! СПАШАВАЈУЋИ ГРАЧАНИЦУ – СПАШАВАМО СЕБЕ !

У току је затирање србских Светиња од стране заблуделих „Срба“:

Прво: Чудотворног манастира Грачанице код Ваљева (минимум из доба Немањића); друго: Манастира Градац (најстарија позната србска Митрополија из 10-ог века); стога Вас овом приликом желимо поближе информисати о, за све Србе, важним догађањима и, напослетку, Вас замолити, ако сте вољни и у могућности, за, сада нам неопходну, новчану помоћ)

!?! Молимо Вас – помозите нам да истрајемо у борби против рушења Светиња по Србији које, ево, не престаје ни после комуниста !?!

                                                                                                      „Браћо моја,

                                                                 не морате ићи чак на Свету Гору,

                                                                   јер, гле, ево вам Свете Горе овде!“

                                                                                       Свети Владика Николај

Овим речима изговореним о Грачаници код Ваљева (30-их година минулог века), Свети Владика Николај, свакој православној србској души, јасно даје до знања, о каквој и коликој светињи говори. Манастир Светих Архангела, у народу познатији као Ваљевска Грачаница, овог лета пуни 33 године свога мучеништва, које је пророковао пре више од пола века Св. Владика Николај Велимировић, који је у том храму, по сведочењу његовог потомка, и крштен. Архангелска црква у порти манастира Грачанице, чијим темељима ни најстручнији археолози не могаше одредити старост, коју и сам Владика Николај украси предивним кубетом, по узору на кубе његовог манастира у Лелићу, данас представља место, на коме се, изнова, по ко зна који пут, свима нама православним Србима, поставља питање – Коме ћемо се царству приволети? 

Наиме, пре више од три деценије, у близини храма Светих Архангела, како то у Србији обично бива у последњих више од пола века, започета је изградња акумулационог језера и бране Стубо-Ровни. Првобитно планиран ниво воде у брани, био је на коти од 333 метра надморске висине и није угрожавао Цркву, нити подземне изворе и резервоаре воде којима је Ваљево међу богатијим градовима у Европи, али се нечија незајажљивост и користољубље уздиже изнад националних интереса, и каснијом изменом пројекта ниво воде у брани се подиже на коту од 375 мнв. Пуњење језера до те коте, подразумева – потапање Цркве Светих Архангела, и, кроз кречњачке шупљине, мешање језерске воде са подземним резервоарима питке воде, и све се ово одвија на сред тектонске пукотине у области које се очекују епицентри будућих земљотреса.

И тако, несагледивим Промислом Божијим, црква Грачаница нађе се баш на оном месту да нас благословом Својим а вере наше ради – чува, стога, опет дође време у коме се србски род поново мора определити – „коме ће се приволети царству“. Постави Господ белу Грачаницу, баш на том месту, да засија Србину у тами безверја и осветли му пут којим мора ићи – ако ћемо бити Божији народ.

 * * *

 Прва црква је, највероватније, грађена у доба Св.Симеона Мироточивог, од стране једног његовог брата, као и оближњи манастири Пустиња и Јовања. Три су храма настала у исто време, три се Храма налазе на најпрецизнијој геометријској правој линији, и три се Храма невероватно, по стиловима, разликују један од другог, али и од свих познатих храмова у Православљу. Три су храма, највероватније, Богу посвећена од тројице стричева Светога Саве. Црква је грађена од ломљеног камења, што је доказ да је грађена пре процвата династије Немањића.

Касније је претрпела рушења – па поново грађена. Садашња црква је из 19. века, сазидана на темељима старог храма. Делимично је сачувано старо монашко средњевековно гробље, а у близини постоји и обзидана „калуђерска“ пећина, где су се по народном предању, монаси крили од Турака. Повише Грачанице, у кањону сушице, постоје остаци три мања манастира, што само сведочи да је Грачаница била велики манастир који је унаоколо порађао и друге, усамљеније, облике монашког живљења.

У тексту из 1925. год. сазнајемо и да се народ из целе Србије збира к Чудотворној Грачаници ради добијања исцељења, која се и дан дањи често дешавају, као и Небеска јављања Светлости и слушање анђелског појања у глуво доба ноћи, која је видео готово сваки мештанин овдашњи…

* * *

                Брана Стубо-Ровни саграђена је на трусном подручју, кречњачком, где се у непосредној близини налази линија раздавања две тектонске плоче, Јадарске и Јадранске, то јест, ово је епицентрално жариште будућих земљотреса (доказ овоме је огромно брдо издробљене гранитне стене, које се налази уз саму брану; дробљени гранит се среће само у појасима сударања тектонских плоча, у епицентралним земљотресним појасима). У самом старту, пре почетка градње бране, нису урађена обавезна сеизмичка посматрања, те се (тек) сада стручњаци јављају са проценама о највишој категорији опасности ове бране од пуцања. Такође, није урађена никада ни процена утицаја будуће бране на животну средину од стране као извођача. Тако да је ова брана безакона и по овоземним и по Небесним законима.

Садашњим детаљним анализама хидрогеолози су доказали, и пуно пута на јавним трибинама, и писаном речју објавили, да је ова брана јако опасна, да би њена вода била загађена отровним рудама арсена и антимона из рудника повише ње; да би загадила све подземне воде и изворе Ваљева којима је оно најбогатије у Србији, а са којима је подземно повезана; да барска вода из бране никоме више није потребна, јер су сви потребити пронашли већ друга решења, а Ваљево по њиховим проценама нема данас, планираних пола милиона становника већ једвитих 100 хиљада; да Ваљево има изворе чисте воде за пиће 14 пута веће од потребних; да би се погубно погоршала клима у Ваљеву… и све то због устајале, никоме потребне воде, која ће после 30-40 година предати своје место муљу… и све ово ништа не вреди, јер безаконици уз помоћ државе и даље зидају своје – проклетство!?

Епископ Ваљевски, господин Милутин, је предлагао да се стане, на за све безбедној коти од 333 мнв, и да се тако сачува и манастир, и здравље, и душе, и сами животи људи. Манастир је, иначе, по уредби из 1997. године, под заштитом Владе наше државе – државе лицемера, која га сама и руши.

И све ово ништа не помаже, јер су инвеститори духовно и финансијски дубоко забасали у ово проклето им дело у последњих 3о година, и уз подржку државних власти, и даље, немају намеру устукнути.

* * *

Први покушај рушења светиње, који се одиграо 2002. године, када су три радника почела обијати малтер са олтарског дела Цркве, који је спречен од стране верника и пар свештеника и монаха, јасно је указивао на то, да Ваљевску Грачаницу, у будућности очекују велика искушења.

Све то, много раније пророковао је Свети Владика Николај, који у виђењу једног побожног и смерног сељака, опомиње србски народ а посебно народ ваљевског краја, да ако дозволи пуњење бране и потапање или измештање Цркве, да ће се баш тада, кад брана буде напуњена а самим тим и црква потопљена, десити пуцање бране и потапање града Ваљева и околине, те, да од одбране ове Светиње, зависи шта ће бити са Србским народом.

Иначе, свако ко је покушао да обије малтер са фасаде Цркве, или је прекопавао монашко гробље, унаоколо манастира ради уклањања моштију, или се дрзнуо да скида манастирско звоно, до сад – сачекала га је  казна од Бога.

* * *

И данас, након непуних десет година, нажалост, српска рука поново креће на Светињу Божију, обучена у рухо археолошких истраживања ради процене старости и вредности храма – а уствари, ради њеног прекопавања, скрнављења и рушења.

Поново, као и пре непуну једну деценију, појави се малобројно стадо Христово, али овога пута без подршке монаштва и свештенства, наоружано молитвама неколиких великих духовника СПЦ, и одважи се, уздајући се у Силу Господњу, да поново стане у одбрану Светиње. Не изненади их дрскост археолога, али их изненади неразумевање верне братије и свештенства, које их назва секташима.

Ипак, непоколебљиво свакога дана долажаше Светињи Божијој, од лета па до касне јесени, и уз свакодневну Богородичину Литију око Архангелског Храма, брањаше манастир од руке заблуделе.

И овога пута, „грачанички старжари“ издраше и одбранише Светињу Господњу. На својој стражи дочекаше прве хладне дане, када престаше и радови унаоколо манастира.

* * *

Спречивши “археологе“ да однесу кости наших предака, које су цело лето откопавали унаоколо цркве Грачаничке, примили смо кривичну пријаву са оптужбом од пола милиона динара, колико су наводно оштећени (зато што смо затрпали раке Предака чије су кости хтели да однесу); затим, три пута, већ, спречивши дрвосече да уништавају природу унаоколо манастира – најављена нам је нова кривична пријава.

Од једних смо оквалификовани као секташи, од других као вандали, трећи нас сажаљевају као некакве сизифовце, четврти потрајно навијају да успемо, парохијани се листом одрекли Светиње и маштају о изградњи путне инфраструктуре и туризма, те, народ у одбрану Грачанице пристиже углавном из Ваљева удаљеног око 20км.

У невољи, регистровали смо удружење Истинољубље како би се правно и медијски лакше оглашавали. Али, како време пролази, медијска хајка је све већа, храброг народа све мање, а о „крпљењу краја с крајем“ – да и не говоримо.

Паралелно са борбом за Грачаницу, и испред Патријаршије се годину и по дана, Светосавски непоколебљиво, молимо за јединство србске Цркве од раскола и јереси коју поједини епископи злурадо разрушавају, трудили смо се бити и безрезервно активни и у организовању мирног православног отпора „геј-парадама“ у Београду, а сада се опет у Ваљеву отвара ново бојиште – градња проклете пруге Ваљево-Лозница, чија траса има прећи преко темеља најстаријег познатог србског храма који је био митрополија за време вел. жупана Часлава у првој половини 10-ог века (половина темеља је раскопана градњом фудбалског стадиона „Крушик“ у време комуниста и све ово се вешто крије од очију јавности, а од епископа ваљевског се немамо чему додатно надати, сем, што је као и за Грачаницу написао једно протестно писмо властима, и потом, вишегодишњи мук…), пруге, чија је изградња три пута започињана и ратовима обустављана(1913, 1939, 1990 г.) и коју ових дана парама из некаквог руског кредита поново отпочињу градити…

Елем, медијско игнорисање и материјална беда умногоме раслабљују борбу Истинољубља (мада, и поред свега, ево, вршимо петицију у Ваљеву за заштиту ових најстаријих Светиња српских; покренули смо и судски поступак(потом су и они против нас – прво рочиште 18.1.2012) – али, без адвоката не знамо докле ћемо догурати, а ако би имали новаца адвоката могли би покренути велики врло изгледни на успех поступак против државе – јер брана „Ровни“ не угрожава само Светињу Грачаницу већ и саме животе становника (трује све изворе града Ваљева, на епицентралном је подручју, није испуњавала одговарајуће услове за сам почетак градње…); вољни смо и за овогодишње страже код ман. Грачанице а сада и манастира Градца – али немамо чиме финансирање поскупо одржавање возила „пежо“ (пикап=фургон) из 1998год. које је услед немаштине потпуно запуштено и уколико основне сервисе не урадимо хитно – провиди му се крај – мада је, хвала Богу, са њиме много постигнуто, јер нам је то био једини колективни превоз до Грачанице у киоји је стајало, по потреби, чак и до 11 људи…). Ако можете помоћи, помозите, но, како год да било, докле је у нас Православне савести трудићемо се истрајавати све докле год иоле могућности будемо имали, то јест, са Божијом помоћу – до краја нам овоземног. Па, ком обојци – ком опанци. Амин, Боже, дај.

Ако ли ко како може помоћи – ево начина, ако ли не може хвала му на добрим жељама, но, може бити да ће проследити некоме ко може – како Бог да!

Подаци за могуће приложнике:

Слати на брата нашег

Иван Станковић,

Краља Милутина 21/А стан бр. 16; 11500 Обреновац; 

бр. л.к. 006404738;

мобилни тел. 065 875 45 20;

* * *

О свему овоме опширније, ако и о будућим дешавањима, наредне, по многоме пресудне, године за србске Светиње, и аналогно, србски народ, можете погледати на сајту http://www.istinoljublje.com ; можете нам се обатити и мејлом на : valjevskagracanica011@gmail.com