грачаница јесте понос свег Православља!

Јер ако је потопимо, тешко се нама,

Стићи ће нас казна горка од Вишњег Бога.

Као некад у Овчару, тужне ли приче,

Погибоше многе душе, сад се нариче.

Грачаница јесте слава ваљевског краја,

Грачаница јесте понос свег Православља!

Уздајмо се у Господа и Архангела,

Да Аранђел Мијаило с Неба погледа,

Да нас види да бранимо Његове дворе,

Грачаницу да не дамо да Је оборе.

Грачаница јесте слава ваљевског краја,

Грачаница јесте понос свег Православља!

Обретење Грачаничких мученика

 

(Песма о.Марјана посвећена повратку насилно отетих моштију Мученика Грачаничких натраг ка Светињи)

Манастири наши

Храмови су Божији,

домови молитве,

сузарници наши,

и Свете ризнице,

молитве, уздаха,

где смо се молили

кроз векове дуге

кад нас снађе беда

и нестане даха.

Видиковац дивни

Светих Божијих Тајни,

Грачанице, Ти си,

вековима била,

станиште свемоћне

Божије благодати,

ангелским силама

и Господу мила.

О, каквог цинизма,

Србска Црква жива,

народ нам страдални

још изумро није,

манастире старе

потапају нама,

племе наше сада

сном мртвијем спије,

ретко који Србин,

рад тог сузе лије.

Ко овце на клање,

множество монаха

Турци робе, вежу,

и главе им режу.

И димом их муче,

и ватром их пале,

док их у пећини

живе не сагору.

О, Боже Једини,

па људи су звери,

шта створ Божији ради

Божијему створу.

Грачанице Света,

кладенче чудеса,

лествице предивна

до Вишњих Небеса.

Злочестиве силе

Грачаницу мрзе

и у страху од Ње

и лудилу беже,

јер молитва топла

Светих Мученика,

нечастиве силе

сатире и веже.

Грачанице наша

и Госпођо стара,

мачу против злобних

замки велијара.

 

Данас опевамо

Мученике Твоје,

остатке им тела

предајемо миру.

Ко живу Светињу

од народне душе,

једну од тапија

најважнијих нама.

Ко те рушит жели,

тапије нам цепа

сатире памћење

Грачанице лепа.

Грачанице Света

топит те не дамо,

за Светињу већу

у овоме крају,

Грачанице мила,

од Тебе не знамо.

За Крст Часни Христов

и слободу златну

Твоји, Грачанице,

монаси су пали.

Агарјанској сили

не беху по вољи,

уђоше у живот

који не пропада

од живота земног

вреднији и бољи.

Вековни си чувар

народа Србскога

као и сви други

Свети Манастири.

И радионице

његовог спасења,

ковнице врлина

ка блаженству хтења.

Враћамо изгнане,

костима им сана

да поново буду

Манастиру брана.

Целебнице нова

и витездо права,

једна од три луче

у ваљевском крају,

ослобађаш боли

и душа и тела,

вековима Ти је

слава не увела.

Мученици Свети

опростите нама,

што смо хгтели да Вас

одагнамо од Храма,

сада Вас враћамо

где сте и пре били,

да чекате трубе

последњега Суда.

До тада се за нас

молите Господу,

да Србија наша

очишћена буде,

од безброј Пилата

и безбожних Јуда.

Свештеник Марјан Кнежевић