Вести са Православне страже: Петак, 23. 2. 2018. г…

НАЈАВА: Непрекидне београдске Литије за Православну слободу Србије

Нова 102. узастопна суботња Литија наша окупираним Београдом

Субота, 24. феб. 2018. г. испред Владе РС у 15:30 часова

Траса Литије: Сутра у 15:30 ч. од Владе Србије полази 102. заредом суботња Православна Литија ка Патријаршији, Ненародној скупштини и лажљивом РТС-у

Устаљени програм свакосуботњих Литија: Окупљање 15:00 ч. испред назовивладе Србије, уводно обраћање 15:30, полазак Литије 15:45; обраћања – испред Патријаршије 16:45, испред НеНародне Скупштине око 17:50, испред лажљивог РТС-а око 18:10 уз емитовање новог Слободног Србског Дневника; и, потом, повратак на централно место непрестаних Православних протеста испред назовивладе Србије око 19:00 часова.

Богом нам добродошли док времена за сведочење Истине и наде за Васкрс Грачанице, а тиме и наде за слободу Православне Србије, јоште има!

   +++

Пренос Литије Уживо можете од сутра поново пратити на:  

http://www.youtube.com/c/ЛитијезаслободуПравославнеСрбије/live

(Веза је активна суботом око 15:40, с тим што нам све зависи од доласка/недоласка нашег презаузетог брата који све то приређује)

+++

Свакодневно се одржавају и целодневни непрестани Православни протести испред назовивладе Србије…

Свакодневно за Православну слободу Србије узастопно већ 713. дан…И данас одстојасмо испред назовивладе Србије све очекујући сутрашњу нову, 102. по реду, Православно-исповедну Литију Београдом… 

Иначе, непосредно пре сутрашње редовне Литије, од 12. сати испред зграде министарстава у Немањиној 22-26 одржаће се и протест родитеља којима су социјалне службе окупационих власти отеле рођену децу. Наравно, не подржавамо никакве покрете и организације већ народ србски поробљени и обесправљени. Мада, још увек нам није јасно зашто баш нико од тих породица не долази на Православне Литије наше које су заказане, унапред до у недоглед, сваке суботе од 15:30 испред тзв. „Владе Србије“. Зашто упорно само заказују своје протесте на које и нас позивају (и долазимо) а они на Литије никако  не долазе. У сваком случају, доћи ћемо… али, нека се зна, да без одбране Православља и Отаџбине нема ни одбране сопствене породице нити себе самога, без православног живљења нема избављења из ропства…

Свака исправна духовна борба има за темељ Истину, тј. Православље. Без Православља нам нема спасења, браћо Срби, а Православље је данас усред Србије, и то подло изнутра, са свих страна нападано и разарано… Зато, неће нас временске прилике ни било какви други изговори оправдати за срамно ћутање када нам непријатељи разарају и Цркву и државу, и свештенство и народ… Трудимо се за спас душе своје и ближњих својих да се не би остварило оно: „Ко не мисли о општем добру – ући ће му невоља у дневну собу“…

 Православни протести у, од лицемерних политичких „хришћана“, окупираној Србији испред зграде „Владе РС“ трају свакодневно још од 9. марта 2016. године, док, притом, сваке суботе од 15:оо часова крећу наше Православне Литије улицама центра Београда а у ову суботу ће нам бити, Богу хвала, и 714. дан по реду

Нове суботње Литије центром отуђеног од Православља престоног Београда:

Нема прече потребе данашњице – од одбране Православља и Грачанице !

   Јеванђеље почиње речима Христа Бога: „Покајте се јер се приближило Царство Божије.“ А покајање је искрено само код оних који Бога траже и Једино у Светом Православљу га налазе, Православље чувају у смиреном срцу, желе Га на добро вечно свима ближњима, али и бране Га пред онима који лажу о Њему а све ради вечнога спасења своје и душа својих ближњих, наравно, уз непрекидну тугу и рат против греха свога… 

БОГОМ ДОБРОДОШЛИ! ДОКЛЕ ЈОШ ВРЕМЕ ИСПОВЕДАЊА ПРАВОСЛАВЉА ТРАЈЕ, ДОКЛЕ НАС ЈОШ НЕВОЉЕ КОЈЕ НЕМИНОВНО СЛЕДЕ ЗА СВЕНАРОДНИМ НЕПОКАЈАНИМ ГРЕСИМА ПРОТИВ ЦРКВЕ И ОТАЏБИНЕ НИСУ ПРЕПЛАВИЛЕ!

+++

НОВО – Звучни (аудио) запис комплетних сутрашњих Житија Светих:

Св. свмуч. Власије и др. с њим, Св. Димитрије Чудотв., Св. новомуч. Ђорђе Кратовац (24./11. феб.)

+++

За спас потопљене Грачанице и окупиране Православне Србије

101. узастопна Литија Београдом за Православну слободу окупиране Србије, 17. 2. 2018.

(Комплетан докуметаран видео Литије за Православну архиву)

    Сваке наредне суботе испред назовивладе Србије од 15:00 часова крећу Православне Литије центром Београда које неће престати док Истина у Србији не победи и слобода Православна не осване у овој сада небивало масонско-глобалистички окупираној колонији Србији… А ово пред Вама је снимак 101. по реду Литије Београдом од 17. 2. 2018. г…

ИстиноЉубље свима Вама!

Advertisements

Вести са Православне страже: Четвртак, 22.2.2018.г… 

НОВО – Комплетна сутрашња Житија Светих (аудио):

Св. свмуч. Харалампије; Св. муч. Ената, Валентина и Павле; Св. Зинон… (23./10. феб)

+++

Свакодневно се одржавају и целодневни непрестани Православни протести испред назовивладе Србије…

Свакога дана непрестано за Православну слободу Србије узастопно већ 712. дан по реду…И данас одстојасмо испред назовивладе Србије све очекујући улазак у другу стотину, тј. Православно исповедну 102. по реду Литију Београдом, субота, 24. фебруара. 2018.г. у 15:30 испред зграде „Владе“… 

Кад у овоземним правилима важи изрека „ко чека тај дочека“ колико је то остварљивије за оне који чекају са Православном вером помоћ од Бога Живога и Свемоћнога

ИстиноЉубље свима Вама!

+++

Преподобни Никодим Светогорац:

Резултат слика за Преподобни Никодим Светогорац

О томе шта треба учинити за своје спасење

Размишљај сада и расуђуј колико си ти претрпео за своје спасење: ти добро знаш да ћеш држањем заповести Божијих задобити вечни живот и заслужити рај, као што каже Господ: Ако хоћеш ући у живот држи заповести(Мт. 19, 17). Знаш, такође, да без великог напора нико не може да задобије Царство Небеско: Царство небеско с напором се осваја (Мт. 11, 12). Колико си се ти, дакле, до сада борио да држиш божанске заповести, шта си све поднео да задобијеш Царство Небеско, којих си се удобности лишио, које си од страсти победио? Ах, драги брате! Ја мислим да си ти учинио и поднео неупоредиво више да изложиш своју душу мукама пакленим, него да је спасеш и да си ти један од оних који се боре,не да би чинили добро, него да би чинили зло, као што каже пророк Јеремија: Мудри су да зло чине, а добро чинити не умеју (Јер. 4, 22),или како вели Соломон: „у злу смо себе истрошили“ (Премуд. Солом. 5, 13). Мислим да си ти само са половином труда, који си уложио у своје незауздане страсти, могао своју душу да доведеш у добро стање. Како ти, који си тако вољан и одважан да своју душу погубиш, сада немаш храбрости, без обзира што знаш у каквом си стању, да учиниш било какво дело достојно спасења?

Пробуди се, драги мој, из тог тако погубног сна и из немарности тако штетне за душу, као што ти и Павле налаже: Знате време, да је већ час да устанемо од сна (Рим. 13, 11). Устани, дакле, пробуди се и почни да живиш животом достојним своје хришћанске вере, а све остале своје циљеве сматрај трицама пред јединим јединим великим циљем, пред спасењем своје душе. То је једини циљ који ти је потребан, једино ти је он од користи, као што вели и Господ: Само је једно потребно (Лк. 10, 42). Стога одреди, брате, један час током дана, или ујутро, или увече, да почнеш да спроводиш у дело достизање тог највећег циља, то јест спасења своје душе. Подвргни се духовним вежбама удубљујући се у размишљања и духовна делањана оне теме које у твоје срце уносе страх Божији, које те удаљавају од зла, изазивају скрушавање, покајање и жудњу за будућим добрима,а потом се преиспитуј да уочиш које си грехе починио и какве те страсти обузимају, да би од Бога затражио опроштење за њих, а изнад свега да би сам научио како против њих да се бориш… Прочитај више…

Вести са Православне страже: Четвртак, 21.2.2018.г… 

НОВО – Звучни (аудио) запис комплетних сутрашњих Житија Светих:

Св. муч. Никифор; Св. свмуч. Маркел, Панкратије и Филагрије; Св. свмуч. Петар Дамаскин (22./9. феб.)

+++

Свакодневно се одржавају и целодневни непрестани Православни протести испред назовивладе Србије…

Свакога дана непрестано за Православну слободу Србије узастопно већ 711. дан по реду…И данас одстојасмо испред назовивладе Србије све очекујући улазак у другу стотину, тј. Православно исповедну 102. по реду Литију Београдом, субота, 24. фебруара. 2018.г. у 15:30 испред зграде „Владе“… 

Кад у овоземним правилима важи изрека „ко чека тај дочека“ колико је то остварљивије за оне који чекају са Православном вером помоћ од Бога Живога и Свемоћнога

ИстиноЉубље свима Вама!

+++

Старац Пајсије Светогорац:

Резултат слика за Старац Пајсије Светогорац

Ако ти овде (на земљи) иде превише добро, нешто није у реду са тобом!

Упркос појавама непоштовања према клирицима и монасима, Црква је неисцрпни извор чуда. Узима воду и она постаје освећена, узима хлеб и вино и они се претварају у Свето Причешће. Узима човека као глину и чини га богом. Међутим та чуда многи не виде. Јер, ако би их видели, не би омаловажавали ни мрзели Цркву Христову, него би јe волели и поштовали. И не би говорили о њој са презиром као што то говоре. Хришћанин има свој пут, а то је да подигне тежак крст у свом животу. Тешка је ствар ако кажеш како верујеш у Христа а да се добро проводиш у овоме животу. Јер, ако се добро проводиш овде, на земљи, нешто није добро са тобом, бринеш се за злато земаљско а не за ризнице небеске. Ако тако размишљаш, налазиш се далеко од воље Божије. Хришћански живот и добро провођење не иду заједно, јер то су различите ствари. Један пут дође код мене један познати доктор да поразговарамо. И његова жена је, такође, била доктор. Верујући су били обоје. Жалили су се на своју децу како они живе световни живот и не придржавају ни црквеног предања своје породе, чак шта више, томе се подсмејавају.

Означавају хришћане заосталима, прилагодљивима, неискренима, лицемерима и хулницима, будући да њихови животи не одражава њихових речи а дела која сами чине нису хришћанска. Чак су се противили освећењу (дома) које су њихови родитељи примали један пут годишње, а откако су одрасли више нису хтели ни да му присуствују. Лекар је деловао јако изморен и очајан због духовне инертности своје деце. Мислио је како су сви његови покушаји и покушаји његове жене били узалудни, промашени и да се нису дотакли деце. У једном тренутку доктор ставивши главу међу дланове као да је желео да сакрије своје лице од стида рече ми: Бојим се да нам је много новца учинило штету!

Питах га да ми каже како то мисли и овај ми је потпуном искреношћу одговорио како су превазишли сваку меру и накупили себи огромно имање, потпуно непотребно. Имамо три велике куће, каза. Једну за нас, и по једну за децу. Такође две викендице, четири скупа аутомобила, један чамац, уштеђевину и много тога. И настави: Деца су лоше васпитана и сада они нас оптужују како их изазивамо. Такође нам говоре како смо ми јако лепо венчали богатство са хришћанством. Питао ме је (доктор) шта треба да ради да поново нађе мир и јединство у породици? Рекох му да све то разделе сиромашнима и да за себе задрже само једну кућу, једну викендицу и своје плате. Преставио се је, променио боју, уплашио и разочарао одговором који сам му дао. Отишао је и није више долазио. Везао се је са “овим овде”, а не са “оним горе”. Због тога су и деца тражила неки други начин живота, другачији од онога који су им родитељи пружили.

Када чујем да постоји велико сиромаштво и немаштина много трпим и не могу да се молим. Не кажем да ако имаш две кошуље да подаш једну. То је данас необично и претешко за већину. Међутим, ако желиш да се називаш хришћанином и да поседујеш сва блага Божија, зашто се патиш и бринеш да стекнеш сувишак а не чиниш милостињу и добра дела? Да знаш да на песку зида темељ онај који има много новца и њиме себично управља не марећи за сиромаштво и несрећу других људи. Јеси ли икад видео мртвачко платно (којим се омотавају тела) са (нашивеним) џеповима? Све ће ОВДЕ остати. Само добродеље иде на небо.

Знаш ли зашто настају ратови? Због новца! Зашто богати не могу да ставе узду на своју халапивост, а сиромашни не желе да стекну неопходно већ завиде богатима на њиховој слави и богатству? Ваши џепови морају да буду отворени да се новци (о)крећу ка човекољубљу. Саблазан је имати пуне џепове новца који су пак концем зашивени.

+++

Свети Николај Казахстански:

Резултат слика за Свети Николај Казахстански

Борба са страстима

Карактер човекове борбе се у потпуности одређује њеним циљем. Борба са страстима се усмерава као прво: на искорењивање греха, као друго – на васпостављање унутрашњег човека путем његовог довођења до идеала чистоте. Грех и страсти јесу психичке, унутрашње појаве. Зато и почетак васпостављања унутрашњег човека почиње од унутрашње борбе са самим собом, зато што нико није толики непријатељ човеку као његова сопствена осећања; његови непријатељи су његови укућани: пороци и лоше наклоности које су се у њему укорениле. Немамо разлога да се плашимо спољашњег непријатеља, каже Касијан, дефинишући карактер подвижничке борбе – непријатељ се крије у нама самима. У нама се свакодневно одвија унутрашња борба. Душа је погружена у велики разврат и пороке који, хранећи је штетним соковима, као да је држе у заробљеништву. Управо са овим зајмодавцима – пороцима – и мора да ратује сваки подвижник Христов. Борбе унутрашњег карактера такође захтевају достизање идеала моралне чистоте. Овај идеал је потпуна и свецела прозрачност душе, одсуство у њој и најмањих и тренутних сенки греха. Не треба човек да чисти своју душу од једног или неколико порока или лоших навика, већ од свих. Не може се притом ограничавати на отклањање само спољашњих манифестација сваког порока. Треба да угуши осећања и мисли којима се порок храни, треба да прати непријатеља до његовог последњег уточишта у тамним дубинама несвесног како би га на крају ишчупао са кореном. Треба да освети само срце и сам ум…

Прочитај више…

Вести са Православне страже: Уторак, 20.2.2018.г…

НОВО – Звучни (аудио) запис комплетних сутрашњих Житија Светих:

Св. вмуч. Теодор Стратилат; Св. пророк Захарија; Св. Сава Други архиеп. србски (21./8. феб.)

+++

Свакодневно се одржавају и целодневни непрестани Православни протести испред назовивладе Србије…

Свакога дана непрестано за Православну слободу Србије узастопно већ 710. дан по реду…И данас одстојасмо испред назовивладе Србије све очекујући улазак у другу стотину, тј. Православно исповедну 102. по реду Литију Београдом, субота, 24. фебруара. 2018.г. у 15:30 испред зграде „Владе“… 

Кад у овоземним правилима важи изрека „ко чека тај дочека“ колико је то остварљивије за оне који чекају са Православном вером помоћ од Бога Живога и Свемоћнога

Наравно, Грачанички стражари су одстајали јуче код бране Ровни ишчекујући најављену посету тзв. министарке Зоране Михаиловић… али, сем полиције која нас је издалека пратила, никога од представника окупационих власти није било на њиховом проклетом чеду званом „Брана Ровни“…

+++

Сестра Јасмина Буква:

ГРУДА СВЕТА НЕОТЕТА

ОЈ СРБИЈО ДА Л’ НАС ЧУЈУ

ЛИТИЈОМ ШТО ХРИСТУ ВРАЋА

ДА У ВЕРИ НЕ ТУГУЈУ

У МИЛОСТИ БОЖЈОЈ БРАЋА

ГРАЧАНИЦЕ СВЕТО МЕСТО

ХОДОЧАСНОЈ ДУШИ МИЛО

СРБСКОМ РОДУ ГНЕЗДО-ПРЕСТО

ПОД КРСТОМ СЕ ТВОЈИМ СВИЛО

НАД КУПОЛОМ НЕБО ЦЕЛО

ЛАЗАРЕВОМ ГРМИ КЛЕТВОМ

ЗБРАЈАЈУ НАС У ОПЕЛО

ГРУДОМ СВЕТОМ НЕОТЕТОМ

ОЈ ДУШАНЕ СРБСКИ СИНЕ

СРБСКИ КОРЕН ГРАНО СРБСКА

ПЕВАЈУ ТИ ОД МИЛИНЕ

БОЖЈЕГ ХОРА ГРЛА ЉУДСКА

ОД СРБИНА НЕОТЕТЕ

ПРАОТАЧКЕ КРВЉУ БОЈЕ

ОЈ БОЖУРЕ СРБСКИ ЦВЕТЕ

НА КОСМЕТУ БОЈНО ПОЉЕ

БОГОМАЈКО ТИ НАС ВРАТИ

ХРИСТОМ БОГОМ У ПУТ ПРАВИ

ДА СЕ НАРОД НЕ ЗЛОПАТИ

МИЛИ БОЖЕ НАМ СЕ ЈАВИ

СВЕТИ САВО ТИ ПОМОЗИ

СРБСКОМ РОДУ НА ДЕЛИМА

ДА НАМ БУДЕ РОД У СЛОЗИ

ПРАВОСЛАВЉЕ У СРЦИМА

ОЈ СРБИЈО ДА Л’ НАС ЧУЈУ

ЛИТИЈОМ ШТО ХРИСТУ ВРАЋА

ДА У ВЕРИ НЕ ТУГУЈУ

У МИЛОСТИ БОЖЈОЈ БРАЋА

+++

Свети Николај Србски:

Резултат слика за Свети Николај Србски:

Постом радостим наду моју у Тебе

Постом радостим наду моју у Тебе, Грјадушчи Господе мој.

Пост убрзава моју припрему за долазак Твој, једино чекање мојих дана и ноћи.

Пост отањава тело моје, да би оно што остане могао лакше осветлити духом.

Чекајући Тебе не желим, да се храним крвљу нити живот да одузимам. Да би радост мога чекања и животиње осетиле.

Но заиста, неће ме уздржавање од јела спасти. Ма се хранио песком из језера, Ти ми нећеш доћи, ако пост не уђе дубље у душу моју.

Сазнадох кроз молитву своју, да је телесни пост више симбол правог поста, врло користан за почетника у нади у Тебе, но и врло тегобан за онога, ко само при њему остане.

Зато унесох пост и у душу своју, да је очистим од многих дрских вереника и као девојку спремим је за Тебе.

И унесох пост у мој ум, да одагнам из њега маштања о светским стварима и разорим све ваздушне куле, сазидане од тих маштања.

Да би ум мој био испражњен од света и спреман, да прими Мудрост Твоју.

И унесох пост у срце своје, да бих њиме уморио све страсти и пристрасности светске.

Да би небесни мир неисказано владао срцем мојим, када бурни Дух Твој наиђе.

И наложих пост на језик свој, да се одучи од бескорисних прича и да уздржано говори само оне речи, које крче пут доласку Твоме.

И ударих пост на бриге своје, да бих их све одувао испред себе као ветар што маглу одува. Да не стоје као мутна магла између мене и Тебе, и не враћају погледе моје ка свету.

И пост унесе у душу моју смирење пред нествореним и створеним световима, и кротост према људима и стварима. И ули у мене храброст, за коју не знадох док бејах наоружан свим светским оружјем.

Шта је била моја нада без поста до само једна туђа прича, што је ишла од уста до уста, док није стигла и на моја уста?

Једна туђа прича о спасењу постом и молитвом постаје својом.

Лажан пост прати лажну наду, као што никакав пост прати безнадежност.

А као што точак иде за точком, тако истинит пост иде за истинитом надом.

Помози ми, да радосно постим и радосно се надам, Најрадоснији Празниче мој, што ми се приближујеш са сунчаним осмејком.

ИстиноЉубље свима Вама!

Вести са Православне страже: Понедељак, 19.2.2018.г…

НОВО – Звучни (аудио) запис комплетних сутрашњих Житија Светих:

Св. Партеније Лампсакијски; Св. Лука Еладски; Св. 1003 муч. Никомидијских… (20./7. феб)

+++

Свакодневно се одржавају и целодневни непрестани Православни протести испред назовивладе Србије…

Свакога дана непрестано за Православну слободу Србије узастопно већ 709. дан по реду…И данас одстојасмо испред назовивладе Србије све очекујући улазак у другу стотину, тј. Православно исповедну 102. по реду Литију Београдом, субота, 24. фебруара. 2018.г. у 15:30 испред зграде „Владе“… 

Кад у овоземним правилима важи изрека „ко чека тај дочека“ колико је то остварљивије за оне који чекају са Православном вером помоћ од Бога Живога и Свемоћнога

+++ 

Пост Свете Четрдесетнице

После сиропусне недеље, или, једноставно речено после поклада, од понедељка почиње први вишедневни пост. То је пролећни пост и назива се великим због особене важности његовог установљења. Састоји се од поста Свете Четрдесетнице и Страсне Седмице. У Апостолским установама о Великом посту се каже: „Нека се овај пост (тј. Четрдесетница) врши пре поста Пасхе (тј. Страсне седмице), почињући од другог дана седмице (тј. понедељка), а завршавајући је у петак: затим почињите свету седмицу Пасхе (тј. страдања Христових), постећи са страхом и трепетом у све њезино време, свакодневно приносећи молитве због сагрешења“. У овим одредбама велики пост је назначен као св. Четрдесетница и као пост Страсне седмице. Св. Епифаније Кипарски пише: „Четрдесетницу, до седам дана пре Пасхе (тј. до Страсне седмице) Црква обично проводи у посту. Осим тога, и шест дана Пасхе (тј. Страсну седмицу) сав народ проводи у сухоједенију“.

Сагласно предању и устројству првоначалне хришћанске Цркве света Четрдесетница, по уставу Цркве Православне, све до данас почиње од понедељка после Сиропусне недеље и завршава се у петак шесте седмице када Црква поји: „Савршивши душеспасоносну Четрдесетницу…“. Предстојећи дани до Пасхе такође су посни, али сада због почетка и трајања Господњих страдања. На тај начин, по рачунању Православне Цркве, из броја посних дана свете Четрдесетнице не изузимају се суботни и васкрсни дани пошто се у њима пост не разрешава, него само слаби. Оволико трајање свете Четрдесетнице, сагласно посту Исуса Христа, без прекида траје четрдесет дана. „Ми држимо пост који је држао Господ свету, како именом тако и делом, Велику Четрдесетницу, каже свети Симеон Солунски, ради свога очишћења и умилостивљавања Бога и тиме као да приносимо првину и десетак Богу од година нашег живота. Пост почиње од другог дана седмице и завршава се у петак (шесте седмице). И Спаситељ наш је постио четрдесет дана и исто толико ноћи“. И Климент, наследник Петра у Риму, пише о томе у Апостолским установама. Ово су нам предали и Свети Оци, и божанствени Сава Освећени, и Јован Дамаскин у Јерусалимском Уставу, а браћа-исповедници – Јосиф Солунски и Теодор Студит, у својим песмама на свету Четрдесетницу. Оци који написаше химне предадоше нам стихове уочи Лазареве суботе: душеспасоносну савршивши Четрдесетницу!

+++

Свети Лука Кримски:

Резултат слика за Свети Лука Кримски:

Тумачење великопосне молитве преподобног Јефрема Сирина

„Господе и Владико живота мога, дух лењости, мрзовоље, властољубља и празнословља, не дај ми.

Дух целомудрености, смиреноумља, трпљења и љубави, даруј мени слузи Твоме.

О Господе Царе, даруј ми да видим грехе своје и да не осуђујем брата свога,

Јер си благословен у векове векова. Амин.“

Ова молитва светог Јефрема Сирина током Часног поста свакодневно се чита на крају сваке службе (осим суботом и недељом), а верници тада уз метанију моле „Боже, очисти ме грешног.“ Свети Лука Кримски назива је молитвом чистог срца зато што се излила из савршено очишћеног срца великог подвижника. Отуд таква моћ и такво тајанствено дејство ове чудесне молитве на хришћанско срце. Преподобни Јефрем Сирин не само да моли Бога да му даде дух врлина и да га ослободи духа порока, него и то да не буде чак ни трага од порока и да душа буде Христом миомирисна, јер много се лакше ослободити појединих порока, него духа тих порока.

Будући да је лењост мајка свих порока, преподобни Јефрем Сирин своју молитву почиње: Господе и Владико живота мога, дух лењости не дај ми. Лењост је нарочито погубна у духовном животу. Свети Лука Кримски вели: „Лењост душе и нечињење добрих дела воде душу у погибао и доводе је до тога да зарасте у коров греха. Живот нам је дат за то да бисмо хитали да учинимо велико дело чишћења свог срца следећи Господа Исуса Христа. Идење за Господом је делање и често веома тежак рад, а не лењост.“

Због лењости падамо духом и зато преподобни Јефрем Сирин моли: Господе и Владико живота мога, дух мрзовоље не дај ми. Дух мрзовоље или дух унинија уствари је бежање од активне духовне борбе. Против унинија се треба борити молитвом. Молитва је разговор са Богом и у том разговору Бог нас утеши и одагна дух унинија. Подједнако је погубно и властољубље и зато преподобни Јефрем Сирин и моли: Господе и Владико живота мога, дух властољубља не дај ми. Због властољубља је и први међу анђелима пао с Неба. Господ је рекао Својим ученицима, а преко њих и свима нама: И који хоће међу вама да буде први, нека свима буде слуга… Прочитај више…

Вести са Православне страже: Недеља, 18.2.2018.г…

НОВО – Звучни (аудио) запис комплетних сутрашњих Житија Светих:

Св. равноап. Фотије Велики; Св. Вукола Смирнски; Св. муч. Фауста, Евиласија и друге… (19./6. феб.)

+++

Свакодневно се одржавају и целодневни непрестани Православни протести испред назовивладе Србије…

Свакога дана непрестано за Православну слободу Србије узастопно већ 708. дан по реду…И данас одстојасмо испред назовивладе Србије све очекујући улазак у другу стотину, тј. Православно исповедну 102. по реду Литију Београдом, субота, 24. фебруара. 2018.г. у 15:30 испред зграде „Владе“… 

Кад у овоземним правилима важи изрека „ко чека тај дочека“ колико је то остварљивије за оне који чекају са Православном вером помоћ од Бога Живога и Свемоћнога

Већ први дан поста нам почиње искушењем јер промасонска министарка Зорана Михаиловић иде баш сутра на проклету масонску брану Ровни… Свако своме господару служи. Православни Истином, постом и молитвом- служе Богу… а ђавоимани иду на своја проклета места којима затиру Светиње Божије и погубно штете народу Божијему… Пропратићемо, с Божијом помоћу, и оваква дела ђавоља како би народ ИстиноЉубљем спознао превару и једина Православна врата излаза, баш она Врата која су нам симболично потопљена овом погубно штетном браном, Врата потопљене Чудотворне Светиње Божије Грачанице…

+++ 

Богом срећан нам свима Православнима Великопокајни пост био!

Богочежњом, Христоликим скрушењем и радосном одлучношћу за Богослужење, све, благодаћу Духа Светога – нека би Вам и овај Свети Пост изобилно плодоносио!

Свети Теофан Затворник:

Резултат слика за свети теофан

 „Пред јављање Господа народу и пред Његово ступање на испуњење домостроја нашег спасења, био је послан свети Јован Претеча како би људе припремио да Га прихвате (Мк.1,4). Та припрема се састојала у призивању на покајање. И од тог времена је покајање постало пут ка Господу и предверје Вере у Њега. Сам Спаситељ наш је своју проповед започео речима: Покајте се и верујте у јеванђеље (Мк.1,15). Ономе који жели спасење, покајање и Вера yпyћyјy једно на друго. Покајање га оптерећује бременом грехова и плаши страшним и неизбежним судом правде Божије. Но, долази Вера и указује му на Избавитеља, те он, скинувши бреме грехова исповешћу, са радошћу иде за Њим, путем Његових заповести. На тај начин се вера рађа из покајања и на њему почива. Онај који се каје чврсто се држи Вере због осећања избављења које му Она пружа. Вера је, тако, жива од покајања. Без покајања, она је слична дрвету без унутрашњег животодавног тока, тј. млитава и неживотворна.

+++

Свети Јефрем Сирин:

Резултат слика за Свети Јефрем Сирин:

‎“Господе и Владико живота мога! Духа лености, унинија, властољубља и празнословља, не дај ми. Дух смиреноумља, целомудрености дуготрпљења и љубави, даруј ми, рабу Твоме. Да, Господе, Царе, даруј ми да сагледам сагрешења своја и да не осуђујем брата свога, јер си благословен у векове века. Амин“. 

+++

Правила Православног живота

(веома душекорисних 47 кратких поука Старца схи-игумана Саве +1954 за свакодневно ишчитавање)

  1. Будећи се у постељи, пре свега, помени Бога и на себе положи знамење Крста…
  2. Без молитвеног правила, не почињи проводити дан.
  3. У току дана, свугде, при сваком послу, моли се кратким молитвама.
  4. Молитва – крила душе, она чини душу престолом Божијим. Сва сила духовног човека је у    његовој молитви.
  5. Да би Бог услишио молитву, није потребно молити се крајичком језика, него срцем.
  6. Нико из окружења да не остане без твог искреног поздрава.
  7. Не одбацуј молитве када непријатељ на тебе набацује безосећајност. Ко принуђује себе, суве душе молитви, тај је виши од онога који се моли са сузама.
  8. Потребно је да познајеш Нови Завет разумом и срцем, стално се поучавај. Неразумљиво не тумачи сам, него питај Свете Оце.
  9. Свету Воду, са жеђу узимај на освежење душе и тела. Не заборави да Је пијеш.
  10. Поздрав благодарствени Царици Небеској, Богородице Дјево, радуј се…изговарај чешће, барем сваког сата. У слободно време читај писања светих Отаца и учитеља духовног живота.
  11. У искушењу и напасти, утврђуј псалтир и читај молебни канон Пресветој Богородици, „Многим содержим напастми“… Она је наша Заступница.
  12. Када демони одапињу своје стреле на тебе, грех ти се приближава, ти пој песнопенија Страсне седмице и Свете Пасхе, читај канон Исусу Сладчајшему.
  13. Уколико не можеш певати или читати, то у тренуцима борбе помињи име Исусово: Господе, Исусе Христе, Сине Божији, помилуј ме, грешног. Стој пред крстом и радуј се плачем својим…

Прочитај више…

Вести са Православне страже: Субота, 17.2.2018.г…

Непрекидне суботње Литије за оправослављење окупиране Србије

Православно засведочила Београдом и 101. узастопна Литија – о дубинама издаје окупиране Православне Србије

Православно исповедна Литија центром Београда, 101. по реду, погодила се и догодила се баш уочи Великог Васкршњег поста. Време православног поста је време покајања, време смиривања, време послушања Истини Цркве Божије Православне. А како бити у молитви у срцу хришћанин а не бринути због разарања Православља србског, због тровања свих наших ближњих, промовисањем лажи, саблазни и секташких учења од окупационих власти а кроз њихов спектар сатанизованих медија Србије? Како себе спашавати молитвом, постом, силом Часнога Крста, а ћутати када на Крст Господњи хуле, када га се стиде, када га избегавају? Једни отворено хуле на Крст Господњи, а интернет су преплавили разноразни секташи који промовишу јеврејство а хуле на Крст Часни. Преплавили су све медије разноразни умоболници и бесрамници… и све се то ради ради уништавања наших ближњих, а најпре, ради уништавања омладине србске. Издаје се  цела Србија, а у склопу ње, тренутно најактуелнија је издаја Косова и Метохије. Издаја Косова и Метохије етапно траје одавно, сваке године, и то уз манипулативне медије и њихове лажне европске приче и обећања које нам нуде у замену да издамо себе, да издамо Христа Бога у себи, да издамо Православље Светога Саве и свих Светих. Све се то радило програмски и етапно нарочито последњих двадесет година. Омладина нам је, или Православно-национално необразована, или, ако ли је имало нешто од родољубља остало у њој, злоупотребили су их ангажујући их у разноразне контролисане ‘патриотске’ организације или навијачке групе. Сваке године, они – комплетна политичка квислиншка банда, чека да умре 100.000. свесно националних Срба, док се  роди само око 65. хиљада. Наиме, већина тих старијих који се упокојавају сећа се оног каквог-таквог националног буђења које се пројавило на Косову Пољу 1989. а које је касније злоупотребљено од свих политичара редом. Ето, зато сада помињу референдум народа о будућности Косова и Метохије а који је, изгледа, баш и најављен покретањем Апела интелектуалаца покренутим од стране ДСС-а, што је осталој банди на власти послужило као осмишљен повод за референдум. Најава је успела, али не ове године, већ, вероватно идуће, док сачекају да умре још сто хиљада оних свесно националних Срба, а једно 30-40 хиљада омладине не расели по иностранству, из ове режиране беде и немаштине у којој има места за мигранте, цигане из реадмисије, корпорације којима се поклања комплетна србска привреда, шиптаре који покуповаше станове по Београду и куће и имања у околини Ниша, а нема за рођену омладину нашу. Домаћи издајници, изрод домаћи који је испливао на површину власти се нада да могу већ идуће године да приреде референдум на коме ће мало да изманипулишу покојницима на бирачким списковима, мало да украду, мало народу да подметну лажна еуропска обећања, да подметну народу (Православно необавештеном и национално несвесном) да у сред земље Србије изда Косово. Само они које су родитељи Православни добро васпитали и сачували од ових системских јавних манипулација лажима, само такви су свесни да је Косово и Метохија најсветија србска земља, да је на том Косову и Метохији завладао го непријатељ србски, и да је то, само по себи, знак Господњи да тамо где треба да је најсветије, најмолитвеније, тамо влада го безбожник, терориста и незнабожац. И то је слика наша, то је знак да су нам душе испрљане и неверне и да су Шиптари, као и ова вода проклете бране Ровни која прекрива Светињу Грачаницу, знак духовног стања у коме се данас налазимо. Ако је банда окупациона, марионетска, која ради за своје светске менторе, израчунала да би могла да нам понуди референдум идуће године, на коме могу да провуку независност Шиптарима отетог Космета, онда је стање у народу веома тешко, онда је ово време – ‘ком обојци, ком опанци’, време је да свако од нас покаже да ли је за Небо или за земљу, да ли је за Православног Христа Господа, или за антихриста који долази у свет и чији пипци одавно већ владају у овој земљи преко комплетне политичке сцене. 

А у новој епизоди Вучићијаде… Иначе, Вучићијада је ријалити програм непрестаног директног преноса и уживог коментарисања мејнстрим аналитичара сваког детаља посете великоиздајника иностранству. Наравно, када кажемо великоиздајника, то значи да је сада без конкуренције у свој опозицији на пољу потенцијала издаје националних интереса, а биће замењен само онда када га потроше на задатку, и то, неким још већим припреманим у опозиоцији велеиздајником. Наиме, у овонедељној посети комшијама непријатељима србским у Кроацији, а којима се постојање и национално биће заснива само на србомржњи, великоиздајник се јавно згражавао и приговарао Кроатима што га вређају називајући га ‘четником’ када му нико у породици то никад био није. Окорели титоиста на месту намесника Колоније Србије тиме подржа изрежирану интернационалну комунистичку љагу и подметања ‘злочина’ (као што то данас осмислише Сребрницом и Овчаром) на честитом имену србског четништва које вуче традицију чојства и јунаштва још из  турског времена, а да притом ни не помену најјезивије од постанка света злочине усташтва над србским родом. Шеткао се по Загребу, био код кардинала Бозанића како би видео какве су могућности преваре србског народа довођењем папе у Београд што пре. Обећао Кроатима испунити све што су тражили… и на крају дошао, кобајаги, да проглашени дан србске државности на Сретење, само да би избегли Немањиће, а да притом нико и не помену име Господње а камо ли да је Сретење сусрет старца Симеона Богопримца који први од људи препозна Бога у Христу, Јединога Спаса рода људскога, који Њега искрено потражи и  у Њега Православно поверује. Видесмо и како безбожни великоиздајник избегну да око врата прими орден Републике Србске, на коме је блистао велики Часни Крст Господњи. Чусмо, и не веровасмо, како исти цитира безбожног писца Пекића: ,,Не би смо смели да љубимо земљу наших предака, већ земљу по којој ће деца наша ходити“, што је чисто окупаторско и еврослинаво подметање, а у смеру одвајања народа србскога од своје честите историје и националног бића. Чињеница је управо супротна: Ко не љуби земљу наших Светих предака – уздишући под патњом, љубиће ноге наших познатих вековних непријатеља

Дошавши Литијом, уобичајено, испред зграде србске Патријаршије, подсетисмо се да пост не помаже ништа без Вере Православне, а у правој вери се молитвом, исповешћу, Причешћем и осталим Светим Тајнама Цркве напредује у истинитом сагледавању свога живота и сагледавању реалности живљења времена у коме живимо.  Од Благодатних Светих Тајни Цркве, којима је припрема примања у личној молитви и посту, јача Вера и Покајање, љубав према Господу и ближњима, које се виде у пожртвованим добрим делима и сведочењима кад су она неопходна. Нажалост, данас је у Србији (са свих страна затрованој медијима, политиком, странкама и сектама и страшљивим исповедањем вере од пастира постављених да чувају стадо Христово од свих прелести, лажи и нечистота стадо бомбардовано са свих страна), због маловерја и греха нашега покајање наше мало, недовољно, невидљиво, тако да утицај и бројност оних који служе ђаволу видљиво расте и прети да погуби цео народ наш. Митрополит загребачко-љубљански, који уме да љуби папу у руку, а потом и да се дрзне да каже да: ,,Имам утисак да Срби који живе на простору Хрватске одустају од самих себе“. То уме да каже, а да је Православно исповедао веру и пожртвовано је сведочио јавно у новој НДХ, народ би видео жив пример и не би упадао у очајања од каквих каже да данас страхује. Па, онда, несвесној још више појачавајући то очајање у народу, уз великоиздајника а са благословом патријарха, иду на ноге ватиканском заступнику у Кроата – Бозанићу, надбискупу нове НДХ где се више Кроати не такмиче у клању Срба као у Јасеновцу већ се тихо, неподношљивим условима живота, уцењивањем и страхом такмиче у превођењу Срба у римско-папску секту кроз покатоличавање, унију, придобијаху их за одречење од вечног спасења свога кога без Православља души нема. О томе ништа не поменуше Бозанићу, већ само како да душепогубним циркусом довођења папе у Србију убију у појам и оно мало побожног народа нашега од чијег духовног стања и зависи будућност целе нације. Неће Господ погубити ни државе нити иједног града само докле има верних и честитих Православаца у њима.

Пеменусмо и Светог новомученика Данила Сисојева који је богонадахнуто на примеру руске историје описао да ми Православни, као једино стадо Христово, увек бивамо кажњавани бичем баш онога греха за којим смо посегнули остављајући Свето Православље. Тако, Светитељ каже да, када се руски народ почео одушевљавати западним секташким католицизмом, дођоше баш Пољаци са ратом на Русију. Када се Руси одушевљаваху западном културом и француским језиком – нападе Наполеон. Када се дивљаху пропагираној умишљеној јеврејској изабраности и елитизму – дође Јевреј Лењин са јеврејском сектом масонима, са комунизмом Јевреја Карла Маркса, и потоцима крви зали Православну Русију. А када се почеше одушевљавати и немачком безбожном филозофијом – покрену се и Хитлер на њих. Како са Русима, тако и са једноверним Србима. Како се сада све више наде полаже на европску наду, а не на Бога, да ће нам мондијалистички секташ папа бранити Косово а не Свети Сава и цар Лазар и Господ наш Свемоћни, онда се види да ће ове последње батине, које сами себи спремамо, доћи са Запада и да ће бити велике, таман колико је велико и упорно надање наше у људе и лажи уместо вере у Бога Живога Истином Православном. Не заборавимо да је написано да ће, стога што се Срби Живог Бога не сећају нити за своје грехе кају: ,,Набујати земља Србинова, од мртвијех србских телеса, и од крви србских мученика, као тесто од јакога квасца“, а да ће нам спасење доћи тек када цео народ завапи Богу и посредништву молитава Светога Саве Његовога у помоћ – како све лепо пише у пророчкој Небеској Литургији Светог владике Николаја.

Уз молитвено појање и братско пријатељевање, Литија наша и по 101. пут пристиже испред Ненародне Скупштине. Нажалост овога пута, из неких личних искушења, сестра Јасмина Буква која је била са нама у Литији, овога пута није спремила још један свој Богородољубљем надахнути говор. У временима где је јако мало свесних и смирених Православних Хришћана у земљи Србаља, свесних да ако буду седели кући, па макар се и све време молили, саучествоваће у ширењу лажи, неморала и издаје србске Цркве и Отаџбине, уколико то, по својим моћима, јавно не разобличе. Јер, речено је у Светом Писму: ,,Срцем се верује, а устима се исповеда за спасење„. Мало је народа свесног да је политички систем данас, у ствари, сатанин систем за духовну окупацију србског народа чији је циљ не само телима да завладају већ, управо, да отрују душе србске. У ту сврху, користе све своје јавне медије, а за оне који схватају превару електронских и штампаних медија, и истините информације покушавају да нађу на интернету, и за њих су припремили неколицину својих секташких промотера за интернет. Све више увиђамо да су ово управо она времена великих искушења за која су Светитељи рекли да: ,,У последња времена неће више бити живих Светих отаца међу вернима, али ћемо имати  наштампане све књиге и поуке Светитеља“. Тако, драга браћо и сестре, они који заиста Бога траже – само Светим књигама Православним ће надахњивати веру и наду своју да до краја Христови остану. С Божијом помоћи, поменусмо и наду да се у будуће направи нека наша Истинољубива Православна емисија на посебном интернет каналу, а све како не би ишли више да гостујемо било где где ће нас потом засути бројним секташким заблудним емисијама. Ништа нисмо ни до сада планирали, па нећемо ни ово, али поменусмо као молитву – ако буде Воља и Помоћ Господња, за то дело.

Испред зграде предводника лажљивих медија окупиране Србије, тзв. РТС-а погледасмо и нови наш Слободни Србски Дневник са темама ријалити преноса Вучићијаде из Загреба, прославе дана државности у којој нико не зна нити помиње шта се то Православно прославља на Сретење Господње, личног примера борбе против насилне вакцинације деце од стране наше Грачаничке стражарке која ради као васпитачица у једном вртићу у Ваљеву, као и, Богу хвала, пуштања из притвора сестре Бранке Милић која је стражарила код Грачанице, у почетку долазила и на Литије наше, а потом, јој је подметнута оптужница за измишљени ‘државни удар’ у Црној Гори а све како би НАТО намесник Мило опстао на власти

Иако нам је жао што нема више Православних говорника и народа на овим непрестаним Православним Литијама, не зато што су нам они неопходни, већ управо стога што је то знак да се нећемо скоро из ропства, страдања и заблуда србских избавити, свесни смо да је сваки човек на Литији овој Православно сведочанственој једна Православна реч молитве Богу и поруке ближњима о јединим  Вратима Спасења Која су Христос Православни Бог наш. Свесни треба да будемо и сви појединачно да, где год се у времену Литија будемо појавили, да увек Православно и кротко пренесемо ову Литијну поруку свима на добро, а не испразно надимајући се или критикујући било кога, а камо ли духовнике којима не смемо никаквом својом слабошћу и немиром бити изговор за њихово даље самооправдавање у топлом избору да седе кући и ћуте, док нам Веру и Отаџбину систематски гуше и кваре. Свесни да ове Литије усред оваквога ропства, припреманог стотину година над нашим народом, сведоче да нам нема друге помоћи сем Бога Живога, а ни помоћи Божије нема без Православља србскога, а Православља србскога нема у молитви која је само у пећини и келији, а да се не изађе на јавно сведочење Вере, и пред Богом, и пред свима ближњима, и пред свима видљивим и невидљивим непријатељима, како би се та реч ширила, и оправослављени народ што пре слободу заслужио. Победа је Православља неминовна, само је битно да ми останемо на његовој страни, а то се постиже свакодневном борбом, свакодневним молитвама и веро-исповедним сведочењима.

Литија стота би величанственија јер би бројнија верним народом Христовим који дође из других градова, а не из окупационог Београда. Из Београда је било исто стадо као и уобичајено. Колико Бог да – довољно је. Притом, не треба мислити да ће нас неко други заменити ако не дођемо – а могли смо, јер ово што је Бог дао из мало делића се састоји, и свако ко може доћи, а изостане, нека зна да своју коцкицу из овог величанственог молитвено-исповедног мозаика уклања умањујући и визуелну лепоту Православне поруке коју смо изашли да посведочимо у временима ове опште издаје свега Светога и Богу приступачнога, што је икада у нашем роду честито бивало. Али, опет, како Бог да, јер за сведочанство је довољно и два сведока а ми би само желели да се сви у те сведоке Христове убројимо – цео народ наш, па и целом свету желимо само да Православан постане и да се само тако вечно спасе.

Без смиреног служења, пре свега, Истини Христовој Православној и Светитељима Његовим и без милости према ближњима својима, не вреди никаква молитва, никакав пост, никакав подвиг тајни… јер Благодат Божија је у Цркви,  а Благодат Божија се прима Вером и  смирењем. У то име, праштајте нам што сагрешисмо према вама овде свесно или несвесно према било коме од вас. Време је праштања уочи Великога поста. Време је искренога покајања и созерцавања сопствених грехова и ободравања себе у молитви и служењу Истини Православној Христовој. Црква је благословила да већ прва недеља буде недеља великога покајања (са строгим правилима поста у којима монаштво прва три дана нити једе нити пије, све до исповести и Светог Причешћа у среду на Пређеосвећеној Литургији), и да се та прва недеља зове Недеља победе Православља, у којој су епископи до скора предводили верни народ у градовима Православних у Литијама са Крстовима Часним и Иконама Светим при чему су читане освећујуће молитве али и анатеме на све јереси и јеретике које је Црква кроз векове Светости Своје доносила, а које је ђаво кроз векове покушавао подметати Јединој Светој Православној Цркви Божијој. Ето, то је Црквом Божијом указани пут искреног покајања, поста и молитве који обавезно процвета цветовима смелог сведочења Вере Христове и милости према ближњима.

Тако нам Бог помагао, тако се у радости Вере Свете виђали и на следећој Литији нашој уочи недеље Победе Православља, тако се у Богу Живоме  и виђали на свим наредним непрестаним Литијама нашим све до Православне Победе на крају овог свеколиког ропства србске Цркве и Отаџбине које траје…

ИстиноЉубље свима Вама!

НОВО – Звучни (аудио) запис комплетних сутрашњих Житија Светих:

Св. муч. Агатија; Св. муч. Теодула; Св. Полиевкт Цариградски… (18./5. феб)

ИстиноЉубље свима Вама!

Вести са Православне страже: Петак, 16. 2. 2018. г…

НАЈАВА: Непрекидне београдске Литије за Православну слободу Србије

Нова 101. узастопна суботња Литија наша окупираним Београдом

Субота, 17. феб. 2018. г. испред Владе РС у 15:30 часова

Траса Литије: Сутра у 15:30 ч. од Владе Србије полази 101. заредом суботња Православна Литија ка Патријаршији, Ненародној скупштини и лажљивом РТС-у

Устаљени програм свакосуботњих Литија: Окупљање 15:00 ч. испред назовивладе Србије, уводно обраћање 15:30, полазак Литије 15:45; обраћања – испред Патријаршије 16:45, испред НеНародне Скупштине око 17:50, испред лажљивог РТС-а око 18:10 уз емитовање новог Слободног Србског Дневника; и, потом, повратак на централно место непрестаних Православних протеста испред назовивладе Србије око 19:00 часова.

Богом нам добродошли док времена за сведочење Истине и наде за Васкрс Грачанице, а тиме и наде за слободу Православне Србије, јоште има!

   +++

Пренос Литије Уживо можете од сутра поново пратити на:  

http://www.youtube.com/c/ЛитијезаслободуПравославнеСрбије/live

(Веза је активна суботом око 15:40, с тим што нам све зависи од доласка/недоласка нашег презаузетог брата који све то приређује)

+++

Свакодневно се одржавају и целодневни непрестани Православни протести испред назовивладе Србије…

Свакодневно за Православну слободу Србије узастопно већ 706. дан…И данас одстојасмо испред назовивладе Србије све очекујући сутрашњу нову, 101. по реду, Православно-исповедну Литију Београдом… 

Свака исправна духовна борба има за темељ Истину, тј. Православље. Без Православља нам нема спасења, браћо Срби, а Православље је данас усред Србије, и то подло изнутра, са свих страна нападано и разарано… Зато, неће нас временске прилике ни било какви други изговори оправдати за срамно ћутање када нам непријатељи разарају и Цркву и државу, и свештенство и народ… Трудимо се за спас душе своје и ближњих својих да се не би остварило оно: „Ко не мисли о општем добру – ући ће му невоља у дневну собу“…

 Православни протести у, од лицемерних политичких „хришћана“, окупираној Србији испред зграде „Владе РС“ трају свакодневно још од 9. марта 2016. године, док, притом, сваке суботе од 15:оо часова крећу наше Православне Литије улицама центра Београда а у ову суботу ће нам бити, Богу хвала, и 707. дан по реду

Нове суботње Литије центром отуђеног од Православља престоног Београда:

Нема прече потребе данашњице – од одбране Православља и Грачанице !

   Јеванђеље почиње речима Христа Бога: „Покајте се јер се приближило Царство Божије.“ А покајање је искрено само код оних који Бога траже и Једино у Светом Православљу га налазе, Православље чувају у смиреном срцу, желе Га на добро вечно свима ближњима, али и бране Га пред онима који лажу о Њему а све ради вечнога спасења своје и душа својих ближњих, наравно, уз непрекидну тугу и рат против греха свога… 

БОГОМ ДОБРОДОШЛИ! ДОКЛЕ ЈОШ ВРЕМЕ ИСПОВЕДАЊА ПРАВОСЛАВЉА ТРАЈЕ, ДОКЛЕ НАС ЈОШ НЕВОЉЕ КОЈЕ НЕМИНОВНО СЛЕДЕ ЗА СВЕНАРОДНИМ НЕПОКАЈАНИМ ГРЕСИМА ПРОТИВ ЦРКВЕ И ОТАЏБИНЕ НИСУ ПРЕПЛАВИЛЕ!

+++

НОВО – Звучни (аудио) запис комплетних сутрашњих Житија Светих:

Св. Исидор Пелусиот; Св. новомуч. Јосиф; Св. исповедник Николај Студит… (17./4. феб.)

+++

За спас потопљене Грачанице и окупиране Православне Србије

Величанствена Историјска 100. узастопна Литија Београдом (10. 2. 2018.)

(Комплетан докуметаран видео Литије за Православну архиву)

    Сваке наредне суботе испред назовивладе Србије од 15:00 часова крећу Православне Литије центром Београда које неће престати док Истина у Србији не победи и слобода Православна не осване у овој сада небивало масонско-глобалистички окупираној колонији Србији… А ово пред Вама је снимак Величанствене 100. по реду Литије Београдом од 10. 2. 2018. г…

ИстиноЉубље свима Вама!

Вести са Православне страже: Четвртак, 15.2.2018.г…

НОВО – Звучни (аудио) запис комплетних сутрашњих Житија Светих:

Св. Симеон Богопримац; Св. пророчица Ана; Св. муч. Адријан и Евул… (16./3. феб.)

+++

Свакодневно се одржавају и целодневни непрестани Православни протести испред назовивладе Србије…

Свакога дана непрестано за Православну слободу Србије узастопно већ 705. дан по реду…И данас одстојасмо испред назовивладе Србије све очекујући улазак у другу стотину, тј. Православно исповедну 101. по реду Литију Београдом, субота, 17. фебруара. 2018.г. у 15:30 испред зграде „Владе“… 

Кад у овоземним правилима важи изрека „ко чека тај дочека“ колико је то остварљивије за оне који чекају са Православном вером помоћ од Бога Живога и Свемоћнога

+++ 

За спас Грачанице и изворских вода од масонске бране „Ровни“

Литија Православне опомене бр. 37. по реду Ваљевом (6. 2. 2018. г.)

Тридесет и шеста (37.) по реду Православно-исповедна Литија Ваљевом за васкрс древног манастира Грачанице из проклете масонске бране „Ровни“ и Православну слободу окупиране Србије, 6.2.2018.г.

+++

Јеромонах Венедикт Светогорац:

Мисли и како им се супростављати 

„Као што је природно да у стене океана ударају таласи,

тако ће и човек, сасвим сигурно, бити изложен ударима помисли“

Свети Јефрем Сиријски

Увод

Поред неминовних проблема са којима се човек у молитви суочава, налазе се и разне помисли које улазе у његов ум.

Ова књижица није плод стручног рада на ову важну тему о размишљању и расуђивању. Пред вама је дорађени текст који није изгубио свој првобитни начин излагања, разговора вођених у прошлости. Како има много оних који се боре са непристојним и нечистим помислима и чак оних који због тога „дижу панику“, овај покушај је учињен да Хришћанин у својој борби може разумети шта су то помисли, одакле долазе, шта доносе и како се излази са њима на крај… Прочитај више…

Вести са Православне страже: Среда, 14.2.2018.г…

НОВО – Звучни (аудио) запис комплетних сутрашњих Житија Светих:

Сретење Господа и Спаса нашега Исуса Христа, Св. муч. Агатодор, Св. муч. Јордан Трапезунтски… (15./2. феб.)

+++

Свакодневно се одржавају и целодневни непрестани Православни протести испред назовивладе Србије…

Свакога дана непрестано за Православну слободу Србије узастопно већ 704. дан по реду…И данас одстојасмо испред назовивладе Србије све очекујући улазак у другу стотину, тј. Православно исповедну 101. по реду Литију Београдом, субота, 17. фебруара. 2018.г. у 15:30 испред зграде „Владе“… 

Кад у овоземним правилима важи изрека „ко чека тај дочека“ колико је то остварљивије за оне који чекају са Православном вером помоћ од Бога Живога и Свемоћнога

+++ 

Старац Јосиф Исихаста:

Резултат слика за Старац Јосиф Исихаста:

Познај самог себе

…“Да би ти дао Своје свете дарове, Христос од тебе

не тражи ништа прекомерно, и потребно је само

да признаш да је све добро што имаш – Његово„…

Сваки, дакле, који жели и моли да добије благодат, да му Бог подари дар, мора, као прво упознати своје сопствено биће: “Познај самога себе”. То је права истина. Свака ствар има свој почетак и ако јој не знаш почетак, онда ни њен крај неће за тебе бити добар. За свакога човека, почетак и истина јесте спознаја да је он сам ништа, нула и да је ни из чега проистекло све. Он (Бог) рече и постадоше. Он заповеди и створише се (Пс 148, 5). Он рече, и би створена земља. И узе глину и сазда човека. Без душе и без ума, само човека од земље. То је твоје постојање. То смо сви ми – земља и блато. То је прва лекција за онога који не жели само да задобија благодат него и да та благодат увек обитава са њим. Одатле ће задобити познање из којег се рађа смирење. Не само празним речима, смиренословећи, него на чврстом темељу, он говори истину: “Земља сам, глина и блато. То нам је прва мајка.” А по земљи се гази и тако треба да газе и по теби, јер си и ти земља. Ти си блато. Безвредан си. Бацају те тамо вамо, од тебе зидају. Као бескорисна материја мењаш облик, из једног у друго. Међутим, у тебе је дунуо Створитељ и дао ти дух живота. И гле, ти постаде човек. Говориш, делаш, пишеш, учиш. Постао си машина Божија. Али не заборави да ти је корен земља. Ако ти тај дух одузме Онај који ти га је дао, поново ћеш у материјал за зидање.
Према томе, опомињи се свога краја и нећеш сагрешити довека[15] (Сир 7,39)

Прочитај више…

Вести са Православне страже: Уторак, 13.2.2018.г… 

НОВО – Звучни (аудио) запис комплетних сутрашњих Житија Светих:

Св. муч. Трифун, Св. Петар Галатијски, Св. муч. Карион, Св. Вендимијан… (14./1. феб.)

+++

Свакодневно се одржавају и целодневни непрестани Православни протести испред назовивладе Србије…

Свакога дана непрестано за Православну слободу Србије узастопно већ 703. дан по реду…И данас одстојасмо испред назовивладе Србије све очекујући улазак у другу стотину, тј. Православно исповедну 101. по реду Литију Београдом, субота, 17. фебруара. 2018.г. у 15:30 испред зграде „Владе“… 

Кад у овоземним правилима важи изрека „ко чека тај дочека“ колико је то остварљивије за оне који чекају са Православном вером помоћ од Бога Живога и Свемоћнога

+++ 

О. Серафим, ман. Згодачица о новотаријама у СПЦ

П.С. Скромни савет ИстиноЉубља: Полушајте старца а не загледајте коментаре испод видеа, чисто да се не залута- јер је данас све мање оних који могу потом повратити на Православни Христов пут…

+++

Нова песма сестре наше Грачаничке Славице Николић

П О М О З И   Г О С П О Д Е

Раширили руке,  грех и нова  мода,

успавали савест, да приђе слобода,

распустили разум, нанизали снове,

пустили да машта настани ветрове.

Патуљасте  мисли,  у жеље стасале,

сјајним подијумом,  лагано плесале,

светлост чудног сјаја, око посетила,

разиграној машти,  даривала  крила.

Крећу се планови  тротоаром  греха,

тесним  булеваром  снаге  и  успеха,

одзвања препирка савести и   снова,

док жеље стискају  тастере  лифтова.

Из комфорног гнезда полете невера,

по звезданој  стази  хладноће севера,

венце које плету Вера, Љубав, Нада

прекрива бездушност и мода запада.

Из прецизних руку, избачена стрела,

да разбије Веру, Српство, добра дела,

возилима  греха, препреден таксиста,

води српски народ, далеко од Христа.

Пролазе године, ко шверцер без визе,

на  благајни нема,  карти  за  репризе,

у погон стављена,  машина гломазна,

размењује вечност, за добра пролазна.

Вихор данашњице  испретура снове,

заклони  видике,   изгужва  планове,

терет злобе, греха,  сломи   теразије,

постављене давно, на  небу  Србије.

Истина одгурну   лажљива  времена,

што бацише  Веру српску на колена, 

рукама  доброте,  стрпљења  и наде,

порушиће темељ,  трошне  барикаде.

Исписује  Повлен  у атлас и   скице,

завет Немањића,  слике  Грачанице,

веран традицији  српских домаћина,

за трпезом госте,   служиће  истина.

Некад  ће редари  Небеске  седнице,

отворити   Двери  Свете Грачанице,

кад срца добротом склоне хипотеку,

уписану грехом у прошлост  далеку.

Војвода Светлости,  тражиће тапију,

до Олтара Светог,  да гради  ћуприју,

нитима  доброте и   сунчевих зрака,

да топлину нађе, путник без конака. 

ИстиноЉубље свима Вама!

Вести са Православне страже: Понедељак, 12.2.2018.г…

Непрекидне суботње Литије за оправослављење и слободу окупиране Србије

Велилчанствена 100-та опомињућа Литија Београдом

Цела репортажа уз изјаве учесника

+++

НОВО – Звучни (аудио) запис комплетних сутрашњих Житија Светих:

Св. муч. и чудотворци Кир и Јован; Св. муч. Атанасија, Теоктиста и друге… (13. феб,/30. јан.)

+++

Свакодневно се одржавају и целодневни непрестани Православни протести испред назовивладе Србије…

Свакога дана непрестано за Православну слободу Србије узастопно већ 702. дан по реду…И данас одстојасмо испред назовивладе Србије све очекујући улазак у другу стотину, тј. Православно исповедну 101. по реду Литију Београдом, субота, 17. фебруара. 2018.г. у 15:30 испред зграде „Владе“… 

Кад у овоземним правилима важи изрека „ко чека тај дочека“ колико је то остварљивије за оне који чекају са Православном вером помоћ од Бога Живога и Свемоћнога

ИстиноЉубље свима Вама!

Вести са Православне страже: Недеља, 11.2.2018.г…

НОВО – Звучни (аудио) запис комплетних сутрашњих Житија Светих:

Св. Три Јерарха, Св. свмуч. Иполит Римски, Кенсорин, Савин и Хрисија и други… (12. феб/30. јан)

+++

Свакодневно се одржавају и целодневни непрестани Православни протести испред назовивладе Србије…

Свакога дана непрестано за Православну слободу Србије узастопно већ 701. дан по реду…И данас одстојасмо испред назовивладе Србије све очекујући улазак у другу стотину, тј. Православно исповедну 101. по реду Литију Београдом, субота, 17. фебруара. 2018.г. у 15:30 испред зграде „Владе“… 

Кад у овоземним правилима важи изрека „ко чека тај дочека“ колико је то остварљивије за оне који чекају са Православном вером помоћ од Бога Живога и Свемоћнога

ИстиноЉубље свима Вама!

Вести са Православне страже: Београд, Литија стота (100.), субота 10. фебруар 2018.г…

Непрекидне суботње Литије за оправослављење и слободу окупиране Србије

Величанствена Историјска 100-та сведочанствена Православна Литија Београдом

С Божијом помоћи, у верном и кротком служењу јединоспасоносном Православљу Његовом, ради душа наших и свег нашег ближњег рода (уз уобичајену констатацију – кога нема, и без њега се, хвала Богу, може), молитвено-исповедно покренула се и ова, стота по броју, Православна Литија центром тихо окупираног, а громко заблуделог Београда, главног града духовног тровања и почетног разарања србске страдалне садашњице. Ова Литија отпочела је говором петоро браће и сестара наших са темама: Живимо ли у логору? Да ли смо под ЕУ-НАТО окупацијом у духу Антихриста а спровођеном изнутра, подметнутом домаћом издајом? Има ли Наде?

Пошто у Православљу нема главнога, тако и не пожелесмо добродошлицу бројној придошлој браћи и сестрама, јер једини главни јесте Господ и Спас наш Исус Христос, који нам се даде кроз јединоспасавајућу Истину Светих отаца и Благодатне Тајне Цркве Његове Православне. Сто пута са Крстом Часним и Иконама Православно сведочећи дубину и детаље окупације наше Отаџбине, сто пута по четири сата колико једна Литија траје, сто пута сваке суботе у току пуне две године – и да те нико не констатује, не сними, не слика, не прокоментарише од окупационих медија колоније Србије, да ниједна ‘патриотска’ организација не приђе да пита како смо, а камо ли да приђе и припомогне, да ниједна позната јавна личност јавно Литије не подржи… Е, то све не може бити без директиве Удбе, лажи и страха међ’ родољубима. Није ли ових само Првих Стотину Литија од свих безбројних које тек следе, докле не дочекамо помоћ Господњу, а претходно и оправослављење и покајање свег народа србскога, јасан показатељ и скенер ропства србскога Православља данас и овде усред Србије, где је гора окупација него на србском Космету – гора и погубнија јер је унутрашња, прикривена, по оној Његошевој: ,,Не бојим се вражијега кота, нека га је ка на гори листа, но се бојим од зла домашњега“.

Скрнављење и потапање Светиње Грачанице у беспотребној и еколошки погубној масонској брани Ровни, је било последње јасно Православно звоно на узбуну да се Вера, Светиње и Отаџбина морају јавним исповедањем Истине Божије и разоткривањем заблуда и завера домаћих непокајних издајника стамено бранити – ако ли хоћемо под окриљем Светога Саве благослов вечности Христове себи искати. У том нападу на Светињу Божију, који је непрекидно трајао свих тридесет година, као кад се у дан Распећа Господа Исус Христа помирише посвађани распињатељи Ирод и Пилат, тако се и наизглед супротстављене странке као стварне секте све до једне ујединише против Светиње Божије, а у глобалу, на делу, и против свег Православља србског и пре и потом…

Највећа и најсрамнија осуда проклетства иде на оне који не дођоше у Бој на Косово ради одбране Православља и србства свеколиког. Бој на Косову траје данас свакодневно, издаја је непрестана, а Православног гласа сведочења ретко где има. А ако га и има, спорадично се јави па утихне. Ова стота Литија није ништа историјско, историјска Литија је била само прва наша почетна Литија а чији је ово данас тек стоти сегмент, јер прва Литија је најавила почетак непрестаног подизања Православнога гласа против опште издаје и духовног тровања народа нашега, и била је први Православни јавни глас србски против окупације још од оне Свете Крваве Литије против Конкордата 1937. године због подржавања које Светога патријарха Варнаву потом, само 4 дана касније, и отроваше, и то, баш на дан када издајници политичари већином у Скупштини прихватише издајнички конкордат са Ватиканом, али га верни народ србски потом никада не призна, нити прими. Два епископа, нешто свештенства и мноштво верног народа предводише Свету исповедну Православну Литију против издаје србске Цркве и Отаџбине 1937. године против унијаћења србскога народа спреманог политичком издајом кроз конкордат припреман између Краљевине Југославије и Ватикана. Од тога времена, потпали смо под власт богоборних комуниста и лицемерно религиозних данашњих демо(но)крата, вируси безбожја, лицемерја, нечистоте су се ширили србским народним бићем. Непријатељи су наши увидели да ће погубнији ефекат против србског народа имати, не ако видљиво ратују против нас, већ управо ако нам успеју подметнути њима инструисане вође, ако се умешају међу нас као наши, ако те њихове уходе лукавством успеју да представе као најбоље, да нам буду вође, и да нас на миру разарају изнутра, као болест када разара тело коме се постави лажна дијагноза.

Дубина потапања Грачанице је пророкована дубина садашњег духовног и ропског потапљења целе Србије. Светиња Грачаница је у прљавој масонској кади – званој брана Ровни, која се може испустити у једном дану да има побожности и да има разума, прво у народу, па ће Бог дати и у власти над народом. То је знак да ми још нисмо достојни, иако смо слуге Свемоћнога Бога и свих Светитеља наших, још увек нисмо достојни да се деси и најмање чудо – да се безбожна када испразни, а камо ли још већег чуда да се Србија оправослављена и покајана ослободи. А потребно је, наизглед, тако мало, потребно је да се бар један пастир у кога су упрте очи народне оправослави и охрабри, да каже у себи ,,Боже помози“ и да каже свем народу у временима какве издаје живи и шта му је чинити, међутим, да би се такво што десило треба претходно оправослављење и покајање народа да сазри. Ми очигледно немамо довољно свенародне Православне Вере и снаге да се сами ослободимо окова греха и ропства Отаџбине, али имамо појединачне обавезе, вере и снаге пред Богом и родом да посведочимо да нисмо са издајом саучествовали, да нисмо ћутали већ разобличавали лаж, демоне и њихове слуге, против неморала сведочили ради одржавања служења Истини Божијој душе наше а на корист свих ближњих, свег народа нашега.

Свима је видљиво да елитна светска антихристовска масонско-језуитска банда која има своје марионете на власти (и њихове потенцијалне замене у комплетној опозицији) у Србији задњих сто година, а услед светске глобалне медијске преваре, ипак, не може 5 преосталих држава ЕУ (због њихових интерних проблема) представити као пресудну клацкалицу коначне независности отетог Косова. Ту завршну демонску церемонију отимања Светог Космета од Србије могу извести само преко наших домаћих издајника, и све је фокусирано на ову домаћу издају. Јасно је и да је мир у региону, како они називају територију растурене гробнице србског народа-  Југославије, могућ једино  ако наши србомрзни суседи раскомадају и отму нам  сву територију и затру биће и и име србско да му се ни сећања не нађе. Само такав је мир могућ, ако би ми питали вође наших суседа или, колеге им, овдашње домаће издајнике. Ако не буде јавног народног отпора кроз сведочење Истине Православне, може нам се десити управо такав мир који ће нам донети, уз поткупљива обећања угоднијег живота ако се одрекнемо Православља, Отаџбине и србства, много горе страдање од било кога рата, које би почело овде а не би престајало никада у векове векова, јер се тако издаје Христос Бог Светосавски нам познат, издаје се душа своја, ближњи своји, народ свој.

Стога свега, страшно је велика одговорност сада и овде, свако се од нас лично пита хоће ли испунити благослове Светога Саве, Светога цара Лазара, Светога Василија Острошкога, да ли ће Благодатну Истину Православну чувати у срцу своме и смело, јавно, с вером и надом у Бога, сведочити је пред свим, свесно или несвесно, заблуделим непријатељима Крста Христовога. Тако да би ово требало бити само наша заједничка, не стота по броју, већ Прва недовршена Литија која ће се у непрестајућим суботњим сегментима наредних понављања завршити тек кад последњим литијским чином са Вером дочекамо оправослављење и покајање Србије и помоћ Господњу…

Приђосмо, тако, и по стоти пут згради Патријаршије знајући да иза привидног јавног игнорисања многи свештеници и понеки епископи будно прате Православне токове и добронамерно опомињуће поруке ових наших Литија. На истрајност нас тера неопходност личне одговорности да се у временима опште издаје Истине Божије, побожности народне и слободарства Отаџбине мора чути јавни, на Бога само уздајући се, храбри Православни глас сведочења свему народу нашему где је и у чему пропаст издаје, у чему је замка, где је спасоносни излаз, јер, нажалост, код многих пастира данас недостаје савести, одговорности и храбрости, а код неких чак и Вере и Истине Божије.

Носећи овде сваки пут и десетак хиљада Православних потписа народа као апел патријарху и епископима, мада никакви бројеви нису ни битни, да само један човек донесе само један Православни потпис молбе са конкретном примедбом за исправљање неке неправославности у јавном иступању било ког пастира, нормално би било да буде примљен бар на послужење, ако ли не на разговор. А овде нам и поред бројних примедби на конкретне неправославности, и поред стотине добронамерних Православаца који овде доносе потписе и осталих хиљада верних, и то по стоти пут узастопно, нико не отвара, нико не разговара, не одговоре чак ни у пролазу на наш поздрав ,,Помаже Бог!“, а да притом исти, готово свакодневно, разговарају и држе се са мноштвом белосветских кривовераца и секташа.

Стоти пут смо испред Патријаршије да молимо овде да се сви у свему вратимо на Православни Јединоспасоносни Пут Христов, да опомињемо да СПЦ мора да иступи из светског савеза секти званог ССЦ – ми кажемо ‘мора’, али не приморавамо, јер знамо да ће Господ то једнога дана спровести, и знамо да, до тада, не смемо ћутањем да саучествујемо у погибли многих који би могли бити срцем заведени у ту екуменску прелест, а такође да не смемо ни да се приклањамо другој зилотистичкој крајности да негирамо благодат и чинове докле год се Православно Вјерују чита на Светим Литургијама нашим. Активно чекамо и чекаћемо овде докле Господ не помогне кад народ заслужи да се екуменизам осуди као антихристовска, лажна вера подметнута под многе православне мантије која има за циљ разводнити Свету Православну Веру и побожност народну, која негира Цркву као Једину Тврђаву Истине дајући почаст и признање, не другом човеку – као човеку, јер свакога треба да волимо, већ признање туђим религиозним демоноликим лажима и кривоверјима која су давно осуђена и анатемисана од Светитеља наших, од Цркве нашеДа чекамо и чекаћемо да се раскол у Цркви србској залечи. Да се издајници народа и Вере од Цркве одлуче.

Незаобилазно питање за свакога Србина данас је: Хоћеш ли да будеш послушан Православној Истини и Светом Сави данас или послушан лажним вођама и њима руковођеним раслабљеним пастирима а ради пријатнијег и угоднијег живота сада и овде, краткотрајног, пролазног и срамотно понижавајућег који неће и не сме да посведочи јавно пред Богом и ближњима да нам државом владају домаћи издајници који умногоме руководе изјавама и делима Патријаршије србске.

Готово две године свакодневних Православних сведочења испред ‘Владе’ и навршених, уз то, сто суботњих Литија наших, сада видимо као да је здружено политиком и патријаршијом потапање Светиње Грачанице било окидач за многа зла и издаје које су нас снашле, од бриселских етапних издаја Космета, за комплетну распродају Србије, за играрију србских епископа око лика и дела Степинца, па шта је све ту било, епископског љубљења руку секташу папи, молитвених скандала епископа-бискупа захумско-херцеговачког, епископског негирања броја жртава у Јасеновцу, па стидљивога мешања епископа у политику где једни хваљаху великоиздајника а други га делимично, као, куђаху… Тако, долазимо данас до онога што је већ питање Вечне Србије… Дошли смо данас до тренутка да полако спознамо, милом или силом, да ми нисмо власници наше Отаџбине, да су то, пре свега, сви Светитељи и Свети преци наши, и да они сами још увек ништа нису рекли шта мисле о савременим нам разноразним издајама србске Цркве и Отаџбине које одавна већ трају и свакодневно се продубљују.

Не тражимо ми овде од епископа да буду милостиви и гостољубиви према нама, већ да се Православно чини, да се кају и исправљају по Светим оцима, или да нам бар јавно и јасно овде кажу шта мисле о свим овим општеправославним темама и проблемима, што наравно не значи да ћемо то ad hoc прихватити и склонити се јер ово није трон њихов, већ Христа Спаса, Христоликог Светога Саве Његовога, па тек онда и њихов… Јер ми нисмо ту да их поучавамо и преслишавамо, већ да не саучествујемо у неправославним делима њиховим.

Окупациона банда из власти, али и све резервне опозиције која чека своју етапу издаје, која сада преко намештеног референдума планира да трампи народу Свето Косово и Метохију у замену за лажна обећања о бољем животу, што би била страшна издаја чак и да такав референдум буде намештен, спомињу сада и 2025. годину као годину могућег приступања остатка Србије Европској Унији (против Бога и Заповести Божијих). Зашто баш 2025. годину? Зато што им је то резервна екуменска година откако им је пропало планирана Ватиканизација Србије под плаштом прославе Миланског едикта у Нишу и Београду 2013. г. Наиме, 2025. година је 1700-та годишњица Првог од Светих Седам Васељенских Сабора Светих отаца наших који је сазвао, рођени у Нишу, Свети цар Константин, и ту годину глобалисти, ватиканци и екуменисти помињаху као следећу годину шансе унијаћења Светог Православља са секташким Ватиканом. Ето шта све ђаво планира, издају, Космета, распродају Србије, можда и даље цепање појединих области од Србије, и на крају, пред саму ЕУРо вечеру – само мало да издамо и Православну Веру, само мало, пошто смо већ изгубили слободу Србије да упаднемо и у вечно ропство као издајници Светог Православља Божијега. Демони и демонизовани људи снују, али Бог одлучује – a наше је да у овој борби непрестаној будемо на Божијој страни са свима Светим прецима нашим Славне Православне Историје Србске

Иду тешка времена, и у њима неопходно је да нас Господ услиши и да нам даде снаге и слоге у Вери да ова литијна порука јавног позива на мирни Христов пример јасног Православног  Вечног Излаза из свих проблема и искушења не престане, да народ наш не клоне никада у очај, да схвати да је сам властан ослободити се или робовати, јер тајна је у следећем: Побожношћу и живљењем Православним ослободити се од греха, а ко то учини – намах је слободан од сваког ропства, и тако ће дати пример Вере и Смирења ближњима, а ближњи раширити по целом народу. И само тако, ето нам и стварне будуће Слободне Србије, од Бога нам Благословено дате…

Молитвено-исповедно Литијом стотом добродисмо и испред Ненародне Скупштине. Тамо, уз гуслане, а од браће литијне срцем упијане речи ,,Небеске Литургије“, отпојаване од брата нашег Слађана Драјића (једног од двојице-тројице, међу безбројним декларативним четницима који стражарише само у времена мирна код Светиње Грачанице, а који, кад време Православног сведочења са Вером у Бога наста – нестадоше са попришта), дочекасмо и нове Православно-родољубиве речи сестре наше Јасмине Букве које увек у целини доносимо овде:

,,Помаже Бог, драга браћо и сестре!… Стоти је пут… од како нам под мутном водом над Ваљевском Грачаницом, узалуд звона објављују јутрења. Док овако затечени сред немоћи која куља из напуштених србских димњака, водимо се само једном мишљу, оном која нас путевима Господњим пути ка извору, путем који се сам исцртава, у свему чега више нема, а чега би могло да буде, само кад звона похараних православних светиња не би народ србски овако узалуд дозивала!… Стоти је пут, а као да је јуче било кад смо у неверици затечени, скренули поглед од страхота којим смо сурово нападнути. Не постоји данас страдалнији народ од србског народа, нападнут онако како су вазда зликовци кидисали кад у својим походима наиђу на несавладив бедем… Шта рећи данас, на овом месту, а што нам свима већ нису поручиле, у свест урезане, слике потопљених и похараних србских православних светиња, посечених записа народних, уништених породичних огњишта пепелних, црквених темеља асфалтом препегланих, српских костурница фудбалским игралиштима заметених, испражњених села домаћинских, поништених граница државних, издатог народа православног… Кога да за то окривимо? Народ србски што читав век ево прође, како га на све начине распињу, јер знају рђе, да га, ломећи му дух православни, и веру светоотачку, претварају у љуштуре сапете, које се немоћно усправљају, јер на коленима се више ни Богу молити не умеју… Кога да кривимо, драга браћо и сестре. Народ србски, сваког од нас појединачно, и све нас заједно, који постајемо робље глобалистичко… Народ, којем је свака народна драгост ускраћена. Народ који се није ни жита нажњео, ни деце народио, утерују му страх у кости јаловом њивом, отровном вакцином, празном авлијом, а још су му душеци неодсањани народним сном предачким… Народ који је препуштен сам себи, народ што се по бестрагији осипа, или народ којег све ненародно претрчава, па по васцели Божји дан умиремо, а ни међ’ живима ни међ’ мртвима нас више нема… Кога да кривимо, драга браћо и сестре?… Народ који страда, јер су га убедили да ће се тако избавити страдања… Народ уморан, исцрпљен, жељан да одахне од оволиких страхота, само ноћ једну, сном праведника да усни, да охане и одмори, пола века макар, да га пусте да се у Христу Богу сједињен понегује и вољом Господњом усправи, онако како је то вазда чинио вером православном умивен… Зар ћемо брата свога да окривимо, јер је закаснио за прво умирање. А Србину се само прва смрт именом бележи, остале се бројем уписују, па се после по неким белосветским изложбама о свете србске жртве бројкама натежу. Погађају се колико је било иза Првог: неће бити да је баш толико, јест, на па читај, дедер смањи па да уважим, не могу, о свог ћу се огрешити… Ко је дозволио да се свака пошаст истресе по исто овом никад не пребројаном народу, чија се жртва умањује, чија се вера, култура, традиција и историја затире, чије се свако богоугодно чињење исмеје, некаквим либералним плитко-паметовањима, исто тих зликоваца који пристају да србском жртвом тргују, како би се згадили и свему што их чека, тамо где је трен ко век, где звер није звер, него обезбожен и од сваке људскости стерилисан човек… Драга браћо и сестре, пред нашим очима нестаје Србија, и ми са њом. Посустајемо, очекујемо милост од властитих крвника и злотвора који нас износе на пијацу робља. Мирно гледамо како служинчад србског џелата, поклања свето србско Косово и Метохију исто тим џелатима, како нам глуми великог брата их својих телевизора. Брат би се смиловао, овај не уме, не увлачи нас у затирање из милоште. Није га милост Божја дозвала, дошао је као казна Божја, за сва наша сагрешења, за сва наша поклекнућа, а није нам ни род ни помоз Бог, па да мирно гледамо како се са нашом светоотачком отаџбином кусура… Кога да кривимо драга браћо и сестре? Белосветску фукару, или ове који су нам се упарадили за изборе? Обукли нова одела да засене простоту, па се сликају и лепе се на бандере и контејнере. Мирно гледају како нестаје држава за чији се престо отимају. Обећавају куле и градове, на води, на сатанистичким симболима, и на бруку и срамоту свега што је  икада овде одбило да се засењено простотом одрекне свесаздане врлине у Истини Христовој… Стоти је пут, драга браћо и сестре, како сведочимо о страхотама што су се народу православном чиниле и што се чине. Толико нам је досад учињено, да то више ни не може да се прашта. Па ипак праштамо свима који нам спочитавају да се не крећемо Литијски ваљано, и да нам је узалуд свако позивање браће своје да само ослушну, како их дозивају звона потопљене Грачанице, како све покајано и непокајано у вери Христовој преостало, рањена светиња србска и Божија, дозива Спаситељу од свих мука, повратку изворишту Љубави Господње којом је благосиљан народ србски, у време кад је ишао из победе у победу… Секташи, сатанисти, педерастија, политикантско-страначка шизофренија, духовна инквизиција погибељно протерују Србина са свега што му је Божјом тапијом дато. А није то брате Србине – одеш па се вратиш, није ни одеш па те нема, него кад одеш, недостајеш и себи и међама и нама, којима је неиздрживо чекати, што те тако дуго нема… а тебе, не да нема, него се ни у једно име не повратиш, и вазда се мимо себе обзиреш тражећи се у свему, што те је, на светом Косову и Метохији, икада очекивало, што не престаје да ти се нада!… Стоти је пут, Србине, како те звона Ваљевске Грачанице призивају у Литију за спас православне Србије. Србије око колевке и Иконе Србинове, светоотачком бригом наткривене Божјим наумом, на вијек и вијеков роду Србски православном… да се у душе своје загледамо и сви једнодушно да се помолимо: Господе Боже, Ти можеш, Ти нам помози! Амин.“

Као и увек, а нарочито данас на Задушнице, помолисмо се за упокој душа пострадалих у ратовима србским, надајући се, молитвама спасених међу њима, да ће ове Литије наше дочекати скорији васкрс и слободу Православне Србије а не, не дај Боже, бити задушно опело бившем Светосавском народу који погази завете побожности и родољубља својих Крсних Слава и свих Светих му предака и јунака

Испред предводника, оркестрираних окупаторима, издајничких медија Србије, тзв. РТС-а, пре емитовања нашег новог истинољубивог Слободног Србског Дневника обратила нам се дивним речима и сауредница дневника – сестра наша Хелена Гранић:

,,Драга моја у Христу Господу браћо и сестре, помаже вам Господ Бог! Неизмерна ми је радост са свима Вама и по стоти пут проходити улицама уснулог Београда са Крстом Часним Христа Спаса нашега на челу Литије, са Пресветом Богомајком и иконама многих дивних Светитеља наших, који су са нама, верујем, не само на иконама него и духом заједно са нама проходе овај замрли град, као што верујем и осећам и сва Небеска Србија гледа доле на многогрешну нам земаљску Србију, где један мали пламичак вере Православне и Истине Христове, ево, проходи Београд већ стоти пут. Труд наш је заиста незнатан и мали, и јесмо залудне слуге Божије, али, ипак, чињеница је, да ниједан труд у Славу Божију не остаје без одговора и без одјека у вечности ма како мали и незнатан он био. Јер чак и само једно болно и вапајно ,,Господе помилуј!“ одјекне васионом и стигне до Творца, јер је од срца. Што више срца сложно потражи једини спас у овоме мраку и безумљу – од Господа нашега, пре ће нам и дан слободе осванути… Налазимо се на месту одакле је почело духовно поробљавање Србије, испред њеног главног окупационог медија, демонског гласноговорника, тзв. РТС-а. Одавде се готово 60 година сеје и расејава зло по србским душама и домовима широм Србије. У томе имају неизмерну подршку и стручног кадра и технике, много заиста надарених људи које је, нажалост, упрегао мамон у сасвим погрешан јарам, и они, служећи њему, не само што сами, уколико се не покају, одлазе у пропаст, него расејавањем лажи и обмана богобораца, авај, одвлаче и многе друге душе омађијане бљештањем плавих екрана у пропаст. Потребно је било да наши свештеници и црквени поглавари народу посведоче Истину, и да се орловски ухвате у коштац са лажима у борби за спасење душа од Бога им поверених. Но, нажалост, Бог зна зашто, то се није догодило (у правој мери и обиму – прим. прир.). У тренуцима када мудри свештеници заћуташе – магаре проговори, камен проговори… Све да Господ покаже да Истина Христова је незаустављива река која сваки брег окупације полако рони и пројављује се тамо где је најмање очекују. Да није Господ био та сила која је стајала иза ових Литија и иза ових сведочења Истине, дневницима емитованим испред РТС-а, не би смо ми аматери са никаквим знањем и опремом могли и овде скоро сто пута испред РТС-а а и виртуелним светом сведочити Истину, позивати на покајање, братску слогу и повратак једином Спасу Богу. Јер је то борба Давида против Голијата, и управо се кроз слабости наше види Сила Христова. Иначе, против Бога рат никада нико добио није – ма колико новаца, технике и моћи имао. На крају узалудне борбе богобораца који тиме осуђују душе своје навек, док победоносно из муља прљаве воде лажи свих изречених богоборстава увек израња као све победни Свети Часни Крст Христов коме се поклањамо целом душом својом и целим бићем својим и сада и увек и у векове векова. Амин.“

Потом сви заједно сложно запевасмо: ,,Ми смо деца Неба, Оца Небеског, све што смо и што имамо – све нам је дао Бог…“

За крај и ове, једне од многих Литија, на повратку у сталну свакодневну Православну караулу испред назовивладе Србије, прво, заблагодарисмо Богу на свему; друго, заблагодарисмо и многој браћи из Новог Сада, Ужица, Суботице, Лознице, Шапца, Аранђеловца, који издалека дођоше, ако не могу чешће а оно баш због ове стоте Литије; треће, заблагодарисмо и свима који су дошли, долазише и долазиће на ова Православна сведочења против издаје србске Цркве и Отаџбине; четврто, заблагодарисмо и брату нашем Драгану Филиповићу уреднику Јутјуб канала Србски Колектив, на свом великом труду који је уложио да што веродостојније објективом своје камере, по први пут, представи једну нашу, прво-стотиниту Литију центром окупационог главног града поробљене Србије (то ћете моћи погледати, ако Бог да, већ сутра увече)… и док ово пишемо, стиже нам и порука од брата Драгана која гласи: ,,Нисам дуго срео толико дивних људи на једном месту. Слава и хвала драгом Богу што је успео да нас све окупи у невољи.

Да, Богу хвала на свему, и на 100. суботњих Православно-исповедних Литија наших, али пре свега на слози и на труду оних који се највише пожртвоваше у свакодневном целодневном одстојавању испред ‘Владе Србије’, Богу хвала и на Милици, и на Неши, и на Зокију, и на Мирку, и на Милошу, и на Мири, и на Секи, и на Наталији, и на Аци, и на Снежи, и на Анђи,  и на Гордани, и на Жарку, и на Борјану, и на Михаилу, и на Дубравки, и на Влади, и на Милану, и на Ради, и на брижној за детаље Литија Љиљи, и на љубљеној нам свима бака Љиљи, и на срчаној у Христу Љиљи, и на Сањици са дечицом, и на Тањи, и на Наташи, и на Ташку, и на Слоби, и на Миодрагу, и на Звездани, и на Катарини, и на Ненаду, и на Воји, и на Сањи, и на Гоци, и на Радовану, и на Ивану, Ивану и Ивану, и на Браниславу, и на Новици, и на Ђорђу, Ђорђу и Ђорђу, Јордану, и на Хелени, и на Јасмини, и на Велимиру, и на Гоци, и на Мији, и на Милораду, и на Слађану, и на Милисаву, и на Јасмини, и на Снежи, и на Данијелу, и на Мирјани, и на Ивани, и на Мари, и на Ирени, и на Жељки, и на Јовани, и на Горану, и на Младену, и на Миладинки, и на Зорки, и на Пеци… 

Богу хвала на свима који стражарише верно код Светиње Грачанице, који помогоше било како доласком, молитвом издалека или прилогом пуних 100. непрестајућих Литија Београдом и додатних 37. Литија Ваљевом, и наравно, нашој неколицини свакодневних Православних стражара испред ‘Владе Србије’, ево, данас, пуних 700. дана…

Богу хвала и на онима који стамено верно и често издалека пожртвовано долазе: и на Дулу, и на Милуну, и на Милијани, и на Ђорђу, и на Стојану…

Богу хвала и незаборавним нам, тренутно, или оправдано одсутним, или, пак, због искушења наводног ‘немања благослова’, или какве, надамо се, пролазне смутње, или какве веће бриге и препреке – изосталима… који су до јуче носили или ће, надамо се, још увек носити са свима нама драги јарам Православних Литија ових, кад нам већ у радости до сада помогоше да дођемо до стотог броја… Богу хвала: и на Стани, и на Драгану, и на Николи, и на Весни, и на Анастасији, и на Исидори, и на Милошу, и на Милану, и на Пери, и на Селени, и на Мирјани, и на Драгани, и на Ивани, и на Слађани, и на Марији, и на Ненаду, и на Ивану, и на Лазару…

Богу хвала и на свима онима који нам материјално увек сами се сетивши помогагаше Вољом Божијом таман колико нам треба а да не морамо просити јавно упомоћ, јер Господ то најбоље Сам одреди, Богу хвала и на Драгану и Љубици, и на Рајку, и на Срећку, и на Јелени, и на Нади, и на Данијели, и на Софији, и на Стојану, и на Николи, и на Андријани, и на Зорану, и на Влади, и на Љиљи, и на Миодрагу, и на Божидару, и на Драгану и на многим другима о којима Господ зна и брине…

Богу хвала и на упокојеној сабраћи нашој Грачаничкој, Богу хвала и на о. Жарку, и на Дејану, и на o. Дамјану (Милораду), и на Синиши, и на Марјану, и на Драгану… Бог да им свима душе прости и Радост вечну Своју дарује…

И, не љутите се што не поменусмо све долазеће- јер и овако Вас непотпуно поменусмо како би Вам права плата стигла на Небесима у вечности Христа Спаса… Уостало, ко би и поменуо све долазеће, све, овако или онако, изостајуће и све подржавајуће Литије издалека, јер је једино битно да то само Господ зна и о томе свему брине, а ми да се молимо и верујемо да ће добро дело Литија свима, баш свима, Господ Благи стоструко узвратити… Амин, Боже свима навек дај!

Богу хвала на свему!

И, ако Бог да, видимо се у вери и радости Христовој на почетку друге стотине Православних Литија за оправослављење, покајање и, тек потом, пророковано ослобођење Православне Србијице наше… 

ИстиноЉубље свима Вама!

НОВО – Звучни (аудио) запис комплетних сутрашњих Житија Светих:

Пренос моштију Св. Игњатија Богоносца, Св. муч. Филотеј и др, Св. муч. еп. Силуан и други…(11. феб./29. јан.)

ИстиноЉубље свима Вама!

Вести са Православне страже: Петак, 9. 2. 2018. г…

Најава 100-те по реду Православне Литије Београдом

Монах Антоније: У Господа уздани, за спас Србије!

+++

НАЈАВА: Непрекидне београдске Литије за Православну слободу Србије

Нова Јубиларна 100. узастопна суботња Литија наша окупираним Београдом

Субота, 10. феб. 2018. г. испред Владе РС у 15:30 часова

Траса Литије: Сутра у 15:30 ч. од Владе Србије полази 100. заредом суботња Православна Литија ка Патријаршији, Ненародној скупштини и лажљивом РТС-у

Устаљени програм свакосуботњих Литија: Окупљање 15:00 ч. испред назовивладе Србије, уводно обраћање 15:30, полазак Литије 15:45; обраћања – испред Патријаршије 16:45, испред НеНародне Скупштине око 17:50, испред лажљивог РТС-а око 18:10 уз емитовање новог Слободног Србског Дневника; и, потом, повратак на централно место непрестаних Православних протеста испред назовивладе Србије око 19:00 часова.

Богом нам добродошли док времена за сведочење Истине и наде за Васкрс Грачанице, а тиме и наде за слободу Православне Србије, јоште има!

   +++

Пренос Литије Уживо можете од сутра поново пратити на:  

http://www.youtube.com/c/ЛитијезаслободуПравославнеСрбије/live

(Веза је активна суботом око 15:40, с тим што нам све зависи од доласка/недоласка нашег презаузетог брата који све то приређује)

+++

Свакодневно се одржавају и целодневни непрестани Православни протести испред назовивладе Србије…

Свакодневно за Православну слободу Србије узастопно већ 699. дан…И данас одстојасмо испред назовивладе Србије све очекујући сутрашњу нову, 100. по реду, Православно-исповедну Литију Београдом… 

Свака исправна духовна борба има за темељ Истину, тј. Православље. Без Православља нам нема спасења, браћо Срби, а Православље је данас усред Србије, и то подло изнутра, са свих страна нападано и разарано… Зато, неће нас временске прилике ни било какви други изговори оправдати за срамно ћутање када нам непријатељи разарају и Цркву и државу, и свештенство и народ… Трудимо се за спас душе своје и ближњих својих да се не би остварило оно: „Ко не мисли о општем добру – ући ће му невоља у дневну собу“…

 Православни протести у, од лицемерних политичких „хришћана“, окупираној Србији испред зграде „Владе РС“ трају свакодневно још од 9. марта 2016. године, док, притом, сваке суботе од 15:оо часова крећу наше Православне Литије улицама центра Београда а у ову суботу ће нам бити, Богу хвала, и 700. дан по реду

Нове суботње Литије центром отуђеног од Православља престоног Београда:

Нема прече потребе данашњице – од одбране Православља и Грачанице !

   Јеванђеље почиње речима Христа Бога: „Покајте се јер се приближило Царство Божије.“ А покајање је искрено само код оних који Бога траже и Једино у Светом Православљу га налазе, Православље чувају у смиреном срцу, желе Га на добро вечно свима ближњима, али и бране Га пред онима који лажу о Њему а све ради вечнога спасења своје и душа својих ближњих, наравно, уз непрекидну тугу и рат против греха свога… 

БОГОМ ДОБРОДОШЛИ! ДОКЛЕ ЈОШ ВРЕМЕ ИСПОВЕДАЊА ПРАВОСЛАВЉА ТРАЈЕ, ДОКЛЕ НАС ЈОШ НЕВОЉЕ КОЈЕ НЕМИНОВНО СЛЕДЕ ЗА СВЕНАРОДНИМ НЕПОКАЈАНИМ ГРЕСИМА ПРОТИВ ЦРКВЕ И ОТАЏБИНЕ НИСУ ПРЕПЛАВИЛЕ!

+++

НОВО – Звучни (аудио) запис комплетних сутрашњих Житија Светих:

Св. Јефрем Сирин, Св. Исак Сирин, Св. Паладије Пустињак… (10. феб./28. јан.)

+++

За спас потопљене Грачанице и окупиране Православне Србије

Комплетна 99. узастопна Литија Београдом за Православну слободу окупиране Србије, 3. 2. 2018.

    Сваке наредне суботе испред назовивладе Србије од 15:00 часова крећу Православне Литије центром Београда које неће престати док Истина у Србији не победи и слобода Православна не осване у овој сада небивало масонско-глобалистички окупираној колонији Србији… А ово пред Вама је снимак 99. по реду Литије Београдом од 3. 2. 2018. г…

ИстиноЉубље свима Вама!

Вести са Православне страже: Четвртак, 8.2.2018.г…

НОВО – Звучни (аудио) запис комплетних сутрашњих Житија Светих:

Пренос моштију Св. Јована Златоуста, Св. Тит Печерски, Св. новомуч. Димитрије… (9. феб./27. јан.)

+++

Свакодневно се одржавају и целодневни непрестани Православни протести испред назовивладе Србије…

Свакога дана непрестано за Православну слободу Србије узастопно већ 698. дан…И данас одстојасмо испред назовивладе Србије све очекујући нову Историјску 100. по реду, Православно-исповедну Литију Београдом у суботу 10. фебруара. 2018.г. … 

Кад у овоземним правилима важи изрека „ко чека тај дочека“ колико је то остварљивије за оне који чекају са Православном вером помоћ од Бога Живога и Свемоћнога

+++

Монах-немонах Антоније гост на „Српском Колективу“

 

Позив на 100-ту Православно-исповедну Литију центром Београда

ИстиноЉубље свима Вама!

Вести са Православне страже: Среда, 7.2.2018.г…

НОВО – Звучни (аудио) запис комплетних сутрашњих Житија Светих:

Св. Ксенофонт и Марија, Св. Симеон Стари, Св. Гаврило, Св. Давид Грузијски… (8. феб./26. јан.)

+++

Свакодневно се одржавају и целодневни непрестани Православни протести испред назовивладе Србије…

Свакога дана непрестано за Православну слободу Србије узастопно већ 697. дан…И данас одстојасмо испред назовивладе Србије све очекујући нову Историјску 100. по реду, Православно-исповедну Литију Београдом у суботу 10. фебруара. 2018.г. … 

Кад у овоземним правилима важи изрека „ко чека тај дочека“ колико је то остварљивије за оне који чекају са Православном вером помоћ од Бога Живога и Свемоћнога

ИстиноЉубље свима

Вести са Православне страже: Уторак, 6.2.2018.г…

Непрестане Литије за слободу окупиране Православне Србије

Одржана 37. по реду Литија Ваљевом – Светиње и Отаџбину, ни изроду, ни туђину

 

Нова месечна 37. по реду, Православна Литија Ваљевом отпочела је констатацијом да ништа чудно није то што су ђаво и слуге његове видели да народ србски, на примеру масонске бране Ровни, не мари за чудотворну Светињу Грачаницу коју потопише у буђавој кади бране Ровни већ две године, а да за то време брана ничему не служи сем да зауставља аеро вентилацију најзагушљивијег Ваљева и да својим муљем трује бесцен блага најобилнијих подземних капацитета изворских вода Србије… Ништа чудно није, дакле, то што је зло, видевши да нема елементарног Православног отпора, кренуло даље, па сада већ говоримо о насиљу вакцинисања деце штетним вакцинама, отимању деце из родитељских породица без суда а како се прохте социјалним радницима, држање минималних плата у Србији како би се омладина што пре раселила по белом свету… Изгледа баш онако како смо овде раније говорили ,,Ко не мисли о општем добру, ући ће му невоља у дневну собу“… Да је вере и осећаја одговорности пред Богом и родом, те, да је на свакој Литији хиљаду људи који би носили плакате сваки о свом проблему, ова марионетска окупациона политичка банда не би смела свој тихи терор наметати јер све што нам чине – чине неприметно, дозирано појачавајући дикатуру, како већина не би схватила замку и како не би имали већег отпора у народу…

За разлику од времена Светог цара Лазара, кад се молитвом, постом и причешћем у Самодрежи Цркви, требало спремити за одлучни бој са видљивим непријатељем, данас Косовски бој траје свакодневно, потмуло и непрестано. Зато и Православна одбрана треба да буде и молитвена и јавно исповедна и непрестајућа – све докле Господ не победи у срцима ближњих наших наивних сународника… Иако је ово малецно стадо Христово, ипак је велико Истином Његовом, тако да се све више примећују притисци на Литије наше и у Београду и у Ваљеву – јер, замислите, како је велика одговорност на ономе ко изда брата свога, а камо ли на онима лажним вођама и пастирима који издају сав народ наш. Зато је страх њихов, иако вешто прикриван, огроман. Видели су да се нећемо угасити и да смо Богом јачи од њихове спремности да нас јеврејско-масонском тактиком игноришу, видели су да нећемо се дружити ни са једним ‘патриотом’ који је било коме из политичке банде близак, видели су да нећемо да се уплићемо ни у какве политичке покрете… е, сад им је остало или да нам подмећу јадне нервне болеснике који се ниоткуда појављују на почетку Литија, а, ево, у Ваљеву пред ову Литију нас је јавно клеветао и некакав комунизмом прозукли професор Марјановић на неком ваљевском сајту, покушавајући да нас упореди са навијачким хордама и да наше Православно разобличујуће речи пренесе као ‘говор мржње’ – ни мање ни више, него према целом народу (ради се о речима ,,Светиње и Отаџбину – ни изроду, ни туђину“ које се односе пре свега на домаће издајнике у комплетној политици и њихове стране секташке менторе). Питате се зашто би они бринули о малом стаду Православних сведока који једном месечно проходе улицама Ваљева а чији број не прелази стотину учесника? Прво, због Истине Христове на коју су они многоструко насрнули, на штету целог народа, а за шта је довољно и само два сведока. Друго, свесни су да им ускоро следи наручена коначна издаја Светог Космета па се боје да се у случају тежих околности ово наше не претвори у нешто много озбиљније, а да није под контролом њихове Удбе – која је, иначе, деценијама вежбала како да вара народ фомирањем разноразних странака, удружења и покрета; само се није надала Православној слози србског народа која верује само у помоћ Божију а не своје организовање, и гледа да испуни све своје обавезе које је пред Господом дужна, а прва је: јавна одбрана Православне Вере у данима ове опште издаје србске Цркве и Отаџбине

Уместо да имамо данас родољубе који ће да се угледају на Свете оце наше Православне, нажалост, ниједна ‘патриотска организација’ то нема у својој идеји, у свом програму данас. Све самозвани спаситељи и све Удба која им припомаже, при чему свака групација има решење за све и нико неће ни са ким. Зашто? Зато што је једино благословено удруживање у Православном Христу и Светитељима Његовим, док све остале слоге србске су око ђавола и ту благослова и добрих дела нема.

Поменусмо и како је зачуђујуће (само за наивне) да смо недавно усред светске масонско-језуитске централе зване ,,Уједињене Нације“ добили простор да одржимо изложбу о страдањима у Јасеновцу. Наравно, и то није учињено да се се Срби прикажу као основне жртве, већ Јевреји који су у светским оквирима синоним страдања у Другом рату, те, кад њих поменете прво, други су споредни – Срби и цигани, рецимо. Намећу нам и да дан Холокауста и сећања на јеврејске жртаве буде баш на дан Светога Саве – да ни највећи србски празник не можемо на миру отпразновати од њихових глобалистичких драматургија и приредби. Ако уз ово придодамо да су Вучићу две елитне  израелске агенције у помоћи при изборним преварама и манипулацији над србским народом, да је Додикова вила у Београду баш изнајмљена израелској амбасади, да је сва опозиција, ако није директно за власт, а оно јесте за екуменску Ватиканизацију или, другим речима, секташки засновану еуропеизацију некада већински Православне Србијеуз сва прећуткивања о плану расељавања србске омладине, свакодневном тровању народа запрашивањем из кејмтрејлс авиона, отровним вакцинисању, трансплантационим лобијима у здравству… ваљда је јасно, где живимо, и шта нам је чинити, јер, јесу Светитељи рекли да ће у наша времена бити све мање Светих примера, али су и рекли да ћемо као никад имати наштампаних њихових Светих Православних књига у којима имамо рецепте за вечност Христа Спаса, као и за благословено рзрешавање било ког земаљског проблема и искушења. У том светлу једино треба посматрати и догађај са помоћником великоиздајника – циркусантом Дачићем, који изграјући по нотама антихристових глобалиста један дан, недавно, беше на пријему у Ватикану, а на тему борбе против антијеврејства, популарније, антисемитизма, а већ сутрадан горко плакаше над гробом свога изненадно преминулог оца. Иста опомена из Небеске Србије, као што беше и она кад је масон Томислав Николић полетао, па пропадао и принудно слетао авионом на путу за Ватикан да би позвао папу-секташа у Светосавску Србију нашу над којом вековима траје план, час перфидног, час бруталног, латињења и унијаћења Србске Православне Цркве и народа…

Помињали смо на овој Литији све оно што нам се издешавало, или боље, што су нам окупатори приређивали у протеклих месец дана: од режираног убиства Оливера Ивановића са циљем застрашивања србског народа и уклањању неугодног сведока који се противио брзом решавању (тј. брзој издаји) Светог Космета, па све до екуменског политикантског превирања у србској Патријаршији где еископи нису добили ‘благослов’ од окупационих власти за одржавање ванредног Сабора СПЦ, а уочи београдских преварних избора. Наравно, чињеница је да њима избори нису битни у смислу да може доћи до неког великог обрта, јер и у власти и у опозицији су њиховим марионетски играчи, већ се брину на победи онај који има највећу перспективу да народу провуче издају Космета… а потом ће већ, пошто је изборно политичка превара све очигледнија, вероватно, све политичке странке и политичаре прогласити за издајнике, чак, можда и повести изрежирани контролисани оружани сукоб међу њима, да би нам потом покушали подметнути неког новог свенародног вођу ‘Немањића’, преко кога би одрађивали даљу издају националних интереса србског народа. Такође, наговестили смо и потребу подршке једном од значајно добрих дела као што је Народна Резолуција, за спас Светог србског Космета, коју би требало да потпише сваки Србин, која би имала форму закона, а чиме би се, паралелно, и ширила истина о дубини тренутне издаје Свете Отаџбине наше. (снимак са Литије биће)

На крају, позвасмо јавно и све драге истинољубце, да нам се придруже и на свим свакоседмичним суботњим Литијама Београдом, од којих је наредна стота (100.) по реду… Стота по реду, 400 сати до сада проходила улицама центра Београда – а да је ниједан већи или мањи медиј није констатовао. Што ће рећи, да није била општа директива Удбе свим медијима и ‘патриотским’ организацијама за игнорисањем наших Православних Литија, тешко да би се све ово игнорисање овако прецизно и стриктно могло другачије спровести. 

Богом здрави нам сви били, па се и на овој наредној јубиларној првој стотини београдских Литија (Стота [100.] Литија центром Београда, субота, 10.2.2018.г. испред ‘Владе Србије’, од 15:30 часова), и на свима које ће тек, с Божијом помоћи, уследити, у вери и радости Христовој Православно сложно виђали!

ИстиноЉубље свима Вама!

Older Posts »

Категорије