! СПАШАВАЈУЋИ ГРАЧАНИЦУ – СПАШАВАМО СЕБЕ !

Свети Владика Николај

Будите брижна браћа, и бићете другови Божји!

Кад би мене данас упитао један млад човек, како да спасе душу своју, ја бих му одговорио: Узми на себе бригу за кога другога! Јер гле, свака људска душа, која не познаје другу бригу сем искључиве бриге о себи, или је пропала или је на ивици пропасти. Где још није доцкан, треба на тај начин спасавати душе, – упућивати их да се почну бринути о коме другом. Тешко ће им бити само почети, но чим почну увериће се, да је несрављено слађа брига за друге, него за себе. Ниједан велики учитељ вере није нарушио природни закон учећи људе, да живе и раде и брину за друге људе, за своје ближње или даљне.

Живећи за друге, ми не откидамо од свога живота, но, на против појачавамо и проширујемо свој живот. Бринући за друге, ми не загорчавамо, него, на против – заслађујемо свој живот. Отуда ништа неприродно и ништа натприродно није проповедао Христос, кад је проповедао љубав ка ближњем.

Један човек има онолико животних радости, за колико се живота брине. Једноме човеку и само страдање за друге много је слађе, него ли страдање за себе. Христу је отуда лакше било поднети крсне муке, него разбојницима с лева и десна.

Бригом за друге човек постаје поноситији. Бригом за друге човек постаје у својим сопственим очима узвишенији. Бригом за друге човек се приближава Богу, боље разуме Бога и другарски стаје уз Бога, ослушкујући Њега и исповедајући се Њему.

Ја сам нашао, да су по правилу религиознији људи с породицом, него ли нежењени, и да се више моле Богу у рату официри, него ли прости војници, и да велики државници, који руководе животом народа, с већим страхопоштовањем говоре о вери, него људи чија се брига свршује на граници њиховог комодитета. Кажу, да нема ни једног поморског капетана непобожног. Брига за многе поверене душе неизоставно води мисли човекове к Богу.

Путујући Атлантиком, ја сам једне недеље присуствовао молитви у трпезарији. У једанаест сати свирала је труба. Сви смо се скупили у трпезарију. Капетан је читао молитве клечећи, а ми смо певали псалме. Око нас је шумио океан, индиферентан према нашим животима. Испод нас је зијала гробница довољно пространа за Карпате. Капетан лађе порастао је тада у мојим очима до величине једног библијског патријарха, до Мојсеја или Самуила. Ја сам се преносио преображењем у његову душу; он је морао бити сам у својим очима поносит и узвишен, што је његовој мудрости и одважности поверено толико стотина живота; но у исто време он је морао осећати једну свету језу пред тајанственим присуством Божјим на води, једну грозничаву смиреност – која сузе изазива и гони на клечање – пред једном Свемоћи, која и пароброд и све што је у њему, и океан, и све што је у њему, целу земаљску планету и целу васиону држи у својој власти.

Једно чобанче, које води бригу о десет оваца, има десет пута ширу душу од једног богатог самца – рентиера, који сам шета, сам руча и вечера и сам седи крај својих златника и акција, и седећи у тупој и себичној самоћи, почиње да осећа досаду, која зна да гура само на два пута: или пороку, или самоубиству. Кад је Мојсеј чувао стадо свога таста Јетра под планином Хоривом, он је водио бригу о хиљаде створења Божјих. Куд и како је пак узвишенији и божанственији постао Мојсеј, кад је његовој бризи поверен цео један народ. Што год већа одговорност, то све ближе Богу. Као пастир оваца, Мојсеј се могао дивити лепоти Божјег света и бити испуњен страхом пред неизмерним чудима дана и ноћи. Но као вођ и пастир једног народа, он је морао непрестано консултирати вољу свога Свемоћног Суверена.

Покушајте и ви, браћо, да другујете с Богом. Нећете то моћи постићи ни знањем, ни умењем, ни земаљском славом, ни богатством, но једино драговољним узимањем на себе бриге о другим људима. Узмите на себе бригу о својим ближњим, који ту бригу потребују, и ви ћете одједанпут обогатити душу са два најбоља осећања најбољих краљева у историји, једним који се односи на Бога, и другим који се односи на људе – побожношћу и снисходљивошћу. Само носиоци велике и искрене бриге за друге људе, носиоци су и велике побожности, и они који су најбрижнији у исто време и најснисходљивији. Будите синови бриге и бићете синови Божји. Будите брижна браћа – и бићете другови Божји! Створите једно мало царство душа, о којима ћете ви водити бригу, и ви ћете осетити у себи широку душу великих вођа и царева. Знате ли, колика је ваша вредност? Онолика колико људи могу живети од ваше бриге. Почиње се бројати са нулом. Ако само ви живите од своје бриге, онда ви још нисте јединица. Ако нико у свету не осећа вашу бригу, онда се ви ни о себи потпуно не бринете. Ваше бриге треба да се односе на ваше тело и вашу душу. Не живи човек само телом, и хлебом. Ако хоћете да водите бригу и о својој души, ви то не можете друкчије него водећи бригу о другима. То је један закон природни, врло интиман и врло мало познат, па ипак не окултан и надприродан, него природан. Ако нико у свету не осећа вашу бригу, онда се значи ви бринете само о своме телу, о својој физичкој угодности; онда значи ви нисте још цела јединица, но један разломак између нуле и једнице. Онда сте ви врло малени, управо недовољни и за бригу о себи.

Зашто је Мојсеј тако често и тако много разговарао с Богом? Зато што је велика брига његова била. Брига за друге људе човека сублимира и спиритуализира и диже к Богу. Мојсеј је стајао ближе Богу од других Израиљаца. Чак и од свог брата Арона, зато је више и разговарао с Богом. Покушајте и ви, да што више бринете о другима, па ћете видети како ћете и ви ступити у разговор с Богом. Једна интимна, молитвена душевна комуникација с Богом, неопходна је потреба свих оних, чија је душа испуњена бригом о другима.

Сви смо ми слуге Божје, били тога свесни или не. Но ми постајемо свесни тога само онда, кад бринемо о другима. Тога је свестан родитељ и пријатељ и прави свештеник, и прави владалац. Док год бринемо само о своме самачком телу, дотле се ми осећамо као невезан члан овог света, или као нека засебна целина. Само брига за друге отвара нам очи и даје нам један нормалан поглед на свет и живот. Само кроз ту бригу ми видимо себе као малену алку на дугачком ланцу, везаном за Бога и за људе – слуге Бога и људи.

Коме је дато много, од њега се тражи много. Тешко њему, ако све не да; узеће му се и само неумољивом силом моралног закона, узеће му се и само на неочекивани начин и у неочекивано време, и то ће му створити бол место радости, коју би осетио кад би драговољно дао. Никоме ништа не даје Бог на искључиву својину, но као посреднику што се даје – да у деоби и регулисању дарова помаже. Сви смо ми само посредници и регулатори Божјих дарова. Све је Божје – наше ништа.

Будите и ви, браћо, свесни тога. Будите свесни тога, да је ваш позив, ваша величина и ваша срећа у овом животу да бринете један о другом. Све што имате, само је привремена позајмица Божја. Сви сте подједнако дужници Божји. Све што имате више него што вам треба, није ваше, нити је позајмљено за вас. А знајте да свакоме од вас треба мање за живот, него што он мисли. Само више бриге за друге, и све ће бити добро. То је закон и то су пророци. Један је Бог, и ви сте деца Његова – и другови у бризи.

* * *

Заложи све своје старање за тројицу оближњих смртних. Јер кад њих тројица заложе своје старање за тебе једног, ти ћеш бити боље састаран него икад, старајући се сам за себе. (Св. Владика Николај)

ИстиноЉубље свима Вама!