Судска забрана било каквих радова на рушењу, измештању, или потапању Манастира Ваљевска Грачаница и одбијена жалба Јп „Колубаре“
П.бр.1731/2001
ОПШТИНСКИ СУД У ВАЉЕВУ КАО ПАРНИЧНИ, СУДИЈА Вида Благојевић-Јотановић, као председник већа, у правној ствари тужиоца Православне Црквене општине „Грачаница“ из Тубравића, коју заступа адв. Љубица Ранковић и Славица Павловић из Ваљева, против туженог Јавно предузећа за коришћење водопривредног система „Ровни-Колубара“ из Ваљева, ради утврђивања ништавости уговора, са привременом мером, одлучујући по предлогу за усвајање привремене мере, ван рочишта доноси дана 24.10.2001. године следеће:
Р Е Ш Е Њ Е
УСВАЈА СЕ предложена привремена мера тужиоца Православне Црквене општине „Грачаница“ из Тубравића против Јавног предузећа за коришћење водопривредног система „Ровни-Колубара“ из Ваљева, и ЗАБРАЊУЈЕ СЕ туженом започињање вило каквих радова на рушењу, измештању или потапању цркве „Ваљевка Грачаница“ у Тубравићу, постојећа на кат.парц.бр.221 КО Тубравић.
Привремену меру провешће Земљишно-књижно одељење овога суда уписом у земљишне књиге. Усвојена привремена мера остаје на снази до правоснажног окончања спора или опозива исте од стране Суда.
Жалба на решење не одлаже извршење.
О б р а з л о ж е њ е
Тужилац је против туженог поднео тужбу ради утврђивања да је без правне важности уговора о измештању Цркве „Грачаница“ у Тубравићу, посвећена Арханђелу Михаилу, од 27.03.1991. године, из разлога што уговор није реализован у уговореном року од 24 месеца, рачунајући од дана закључења уговора, као и из разлога што је ова Црква Одлуком Владе Србије бр.633-3721/97 од 17.10.1997. год., са Старим гробљем, проглашена за Споменик непроцењиве вредности, од посебног културног и историјског значаја, као такав проглашена спомеником културе и стављена под посебну заштиту Држава.
Из наведених разлога тужилац предлаже и усвајање привремене мере, којом би се туженом забранили било какви радови на цркви у смислу рушења, измештања, ово из разлог што тужени позивајући се на спорни уговор, у задње време најављује реализацију уговора.
Одлучујући о предлогу за усвајање привремене мере, суд налази да је предлог основан, и да је исти ваљало усвојити, одлучити као у изреци решења, за које одлучивање суд даје следеће разлоге:
Тужилац је учинио вероватним свој тужбени захтев, што се утврђује увидом у уговор бр.30 од 27.03.1991. год.
Увидом у наведени уговор утврђује се да је предмет истог договор између странака да тужени због својих потреба, изградње система водоснабдевања, изградње бране, поруши постојећу цркву и направи другу , сличну, „о трошку туженог“. Чланом 4 предвиђено је да се нова Црква изгради и преда на употребу у року од 24 месеца, рачунајући од дана потписивања уговора, Дакле, рок за испуњење уговорних обавеза је очигледно прошао, што довољно указује да је исти престао да важи, дакле тужилац је учинио вероватним своје потраживање, што је један од услова за усвајање привремене мере.
Други услов за усвајање привремене мере јест да постоје опасности да без усвајања исте тужилац може трпети ненакнадиву штету.
Да постоји опасност од настајања ненадокнадиве штете за тужиоца, суд утврђује увидом у одлуку Владе Србије бр. 633-3721/97 од 17.10.1997.год.
Наведеном одлуком највиши орган Државе, а након истека рока за реализацију оспореног уговора, Црква Арханђела Михаила, звана „Грачаница“, са старим гробљем у Тубравићу, и свим покретним стварима у њој, проглашена је за споменике Културе, као редак пример старог култног, пре би се могло назвати правним именом светог места, које доприноси проучавању културно– историјских прилика овога краја током најмање четири века, сама Црква особеним градитељским решењима, оствареним током више обнова, сведочанство је сакралне архитектуре 19. века.
Тачком 4 ове одлуке због значаја цркве утврђене су мере заштите, између осталих– и очувања изворног изгледа спољашње архитектуре и ентеријера, ажурно праћење и одржавање конструктивно статичног система, кровног покривача, као и забрана радова који могу угрозити статичку безбедност ове Цркве, као споменика културе.
Тачком 5 утврђене су и мере заштите околине саме Цркве, као што је забрана градње објеката који нису у функцији Цркве, извођење грађевинских радова и промена облика терена, измештање постојећих објеката, заштита надгробних споменика.
Тачком 2 Одлуке утврђено је да се Црква као споменик културе налази на к-п.291 К.О. Тубровић, која је у приватној својини.
Напред наведена чињеница која је суд утврдио на основу писмених, уз тужбу приложених доказа, довољно говоре о вредности Цркве Светог Арханђела Михаила и о ненакнадивости штете коју би тужилац трпео, као и сви мештани овог краја, уколико би тужени предузео било какве радове на рушењу или измештању Цркве, која се налази на парцели у приватној својини, уколико се не би усвојила предложена привремена мера, суд је несумњиво утврдио на основу напред наведених доказа да је усвајање предложене привремене мере нужно и оправдано, да су за усвајање исте испуњени сви услови из чл. Закона о извршном поступку, сходно ком члану је и донета одлука суда.
Како се Црква из спорног уговора налази на кат. Пар.221 КО Тубравић, која парцела је приватна својина, ваљало је одлучити да усвојену привремену меру проведе Земљишнокњижно одељење суда уписом усвојене привремене мере у Земљишне књиге, као и то да жалба на решење не одлаже извршење усвојене привремене мере коју одлуку оправдава сама природа привремених мера.
ОПШТИНСКИ СУД У ВАЉЕВУ, дана 24.10.2001.год.
ПОУКА О ПРАВНОМ ЛЕКУ:
Против овог решења
Дозвољен је приговор Већу за приговоре Овога суда, а у року од 3 дана од дана
Пријема истог. С У Д И Ј А: Вида Благојевић-Јотановић
за тачност отправка (Н.Николић)
Потврда Забране било каквих радова на Цркви
Дн.бр. 2625/01 Прим.25.10.2001.год.
Општински као земљишно-књижни суд у Ваљеву, судија, Слободан Атић, на молбу, дана 25.10.2001. године, донео је следеће:
Р Е Ш Е Њ Е
На основу решења Општинског суда у Ваљеву П.бр. 1731/01 од 24.октобра 2001. године, ДОЗВОЉАВА СЕ:
У ЗКУЛ бр. 245 КО Тубравић у V) теретном листу и књижба забране ЈАВНОМ ПРЕДУЗЕЋУ ЗА КОРИШЋЕЊЕ ВОДОПРИВРЕДНОГ СИСТЕМА „Ровни-Колубара“ из Ваљева, било каквих радова на рушењу, измештању или потпању цркве „Ваљевске Грачанице“ у Тубравићу, постојеће на к.п.бр. 221, а све до правоснажног окончања спора или опозива исте од стране Суда.
РЕШЕЊЕМ ИЗВЕСТИТИ:
- Општински суд Овде за П.бр.1731/01
- ЈП „Ровни-Колубара“ из Ваљевга и
- СПЦ преко пун. адв. Љубице Ранковић из Ваљева.
Такса по Тар.бр. 14. и 15. Закона о судским таксама, наплаћена је.
ОПШТИНСКИ СУД У ВАЉЕВУ дана 25.10.2001.год.
ПРАВНА ПОУКА: Против овог решења
Дозвољена је жалба у року од 30 дана од
Дана пријема отправка решења, Окружном
суду у Ваљеву а преко овог Суда. С У Д И Ј А,
Слободан Антић, с.р.
За тачност отправка,(М. Ђурић)
Одбијена Жалба ЈП Колубаре
ИПВ (П) 43/01
ОПШТИНСКИ СУД ВАЉЕВО, у Већу састављеном од судије Предрага Јевтића, као председника Већа, и судија Војислава Лаловића и Александре Дрпић, као чланова Већа, у правној ствари тужиоца Православне Црквене општине «Грачаница» из Тубравића, који заступа Љубица Ранковић, адв. из Ваљева, против „Јавног предузећа за коришћење водоводног система «Ровни-Колубара» из Ваљева, као туженика, ради поништаја уговора, вредност спора 50.000,00 динара, решавајући по приговору туженика на решење о привременој мери, донео је дана 21.11.2001. године следеће
Р Е Ш Е Њ Е
ОДБИЈА СЕ приговор туженика „Јавно предузеће за коришћење водоводног система „Ровни -Колубара »“ из Ваљева, изјављен дана 29.10.2001.године, на решење Општинског суда у Ваљеву П.бр.1731/2001 од 24.10.2001. године, КАО НЕОСНОВАН и решење Општинског суда у Ваљеву П.бр.1731/2001 од 24.10.2001.године, се ПОТВРЂУЈЕ.
О Б Р А З Л О Ж Е Њ Е
Код Општинског суда у Ваљеву у току је спор којим је тужилац Православна црква «Грачаница» из Тубравића тражила да се утврди да је без правне важности уговор који је 27.03.1991. године закључен са тужеником Јавно предузеће за коришћење водоводног система «Ровни-Колубара» из Ваљева, са разлога што су одредбе из овог уговора требале бити испоштоване у року од 24 месеца од дана закључења истог, и по коме је између осталог туженик требао да измести Цркву у целу Тубравићу са садашњом локацијом на другу локацију, због потапања терена.
По наводима тужиоца то није учињено у наведеном року, постоје индиције да туженик жели да сада уклони предметну Цркву, која је у међувремену од стране Владе Републике Србије, проглашена за споменик културе, те како је предметни уговор између странака престао да важи због протека рока, тражи да се утврди непостојање истог.
У овој правној ствари тужилац је предложио усвајање привремене мере, за забрану започињања било каквих радова туженику, на измештају цркве «Грачаница » са позивом на уговор од 27.03.1991. године, управо због истека утовора, и евентуалне могућности настанка ненадокнадиве штете, обзиром да се ради о споменику културе, а све у смислу чл.254 Закона о извршном поступку.
Општински суд у Ваљеву својим решењем П.бр.1731/2001 од 24.10.2001. године усвојио је предлог тужиоца за издавање привремене мере, управо са разлога настанка могуће штете у смислу чл.254 ЗИП-а, имајући у виду околност да се ради о Цркви која је проглашена спомеником културе, да је уговор између странака са одређеним роком већ истекао, те да стоји опасност од настанка ненадокнадиве штете.
Туженик је благовремено уложио приговор на привремену меру, наводећи да је беспотребно усвајање исте којом би се туженику забранило започињање било каквих радова на рушењу, измештању и потапању цркве «Грачаница» у Тубравићу, јер је по спорном уговору обавеза туженика била изградња нове цркве као и то да се садашња црква «Грачаница» неће рушити, нити потапати, док се не преда на употребу нова црква и остали црквени објекти.
Туженик у приговору наводи и то да је неспорно да нова црква није изграђена, као и да до сада ништа није предузимано на рушењу и потапању старе цркве, као и то да су странке договориле да ће све односе између себе решавати мирним путем а за случај немогућности тога да је за то надлежан Окружни суд у Ваљеву.
Испитујући наводе из приговора, Веће Општинског суда у Ваљеву налази да је исти неоснован.
Наиме, из списа у предмету утврђује се да су парничари заиста закључили уговор 27.03.1991. године, о дислокацији цркве «Грачаница» у Тубравићу, на нову локацију, с тим да то треба да учини туженик, и то у року од 24 месеца од дана закључења уговора.
Како се из самог приговора туженика утврђује да то до сада није учињено, а тужилац је изразио бојазан да се то може учинити и ван оквира предметног уговора, тим пре што је рок за испуњење већ истекао, то суд налази да има места усвајању привремене мере, а у циљу спречавања настанка ненадокнадиве штете, поготову што се ради о објекту који представља споменик културе по одлуци Владе Републике Србије и све у смислу чл.254 ст.2. ЗИП-а.
Поред тога, у овој правној ствари предмет спора није везан за испоштовање уговора и неспоразума евентуалног у вези истог, који би се решавали мирним путем или преко Привредног суда у Ваљеву, већ тужилац тражи да се утврди да је исти без правне важности обзиром да је истекао рок за испоштовање уговорних обавеза, те Веће налази да није основан приговор да би се овај суд сматрао ненадлежним за решавање по привременој мери.
Наиме, у овој фази поступка, решавајући по приговору а са напред наведених разлога, суд налази да има места одлучивању, а о евентуалној надлежности суда одлучиће парнично веће пред којим спор тече, у ком случају би одлучило и о даљој судбини превремене мере, по наводима туженика, поготову што привремена мера може важити до окончања спора, односно опозива исте, од стране суда који је усвојио.
Са напред изложеног одлучено је као у изреци решења.
ОПШТИНСКИ СУД У ВАЉЕВУ, 21.11.2001. године
ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА – СУДИЈА Предраг Јевтић
! СПАШАВАЈУЋИ ГРАЧАНИЦУ - СПАШАВАМО СЕБЕ ! 
Постави коментар