Вести са Православне страже: Среда, 13.12.2017.г…

Свети Архангел Михаило окупља у своју вечно блажену војску најверније међу нама… Предивни појац  и брат наш Милорад Алексић који је уз доле поменуте ревносно молитвено походио Светињу Грачаницу, а који је после дуге и мукотрпне болести примио и монашки постриг са именом Дамјан, уснуо је у Господу своме и биће сахрањен сутра, четвртак 14.12.017.г. у 14. часова у манастиру Фенек.

Упокој Господе душе слугу твојих монаха Дамјана, и недавно упокојену браћу Синишу, Дејана, Голуба, Марјана… који заједно окупише око страдалне Светиње Грачанице и од Архангела узеше благослове за вечно нестрадална рајска насеља… Амин, Боже дај!

Уснула браћа у Господу, монах Дамјан, брат Синиша, Марјан, Дејан, Голуб… спаси Господе

+++ 

За спас потопљене Грачанице и угрожених изворских вода од масонске бране „Ровни“

Литија Православне опомене 35.  по реду Ваљевом (5. 12. 2017)

Тридесет и пета (35.) по реду Православно-исповедна Литија Ваљевом за васкрс древног манастира Грачанице из проклете масонске бране „Ровни“ и Православну слободу окупиране Србије, 5. 12. 2017. г.

+++

НОВО – Звучни (аудио) запис комплетних сутрашњих Житија Светих:

Св. Пророк Наум, Св. Филарет Милостиви, Св. Мученик Ананија Персијанац… (14./ 1. дец.) 

+++

Свакодневно се одржавају и целодневни непрестани Православни протести испред назовивладе Србије…

Свакодневно за Православну слободу Србије узастопно већ 641. дан…И данас одстојасмо испред назовивладе Србије све очекујући редовну нову, 92. по реду, Православно-исповедну Литију Београдом у суботу 16.12.2017.г….

Да бројимо дане сведочећи Истину све до Православне слободе, а не дане логорске чамотиње и срамоте…

ИстиноЉубље свима Вама!

Advertisements

Вести са Православне страже: Уторак, 12.12.2017.г…

НОВО – Звучни (аудио) запис комплетних сутрашњих Житија Светих:

Св. Апостол Андреј Првозвани, Св. муч. Андреј, Св. Фрументије Равноапостолни…(13. дец./ 30. нов.) 

+++

Свакодневно се одржавају и целодневни непрестани Православни протести испред назовивладе Србије…

Свакодневно за Православну слободу Србије узастопно већ 640. дан…И данас одстојасмо испред назовивладе Србије све очекујући сутрашњу нову, 91. по реду, Православно-исповедну Литију Београдом у суботу 16.12.2017.г….

Да бројимо дане сведочећи Истину све до Православне слободе, а не, као многи, дане логорске чамотиње и срамоте…

 ИстиноЉубље свима Вама!

+++

Архимандрит Лазар Абашидзе:

Резултат слика за Архимандрит Лазар Абашидзе:

Како је спољашње хришћанско делање повезано са унутарњим?

По учењу Светих Отаца, проклетство земље које је Бог изрекао као казну Адаму и његовим потомцима, до данас лежи на земљи, и због тога земља рађа и разни коров и дрвеће које не доноси јестиве плодове, а све што ниче из земље и чиме се храни људско тело, човек мора да гаји, проливајући зној и стално радећи (9, т. 5, стр. 206).
Међутим, ова казна се у духовном смислу односи на наше срце. Земља је – наше срце после Адамовог пада у грех, и она, такође, рађа трње и чичак, односно греховна осећања и помисли. Да би се у срцу насадио хлеб небески, Реч Божија, да би оно оживело и постало способно за духовни живот, потребан је велики труд и подвиг. Да би земља могла да прими у себе семена, потребно је да се та земља обрађује, ситни, преврће, омекшава, да се одстрањује коров и чисти корење; за ово је потребно различито оруђе: плугови, дрљаче, лопате. Исто тако и наше срце треба обрађивати постом, бдењем, метанијама и другим телесним напорима да би се обуздале његове телесне склоности и помисли ума. Међутим, ако при овом обрађивању срца телесним подвизима, оно не буде усвајало јеванђељске заповести, ако се не буде њима подучавало, руководило и живело, оно ће – још више него пре што је почело да се обрађује – рађати из себе коров таштине, гордости и блуда. И обрађена, нађубрена и иситњена, али незасејана земља родиће још више корова. И обрнуто: не сеје се семе на необрађено тле. Тако и срце, необрађено телесним подвизима, зарасло у необуздане телесне склоности, не може да смести у себе духовно растиње. Онај ко се тога буде прихватио трудиће се узалуд или чак може да падне у самообману и демонску прелест.
Телесни напори су нам суштински неопходни. Свети Оци говоре да телесни труд смирује душу. Међутим, у каквом је он односу са расположењем душе? Ава Доротеј као одговор на то питање каже:
„Објаснићу вам ово. Собзиром на то да се душа после преступања заповести предала, како говори свети Григорије, прелести сластољубља и самозакоња, и да је заволела телесно и на неки начин постала једно са телом, и сва постала плот, као што је речено: „Неће се дух Мој до вијека прети са људима, јер су тијело“ (1. Мојс. 6, 3). И јадна душа као да страда заједно са телом и саосећа са свиме што се са телом дешава. Баш због овога и телесни труд доводи душу у смирење. Јер, различито је расположење душе здравог и болесног човека, једно је код гладног, а друго код ситог. Исто је тако другачије расположење душе човека који јаше коња, другачије је онога који седи на престолу, другачије онога ко седи на земљи, једно је код онога ко носи лепу одећу, а друго код онога ко носи лошу. Дакле, труд смирује тело, а када се смири тело, заједно са њим се смирује и душа…“ (5, стр. 48)…
Прочитај више…

Вести са Православне страже: Понедељак, 11.12.2017.г…

НОВО – Звучни (аудио) запис комплетних сутрашњих Житија Светих:

Св. муч. Парамон и 370 Мученика, Св. Акакије Синајски, Св. свештеномуч. Јован…(12. дец./ 29. нов)

+++

Свакодневно се одржавају и целодневни непрестани Православни протести испред назовивладе Србије…

Свакодневно за Православну слободу Србије узастопно већ 638. дан…И данас одстојасмо испред назовивладе Србије све очекујући сутрашњу нову, 91. по реду, Православно-исповедну Литију Београдом у суботу 16.12.2017.г….

Елем, само огуглалим интернет гледаоцима овај непрестани свакодневни Православни труд може, временом, изгледати монотоно и увући их у колотечину овосветовних потрага за занимљивостима… Док је, у ствари, једина трајна и непреболна „занимљивост“ данас и овде у Србији: Чињеница опште издаје, саучешћем или ћутањем, и Цркве и државе србске…  

ИстиноЉубље свима Вама!

+++

Свети Јован Кронштатски:

Резултат слика за Свети Јован Кронштатски:

Значење и суштина молитве

Kаква је неизмерно велика част човечанству, што може да отвара своја уста пред Богом, да ступа с Њим у разговор, да моли Њега за своје потребе, да му благодари за доброчинства, да му славослови за неизрециву велелепоту Његову и да буде уверено да је та жртва благодарности и славословља угодна Богу, да се најбоље, духовне, молбе наше за спас наших душа увек испуне. Како је и у овом односу човек неизмерно уздигнут изнад свих створења, и чулствених и оних који имају душу. Ниједно створење није добило од Бога такву част, мада и она имају свој језик, којим изражавају потребе своје природе, јер речено је да и птићи гавранова призивају Господа (Пс. 146, 9). Користићемо ту високу част ради тога да би смо заслужили од Господа још веће почасти вишњега звања. Тамо на небу је наша пуна слава, а овде су само њени почетци, који се јављају код верних хришћана.
Молитва је узношење ума и срца Богу, созерцање Бога, одважан разговор створења са Творцем, стајање душе пред Њим са страхопоштовањем као пред Царем и Само-Животом, који свима даје живот; заборављање ради Њега свега што нас окружује, храна душе, ваздух и светлост, њена животворна топлота, очишћење грехова, благи јарам Христов, лако бреме Његово. Молитва то је стално осећање (сазнање) своје немоћи или духовног сиромаштва, освећење душе, предокушај будућег блаженства, анђелско блаженство, небесни дажд, који освежава, напаја и земљу душе чини плодоноснијом, сила и моћ душе и тела, освежење и очишћење мисаоног ваздуха, просветљење лица, весеље духа, златна веза, која сједињује створење са Творцем, бодрост и храброст у свим невољама и искушењима живота, светиљка живота, успех у делима, равноангелско достојанство, утврђење вере, наде и љубави. Молитва то је заједница са Анђелима и Светима, од памтивека Богу угодивших. Молитва је исправљење живота, мати скрушеног срца и суза, снажни подстицај на дела милосрђа; сигурност живота; уништење страха од смрти; пренебрегавање земаљског богатства, жељење небеских блага, очекивање Судије целога света, општег васкрсења и живота будућег века; појачано старање за избављење од вечних мука; непрестано искање милости (помиловања) од Владике; хођење пред очима Божијим; блажено ишчезнуће пред пресаздавајућим и свеиспуњавајућим Творцем, жива вода душе; молитва је смештање у срце свих људи љубављу, низвођење неба у душу; усељење у срце Пресвете Тројице, по реченом: u њему ћемо доћи, иу њему ћемо се настанити (Јн. 14, 23)…

Прочитај више…

Вести са Православне страже: Недеља, 10.12.2017.г…

НОВО – Звучни (аудио) запис комплетних сутрашњих Житија Светих:

Св. муч. Стефан Нови Исповедник, Св. Теодор Ростовски, Св. муч. Иринарх и 7. Св. жена… (11. дец./28. нов.)

+++

Свакодневно се одржавају и целодневни непрестани Православни протести испред назовивладе Србије…

Свакодневно за Православну слободу Србије узастопно већ 638. дан…И данас одстојасмо испред назовивладе Србије све очекујући сутрашњу нову, 91. по реду, Православно-исповедну Литију Београдом у суботу 16.12.2017.г….

ИстиноЉубље свима Вама!

Вести са Православне страже: Субота, 9.12.2017.г…

Непрекидне суботње Литије за оправослављење окупиране Србије

Православно засведочила Београдом и узастопна 91. Литија, о дубинама издаје окупиране Православне Србије

Веома лоше време које се, иначе, јако ретко догађало на нашим досадашњим Литијама, није био никакво оправдање онима који нису дошли (а могли су), а који знају важност ових Литија, те је верног народа овога пута било јако мало. Наравно, нико није овде неопходан, али својим изостанком умањује бар спољашњу лепоту и важност ове ургентне општенародно важне Православне поруке која, с Божијом помоћи, неће престати да ходи и благовести Истину Христову улицама окупиране нам отаџбине. Наравно, и они који дођу, морају знати да сведочити Истину у временима издаје и лажи значи бити спреман на искушења и од демона и од људи. Господ је рекао: ,,Познаће вас да сте моји, ако будете имали љубави међу собом“. Тако да они који на Литије наше долазе Господа ради, душе своје ради и ближњих својих ради – спремни су и истрпети сва искушења, како би смирење и слога непрестано искали Благодат Божију да се на путу Истине и спасења до краја одрже… 

Ово је Литијни покушај да будемо са Светим оцима а не са светом, да се не уздамо у себе да можемо зауставити саблазни, али са знањем да смо дужни да разобличавамо саблазни како би се у свему раздвојили од њих. Имамо искушења од демона којима је увек неподношљиво било колико јавно исповедање Истине Христове; имамо искушења од људи којима смо грижа савести јер их подсећамо да су и они дужни били бити овде с нама, али још увек не долазе, већ имају своје ‘теологије самооправдавања’ и упорно седе по интернету и својим собама тешећи се разговорима само с својим истомишљеницима. Међутим, замислите, изашли смо да служимо Богу, Православље да сведочимо, а да има искушења међу нама, то би била срамота.  Стога, свако ко из бриге за душу своју и за све ближње своје није дошао на Литије ове, коме није прече служење Истини од било чега другог па макар га неки пљували и понижавали – такав не може издржати. Жао нам је свих браће и сестара који су одустали и свих који нису ни дошли на Литије наше, али нека сви они знају да ћемо свакога срдачно загрлити овде их дочекујући кад год буду пожелели доћи и нећемо им тада ништа приговорити ни за шта. Такође, треба знати и да нама помоћ од људи не треба, али би порука ових Православних Литија бар визуелно већа и лепша била свима онима који не схватају дубину лажи и издаје којима су системски затрпавани, тј. када би епископи, свештеници и духовници уз верни народ изашли да сведоче Христа Бога Православнога целом роду србскоме а не само својим пријатељима и часима по интернету и својим топлим домовима…

Осврнули смо се и на овој Литији на прошлонедељне изјаве издајника на власти из којих се могло, између редова, уочити следеће: Подмећу нам вечеру у замену за Веру, бољи живот у ЕУ већ 2022. г. само ако признају независност шиптарцима на Косову у облику столице у УН, признаше да, поред КГБ, и ЦИА и Енглези имају велике шпијунске централе у Београду. А ако овоме придодамо и чињенице да главни саветници великоиздајника на власти две моћне израелске маркетиншке компаније, да су јевреји и масони и њихови банкари заузели сва главна места у власти и опозицији и покуповали најмоћније привредне ресурсе, да секташ Мирољуб Петровић има задатак убедити Србе да су Јевреји некаквим ‘педигреом’ изнад њих, али и бити промотер од масона инсталираног нам великоиздајника, очигледно је да је Србија постала резервна јеврејска држава у случају пропасти Израела. Притом, режирано америчко покретање питања Јерусалима као главног града Израела има за циљ привлачење пажње на Јерусалим као скорију позорницу интронисања Антихриста на Власт у целом свету а која ће отпочети светском кризом и, потом, великим изрежираним ратом који ће отпочети између Православних и муслимана а који бисе завршио промоцијом Антихриста као ‘великог миротворца’. Међутим, да би Антихрист, тобож, зауставио тај велики рат, он сам мора бити познат светској јавности већ сада уочи отпочињања тог режираног геноцида над човечанством. Зато, Православна браћо – стражите и сведочите, јер су су Светитељи говорили да треба сведочити свима ближњима о карактеристикама духа антихриста како би то зло сви благовремено препознали и душе спасили, а Бог ће нама дати Православно Царство на крају тога рата, док ће лажни миротворац постати цар свему осталоме од Истине и врлина отпаломе остатку света.

А што се нас тиче, јасно је да чим почну Американци да раде против муслимана на Блиском Истоку, треба очекивати активирање ових америчких муслимана на Балкану против србског народа, а све како би Американци представили да нису баш против свих муслимана кренули у ратну кампању. Ако се наш народ буде родољубиво бунио против издаје Косова, онда ће они ићи на контролисане шиптарске нападе на Србе како би они били изговор овдашњем великоиздајнику да им потпише столицу у УН Косову, ако ли се ни тада Срби не буду мирили,  довућиће нам секташа папу Франческа и исценирати атентат на њега овде како би нас за све то оптужили и раскомадали Србију. Паралелно са тиме, треба знати да је скорије један држављанин Израела оптужио своју владу да извози у многе земље своју најсавременију технологију за потпуно праћење људи а све под лицемерним изговором бриге за безбедност грађана. А сетимо се масона Душана Михаиловића како нам је из Израела у своје време убацио биометријаска документа за електронско праћење становништва а које сада финализује и логорски довршава бестидна овдашња геј-премијерка ове јеврејско-масонске колоније Србије а која је, очигледно, резервна јеврејска држава у случају пропасти Израела…

Испред Патријаршије се опоменусмо како се данас војним методама намеће послушност од стране духовних пастира а не по оној Христовој ‘који хоће међу вама први да буде, нека буде свима слуга’. Како смо почели у овом невремену да привиђамо како би било лепо да чујемо како је патријарх једнога дана наредио иступање из светске заједнице секти зване ССц, другога дана помирио раскол са владиком Артемијем, трећега дана се оградио од неправославних одлука Критског сабора, четврти дан ове великоиздајнике на јавној сцени одлучио од Цркве док се не покају, пети дан пред Распећем Христовим позвао народ на оправослављење и покајање, шести дан изашао на улицу да сведочимо Истину у овој окупираној земљии да се сви заједно помолимо за душе и угледамо на дела Светих Предака наших, и тако, седми дан већ би био васкрс Православне Србије… Па онда тако, у заносу маште, помислимо да се можда то и неће скоро тако десити, онда замислимо владику Артемија како је први дан почео да помиње патријарха на Литургији, како је други дан изашао из угодних катакомби са својим монаштво овде на улицу, и како 200 монаха непрестано овде моли патријарха да не допушта расправослављивање Србије, и то сведочанство тако траје неколико дана на улици мирно и добронамерно, преко дана одлазећи заједно на Литургије код ових унутра што неће да нас чују кад их опомињемо, и седми дан мислимо народ би схватио шта му је чинити. Е сад, пошто се ништа од тога не дешава и наше се жеље на тај начин не испуњавају, ми још већу обавезу имамо настављати ово улично сведочење Истине да би били Њој причишљени и да би се оградили од саучешћа у лажи и непослушности према Светитељима Духа Светога Једине Православне Цркве Божије… Патријарх, наравно, на крају игнорантски прође мимо нас, а на поздрав ‘Поможе Бог, ваша светости’, само одмахну руком…

Сви ови лоши временски услови су само давали још лепшу и јаснију поруку ове 91. непрестане Православне Литије наше…

Недавно је м-нм Антоније добио позив да гостује на једно популарном интернет каналу али је за сада одбио, не само због несагласја због шарене  уређивачке политике њихове, већ и стога што не желимо бити само забава за интернет гледаоце које ћемо уљуљкивати у њиховим собама и неактивностима… јер, ако имају шта да питају нека прво дођу на Литију…

    Испред Ненародне Скупштине усред ове спољне зиме радосно дочекасно проверено топло родољубиве речи наше сестрице Јамине Букве:

,,Драга браћо и сестре, помаже Бог! У данашња времена склон је Србин, да се проналази у причи о Вођи, сатиричара Радоја Домановића. Па да том причом осликава сав чемер данашњег Србина… Сатиричар Домановић, који је невешто балансирао на странпутици сатиричар-политичар, овом је причом исказао своје незадовољство Обреновићима, и вештом аналогијом са Мојсијевим вођством народа ка обећаној земљи, сву своју сатиричну оштрицу усмерио ка србском народу. Није нам тај манир данас непознат, напротив… Домановићев Вођа не сноси кривицу, што је народ баш њега изабрао за вођу. Домановићеви Срби у намери да напусте завичај и крену у потрагу за плодном земљом, добро су познавали једни друге, да им се нико међу њима не указа као Вођа, па одлучише да их поведе, онај који се ту случајно нашао, и који им се баш зато што ништа о њему не знају и учини као бољи од свих њих заједно да им постане Вођа… А тај Домановићев Вођа, не постаде Вођа зато што је то силно желео, или што је имао визију и предиспозицију, него зато што није нашао начин да их одбије… Тај Домановићев Вођа, корачао је испред њих, и једнако је без икакве визије и предодређености, саплитао се о плотове, упадао у јендеке, рањавао се падао и устајао, док су се Срби слепо га пратећи – осипали, одустајали, страдали… Ништа у тој причи није налик данашњој Србији, данашњим вођама, и страдањима народа. Једина сличност је сатиричар којег на државним јаслама, хранио је исто тај Србин, који му је из криве слике и испадао за све крив … Дођоше и таква времена, да се Србин присети и у помоћ дозове реченицу, што се је Србском народу осветосавила у праву поуку, претњу и опомену, која и те како заслужује да се над њом замислимо, уместо што пристајемо на самопорицање наметнуто од сатиричара-политичара… Проклета нека је земља у којој је пашчад пуштена, а камење свезано!… Осветосавио се Србима овај наук. А ево дође и то време да се над њиме добрано замислимо. У олакости којом смо тумачили ову реченицу, нисмо ни долазили до њеног правог значења… Ускладило нам се  и време и значење, па делује да нам је сада много јасније, за које нам је време и за коју нам је неприлику ова реченица о пашчадима и камењу – осветосављена… На истеку двестоте годишњице кумовског убиства србског Вође, коју наравно, не обележисмо, а у време надомак јубиларне 2018-те године, чија нам стогодишњица претећи сервира освету читавом србском народу, непотребно је и сувишно трошити данас речи на пуштену пашчад… Кидишу, лају, реже, гризу по свему што се Србину осветосављивало вековима уназад… Раде то нескривено. Чине то са свих могућих позиција на које су се испели… Чини то подједнако и власт и опозиција, и наука и струка, и култура и филскултура… и свако коме је на који год начин окупатор Србије одрешио тај ланац – кад је формирао хорду пуштене пашчади… Вазда нас је иста пашчад растављала са душом и суштином, а ево смо схватили да је више поука из својих пораза извукла пуштена пашчад,  него Србин из својих победа и исконске силе свог опстанка… А и ја данас стојим пред вама и јавно и наизглед слободно тврдим да је Србија окупирана земља. При том у свом обраћању, ни речју се не осврнух на неподопштине од претходне недеље, на ужасе што нам их из дана у дан, сервира исто та пуштена пашчад, а није мали тај низ… А све, да не бих и сама учествовала баш у том привиду о некаквој слободи Србије – у којој је свако ослобађање било пад у ново ропство… И док ја одавде тврдим да је Србија окупирана земља, окренемо ли се око себе, видећемо само привид такозване слободе. Нема ни тенкова, ни дугих цеви, ни касетних бомби ни зликовачких бомбардера, око нас… Али, зато, драга браћо и сестре, камења има на претек. Свезаног камења мразом и хладом обезбожених србских душа, тој студени која нас леди, док се крећемо у сусрет наступајућег Светосавског празника… Нека је проклета земља у којој је пашчад пуштена – а камење свезано… Србин је то камење – а сама помисао на ту страхоту једног Православног народа, изнедрила је ову светосавску опомену, да је се присетимо, и да се сви ми овде срмзнемо, преиспитамо и опоменемо… Да нико од нас не дозволи себи, да га горди истрајност у Литијском ходу, и да се у тој гордости одриче било ког свезаног камена, да једни у другима не трагамо за спасењем душа тако у камен свезаних… Није у тој несмирености душа наших,  суштина молитве за спас Православне Србије. Нећемо је тако спасти, тако ћемо само сви ми овде да упадемо у замку прелесну – у свезано камење у које нас претвара пуштена пашчад, кад нас зарад штапа НАТО-вског и шаргарепе Еворпејске призивају у атеистичко-демократску прелест. То су њихови тенкови, њихове касетне бомбе, њихове дуге цеви и бомбардери… То је окупација којом се разоружава сваки србски отпор… То је замка у коју не смемо и сами да упаднемо… Не сме нико од нас, ма како да мисли да је исправнији од других, да отежа духовницима нашим, кад напусте стадо и крену у планину да врате залутало јагње. Јер је Богоугодније свакој души нескамењеној, да се сви ми заједно, са њим радујемо спасењу тог једног јагњета више него што нас радује читав остатак стада, са сваким понаособ од нас у њему… Морамо да станемо на пут хиперпродукцији свезаних каменова, у време кад су сва пашчад пуштена… Само и једино у свести да нас покров Пресвете Богородице чува, онако како свој хришћански род чува својом вољом и силом. А та је сила, драга браћо и сестре, искренија и снажнија од сваке наше искрености и снаге, којом једни другима намећемо своја мишљења… Литија за спас Православне Србије, назив јој каже, опстаје у идеји Србске Православне Цркве, као живе цркве, кроз коју ће се верници спашавати. Која једина и има ту моћ да у милости Божијој развезује свезано србско камење… Слава Господу Богу и Милости Његовој! Амин“…

И тако, редом, по уобичајеној траси од једне до друге главних институција одговорних за опште народно духовно потонуће и издају србске Православне отаџбине, стигосмо и до предводника лажљивих медија јеврејско-масонске колоније Србије, тзв. РТС-а где прво погледасмо нови Слободни Србски Дневник са темом свестске јеврејо-америчке завере око проглашења Јерусалима за главни град јеврејске државе коју они умишљено зову Израел иако, као и сви незнабошци, већ двадесет векова нити Бога виде, нити чују… А потом се осврнусмо и на чињеницу да неке прикривено обезбожене извикане самозване проглашавају демонско дело самоубиства кроата Праљка – херојством. Ђавоимани Праљак кога је, као и сваког самоубицу, у тренутку тог неопростивог греха против живота и Промисла Божијег класично обузео демон што се и на изразу лица да приметити – није поднео чињенице да у рату није оствари циљеве а сада није могао поднети осуђујућу пресуду пред лицем публике – што сведочи о само о слаботињи онога ко је целога века играо да се допадне људима а не да спозна и служи Творцу који га је да се уразуми до краја очекивао… Тако да сваки онај ко пореди овога самоубицу са делима честитог Стевана Синђелића није ништа друго него ли и изгубљени Праљак – бивши Србин…

На крају, као и увек, Богу на свему заблагодарисмо… Једни другима пожелесмо да не будемо Православне метереопате којима исповедање вере зависи од временских услова… Да, када смо већ суботом жртвовали претпразничко бденије у Цркви зарад овога пречега – јавног сведочења Вере у данима опште лажи и издаје, срамота је да изналазимо друге ниже изговоре ако ли већ могосмо доћи на Литију, ако остависмо наше место упражњено у њој. Јер мало ли је што су демони против, власти против, многи пастири против – зато се треба пазити да им и ми лењошћу и претераном милошћу ка себи у томе не помогнемо. Јер ако све Православно у Србији заћути- на вечну срамоту свих, камење ће проговорити! Стога…

Богом срећни свагда били, па се на истинољубивим Литијама суботом кроз центар ове престонице лажи и заблуда (Београда) у саосећању и радости увек виђали!

 ИстиноЉубље свима Вама!

НОВО – Звучни (аудио) запис комплетних сутрашњих Житија Светих:

Св. муч. Јаков Персијанац, Св. 17 муч. Индијских, Св. Роман, Св. Пинуфрије…(10. дец./ 27. нов.)

ИстиноЉубље свима Вама!

Вести са Православне страже: Петак, 8. 12. 2017. г…

НАЈАВА: Непрекидне београдске Литије за Православну слободу Србије

Нова 91. узастопна суботња Литија наша окупираним Београдом

Субота, 9. дец. 2017. г. испред Владе РС у 15:30 часова

Траса Литије: Сутра у 15:30 ч. од Владе Србије полази 90. заредом суботња Православна Литија ка Патријаршији, Ненародној скупштини и лажљивом РТС-у

Устаљени програм свакосуботњих Литија: Окупљање 15:00 ч. испред назовивладе Србије, уводно обраћање 15:30, полазак Литије 15:45; обраћања – испред Патријаршије 16:45, испред НеНародне Скупштине око 17:50, испред лажљивог РТС-а око 18:10 уз емитовање новог Слободног Србског Дневника; и, потом, повратак на централно место непрестаних Православних протеста испред назовивладе Србије око 19:00 часова.

Богом нам добродошли док времена за сведочење Истине и наде за Васкрс Грачанице, а тиме и наде за слободу Православне Србије, јоште има!

   +++

Пренос Литије Уживо можете од сутра поново пратити на:  

http://www.youtube.com/c/ЛитијезаслободуПравославнеСрбије/live

(Веза је активна суботом око 15:40, с тим што нам све зависи од доласка/недоласка нашег презаузетог брата који све то приређује)

+++

Свакодневно се одржавају и целодневни непрестани Православни протести испред назовивладе Србије…

Свакодневно за Православну слободу Србије узастопно већ 636. дан…И данас одстојасмо испред назовивладе Србије све очекујући сутрашњу нову, 91. по реду, Православно-исповедну Литију Београдом… 

 Свака исправна духовна борба има за темељ Истину, тј. Православље. Без Православља нам нема спасења, браћо Срби, а Православље је данас усред Србије, и то подло изнутра, са свих страна нападано и разарано… Зато, неће нас временске прилике ни било какви други изговори оправдати за срамно ћутање када нам непријатељи разарају и Цркву и државу, и свештентво и народ… Трудимо се за спас душе своје и ближњих својих да се не би остварило оно: „Ко не мисли о општем добру – ући ће му невоља у дневну собу“…

 Православни протести у, од лицемерних политичких „хришћана“, окупираној Србији испред зграде „Владе РС“ трају свакодневно још од 9. марта 2016. године, док, притом, сваке суботе од 15:оо часова крећу наше Православне Литије улицама центра Београда а у ову суботу ће нам бити, Богу хвала, и 637. дан по реду

Нове суботње Литије центром отуђеног од Православља престоног Београда:

Нема прече потребе данашњице – од одбране Православља и Грачанице !

   Јеванђеље почиње речима Христа Бога: „Покајте се јер се приближило Царство Божије.“ А покајање је искрено само код оних који Бога траже и Једино у Светом Православљу га налазе, Православље чувају у смиреном срцу, желе Га на добро вечно свима ближњима, али и бране Га пред онима који лажу о Њему а све ради вечнога спасења своје и душа својих ближњих, наравно, уз непрекидну тугу и рат против греха свога… 

БОГОМ ДОБРОДОШЛИ! ДОКЛЕ ЈОШ ВРЕМЕ ИСПОВЕДАЊА ПРАВОСЛАВЉА ТРАЈЕ, ДОКЛЕ НАС ЈОШ НЕВОЉЕ КОЈЕ НЕМИНОВНО СЛЕДЕ ЗА СВЕНАРОДНИМ НЕПОКАЈАНИМ ГРЕСИМА ПРОТИВ ЦРКВЕ И ОТАЏБИНЕ НИСУ ПРЕПЛАВИЛЕ!

+++

НОВО – Звучни (аудио) запис комплетних сутрашњих Житија Светих:

Св. Алимпије Столпник, Св. Стилијан, Св. Јаков отшелник, Св. Никон- Покајаније…(9. дец./ 26. нов.)

+++

За спас потопљене Грачанице и окупиране Православне Србије

90. узастопна Литија Београдом за Православну слободу окупиране Србије, 2. 12. 2017.

    Сваке наредне суботе испред назовивладе Србије од 15:00 часова крећу Православне Литије центром Београда које неће престати док Истина у Србији не победи и слобода Православна не осване у овој сада небивало масонско-глобалистички окупираној колонији Србији… А ово пред Вама је снимак 90. по реду Литије Београдом од 2. 12. 2017. г…

ИстиноЉубље свима Вама!

Вести са Православне страже: Четвртак, 7.12.2017.г…

НОВО – Звучни (аудио) запис комплетних сутрашњих Житија Светих:

Св. свештеномученик Климент Римски, Св. свештеномуч. Петар Александријски, Св. Климент Охридски…(8. дец./ 25. нов.)

+++

Свакодневно се одржавају наши целодневни непрестани Православни протести испред назовивладе Србије у Београду…

Свакодневно за Православну слободу Србије узастопно већ 636. дан…И данас одстојасмо испред назовивладе Србије све очекујући сутрашњу нову, 91. по реду, Православно-исповедну Литију Београдом у суботу 9.12.2017…

ИстиноЉубље свима Вама!

 +++

Преподобни Јефрем Сирин: 

О врлинама и страстима

1. Треба знати да човек поседује двојака чула зато што је двострук, тј. што се састоји из душе и тела. Постоји пет душевних и пет телесних чула. Душевна се код мудраца називају душевним силама: ум, разум (разбор), мњење (смисленост), уобразиља и осећање. Телесна чула су: вид, мирис, слух, укус и додир. Отуда произилазе двојаке врлине и двојаки пороци. Сваки човек треба да јасно зна које су душевне, а које телесне врлине и, такође, које су душевне, а које телесне страсти.

2. Душевне врлине углавном чине четири опште врлине: храброст, мудрост, целомудреност и праведност. Од њих се рађају остале душевне врлине: вера, нада, љубав, молитва, смирење, кротост, великодушност, трпљење, доброта, негневљивост, богопознање, нераздражљивост, простота, неузнемиреност, нелицемерност, правдољубивост, слобода, одвраћање од осуђивања, од сујете, од надимања, од гордости, од зависти, од лукавости и од среброљубља, састрадалност, милосрђе, штедрост, поштовање [других], побожност, жеља за будућим бесмртним добрима, чежња за Царством Божијим, за усиновљењем.

3. Телесне врлине се, тачније речено, познањем по Богу обраћају у оруђе врлина. Уколико су туђе сваком лицемерју и човекоугађању, ове човека воде ка напретку у смирењу и бестрашћу. У њих спадају: уздржање, пост, глад, жеђ, бдење, свеноћно стајање, метаније, некупање, задовољење једним огртачем, сувоједење, узимање хране касно и у малој количини, задовољавање жеђи само водом, лежање на земљи, сиромаштво, нестицање, изможденост, одсуство бриге за одећу, одсуство самољубља, усамљеност, безмолвије, безизлазно пребивање у келији, оскудица, задовољство малим, ћутљивост, упражњавање у рукодељу, свако злопаћење и сваки телесни подвиг. Све је ово веома нужно и корисно када је тело здраво и муче га плотске страсти. Ако је, пак, немоћно, и ако је, уз Божију помоћ, савладало страсти, све то није толико неопходно. Наиме, све то замењује свето смирење и благодарност.

4. Душевне страсти су: заборавност, лењост и незнање. Помрачено овим трима страстима, душевно око, тј. ум, потпада под власт осталих страсти, у које се убрајају: безбожност, неправилна вера, тј. свака јерес, хула, раздражљивост, гнев, срџба, плаховитост, мржња према људима, злопамћење, клевета, осуђивање, неразумна туга, страх, бојазан, раздор, љубомора, завист, сујета, гордост, лицемерје, лаж, неверје, неблагоразумност, неразборитост, кратковидност, ненаситост, грамжљивост, лењост, уображеност, пристрасност, привезаност према земаљском, униније, малодушност, неблагодарност, роптање, надувеност, самомњење, наглост, високоумље, властољубље, човекоугађање, лукавост, бестидност, безосећајност, ласкање, тајновитост, подругљивост, двоједушност, пристајање на грех из страсти, непрестана мисао о греху, расејаност помисли, самољубље – мајка свега рђавога, среброљубље – корен свих порока и страсти, зла нарав и лукавство.

5. Телесне страсти су: стомакоугађање, прождрљивост, раскош, пијанство, потајно узимање хране, разне врсте сластољубља, блуд, прељуба, разврат, нечистота, родоскрнављење, оскврњење деце, скотолоштво, зле жеље и сваке противприродне и срамотне страсти, крађа, крађа светиње, разбојништво, убиство из зависти или због неразумне раздражљивости, сваки телесни покој, задовољење телесних жеља, нарочито када је тело здраво, чарање, врачање, мађијање, гатање, предсказивање, гиздање, лакомисленост, нега, страст према украшавању, мазања лица, разврат достојан прекора, коцкање, пристрасна преданост светским задовољствима, плотски живот који одебљава ум, чинећи га оземљеним и звероликим, и који никако не допушта да уздигнемо поглед према Богу и к врлинским делима. Корен, пак, свих зала и, како би неки рекли, први њихов узрок јесу сластољубље, славољубље и среброљубље, од којих се рађа све рђаво.

6. Међутим, човек неће сагрешити ни једним грехом уколико га најпре, како говори мудри подвижник Марко, не савладају и не обузму три силна дива, тј. заборавност, лењост и незнање. Њих, пак, рађа сластољубив и спокојан живот и привезаност за људску славу и разоноду. Првобитни, опет, узрок и најпокваренија мајка свега тога јесте самољубље, тј. неразумна привезаност и страсна приврженост према телу, лутање и расејаност ума, заједно са бестидном и сваком претераном слободом у речима и смеху, који доводе до много чега рђавог и до многих падова.

7. Осим тога, треба знати да је славољубље, које се обратило у страст, веома разнолико и да има много облика. Постоје многа задовољства која заводе душу која није трезвоумна пред Богом, која се не опасује страхом Божијим и љубављу Христовом и која није заузета чињењем врлина. Јер, одсвуда се указују хиљаду задовољстава која к себи привлаче душевне очи: и телесна лепота, и новац, и раскош, и слава, и лењост, и гнев, и поседовање, и властољубље, и грамжљивост. Они нам, на нашу превару, достављају задовољства. Они имају светао и пријатан изглед, довољан да себи привуче оне који су опчињени сличним, и који у себи немају велику љубав према врлинама, већ је доживљавају као терет. Свака земаљска веза, свако пристрашће према вештаственом, ма како било безначајно, у ономе који је савладан пристрашћем ствара задовољство и пријатно осећање, премда неразумно, које касније постаје штетно. Оно желатељну силу душе поробљава до те мере да онај ко се покорио страсти због лишавања жељенога пада у раздражљивост, у тугу, у гнев и у злопамћење. А ако, осим пристрашћа, човеком овлада макар мала навика – тада, јао! Она чини да се онај ко је заробљен пристрашћем до краја преда жељеном, због сакривеног задовољства.

8. Задовољство похоте је, као што је напред речено, разноврсно. Оно своје задовољење не налази само у блуду и другим телесним насладама, него и у осталим страстима. И целомудреност се не састоји само у томе да се уздржавамо од блуда и од плотских задовољстава, него да смо слободни и од осталих страсти. Стога онај ко је користољубив, среброљубив, грамжљив – није целомудрен. Један бива поробљен телесном лепотом, а други новцем. И други је у још мањој мери целомудрен, будући да нема побуду која би га притискала из саме природе, као што је случај код првог. Јер, неискусним јахачем се не назива онај који не може да обузда упорног и неукроћеног коња, него онај који не уме да изађе на крај са мирним и послушним коњем. Из тога се види да је страст према новцу гора од осталих и да није природна. Побуде ка њој се не налазе у нашој природи, него у исквареном произвољењу. Стога и греши неопростиво онај који је њоме савладан. Треба да јасно разумемо да се сластољубље не ограничава само на блуд и телесне насладе. Оно је присутно у свему ономе што волимо из душевног произвољења и пристрасности.

9. Да бисмо јасније познали страсти, сматрамо важним да додамо још и следеће.

Постоје три душевне силе: словесна, раздражајна и желатељна.

Греси словесне силе су следећи: неверје, јерес, неблагоразумност, хула, неразборитост, неблагодарност, сагласност на грех, која произилази од страсне силе у души. За лечење и исцељивање од ових грехова служе – несумњива вера у Бога, истинити и непогрешиви догмати, постојано изучавање речи Духа, чиста молитва и непрестана благодарност Богу.

Греси раздражајне силе су следећи: немилосрдност, мржња, несастрадалност, злопамћење, завист, убиство и постојано размишљање о сличном. За лечење и исецељење грехова служе – човекољубље, љубав, кротост, братољубље, саосећајност, трпељивост и доброта.

Греси желатељне силе су следећи: стомакоугађање, прождрљивост, пијанство, блуд, прељуба, нечистота, разврат, користољубље, жеља пусте славе, злата, богатства и телесних задовољстава. За њихово лечење и исцељивање служе – пост, уздржање, злопаћење, неграмжљивост, раздавање новца ништима, стремљење будућим добрима, жеља Царства Божијег, жеља за усиновљењем.

10. Рећи ћу сада нешто и о страсним помислима, помоћу којих се извршује сваки грех.

Порочних помисли има осам: стомакоугађање, блуд, среброљубље, гнев, туга, униније, таштина и гордост. Да ли ће нас све ове помисли узнемиравати или не – није у нашој вољи. Међутим, да ли ће оне у нама пребивати или не, и да ли ће побуђивати страсти или не – у нашој је вољи.

И једно је – прилог [приступање], друго – спајање, друго – страст, друго – борба, друго -слагање, које прети да пређе у дело и које му је слично, а друго, опет – поступање по страсти, и друго – поробљење.

Прилог јесте проста помисао коју подмеће непријатељ, например: „Учини то и то“, као што је непријатељ рекао Христу Богу нашему: Реци, да камење ово постану хлебови (Мт.4,3). И то, као што је речено, није у нашој вољи.

Спајање је примање помисли коју нам подмеће непријатељ, бављење са њом и разговор сједињен са задовољством. Оно зависи од нашег произвољења.

Страст је навика на помисао коју нам подмеће непријатељ, настала као последица спајања. Она је постојано размишљање и маштање о њој.

Борба је међусобно противљење помисли и ума, која води или истребљењу страсти (тј. помисли), или слагању на страсну помисао, као што говори апостол: Тело жели против Духа, а Дух против тела; а ово се противи једно другоме (Гал.5,17).

Поробљење је принудно, невољно занимање (са помисли) срца које је савладано предубеђењем и дуговременом навиком.

Слагање је изјављивање у помисли сагласности на страст, а поступање по страсти је само дејство по слагању са страсном помисли.

11. Онај ко својим противречењем и чврстином у самом почетку одбија од себе прво, тј. прилог, одједанпут пресеца и све остало.

Стомакоугађање се истребљује уздржањем, блуд Божанственом љубављу и тежњом ка будућем, среброљубље – саосећањем према ништима, гнев – благошћу и љубављу према свима, туга овога света – духовном радошћу, униније – трпљењем, чврстином и благодарношћу пред Богом, таштина – тајним чињењем врлина и постојаном молитвом са срдачном скрушеношћу, гордост – избегавањем осуђивања и фарисејског понижавања и сматрањем себе последњим од свих.

Ослободивши се од свих набројаних страсти и уздигавши се к Богу, ум још овде почиње да живи блаженим животом, примивши залог Светога Духа. По одласку одавде, са бестрашћем и истинским знањем, он се настањује у светлости Свете и Божанствене Тројице, заједно са Божанственим анђелима сијајући у векове векова.

12. Душа је, као што је напред било речено, троделна: у њој се налазе три силе: помисао [словесност], раздражајност и жеља. Уколико је у раздражајној [сили] љубав и човекољубље, а у желатељној чистота и целомудреност, онда је помисао светла. А, ако је у раздражајној [сили] мржња према људима, и у желатељној разврат, онда је помисао тамна.

Када су му страсти потчињене, разум је здрав, целомудрен и светао, те духовно сагледава међусобан однос Божијих твари, и уздиже се ка Светој и Блаженој Тројици.

Раздражајност се, такође, креће на природан начин када љуби све људе, када се не жали ни на кога и када не памти зло.

И жеља одговара природи када уздржањем, смиреноумљем и неграмжљивошћу умртви страсти, тј. телесно задовољство, тежњу ка користољубљу и пролазној слави. Јер, жеља има тројако стремљење: или према плотским задовољствима, или према празној слави, или према обмани богатства. Услед тог стремљења које је противно разуму, она не брине о Богу и Божијим заповестима, заборавља своје сопствено благородство, постаје сурова према ближњима, помрачује помисао и не дозвољава јој да се уздигне ка истини.

Онај, пак, ко је стекао виши образ мишљења, још овде, као што је речено, предокушава Царство небеско, почиње да живи блаженим животом, очекујући блаженство које је припремљено онима који љубе Бога. Нека бисмо га се удостојили и ми недостојни, по благодати Христовој.

13. Треба знати да меру савршенства у било којој врлини не може да постигне онај ко јој у току целог живота, са неуморним трудољубљем, не буде стремио користећи делатно раченије [љубав]. То треба рећи о милостињи, молитви, љубави, или о ма којој од општих врлина – храбрости, мудрости, целомудрености и праведности. Уз непрекидност труда у испуњавању врлина ми треба да се чувамо да не умањимо или сасвим не поништимо њихову вредност и значај прихватањем рђавих циљева, например – човекоугађања, пусте славе и слично. Осим тога, у врлинама увек треба да се упражњавамо са расуђивањем, које је изнад свега – као нека царица, врлина над врлинама.

14. Сви они који желе да напредују у врлини и који се старају да се уклоне од греха, неопходно треба да знају да су душевне врлине душе (нарочито оне којима се подражава Бог и којима се именује Бог) више од телесних врлина, будући да је душа несравњено вреднија од тела. Исто тако су пороци душе тежи и погубнији од телесних, како по својим дејствима, тако и по казнама које им следе. И не знам зашто то измиче схватању многих. Многи се чувају, боје и удаљавају од пијанства, блуда, крађе и сличних порока, будући да их се многи гнушају, док равнодушно гледају на пороке који су, као душевни, много важнији – завист, злопамћење, високоумље, лукавство, и корен свих зала – среброљубље, те на сличне њима пороке.

Вести са Православне страже: Среда, 6. 12. 2017. г…

НОВО – Звучни (аудио) запис комплетних сутрашњих Житија Светих:

Св. великомуч.Екатерина, Св. великомуч. Меркурије, Св. муч. Меркурије… (7. дец./ 24. нов.)

+++

Иначе, паралелно… Свакодневно се одржавају наши целодневни непрестани Православни протести испред назовивладе Србије у Београду…

Свакодневно за Православну слободу Србије узастопно већ 635. дан…И данас одстојасмо испред назовивладе Србије све очекујући сутрашњу нову, 91. по реду, Православно-исповедну Литију Београдом у суботу 9.12.2017…

С Божијом помоћи, Православна Србија неће проћи!

ИстиноЉубље свима Вама!

 

 

 

 

Вести са Православне страже: Уторак, 5.12.2017.г…

Непрестане Литије за слободу окупиране Православне Србије

Одржана 35. по реду Литија Ваљевом – да сва Србија не буде са Грачаницом под мутном водом окупације 

С Божијом помоћи, мало народа Православног у Ваљеву се и овог месеца на редовној Литији против опште издаје и промоција лажи у овој нам окупираној Србији- није постидело да Господа ради и душе своје изађе да посведочи Истину Православну и разобличи све лажи које трују ближње наше… Ово је била прва Литија после од верних предивно прослављене Славе Светог Архангела Михаила на обали, за сада, потопљене Грачанице- те, стога, се присетисмо слике коју тада доживесмо, а која, као и свака слика Светиње Грачанице, много говори о духовном стању васцеле Србије. Народ се од зоре моли поред проклетог масонског језера Ровникако зна и уме а како је Црква прописала молити се у недостатку свештеника… Владика, из страха од власти, свештеника шаље само до на брдо да нам пререже колач, а потом се народ враћа са освећеним даровима поново што ближе Грачаници и наставља молитву… Сутрадан исти владика Милутин служи у Цркви Светог Нектарија Егинског и, успут, помиње како и овде све личи на Егину, уливају се две реке па подсећа га на море, једна река од Светог манастира Ћелија а друга од Светих манастира Пустиње и Јовање… Не помену владика да друга вода протиче кроз сам олтар Грачанички, а коју је, између осталог, својим нечињењем и он сам туда нагурао… И овде је немогуће не сетити се оне речи блаженоупокојеног грчког епископа Августина: „Одбрана вере данас је пала на народ“… Заиста се не можемо у одбрани вере ослонити на вођство пастира, већ сви Православни морамо лично показати Првопастиру Христу Богу нашем чије смо слуге и имамо ли заиста заједништво са Истином Његовом Православном, и у мисли, и у речи, и на делу…

Како и увек у Ваљеву нам буде месечна анализа догађаја између две Литије… Па се пре свега подсетисмо срамне, србоосуђујуће, пресуде честитом генералу Ратку Младићу коју сви лажни патриоти овде с миром и муком примише к знању- јер их овога пута Удбашке вође њихових организација нису позвале на протест… А срамота им, ваљда, изаћи непозван… Ако питају, где, па, на пример, ево их Литије наше сваке суботе центром главног града окупације Србије… Иначе, та пресуда не беше пресуда само Ратку Младићу, већ пре свега атак на опстанак и будућност Републике Србске. Такође, после пар дана пресудише и некаквим кроатима за кривицу да су злочиначком замишљу хтели отети Херцеговину планираној од глобалиста муслиманској БиХ. И то је био, такође, завршни хашки удар на Републику Србску, јер директно подржава муслиманску БиХ која и планира своје постојање на негацији Републике Србске. Овим пресудама су лукави злотвори , притом, оснажили на власти све марионетске им „лидере“ у региону, па, и ојачали национализме као потенцијална жаиришта нових сукоба, наравно, сукоба на штету Срба… Најкарактеристичнији пример ове глобало-сатанистичке режије у извођењу балканских им статиста беше и наводно хапшење Харадинаја у Француској, као, по србској потерници, па онда потезање оће ли нам га испоручити или неће, све док овоме не порасте рејтинг на Косову међу Шиптацима. И, онда, не пошаљу га нама, већ га пошаљу на Косово где због тога постане постане премијер, а затим, наравно, ево и укину србску потерницу за њих… Тако се то ради код масона и демона… Само су сви заборавили да су „у лажи кратке ноге“, а да је непоправљивим лажљивцима и грамзивим самољубцима крај у паклу вечномучећем… 

Па се онда присетисмо и новог гостовања на његовим „домаћим“ телевизијама великоиздајника Вучића. Довео човек србофобну Соњу бисерко и оног прозападног новинара Јакшића из Политике да му постављају договорена питања у која се тичу глобалних тема и у којима ће их он, наравно, победити са нулом. По оној старој удбашкој режији где је правило да ако не створе којекакве Кандићке, Бисерке,“жене у црном“- неће моћи преживети у Србији ниједан њихов лажни патриота који би се над њима приказивао народу кобејаги исправан. У три сата перфектно одглумљеног лажног родољубља једино се омакла перфидна понуда о „уласку Србије у ЕУ уколико постигну споразум (издају) са Косовом“. Што ће рећи, Светиње и Веру за ЕУ вечеру. Такође, и на питање Бисерко „зар није чињеница да руски КГБ има свој јак центар у Београду“, исти великоиздајник, покушавајући да се одбрани, рекао „па имају их у Београду Енглези и Американци“. Ето, на блиц, чисто да се види о каквој суверености Србије продани политичари данас лажу и мажу очи забасалог наивног народа нашег…

Чак смо се овога пута усудили, а на основу неких пророштава Светих стараца и старица, да претпоставимо шта ће нам се дешавати, могуће већ идуће године. Великоизадник ће покушати да убеди народ да му ради на дугом штапу обећаног бољег ЕУ живота допусти да отпише Косово од Србије. Уколико му то не успе, онда ће наступити наставак глобалорежије са његовим колегама Шиптарцима, наиме, они би нападали Србе на Косову све јаче докле то не буде довољно за образложење великоиздајника да зног „стабилности“ још понешто изда. Нико није дорастао да пресуђује Светом Косову и Метохији а камо ли ови издајници сада који све живо покушавају сем да признају своје зле намере и да прогласе окупацију Косова и Метохије, па и целе Србије, ако ћемо прецизније. Иначе, ако буду хтели још и додатно да разоре Србију глобална банда би могла на пролеће још и довести папу у Београд, инсценирати атентат на њега и за то оптужити србски народ кога би тиме осудили на одузимање државе и комадање њено од стране околних лешинара како је прозорљиво говорио старац Гаврило Антонијевић…

А на глобалном масонском плану, треба пазити на следеће: На пророштво Свете јуродиве руске старице Алимпије која је рекла „те године кад Лењинов леш изместе из Кремља у нови маузолеј, те године избиће велики рат на Петровдан“. Уколико се на пролеће Лењинов леш пребаци у нови маузолеј који је већ направљен преко пута, а све, под изговором да га пребацују због пријема гостију услед главне светске приредбе Светског првенства у фудбалу, онда се полако спремимо на велико страдање- на крају кога ће бити добро свима Православнима. Наиме, само додељивање Светског првенства као главне глобалоприредбе Русији је веома чудно јер је цео тај свет пословично русофобичан. Даље, снимљен је и неки филм који говори како експлодира бомба на некој утакмици и почиње велики рат, а знамо да се слуге антихриста нарочито хвастају својом лукавошћу па често желе да исмеју цео свет тако што им прво у филмовима најаве оно шта су планирали. Још, на Петровдан следеће године ова банда завереника против Христа Бога Живога планира да одиграва полуфинале тог првенства. Затим, тај страшни рат који би отпочео њиховом режијом, не би дуго трајао али би био планирани геноцид над човечанством који они, паклено-хладно, зову програмом депопулације становништва. На крају стравичног злочина над свим народима исти планирају да подигну свога Антихриста који би, као, предложио мир- а пошто су на челу обеју страна његови, после успостављења мира би њега као лажног месију водили у Јерусалим да га прогласе за цара свег света. Тада ће Русија извршити преврат, помазати на вођство Цара. Тај Свети руски цар зове се Михаило ион ће ослободити и Русију и све нас остале Православне народе надуго време, док ће над свим осталим народима завладати исти онај Антихрист. Колико будемо побожно живели, толико ће и трајати то новопристижуће Руско царство. При свему овоме треба још и знати да ако ли којим случајем овај сценарио буде и делимично остварен, у том случају било би логично да се Антихрист, тог сатаноиманг човека, који ће само споља изгледати пристојан и добар, глобалисти би требало и пре рата већ да најаве. Неки као сумњиву личност наводе Џералда Кушнера, који је зет Доналда Трампа, а који је управо ових дана одеђен да буде вођа иницијативе да се Јерусалим прогласи главним градом Израела а што су, по први пут, пренели и наши окупирани проглобалистички медији. Можда све ово нагађамо, а можда и не. Свима желимо Православно обожење и покајање, а ако ли раде против тога- дужност нам је Богу служити и на све такве непокајнике указивати да не би на миру губили душе ближњих наших, аи да ми не би саучествовали ћутећи у ширењу такве и толике саблазни…

Иако је код нас давно установљен систем за болест, тј. или да те отрују телесно да умреш што пре, или, ако преживиш, да те направе духовним болесником са којим ће они да мешетаре и раде како им се свиђа. Ми, Православни, с тим се мирити нећемо. Чим смо на улицу Литијно исповедно изашли, да је нека издаја дебела, да немамо шта да разговарамо ни са којим више властима и да се не можемо објективно информисати другачије до уживо брат с братом. И није циљ да мењамо издајнике, то није у нашој власти, нема нас много, али јесте да будемо против саблазни, да укажемо где је лаж да би ближње о томе обавестили, па, не ни само то, већ, пре свега да ми сами не би одговарали за ширење саблазни. И што је најжалосније од свега ово треба да причамо чак и духовницима који су благодат примили да буду учитељи и пастири народни и који упорно жмуре над чињеницом да је небивала издаја Цркве и државе србске у јеку. Не можемо да зауставимо, браћо и сестре, ову системску саблазан, али смо дужни да сведочимо против ње. Не покушавај да се кидаш да зауставиш народ који хоће у грех, али, твоје је и моје, Православни брате и сестро, сведочити ближњима против саблазни и лажи, о последицама греха и лажи како би се сами ми оградили  од тога. Не саучествујмо у општој пропасти него је разобличавајмо јавно то је главни позив молитвом и постом припремљеног и Причешћеног Православца.

Не будумо интернет и телевизијски гледаоци и поучаватељи јер је то замка маште и сујете, већ се помозимо једни другима носити страшно велико и овезујуће звање Православца Божијега који благовести долазеће вечно Царство Христово, или, пропаст и муку вечну, трећега нема.

Богом здраво дужом и телом били, па се, ако вам је могуће, на Православним Литијама Београдом сваке суботе  виђали!

ИстиноЉубље свима Вама!

 

НОВО – Звучни (аудио) запис комплетних сутрашњих Житија Светих:

Св. Амфилохије Иконијски, Св. Григорије Акрагантијски, Св. Александар Невски… (6. дец./ 23. нов.)

ИстиноЉубље свима Вама!

Вести са Православне страже: Понедељак, 4. 12. 2017. г…

Слава Манастира Грачанице Свети Арханђел Михаило 2017.г.

 

Верни народ и ове године по лепом времену на Слави Светог Архангела Михаила код потопљене Грачанице – тихи је ово знак Благослова од Господа свем Његовом верном стаду које неодступно сведочи Истину о скрнављењу и ропству Светиње Грачанице и васцеле окупиране Србије…

+++

Н А Ј А В А:

Сутра је Литија Ваљевом за спас потопљене Грачанице и оправослављење окупиране Србије

Док у Београду једна сабраћа непрестано свакодневно Православно-исповедно сведоче против окупације, једном месечно  одлазимо и у Ваљево да Литијом Богу се помолимо и геноцидну масонску брану Ровни, тај мач проклетства и штете над градом Ваљевом, разобличимо 

Иначе, паралелно… Свакодневно се одржавају наши целодневни непрестани Православни протести испред назовивладе Србије у Београду…

Свакодневно за Православну слободу Србије узастопно већ 633. дан…И данас одстојасмо испред назовивладе Србије све очекујући сутрашњу нову, 91. по реду, Православно-исповедну Литију Београдом…

    Дакле, сутра је и нова, 35. по реду, месечна Православно-исповедна Литија духовно уснулим Ваљевом (уторак, 5. дец. 2017. Градски трг од 17. часова)… Литија за Истину Христову у данима када се србска Црква и Отаџбина системски понижавају и уништавају, и док се Косово завршно продаје, патријарх србски изјављује да је у симфонији са глобалистичким марионетама на власти Србије… Стога, нико нема Благослов да седи у кући и мирно гледа општу издају, јер речено је у Светом Писму: „Већма се треба Богу покоравати него ли људима“ (Дел. ап. 5:29)… Нити се, пак, уздамо у своје малене моћи, нити се смемо неоправдано изговарати као да то није наша Православна обавеза и исказ вољне припадности Оцу нам Небеском… Јер, нећемо у дан Суда дати одговоре што патријарх, епископи, духовници и интелектуалци нису боље и више чинили у овим данима општенародне издаје. Mада је највећа одговорност на њима, ипак је главно наше Православно питање – да ли смо ми сами јавно, колико можемо по својим моћима, сведочили Веру Православну и указивали својим необавештеним ближњима на лажна учења и лажне учитеље како они не би душом пострадали.

     И зато, не будемо ли дела сведочења и исповедања Светог Православља имали, нећемо се много разликовати од фарисеја који се молише јавно да их људи виде; пред очима света испуњаваху форму Закона, а срце им беше далеко од Господа Истине и не марише да Њега познају и да се сажале пред страшним Распећем Његовим. По Закону, праше чаше, клупе и жбанове, а Самога пророкованога Христа Бога нити тражаху, нити Га познаше, већ Њега не желећи познати, иако знајући о Његовој савршеној Праведности и исцељењима народа од свих недуга – Распећу Га препустише.

    Стога и није довољна само молитва без одбране и сведочења Истине Православне; јер да су нам молитва и добра дела били онако Православно-исповедни какви би требало да буду – не би сада екуменизам плавио Црквом србском, не би Грачаница била под водом, а Отаџбина нам била распродата окупатору од непријатељима инсталираних нам лукавих домаћих изрода, политичких замајивача нашег поробљеног народа. Значи, и молитва – за покајно поправљање и стицање Благодати Божије, али и добра дела и сведочење Истине Христове јесу добра примена Благодати са Свете Литургије која се не сме закопавати у песак земљољубља, маловерја и самопоштеде…

Новембарска Литија Ваљевом, уторак, 5. децембар, Градски трг од 17. часова 

+++

НОВО – Звучни (аудио) запис комплетних сутрашњих Житија Светих:

Св. муч. Кикилија и с њом Валеријан, Тивуртије и Максим, Св. Апостол Филимон… (5. дец./ 22. нов.)

ИстиноЉубље свима Вама!

Вести са Православне страже: Пред Ваведење, недеља, 3. 12. 2017. г…

Богом благодатан и Богомајчиним молитвама закриљен празник свима Православцима Божијим!

НОВО – Звучни (аудио) запис комплетних сутрашњих Житија Светих:

Ваведење Пресвете Владичице наше Богородице, Св. кнез Петар Изјаславич… (4. дец./ 21. нов.)

+++

Свакодневно се одржавају и целодневни непрестани Православни протести испред назовивладе Србије…

Свакодневно за Православну слободу Србије узастопно већ 632. дан…И данас одстојасмо испред назовивладе Србије све очекујући сутрашњу нову, 91. по реду, Православно-исповедну Литију Београдом у суботу 9. 12. 2017.г

ИстиноЉубље свима Вама!

Вести са Православне страже: Субота, 2. 12. 2017. г…

Непрекидне суботње Литије за оправослављење окупиране Србије

Православно засведочила Београдом и узастопна 90. Литија наша о дубинама издаје окупиране Православне Србије

    На деведесетој узастопноj Литији Београдом дочекасмо почетак и друге зиме наших Православних сведочења. Како физички, тако и духовно, сунце и топлота се још не назиру а пропаст не дрема, издаја се продубљује, духовно потонуће целога народа се системски појачава. Све је хаотично, изгледа да је пропало, нигде излаза… Али Православни хришћанин зна да је Божија земља и све што је на њој, да је помоћ Пресвете Тројице свуда присутна, и свуда и у сваком тренутку могућа онима који верују и служе Истини Православној. Тако и ти, брате, сестро, знајући да Бог може одмах учинити да буде добро, ипак, не чиниш по Његовој вољи јер то људи не желе, људи не желе слободу Православну, него желе слободу од Бога Љубави, желе да буду робови својих страсти које извиру из самољубља, и зато ове издаје и пропасти трају и умножавају се…

    И како нас данас подсети наш брат често долазећи из Лознице како су на споменицима неустрашивих нам предака из Првог рата писале њихове поруке: „Шта нам може сила и техника – слобода је јача од челика“… Међутим, та жеља за слободом беше она слобода где је народ живео Православно, где је поштовао Цркву, Отаџбину, брак и породицу, био милостив према ближњима, зато му је Бог и дао неустрашиво јунаштво које је нама грешнима данас готово непојмиво… 

    Издаја хашка, којој су служиле све марионетске власти Србије, тај сатанистички суд, на крају се и заврши сатанистичким делом. Крај нечијега дела највише и описује суштину његову. Кажу, убио се у судници тамо неки Хрват увређене сујете… Слушамо све то и гледамо, из дебелог искуства ни не верујући свему што видимо и чујемо преко њихових лажљивих глобалистичких медија, јер не видесмо ни тело Милошевићево, као што нећемо видети ни тело овога главног глумца ове завршне хашке сатанистичке сеансе…

    Чињеница је да је сва ова демонска церемонија баш на завршетку Хашког трибунала очигледно имала следећа три циља на која је била усмерена: подржати од злотвора Тита измишљену муслиманску нацију и осмишљену државу балканских потурица (тзв. БиХ) који насташе од потурчавања србских Православних робова, ојачати све марионете на власти државица у региону које ће се бусати лажним национализмима и сачувати жар непријатељстава погодан им за неке нове сукобе кад им затребају. Наравно, ово је завршни велики удар Хага, пре свега, на Републику Србску… А ако овоме још додамо и прегруписавање НАТО-а по Европи и Косову, неку нову преварну тенденцију Америке за „историјским помирењем са Србијом“- очигледно је да се ови припремају за рат а не мир, чак ни за овакав безбожни мир какав форсираху преко својих медија и политичара током претходних деценија…

    На власти свих држава у окружењу су глобалистичке слуге које ће играти по нотама које им њихов отац Антихрист одреди… Ево овде код нас чак поједини из тзв. опозиције не могу више издржати статирање и чекање своје издајничке шансе – те, кмече што немају помоћ од странаца какву су пре имали. – Па, како ће имати већу помоћ њихових пријатеља и заповедника – странаца када су ови на власт поставили најпесперктивнијега, најлукавијега и највећега србског издајника каквог су могли и замислити, који им беспоговорно испуњава вољу и све жеље, и притом држи народ у дебелој заблуди да чини нешто за његово добро…

    Тако да је ово Православно-исповедна Литија. Није само молитвена, већ је и Исповедна Литија; није само молитва, већ је и разобличавање лажи. Дај Боже да буде и свештеника међу нама, да буде и свештена Литија… али свакако нећемо слушати оне злураде коментаторе од којих нас једни називају православним фундаменталистима, други кажу да нема свештеника па то није Литија, трећи да немамо благослов, четврти да не можемо ништа урадити… Све су то добацивања острашћених интернет коментатора или наивних верника које инструишу духовници, прозвани што активније не исповедају Православну веру у овим временима опште издаје. Међутим, чим се све више коментарише, значи да грижа савести многих који су чекали да усахнемо почиње да гунђа, што значи да је Литија постала нешто постојано чему се не види скори крај и што захтева од свакога Православца да се према њој определи. Такође, треба знати и да ће удари на учеснике ових Православних Литија бити све већи јер многи духовници неће мировати, јер је само десетак духовника који су нас назвали и подржали до сада, а то значи и да су сви остали ћутљиви – у ствари против; јер кад нити долазе, нити зову – само је питање дана када ће себи послушнима забранити да нам долазе на ово неопходно Православно сведочење у данима опште издаје и Цркве и државе србске… Јер не схватају или неће да схвате, да смисао Литија није зауставити саблазни и издаје, већ активно сведочити против њих како не би ћутањем саучествовали у њиховом ширењу и духовном тровању наших ближњих.

    Чим су Православни са иконама на улици – то сведочи да се не слажемо ни са чим што власт чини и да са њом нема више никаквог разговора, али истовремено дуготрајност ових Литија наших сведочи да се уопште не уздамо у себе и своју тактику, већ једино у Господа Бога Истине уз Кога се надамо бити и сада, и у Вечности Његовој. Због душе своје смо на улици, а ако Бог да, и због добра ближњих наших – јер без Истине Христове Православне нема ниједнога добра души човечијој. Да не буде лаж у Србији, да не буде јерес у Србији, да не буде издаја, да не буде да замре Истина у Србији а да буде само додворавање властима! Никад Срби такви били нису. А и да сви постану такви, немој и ти брате, сестро, сети се Предака својих; сети се, па, боље гледај, часно, сведочећи Истину, прогоњен и умрети неголи, као данас, испод сваког нивоа, понижавајуће и ћутке животарити…

    Испред Патријаршије се опоменусмо да смо суботу поподне жртвовали овом Литијном сведочењу, да нам јесте жао што у временима поста не присуствујемо празничном бденију, али знамо и да је исповедање Истине прече чак и од поста и од молитве, да је и ово, уз исповест, једна покајна сведочанствена припрема душа за Свето Причешће и свецело служење Православном Господу Христу. Чусмо да је патријарх Иринеј позван у Русију да буде гост на Сабору руских епископа који је у току, па зато и подсетисмо на писмо руског епископа Лонгина који је писмено захтевао од Сабора да донесе одлуку о иступању РПЦ из јеретичкох белосветског „Светског Савета цркава“, да пониште срамну и лицемерну декларацију патријарха Кирила са папом Франческом на Куби, да се ограде од неправославних одлука на минулом Критском Сабору и да осуде хулни филм Матилда усмерен против Светог цара Николаја, али и идеала честите Православне породице… Надамо се да патријарх србски не иде тамо само да буде декор на неком новом екуменском Сабору већ да ће полако да схвати да је Православље Истина Божија која служи свецело Христу Богу, па тек онда људима и властима…

    Поменусмо и чињеницу да се велика светска ратна приредба приближава и да је зачуђујуће да су Русију први пут у скорије време извели неколико хиљада километара ван своје границе у војна дејства, а да је наводно русофобична светска масонска мафија следеће године управо Русији доделила организацију њиховог главног глобалистичког празника – Светског првенства у фудбалу. Тако да све изгледа да ће, поред закуваних нам балканских антисрбских немира на пролеће, и страшни глобални пројекат ратне депопулације отпочети идућег лета баш на стогодишњицу сатанистичко-комунистичког убиства Светог цара Николаја и све честите царске породице…

    И јадни Србин обучен у глобалистичког Деда Мраза је зинуо од изненађења читајући наше плакате о дубинама србске издаје и окупације…

    Испред Ненародне скупштине са радошћу дочекасмо уобичајено обраћање наше сестрице Јамине Букве:

    „Драга браћо и сестре, помаже Бог!… У сва су времена србски домаћини збрајали Литије за род њиве, стоке и колевке. У ова времена у невољи их збрајамо, затрвени у сваком погледу, као чељад обезглављена, од свих напуштена, и са свих страна нападнута, жестоко и неправедно… Није Србину први пут да буде нападнут, вазда га је Зло безбожно нападало… Говорили су му да је заслужио лошу власт и третман који нису имали исто ти који су га нападали у време кад су га здушно нападали, говорили су му да је недостојан својих предака и светих њихових примера, говорили су му они који су истог тог Србина водили у безбожништво злокобно припремајући за њега живот без духовне суштине истог тог живота. Сваког Србина који је поклекнуо у ту замку, нападали су ако не кличе довољно јако предводницима обезбожене Србије… Нападали су га на улазу у Храм Православни – због тога што је улазио не пристајући на живот без милости Божије. Кад је истом том Храму, испуњеном трговцима, окретао леђа – нападали су га исто ти што су душом његовом трговали. Србски домаћин свима је био крив за све. Векови прођоше, а да нико није одао почаст тој жртви србског домаћина… А да ње није било, да те жртве није било, не би било ни ове свести којом и данас у последња времена збрајамо Литије за спас Православне Србије. Да није било свесног, у вери Православној непоколебљивог, србског домаћина, кога и данас сви за све криве, не би нас ни потопљена Ваљевска Грачаница збрајала, не би Србина Храм душе његове, из свих оскрнављених светиња Православних, свако овако истрајно дозивао, збрајао и Литијски скупљао… Зна србски домаћин, да, док у њему бивствује душа Православна, за спас душе његове свака би Православна светиња – саму себе под воду поринула – како би му се у молитву његову одазвала, да га одазвавши се дозове, опомене, управи га на прави пут – за дане попут ових, када то више ни нема ко други да учини… У ова пошасна времена, ко зна који пут по реду, србски домаћин, наново осећа богоправедни призив. Онако како је осећао и онда кад су безбожни Србинове Православне Храмове претварали у коњушнице, спаљивали, рушили, и на све друге начине скрнавили, знао је србски домаћин, да је то напад на душу његову, на једину смислену суштину његову Православну. И умео је да се Христовом Истином снажи, и да том снагом истраје у борбама за слободу душе своје, душе чељади своје и слободу Православне Србије. Једину истинску слободу Србинову, надометну свакоме злу… У ова последња времена, напад на србског домаћина је толико снажан и очигледан, да му се – само вером Православном, поукама светоотачким вођени, и примерима прадедовским домаћинским поучени – можемо одупрети… Јер данас истог тог домаћина напада антихристово обличје у  одори фармакомафије, која подиже кривичну пријаву против Истине, да Зло – само суди и пресуђује србском домаћину. Па ако је неко од србских домаћина и имао неку сумњу, сад зна да је све оно што је и на овој Литији изговорила доктор Јована Стојковић, Истина. Онако како знамо да је потапање Немањићке светиње – сва њихова лаж, и сва наша Истина… Ни данас, а није му први пут, србског домаћина нема ко да брани. Поново је сам,  напуштен, протеран и загледан у породични Олтар… Протерују га из домова приватни извршитељи, протерују га из државе државни усрећитељи, протерују га из школа креатори накарадних и саблазних школских програма, протерују га из културе режимски уметници, Битефи којекакви и антисрбска кинематографија, протерују га из Храмова екуменисти заоденути православним одорама и окићени папским прстењем… И није први пут да се Србин протерује са свог огњишта, са свог црквишта, из свог породичног Православног уточишта. А зна добро Зло због чега србском домаћину чини оволико зло… Сећа се Зло, како је исто тог србског домаћина, већ толико пута са душом његовом Православном растављало, а он, крај огњишта начинио себи олтар домаћински Православни, пред којим је чељад окупљао – све Богу се молећи да му покаже пут. И био му је показан пут, и вазда је изнова побеђивао србски домаћин – напуштен од свих – осим од Оног Којег никад није пристајао да напусти, од Којег је одбијао да се одрекне, кад су се и његова браћа одрицала, за меке душеке, или место у Централном комитету. Кад су се и његови назовидуховни водичи одрицали за место у Патријаршији, за сликање са Аном Брнабић, или оно кад су ономад здушно стали раме уз раме са досовском кликом, и заједно јуришали на истог тог србског домаћина… Литија за спас Ваљевске Грачанице и Православне Србије, призива и данас те србске домаћине, и већ више од шестсто дана добија благослов од свих домаћина србских загледаних у своје породичне олтаре србске, Православне. Све молећи се да им се још једном Православни пут покаже… А ми и данас ходамо овим Литијским путем, сваким се кораком преиспитујући, све молећи Бога да нам ход буде богоугодан и праведан, да се и ми не огрешимо о тог србског домаћина, о којег су се сви и данас и до данас огрешили… Да се не огрешимо о епигенетику достојанствену у болу – из које се управо србским небесима пролама: Узели сте нам орла, остало нам је гнездо… Јер нема веће претње од ове – душманима безбожним, којима је баш то гнездо претња, онако како им је претња сваки породични олтар пред којим се Срби Богу своме моле… Зато и ударају најжешће на србско гнездо, на колевку Косовску, и србског домаћина и породицу Србску… Зна то србски домаћин, баш као што зна и то – да је ово још једна битка коју мора сам да добије, јер су га по ко зна који пут – сви напустили… Знамо то и ми, који ни данас не осећамо хладноћу, а да је хладнија и опаснија од ове од које нас шитити свети жртвеник, овај наш крајпуташ бола… Не осећамо хладноћу под србским окупираним небом, јер знамо да нема опасније хладноће за сваког србског домаћина, од ове која се шири из оне зграде ненародне безбожне скупштине. Слава Богу и милости Његовој!Амин.“

    Испред лажљивог РТС-а погледасмо нови Слободни Србски Дневник са 90. Православне нам Литије који се бавио темама завршне демонске хашке драматургије и подсећања на прошлогодишњу вест коју смо овде пренели о глобалистичком плану затирања србских Светиња и историје, планом изградње 2 000 брана на Балкану већином у Србији, а због чега јадиковке угроженог народа пристижу са све више страна (тренутно: Прибој и Бања Лука)… као и подсећања на почетак Светог Божићњег поста, времена благословеног за појачано покајање и исповестну припрему за примање Светог Причешћа… јер да душе своје васпитавасмо поукама Светих отаца и да их јачасмо вером Православном и силом Светих Тајни Цркве, све ово зло које се све више умножава давно би нас мимоишло… 

    Ове Литије могу бити или позив на одбрану Вере Православне кроз покајање, или могу бити слика опела над духовно замрлом Србијом. Једно ће да буде од тога двојега; дај Боже да буде ово прво. Зато овде и чекамо сабраћу у и сасестре у вери да нам што пре дођу овде а да духовнике своје слушају у свему, али да их у важним питањима Вере проверавају упоређивањем са поукама Светих Христових; јер управо су смирени и пре свега и свих Христу Богу послушни Светитељи и благословили да је сведочење Вере у данима гоњења и извитоперавања главна обавеза сваког смирено молитвеног Православца Божијега. Мало смо стадо, али, како је јавно Православно сведочанство неопходно у овој земљи свакакве лажи и издаје сада, тако и не престајемо овде да ишчекујемо све те духовнике да сиђу са интернета и са висина својих молитава, да изађу и са нама сложно јавно и уживо посведоче да Србијом владају људи који су достојни одлучења од Цркве због лажи, издаје, јереси и много каквог зла другог. То је превасходна дужност њихова – уживо пред очима свег народа сведочити Веру пред извориштима лажи, а не само испред њихових послушних гледалаца и слушалаца на интернету и у својим црквама и манастирима.

    Ми их овде радосно чекамо кад год да дођу, и нећемо се обазирати ни на какве њихове досадашње негативне ставове према нама грешнима; али до тада нека воде рачуна да их ђаво не тера да много ропћу на Литије ове Православне, јер ове Литије нису само молитвене, већ и исповедне. И молитва и сведочење Истине уз разобличавање лажи, то је обавеза Православна. То је била обавеза Православна и на оној Крвавој Православној Литији 1937. г. када је било и епископа, и свештеника, и верног народа спремног да изађе против државних секташких пројеката са Ватиканом. За исповедање Вере у страху Божијем следујући у свему науци Светитеља имате благослов самих Светих отаца и не подлежите у послушност оним духовницима који вас још и у томе спутавају јер сте ви њих изабрали да би се вежбали у послушности Христу Богу, а не њима самима. И све ово треба чинити по мери вере, одмерити своје снаге умерено; само се не сме потпуно ућутати пред лицем лажи и издаја које би да руше Свету Веру и Отаџбину у Србаља.

    Свако од Православних који је имало искрен требало би да се радује кад види ове Православне иконе, песме и поруке у овом духовно клонулом главном граду ове поробљене од непријатеља и издајника Србије наше. Још нешто на ту тему, заборависмо да напоменемо да на једној од претходних Литија прођосмо појући поред једне станице на којој је стајао уредник емисије „Духовници“ Велимир Веља Павловић. Један сабрат изађе из Литије и радосно братски га упита што не сними једну емисију о овим непрестаним Литијама, а овај одговори да смо суботари и секташи, тражећи у суботњем дану одржавања наших Литија некакав повод за оптужбу. Нису му секташи Хочевар и остали ватиканци и екуменисти са којима је правио емисије, а јесу му Православни који сведоче о општој издаји Цркве и државе србске.   

    Тако и на овој Литији приђе нам наша драга сестра, која каткад дође на Литије, и рече како је чула да неки странци са одушевљењем питају једног пролазника: “ Да ли је ово Црква вашег народа“, и добијају одговор: „Не, то није традиционална Црква, већ неки секташи“. Уз ово, та наша сестрица рече и: „Ваистину је више домаћих издајника неголи непријатеља србских данас“. Да ли је у праву или не, не знамо, знамо само да се сви док су живи могу поправити а и да морамо бити послушни само Светитељима Христовим, а не самовољним људима ма која звања и положаје они запосели.

С Божијом помоћи, да се видимо и на редовној децембарској Литији Ваљевом у уторак , 5. децембра у 17 часова на Градском тргу, а потом, наравно, и на свим суботњим непрестаним Литијама Београдом све до слободе побожне Православне Србије наше. Амин, Боже дај да то што скорије буде…

ИстиноЉубље свима Вама!

НОВО – Звучни (аудио) запис комплетних сутрашњих Житија Светих:

Св. Григорије Декаполит, Св. Прокло Цариградски… (3. дец. / 20. нов.)

+++

Свето Вазнесењски мушки манастир Банчени, Његовој Светости, Свјатејшему патријарху Кирилу, Патријарку Московскому и све Русије 25. 11. 2017.

Епископ банченски Лонгин Жар: Писмо патријарху Кирилу и СА Сабору Руске Православне Цркве

Апел Манастира Светог Вазнесења Банчена Његовој Светости Патријарху Кирилу и Светом Архијерејском Сабору Руске Православне Цркве.

Ваша Светости!

Са понизношћу, молимо Ваш Свети Благослов, просећи Ваше Свете Молитве, молимо Ваш опроштај.

Ваша Светости, ми смо Вам не једанпут писали да нас чујете и разумете наш бол, јер искрено желимо да останемо у њедрима наше Руске православне цркве Московскога Патријархата. Чврсто знамо да само у Православљу постоји истина, а не постоји други начин спасења од Цркве. Глава о којој је Господин Исус Христ: „Ја ћу изградити своју цркву, а врата пакла неће превладати над њом“ (Мат. 16:18]

Нема других „цркава“ и не постоји други начин спасења!!!

Остајемо верна чада Руске православне цркве, хоћемо поштовати Каноне, догме и учења дате нам од Светих Отаца, како не би постали отпадници, издајници Христа и вере Православне.

Просимо Вашу Светост и Свети Архијерејски Сабор који ће се одржати од 28. 11. 2017. до 05. 12. 2017 да чујете вапај наше душе о тешкој ситуацији, у којој се налази наша Православна Црква. Увек смо били верни Вама и нашој Руској Православној Цркви Московског Патријархата и увек ћемо остати у нашој спасоносној вери, али никада нећемо признати ни једну јерес која се данас проповеда.

Позивамо на разматрање следећих тачака.

  1. Иступити нашој Руској Православној Цркви из Светског савета цркава и зауставити удео Р.П. Цркве у екуменском покрету, јер ми не можемо одступити од Истине, догме и правила усвојених од стране Свети Васељенских Сабора, верујући само у Једној, Светој, Саборној и Апостолској Цркви.
  2. Анулирати декларацију усвојену 12. 02. 2016 у Хавани (Куба), по томе што сам састанак није договорен са Светим Архијерејским Сабором Руске Православне Цркве  и ми никада не признајемо јеретика папу, као свеца.
  3. Не признати Критски лажесабор као Православни. Као што  је наша Црква  увијек сачувала пуноћу Истине, а на  овај сабор није имало те пуноће, у његовој основи лежи екуменска јерес, која верна чада Православне Цркве води у вечну пропаст.
  4. Одбацити клеветнички филм „Матилда“, који је оскрнавио светост Царских Страстотрепаца. Ово је још један покушај уништавања слике идеалне породице и срамоћења помена Светих, сто година након њиховог мучеништва.

Ваша Светости, Савети Архијерески Саборе Руске Православне Цркве, братија Светог Вазнесењског Банченскога Манастира понизно моли да услишите неугасиву  тјесноту и бол у души – да одбранимо Истину и чистоту наше Православне Саборне и Апостолске Цркве, у којој се молимо Богу да  помогне нама свима да исповједамо  једину и спаситељну веру. Никада нећемо признати јереси екуменизма и његова учења!

Молитвама Пресвете Богородице Владичице наше Богородице, да помилује нас Господ својом великом милости и обрати на покајање нас све заблудјеле!

Лонгин архиепископ Банченски.

Викар Епархије Черновицке  и Буковинске, настојатељ 

Свето Вознесењског  Банченског манастира са његовим братијом.

Превео са руског: Раде Јовковић /Преузето са сајта Борба за веру/

Вести са Православне страже: Петак, 1. 12. 2017. г…

НАЈАВА: Непрекидне београдске Литије за Православну слободу Србије

Нова 90. узастопна суботња Литија наша окупираним Београдом

Субота, 2. дец. 2017. г. испред Владе РС у 15:30 часова

Траса Литије: Сутра у 15:30 ч. од Владе Србије полази 90. заредом суботња Православна Литија ка Патријаршији, Ненародној скупштини и лажљивом РТС-у

Устаљени програм свакосуботњих Литија: Окупљање 15:00 ч. испред назовивладе Србије, уводно обраћање 15:30, полазак Литије 15:45; обраћања – испред Патријаршије 16:45, испред НеНародне Скупштине око 17:50, испред лажљивог РТС-а око 18:10 уз емитовање новог Слободног Србског Дневника; и, потом, повратак на централно место непрестаних Православних протеста испред назовивладе Србије око 19:00 часова.

Богом нам добродошли док времена за сведочење Истине и наде за Васкрс Грачанице, а тиме и наде за слободу Православне Србије, јоште има!

   +++

Пренос Литије Уживо можете од сутра поново пратити на:  

http://www.youtube.com/c/ЛитијезаслободуПравославнеСрбије/live

(Веза је активна суботом око 15:40, с тим што нам све зависи од доласка/недоласка нашег презаузетог брата који све то приређује)

+++

Свакодневно се одржавају и целодневни непрестани Православни протести испред назовивладе Србије…

Свакодневно за Православну слободу Србије узастопно већ 630. дан…И данас одстојасмо испред назовивладе Србије све очекујући сутрашњу нову, 90. по реду, Православно-исповедну Литију Београдом… 

 Свака исправна духовна борба има за темељ Истину, тј. Православље. Без Православља нам нема спасења, браћо Срби, а Православље је данас усред Србије, и то подло изнутра, са свих страна нападано и разарано… Зато, неће нас временске прилике ни било какви други изговори оправдати за срамно ћутање када нам непријатељи разарају и Цркву и државу, и свештентво и народ… Трудимо се за спас душе своје и ближњих својих да се не би остварило оно: „Ко не мисли о општем добру – ући ће му невоља у дневну собу“…

 Православни протести у, од лицемерних политичких „хришћана“, окупираној Србији испред зграде „Владе РС“ трају свакодневно још од 9. марта 2016. године, док, притом, сваке суботе од 15:оо часова крећу наше Православне Литије улицама центра Београда а у ову суботу ће нам бити, Богу хвала, и 631. дан по реду

Нове суботње Литије центром отуђеног од Православља престоног Београда:

Нема прече потребе данашњице – од одбране Православља и Грачанице !

   Јеванђеље почиње речима Христа Бога: „Покајте се јер се приближило Царство Божије.“ А покајање је искрено само код оних који Бога траже и Једино у Светом Православљу га налазе, Православље чувају у смиреном срцу, желе Га на добро вечно свима ближњима, али и бране Га пред онима који лажу о Њему а све ради вечнога спасења своје и душа својих ближњих, наравно, уз непрекидну тугу и рат против греха свога… 

БОГОМ ДОБРОДОШЛИ! ДОКЛЕ ЈОШ ВРЕМЕ ИСПОВЕДАЊА ПРАВОСЛАВЉА ТРАЈЕ, ДОКЛЕ НАС ЈОШ НЕВОЉЕ КОЈЕ НЕМИНОВНО СЛЕДЕ ЗА СВЕНАРОДНИМ НЕПОКАЈАНИМ ГРЕСИМА ПРОТИВ ЦРКВЕ И ОТАЏБИНЕ НИСУ ПРЕПЛАВИЛЕ!

+++

НОВО – Звучни (аудио) запис комплетних сутрашњих Житија Светих:

Св. пророк Авдија, Св. Варлам и Јоасаф Индијски, Св. мученик Варлам…(2. дец./19. нов.)

+++

За спас потопљене Грачанице и окупиране Православне Србије

89. узастопна Литија Београдом за Православну слободу окупиране Србије, 25. 11. 2017.

    Сваке наредне суботе испред назовивладе Србије од 15:00 часова крећу Православне Литије центром Београда које неће престати док Истина у Србији не победи и слобода Православна не осване у овој сада небивало масонско-глобалистички окупираној колонији Србији… А ово пред Вама је снимак 89. по реду Литије Београдом од 25. 11. 2017. г…

ИстиноЉубље свима Вама!

Вести са Православне страже: Четвртак, 30. 11. 2017. г…

НОВО – Звучни (аудио) запис комплетних сутрашњих Житија Светих:

Св. мученик Платон, Св. мученици Роман и дете Варул…(1. дец./ 18. нов.)

+++

Православни протести испред назовивладе Србије…

Свакодневно за Православну слободу Србије узастопно већ 629. дан…И данас одстојасмо испред назовивладе Србије све очекујући скорашњу нову, 90. по реду, Православно-исповедну Литију Београдом 2. децембра 2017. г… 

+++

Свети Теофан Затворник:

О исправљању срца 

   Васпитање свега светог у себи је толико тешко и сложено, пут ка добру води кроз толико мноштво скривеног распућа да онај ко приступа добром подвигу самоисправљања обавезно претходно у мислима мора да одреди шта и како да исправља, да стално овај план држи на уму и у срцу да би с њим, као с верним водичем, са што мање препрека и што сигурније довео до краја започето дело. Дакле, као прво – шта треба да исправљамо у себи? Готово све што је у нама. Грех воли неограничену власт. Ако га наше срце воли, он њиме потуно овладава и обузима целог човека својом злосрећном силом. За грешног човека и човечанство натпис је исти: “од пете до главе нема ништа здрава” (Ис. 1, 6). У то се свако лако може уверити ако ослушне своје грешно срце. Тамо ће видети укорењено семе зла, видеће изворе греха, исто као и оно у чему се он испољава. Самољубље је семе свег моралног зла. Оно лежи на самом дну срца. Човек би по својом призвању требало да заборавља на себе и у свом животу и делатности – морао би да живи само ради Бога и људи. Освећујући своју делатност њеним приношењем као захвалне жртве Богу Спаситељу, он би требало да је остварује у корист ближњих и на њих да излива све ма шта да добије од Штедрог Бога. Овде не бива једно без другога: не може човек да воли Бога, а да не воли ближње, и не може да воли ближње, а да не воли Бога, исто као што човек који воли Бога и ближње не може да се не жртвује у славу Божију и на добробит ближњих. Али када се човек мишљу, срцем и жељом одвраћа од Бога, а самим тим и од ближњих, онда се, природно, задржава на себи самом – себе ставља у центар, према коме све усмерава не штедећи ни Божанствени поредак ни добро блжњих. То је корен греха! То је семе моралног зла! Оно се крије дубоко у срцу. Али растући и излазећи ближе ка површини срца, ово семе излази из њега у три вида, као у три изданка који су проникнути његовом снагом, испуњени његовим животом: у самоузношењу, похлепи и љубави према насладама… Прочитај више…

Вести са Православне страже: Среда, 29. 11. 2017. г…

НОВО – Звучни (аудио) запис комплетних сутрашњих Житија Светих:

Св. Григорије Неокесаријски Чудотворац, Св. Никон Радонежски… (30/17. нов.)

+++

Православни протести испред назовивладе Србије…

Свакодневно за Православну слободу Србије узастопно већ 628. дан…И данас одстојасмо испред назовивладе Србије све очекујући скорашњу нову, 90. по реду, Православно-исповедну Литију Београдом 2. децембра 2017. г… 

+++

Свети Игњатије Брјанчанинов: 

Резултат слика за Свети Игњатије Брјанчанинов

Беседа о томе, да је за плодоносно покајање неопходно одбацивање умишљености

Родите, дакле, плодове достојне покајања,

и не почињите говорити у себи: Имамо оца Авраама.[2]

    Ове речи припадају светом Јовану, Претечи Господњем, највећем међу пророцима. Јован је закључио Стари Завет и започео Нови, служећи тако као веза два завета. Његово служење најавили су старозаветни пророци; дела Јованова и његову проповед описали су апостоли у Јеванђељу. Почетак  Јеванђеља Исуса Христа, Сина Божијега посвећен је повести о Јовану. Као што је писано код пророка: Ево Ја шаљем анђела Својега пред лицем Твојим, који ће припремити пут Твој пред Тобом. Глас вапијућег у пустињи: Припремите пут Господњи, поравните стазе Његове. Појави се Јован крстећи у пустињи, и проповедајући крштење покајања за опроштење грехова.[3]Служење Јованово састојало се у томе да припреми пут за Господа, Који ускоро треба да се јави обучен у људску природу, и да поравна стазе Његове. Какав је то пут? Какве су то стазе? То је људски начин размишљања; то су осећања људских срца и њихова стремљења. За прихватање Господа потребан је начин размишљања који је способан и добро припремљен за то; за прихватање Господа потребно је да се има склоност срца ка томе, и да се имају смирена осећања. Тако је арханђел Гаврило објаснио праведном Захарији, оцу Претечином, служење Претечино, када му је објавио његово зачеће и рођење. Он, Претеча – вели арханђел – многе ће синове Израиљеве обратити Господу Богу њиховоме; и он ће напред ићи пред Њим у духу и сили Илијиној да обрати срца отаца ка деци, и непокорне ка мудрости праведника, и да приправи Господу народ спреман.[4]

    Покајте се, – објављивао је људском роду свети Претеча – схватите да сте грешници, да сте бића пала и изгубљена, да се налазите у чељустима вечне смрти, да вам је потребно спасење. Покајте се, јер се приближило Царство Небеско, то јест настало је блажено време, и Сам Бог убрзо ће се јавити међу вама; иако ће се јавити у смиреном лику човека, ипак ће имати свемоћну власт Бога. Он ће уништити владавину смрти, извући ће из погибељне пропасти оне људе, и дароваће вечно блаженство оним људима, који ће ум и срце усмерити ка Њему, који ће се припремити да Га приме одбацивањем греховног живота, свешћу о својој изгубљености, свешћу о неопходности спасења и Спаситеља, одлучношћу да следе Богочовека и да му се повинују. Онај ко није свестан своје греховности, свога пада и своје погибељи не може да прими Христа, не може да поверује у Христа, не може да буде хришћанин. Шта ће Христос ономе ко је сам разуман и пун врлина, ко је задовољан собом, ко за себе сматра да заслужује све награде, и земаљске и небеске? Шта ће Христос ономе ко нема исправна схватања о Богу и човеку, ко неће да мисли о вечности, него је у потпуности погружен у земаљске бриге и насладе, као да је вечан на земљи? Јован је за проповед изабрао пустињу. Далеко од обичних занимања, од везаности за пропадљиве предмете и предрасуде, људи лакше узносе мисао ка Богу, ка вечности, и лакше пазе на духовно учење о богоугодним врлинама којима се приступа кроз истинско покајање. Такође, пустиња је тајанствено изображавала духовно стање људског рода, који се предао сујети, који је изгубио свој положај и највредније што је имао… Прочитај више…

Вести са Православне страже: Уторак, 28. 11. 2017. г…

НОВО – Звучни (аудио) запис комплетних сутрашњих Житија Светих:

Св. Апостол и Евангелиста Матеј, Св. Сергије Малопинежски, Св. Матеј Етиопски…(29/16. нов.)

+++

Православни протести испред назовивладе Србије…

Свакодневно за Православну слободу Србије узастопно већ 627. дан…И данас одстојасмо испред назовивладе Србије све очекујући скорашњу нову, 90. по реду, Православно-исповедну Литију Београдом 2. децембра 2017. г… 

+++

Преподобни Симеон Нови Богослов:

Резултат слика за Преподобни Симеон Нови Богослов:

Поука о духовнику

    На крају треба да знаш, сине мој љубљени, да у данашње време, нико ни међу мирјанима, ни међу монасима, ни међу јерејима или архијерејима, не поштује, не љуби, не боји се и не прима никога, као апостола Божијег и ученика Христовог, по љубави Христовој, или по заповести, или ради вечних блага која су нам обећана; већ сви ми презиремо једни друге, и ружимо једни друге: монаси осуђују монахе, јереји архијереје, мирјани све њих и једни друге међу собом, и уопште нико нема на уму да Црква Божија, каква је била у древна времена, таква је и сада, и као што је онда у њој Бог одредио прве Апостоле, друге пророке, треће учитеље и остале које је побројао свети Павле, тако и сада они пребивају у лицима својих наследника, предстојатеља цркве да би их свако примао: неке као Апостоле, неке као пророке, неке као учитеље. Ми смо пак то сасвим заборавили и без мере се узносимо једни над другима. Онога који ме је јуче крстио, ослободио од греха и кварежи моју душу, испунио ме благодаћу Светога Духа, причестио пречистим телом и спаситељном крвљу Господа нашег Исуса Христа и начинио ме сином Божијим (шта су друго, боље од овога чинили и онда за хришћане Христови Апостоли?), на тога истога ја сада нећу ни да погледам ни да га поздравим зато што то сматрам срамотом за себе; не излазим му у сусрет када иде код мене, да му укажем поштовање, и принесем љубазност, већ са досадом говорим своме слуги: “шта хоће он? Реци му да је твој господар заузет и да нема времена да га прими.”. Већ да  не говорим о томе што је још горе и непоштеније, да се овако понашају не само према монасима него и према јерејима, и то они исти који се исповедају код њих и поверавају им своју душу. Бива да неко изабере себи духовног оца и учитеља  на исповести, и после неког времена, када га је овај назвао духовним сином, почиње да показује гордост пред својим духовним оцем, и уместо да му буде духовно чедо и ученик, постаје духовни отац и учитељ и почиње читати задатке свом духовном оцу; противречи му и понижава га, ако се деси да му овај (духовник) каже нешто што му (сину) није по вољи; након неког времена он сасвим заборавља да има духовног оца и учитеља. Ако духовни отац сам дође ка њему, али не чини његову вољу и не повлађује његовим жељама, или боље рећи не пада сам заједно с њим, да не би заједно с њим и погинуо, тада га он оставља и тражи другог, који би повлађивао његовим телесним жељама…

ИстиноЉубље свима Вама!

Вести са Православне страже: Понедељак, 27. 11. 2017. г…

НОВО – Звучни (аудио) запис комплетних сутрашњих Житија Светих:

Св. муч. Гурије, Самон и Авив, Св. муч. Елпидије, Маркел и Евстохије…(28/15. нов.)

+++

Православни протести испред назовивладе Србије…

Свакодневно за Православну слободу Србије узастопно већ 626. дан…И данас одстојасмо испред назовивладе Србије све очекујући скорашњу нову, 90. по реду, Православно-исповедну Литију Београдом 2. децембра 2017. г… 

Богом срећан Вам пост, драга Православна браћо и сестре!

+++

Преподобни Марко Подвижник:

Поуке

    Господ наш Исус Христос, Божија Сила и Божија Премудрост, промишљајући о спасењу свих на богодоличан начин како Он сам зна, положио нам је кроз разне догмате закон слободе, који се састоји у једном циљу назначеном за све: Покајте се! Из тога можемо разумети да се сва разноликост заповести Божјих своди на једно – на заповест покајања.

    Никакво добро није могуће ни поверовати ни учинити, него једино Господом Христом и Светим Духом.

    Извршивши заповест Божју, очекуј због тога искушење. Јер се љубав Христова кроз противности испробава.

    Не тражи савршенство духовног закона слободе у врлинама људским, јер нема савршенога у њима. Његово савршенство се скрива у Крсту Христовом.

    Тражећи духовног лека, побрини се о чистоти своје савести; што ти она говори, то учини, и наћи ћеш духовну корист.

    Савест је природна књига. Ко је чита делатно (на делу), тај у искуству осећа Божанску помоћ.

    Онај ко мисли да ће без молитве и трпљења победити искушења, тај их неће одагнати од себе, него ће се само још већма заплести.
    Господ је скривен у Његовим заповестима, и налазе га они који то желе, по мери њиховог творења заповести Његових.

    Сваки који се крстио православно, тајанствено је добио благодат од Свете Тројице, и она дејствује (ради) у сваком човеку по мери његовог творења заповести Божијих.

    Љубав према Богу и ближњему јесте заповест која обухвата у себи све заповести.

    Имај свагда и незаборавно у срцу свом смирење Господа нашег: ко је Он, и шта је постао ради нас, и са какве је висине светлости Божанства открио се, и у какву је дубину смирења из бескрајне доброте према људима сишао! Он је постао оно што смо ми, тј. човек, да би ми постали оно што је Он, тј. богови по благодати. Логос Божји је постао тело, да би тело постало Логос. Будући богат, Он је осиромашио ради нас, да би се ми Његовим сиромаштвом обогатили. Из великог човекољубља Он се уподобио нама, да би се ми кроз сваку врлину уподобили Њему… Прочитај више…

Older Posts »

Категорије