! СПАШАВАЈУЋИ ГРАЧАНИЦУ – СПАШАВАМО СЕБЕ !

„Милости хоћу, а не жртве” (Осија 6, 6)

Видех трешњу, којој деца огулише кору и спалише, како даваше свој зрео плод тој истој деци. И видех, краве, које људи мучаху великим теретом, како стрпљиво дају млеко тим истим људима. И сузе ми ударише на очи – зашто природа да буде милостивија према људима, него човек према човеку?

(Свети Владика Николај)

* * *

Као што сунце својим сјајем закриљује таму, тако и милосрђе својом чистотом закриљује све страсти душе. “А милосрђе је, – по речима преподобног Исака Сиријског – туга побуђивана милошћу која се ка свима састрадално окреће: и премда је неко и заслужио да се са њим грубо опходи, ипак му се не враћа злом, док онога који је достојан добре награде, обиљем обасипа”. Из тог схватања милосрђа открива се да се његова суштина састоји у састрадавању и жалостивости срца према свим осећајним саздањима Божјим, док се његова узвишеност састоји у самопожртвовању за друге.

Ко жели да навикне да даје сиротињу, треба да се подсећа на награду коју је за то обећао Господ. Почињући са малим, треба да се сетимо да ко мало даје, мало и добија, а ко даје много, много добија. “Ко шкрто сеје, шкрто ће и жњети, а ко са благословима сеје, са благословима ће и жњети” (2.Кор.9,6). Тако ће у нама расти жеља да примимо награду за много, и врлина нашег милосрђа ће расти. “Стекнимо међу сиромасима многе сведоке, купимо од њих уље и пошаљимо га испред себе: јер, ево оних који продају уље за светилнике – удовице, сирочићи, немоћни, сакати, хроми, слепи, губави, и сви сиромаси који седе крај врата црквених. Њих привуцимо на своју страну и они ће помирити Судију са нама. Од оних који нам долазе не окрећимо лице своје него их сусрећимо весело, а који нам не могу доћи, ка њима шаљимо дарове: то је важније од првог.” (Преподобни Јефрем Сиријски). Ко удељује милостињу даје у зајам Богу, тј. Ономе који је рекао: “Кад учинисте једноме од ове моје најмање браће, мени учинисте” (Мт.25,40).

Свети Владика Николај

ДАРУЈ БРАТЕ, ДАРУЈ РОДЕ

Даруј брате, даруј роде,
Милостиње у Рај воде.
Ал свако је наше дарје
Вишњем Богу тек уздарје.
Што имамо од Њега је
И Он гледа шта ко даје.
Даруј брате, даруј саде
– Сиромаси богораде.

Сиромаси – твоја браћа
– Што њим дајеш Бог ти враћа.
Давањем се умножава,
Давањем се стиче слава.
Сиромаси – Божја чеда,
Бога гневи ко им не да.
Даруј брате, даруј саде
– Божја чеда богораде.

Саможивост – беда веља
Без радости и весеља.
Немој рећи: завештаћу,
Нити, после смрти даћу.
Од тог нема ништа луђе
После смрти све је туђе.
Дарум брате, даруј саде
– Сиромаси богораде.

Кад на Страшном Суду буде
Да се свачја дела суде,
Жалба биће сиромаха
Пуна плача и уздаха:
– Немадосмо хлеба доста.
А другима и преоста.
Зато даруј, даруј саде
– Сиромаси богораде.

Дарови милосрђа су најпријатнија жртва Богу. “Бог нема потребе ни за чим, али се весели када види да човек помаже лик Његов (тј. сваког човека) и поштује Њега ради”. (Макарије Велики) Када нам неко нешто затражи, не одбијајмо га, да би нама остало више. Њему ће Бог у сваком случају помоћи, наћи ће се неко други милостивог срца, али се ми, одбивши од себе убогог, уклањамо од части коју нам Бог даје, и одаљавамо од Његове благодати. Стога кад некоме дајемо, веселимо се речима: “Слава Ти, Боже, што си ме удостојио да нађем некога коме је потребна помоћ”. А ако немамо ништа, опет се радујмо, благодарећи Богу: “Благодарим Ти Боже мој што си ми дао ту благодат и ту част да осиромашим ради имена Твога и што си ме удостојио да окусим невоље које се налазе на путу заповести Твојих – болест и сиромаштво, као што су окусили свети Твоји који су ишли овим путем”.

Озаримо лице и душу љубављу и побожношћу, вером да у лицу сиромаха проси и прима милостињу сам Господ наш Исус Христос, осиротели нас ради. Ако можда не верујемо да, пролазећи крај сиромашног верника, пролазимо поред самог Христа, повероваћемо кад нас буде извео на средину пред сиромахе и када буде рекао “Кад не учинисте њима, ни Мени не учинисте” (Мт.25,45). Христос нас је и обукао и нахранио, све нам је дао. Са Богом нас је помирио. Зар ми не знамо да из чаше из које пије сиромах, пије сам Христос!? “Заиста, кад би угледали самог Христа, – каже свети Златоусти – свакако би свако потрошио све своје. Међутим, и сада је Он Онај исти. Због чега не раздамо све? И сада чујемо како Он говори: …Мени учинисте! Нема никакве разлике у томе да ли Њему или некоме другоме ти дајеш. Није једно и исто – хранити Њега самог кад се Он јављао у свој слави, и служити беднога, убогог, сакатог, да би се испунила Његова заповест. Јер, тамо у твојој љубави учествује уважење према лицу и достојанству присутнога, а овде сва част припада твоме човекољубљу. И тако, будимо тако усрдни кад дајемо ближњима као да Њему самоме дајемо, јер Његове речи, без сумње, заслужују више поверења него наше очи.”

“Ако примаш шта сувишно за своју личну употребу, раздај то ништима”. (преподобни Исаак) Ако неко пружи руку ка теби да би примио милостињу, не откажи му, макар он и на коњу седео, с обзиром да је он у том тренутку, без сумње, сиромашан као неки од ништих. Не прави разлику између богатог и сиромашног и не старај се да разликујеш достојног од недостојног: нека сви људи за тебе буду равни кад се ради о добром делу.

Истински доброчинитељ даје сиромаху не ради његове достојности, него ради тога што је он човек, његов брат по крви и духу, и при том, брат који страда. И ако нам порочан човек пружи руку, ако је гладан, дајмо му корицу хлеба, не испитујући пуно разлоге зашто је дошао у такво стање. Уколико почнемо да разматрамо да ли је он заслужио или не, да му уделимо, исто то ће и Бог једном са нам учинити. Јер: “Каквим судом судите, онаквим ће вам се судити” (Мт.7,2). Разлику међу онима који просе треба правити само с обзиром на степен њихове потребе. Од двојице сиромаха, дај прво ономе који је јаднији. Пре дајимо онима за које знамо да им треба, али се стиде да јавно просе. “И оне сиромахе, који иду по кућама, обдари са оним што ти нађе рука – са мало хлеба или вина, са два метална новчића или једним већим, само дај без туге и са страхом Божјим, јер се тиме прославља човекољубиви Бог.” (преподобни Јован Пророк)

 “Нико не може рећи: Ја сам сиромах и немам одакле да дајем милостињу, јер ако не можеш да даш колико и богати који своје дарове полаже у ризницу, онда бар дај две лепте, слично удовици, и Бог ће то од тебе примити радије него дарове оних богаташа. Ако ни то немаш, онда бар имаш снаге и можеш услугом да учиниш милост слабоме. А ако ни то не можеш, онда можеш речју да брата утешиш. Ако ни то ниси у стању, можеш, кад се раздражи на тебе брат твој да учиниш милост и да га поднесеш у време његовог смућења видећи га искушаног од заједничког непријатеља, и уместо што би му рекао неку реч и још више га смутио, можеш оћутати чинећи милост његовој души одвлачећи га од непријатеља. Можеш, опет, ако ти некад згреши брат твој, да му учиниш милост и да му опростиш његов грех, да би и ти примио опроштај од Бога, јер је казано: Опростите и опростиће вам се (Лк.6,37). И тако ћеш чинити милост души брата свога отпуштајући му оно што је згрешио према теби. Јер, Бог нам је дао власт да, ако хоћемо, отпуштамо преступе једни другима. Ако, дакле, немаш чиме да учиниш милостињу телу, учини милост души његовој. А каква је милост већа од тога да се помилује душа? Колико је вреднија душа од тела, толико је и милост учињена души већа од милостиње учињене телу”. (преподобни Доротеј) “Милостиви не само да људима даје милостињу, него и с радошћу трпи неправду од других и милује их”. (преподобни Исаак)

“Кад дајеш милостињу, – поучава преподобни Исаак – дај са великодушношћу, са осмехом на лицу и дај више него што се тражи. Нека веселост лица твога предупређује твоје давање и лепом речју утеши сиромахову невољу, јер ће му тада бити много лакше да прими дар.”

Дајмо милостињу без икаквих подозрења, прекора или осуђивања због лењости.” Ако ти дође сиромах који има потребу за хлебом код тебе се јављају хиљаде прекора и клевета, осуђивања због лењости, увреда, огорчења и подсмеха, а не мислиш о себи да исто живиш у лењости, па ти ипак Бог даје дарове своје. Ти говориш: Ја имам очево наслеђе. Међутим, реци ми, зар је сиромах дужан да умре зато што је бедан, што се бедник родио и што нема имућне претке? Управо стога он и завређује састрадавање и милосрђе богатих људи. Ми не само да не указујемо сиромаху милост него му се још и обраћамо са грубим речима: ‘Зар ти није дато једанпут или двапут?’ Па шта? Зар он не мора поново да једе само зато што је једном јео? Свој стомак пуниш преко мере, а одвраћаш се од сиромаха који од тебе проси умерено. Напротив, само због тога што је принуђен да ти долази сваки дан требало би му указати милост. Невоља у њему савлађује стид, а ти не само што немаш жалости према њему, него га још и изобличаваш. И док Бог наређује да се милостиња даје тајно, ти га вређаш пред свим народом. Ако нећеш да даш, зашто окривљујеш и ломиш бедно и огорчено срце? Да ли би он дошао да је очекивао да чује такве речи?

Уколико се сиромах и претвара, он то чини из нужде и невоље и његово лицемерје свуда разглашује о твојој нечовечности. Цео дан он иде, проси, моли, побуђује жалост, рида, пролива сузе, па ипак може да се деси да не добије неопходну храну. Због тога је, може бити, он и измислио ту лукавост која више постиђује и окривљује тебе неголи њега. Да се на њега човек сажали захтева сама праведност стога што је он дошао до такве невоље, а ми заслужујемо хиљаду казни што присиљавамо сиромахе на такве поступке. Када би се ми лако преклањали на милост они се никада не би решили на нешто слично. Рећи ћу ти о нечему још ужаснијем: неки су били принуђени да ослепе малолетну децу како би ганули нашу неосетљивост мислећи да је боље бити лишен сунчеве светлости него ли се стално борити са глађу и трпети мучну смрт.” (свети Јован Златоусти)

Бој се да увредиш сиромаха којег ти шаље сам Бог. “Ако већ нећеш да укажеш милост, зашто онда још вређаш? Другачије неће да оде – кажеш. Немој да будеш суров судија.  Ако си ти чист од греха, и тада ти закон Божји не дозвољава да будеш строг истраживач туђих пропуста. Зар ти не знаш да једна реч може да подигне или да сруши? Зар не видиш да на себе подижеш мач, да себи наносиш тешку рану када сиромах оде од тебе поруган, немо уздишући и обливајући се сузама.”

“Дај милостињу са радошћу као да ти сам примаш милост. Бог је установио да се даје милостиња, не само да би потребити имали храну, него да би и за дародавце постојала прилика за доброчинство, које је за њих саме, може бити, значајније него ли за сиромахе. Дакле, не само давати него то чинити са задовољством. То је истинска милостиња – кад се радујеш дајући и кад мислиш да сам више добијаш него што дајеш. Каква је корист од тога што, будући богат, дајеш само нешто мало слично једној чаши у осносу на читаво море?”

А колико давати и у којој мери давати? свако нека то чини према својој наклоности. Неко може да да мало, неко више, а неко и много, свако према својој мери. “Ако хоћеш да савршен будеш, иди продај све што имаш и подај сиромасима, и имаћеш благо на небу, па хајде за мном” (Мт.19,21) – рекао је Господ богатом младићу.

Ипак, оно што је крајње потребно нама самима – не давати, да не би после, због сопственог недостатка почели да тугујемо. Ако заиста немамо шта да дамо, неће бити лаж, ако кажемо да немамо. Јер и Бог очекује од нас само оно што можемо да поднесемо, и неће нам замерити што не дајемо, ако и сами немамо.

“Неко од светих је рекао да је слеп онај милостив човек који није у исто време и праведан. Тиме се мисли да човек треба да даје другоме оно што је зарадио својим сопственим залагањем и трудом, а не оно што је стекао лажју, неправдом и лукавством. Ако се решиш да сејеш од туђег, знај да је то само горка плева.” (преподобни Исаак)

“Неко даје милостињу да би стекао благослов за поље, и Бог му благосиља поље, неко да би спасао свој брод, и Бог му избавља брод, неко ради деце, и Бог му чува децу, а неко да би се прославио, и Бог га прославља. Али, сви су они добили награду. Они нису ништа Богу заложили за себе јер и циљ за којим су тежили није био корист душе.

Неко, опет, чини милостињу да би се избавио од будућих мука. Добро је то, али још не онако како то Бог жели. Јер, роб не чини вољу господара свога добровољно, него из страха од батина.

Али, када деламо добро ради самог добра, тада смо у нестројењу сина. Јер, син не чини вољу оца из страха, или као онај који хоће од њега да добије награду, него желећи да га услужи, да му укаже част и да га успокоји. Тако, дакле, и ми треба да чинимо милостињу ради самог добра, састрадавајући једни другима као властитим удовима, услужујући једни другима као властитим удовима, услужујући другога са убеђењем да се тиме нама чини услуга и дајући уз убеђење да тиме сами добијамо. То је милостиња са разумом и тако се налазимо у настројењу сина.” (преподобни Доротеј)

Не жалимо онога који је своје имање раздао сиромасима и невољнима, јер је он венац вечности понео на себи. Жалимо онога који је то имање проћердао на јефтина и грешна задовољства. Тај је потрошио и паре и душу. За откуп ништа неће имати да понуди.

“Ако неко напоји једног од ових малих само чашом студене воде у име ученичко, заиста вам кажем, неће му плата пропасти” (Мт.10,42). Има ли шта лакше од ове заповести? За чашу студене воде следи небеска награда! Погледај само какво је то велико човекољубље. Дакле, Он не тражи оно што је изнад снаге. Учиниш ли ти нешто мало или велико, награда те прати сагласно твојој намери. Ако поступиш у име Божје, дар је светао и неодузимљив.” (Макарије Велики)

Милостиња, по обећању Божјем, пројављује велико дејство у смислу очишћења и просвећења душе. И као што се у крштењу једанпут даје опроштење грехова, тако и непрестано упражњавање у доброчинству стално привлачи на човека благовољење Божје. “Дроби гладнима хлеб твој и сиромахе без крова уведи у дом свој; ако видиш нагог одени га и сродника твог племена не презри. Тада ће рано осванути светлост твоја и исцељења твоја ће ускоро засијати, и ићи ће пред тобом правда твоја и слава Божја ће те обузети. Тада ћеш позвати и Бог ће те услишити и док говориш Он ће ти рећи: ево дођох.” (Ис.58,7-9). “Само милосрђе може све. Јер, ко указује милосрђе и воли сиромашне ради Господа, он се ослобађа од неисплативог дуга грехова и добија читав свет за ништавну цену, изненада се подмлађује и постаје бесмртан, царује у Небеском Царству и као верни слуга у свему наслеђује Господа и царски се богати по призвању Цара: Ходите благословени Оца мојега; примите Царство које вам је припремљено од постања света” (Мт.25,34). (свети Јеремија)

Саосећање према несрећнима, особито према грешницима, има у очима Божјим значење мучеништва. “Онога дана у који се ожалостиш због неког ко страда услед невоље, због човека доброг или злог, који страда телесно или мислено, сматрај себе мучеником и гледај на себе као на оног који је пострадао за Христа и који се удостојио да постане исповедник. Јер, сети се да је Христос умро за грешнике, а не за праведнике. Види како је то велико дело – жалостити се због злих људи и чинити добро више грешницима него праведнима.” (преподобни Исаак)

Будимо милостиви као што је милостив Отац наш небески. Ако имамо љубав у себи, имамо и Бога у себи, јер Бог је Љубав. А имати Бога у себи, значи да имамо и Живот Вечни у себи. Да ли нам треба више? И има ли више шта од тога?
 
(из књиге “Божанствена Литургија”, СПЗ Шид, 2001.)            

Старац Амвросије је знао да каже следеће о делима милосрђа: „Свети Димитрије Ростовски је писао: ако се човек попне до тебе на коњу, и преклиње те, дај му га. Нећеш бити одговоран како ће он користити твоју милостињу.“
И још: „Свети Јован Златоусти говори: почни са давањем сиротињи, са оним што ти није потребно, што само лежи около непотребно, онда ћеш бити у ситуацији да даш чак и више о сопственом трошку, а на крају ћеш бити спреман да даш све што имаш.“

Кад учинисте једноме од ове моје најмање браће, мени учинисте (Мат. 25, 40), рече Господ. Слично бива при давању милостиње као и при Причешћу. У Причешћу под видом хлеба и вина ми примамо у се самога живога Господа Христа; при давању милостиње дајући беднику ми дајемо, самоме живоме Господу Христу. Неки човек у Цариграду беше необично милостив. Идући улицама градским он је тискао у руке сиромасима свој дар, и одмах ишао даље, да не чује благодарност и да не буде познат. Када га упита неки његов пријатељ, како поста тако милостив, он одговори: “једном у цркви чух свештеника где учи, да ко даје сиромаху, тај даје самоме Христу у руке. Не поверовах у то онда, јер мишљах, како то може бити, кад је Христос на небесима? Но једном идући дому своме видех ништега где стоји и проси, а над главом његовом сјаји се лик Христов. У том неко прође и даде просјаку хлеб; и ја видех како Господ пружи Своју руку, прими хлеб, и благослови даваоца. Од тада ја увек виђам тај лик над главама просјака, и зато са великим страхом чиним милостињу колико могу”.

Дајући ономе који лежи на земљи, ми дајемо Ономе Који седи на небесима (свети Григорије Двојеслов).
Како се свет богати невољама и патњама! Потребно је да се чеда Божија не мање богате осећањима и делима милосрђа (свети Филарет митрополит Московски).
Показуј милост даровима, служењем ближњем, утехом, трпљењем гнева ближњег, праштањем увреда (свети авва Доротеј и Јован Лествичник).
Не удељивати сиромасима од онога што вам остаје преко ваших потреба, значи отимати туђе добро (блажени Августин).
Богати сиромашнима пружају средства за исхрану, а сиромашни богатима – средства за њихово спасење.
Нека код тебе превагу увек односи милостиња (свети Исак Сиријац).
Немогуће је, апсолутно је немогуће без милостиње стићи макар и до врата Царства Небеског (свети Јован Златоуст).
Милостиња рађа наду; ко се одвраћа од милостиње, тај нема никаквог удела у врлини (авва Исаија).
Ничим се тако не гасе страсти као милосрђем (авва Евагрије).
Чистота срца је да када видиш грешнике и немоћне, састрадаваш са њима и будеш милосрдан (свети Макарије Велики).
Хоћеш ли да умом својим будеш у општењу са Богом? Послужи милостињи (свети Исак Сиријац).
Без милостиње и молитва је бесплодна (свети Јован Златоуст).
Каквим ћеш устима рећи: «услиши ме, Господе», будући да ти сам не слушаш сиромаха, или тачније у сиромаху Самога Христа, када вапије пред тобом (свети Јован Златоуст).
Какви смо ми према ближњем, такав ће и Бог бити у односу према нама (свети Јован Златоуст).
Заволи сиромахе да би кроз њих и ти примио милост (од Бога) (свети Исак Сиријац).
Вода има својство да пере прљавштину са тела; а милостиња – да уништава душевне нечистоте (свети Јован Златоуст).
Ако си дао нешто на зајам па опростиш, поступићеш по природи Исусовој; ако добијеш исто – поступићеш по природи Адамовој; ако узмеш камату – поступићеш противприродно и животињски (авва Исаија).
Милостиња, то је тамјан испуњен миомирисом (свети Јефрем Сиријац).
Тешко нама, јер када се сретнемо и разговарамо са богатима и моћнима, трудимо се да им се допаднемо и да им угодимо, а када нам сиромаси прилазе како би нас нешто замолили, ми се одвраћамо од њих као од оних који нам досађују (авва Исаија).
О другом доласку Христовом биће исписани сви наши греси; и само ће милостиња исправљати наше кривице, исписане у тим књигама (свети Јефрем Сиријац).
Код Бога се милост мери милошћу. Милости Божије за себе тражи милостима према ближњима (свети Григорије Богослов).
Ко у свој дом уводи сиромаха, тај заједно са њим уводи и Христа Који је рекао: кад учинисте једноме од ове Моје најмање браће, Мени учинисте (Мт. 25,40) (свети Јефрем Сиријац).
Похвала хришћанима је гостољубивост и саосећајност (свети Јефрем Сиријац).
У дан суда чудесна заштита грешнику биће сиромаси са којима је саосећао (свети Јефрем Сиријац).
Смело и без страха ући ће код Христа искрени пријатељи Његови, то јест они који су испунили заповест о милосрђу (свети Јефрем Сиријац).
Ко је мека срца према ближњем у дан невоље његове, према таквоме ће и Господ увек бити милосрдан, јер милостиња човекова као печат стоји на њему (свети Јефрем Сиријац).
За помоћ сиромаху употреби оне начине које ти је Господ дао, како не бисмо били осуђени због због недостатка љубави и немилосрдности (свети Јефрем Сиријац).
Није милостив онај ко не саосећа са слабим и не мари за недужног; јер је написано: ко затискује ухо своје од вике убогога, викаће и сам, али неће бити услишен (Прич. 21,13) (свети Јефрем Сиријац).
Гостољубив човек је као чиста пшеница (свети Јефрем Сиријац).
Сунце, месец и све звезде радују се због оних који милосрђем служе Владики Христу (свети Јефрем Сиријац).
Ако твој ближњи има тешкоћа у послу, подели напор са њим, како би се удостојио да у онај дан чујеш од Господа: што си учинио једноме од ове Моје најмање браће, Мени си учинио (Мт. 25,40) (свети Јефрем Сиријац).
Ко милује сиромахе, тај ће се испунити добрима; за њега ће бити отворена небеска брачна одаја (свети Јефрем Сиријац).
Ништа тако не може да приближи срце Богу, као милостиња. Када дајеш милостињу, дај је великодушно, са љубазношћу, и дај више но што је тражено (свети Исак Сиријац).
Идите и наследите Царство Божије – рећи ће Господ милостивима – не зато што нисте сагрешили, него зато што сте милостињом очистили своје грехе (блажени Августин).
Доброчинством људима по ниској цени можемо да добијемо непроцењиво Царство Божије (свети Филарет митрополит Московски).
Слепи коме се указује милост добар је водич у Царство Небеско (свети Филарет митрополит Московски).
Рука која чини добро ближњем, отвара руку благости Божије (свети Филарет митрополит Московски).
Рука сиромаха је ризница Христова: што добије сиромах, то добија Христос (свети Јован Златоуст).
Као што пшенично зрно, када падне на земљу, доноси добитак ономе ко га је посејао; тако и хлеб дат гладноме напослетку доноси стоструку корист (свети Василије Велики).
Хоће ли се твоје богатство потрошити ако подаш милостињу? Оно не само да се неће потрошити, него ће му бити придодата и небеска блага (свети Јован Златоуст).
Ништа човека не чини толико сличним Богу, као доброчинство (авва Евагрије).
И од милостиње дај милостињу другима.
И сиромах сиромаху може да помогне.
Искрено милосрдан није онај ко даје од својих сувишака, него човек који се у корист ближњих лишава онога што је њему потребно (блажени Августин).
Давати радо, то значи више него давати много (блажени Августин).
Ако хлеб дајеш тужна срца, онда си изгубио и хлеб и награду (свети Јован Златоуст).
Не допусти да твоја љубав према ближњем буде краћа од његове несреће (свети Филарет митрополит Московски).
Никаква незахвалност не треба да те спречава да чиниш добро.
Ако некоме подаш милостињу Бога ради, не прекоревај га због тога; ко прекорева, тај једном руком даје, а другом као да натраг узима дато.
Најпре одустани од отимачине, а потом почни да дајеш милостињу. Уклони се од зла и чини добро (Пс. 36,27) (свети Јован Златоуст).
Ако је неко многима дао задовољавајућу и обилну милостињу, чинећи то са жељом да стекне славу добротвора, такав је дао милостињу својој сујети (свети Филарет митрополит Московски).
Буди попут извора који својом водом поји и зле и добре, чинећи добро свима, али немој да жубориш као он, причајући о својим доброчинствима.
Доброчинства које ти је учињено сећај се увек; а оно које си сам учинио, одмах предај забораву.
Треба бити милостив и великодушан. Ко није такав, подлеже осуди. Треба разликовати оне којима је заиста потребно, од оних који траже из користољубивости, јер ко даје човеку притиснутом сиротињом, тај даје Господу, а ко даје сваком пролазнику, тај баца псу који досађује својом наметљивошћу (свети Василије Велики).