Вести са Православне страже: Среда, 20.6.2018.г…

Свакодневно се одржавају и целодневни непрестани Православни протести испред назовивладе Србије…

Свакога дана непрестано за Православну слободу Србије узастопно већ 829. дан по реду…И данас одстојасмо испред назовивладе Србије све очекујући нову Православно исповедну 119. по реду Литију Београдом, субота, 23. јуна 2018.г. у 15:30 испред зграде „Владе“ 

Кад у овоземним правилима важи изрека „ко чека тај дочека“ колико је то остварљивије за оне који чекају са Православном вером помоћ од Бога Живога и Свемоћнога…

+++

Комплетна сутрашња Житија Светих (звучни запис):

Св. Јефрем Антиохијски, Св. Зосим Финикијски, Пренос мошт. Св. вел. муч .Теодора… (21/8. јун)

+++

Преподобни Јован Касијан:

Резултат слика за Преподобни Јован Касијан

Благодат и слободно произвољење

Ми увек треба да смо чврсто уверени у то да никако не можемо постићи савршенство својим трудовима и подвизима, макар се и са свом неуморношћу упражњавали у свакој врлини. Човекови напори немају довољну вредност и силу да нас уздигну на висину светости и блаженства. Неопходно је да нам Господ садејствује и усмери наше срце према ономе што је за нас корисно. Због тога смо дужни да свакога тренутка, заједно са Давидом, вапијемо Господу: Утврди стопе моје на стазама твојим да се не би поколебале (Пс.16,5). Неопходно је да невидљиви Руководитељ човековог духа према врлини обраћа наше произвољење, које је, што због незнања добра, што због искушења страсти, склоније пороку. То је веома јасно изразио пророк у једном стиху песме: Одбачен, нагнух се да паднем, али ме Господ прихвати (Пс.117,13). Прва половина стиха означава слабост наше воље, а друга – увек спремну помоћ од Господа. Сваки пут када почнемо да се колебамо, Он ка нама пружа своје руке, подржава нас и утврђује. У противном бисмо, препуштени свом произвољењу, пали савршеним падом. Ни један праведник, заправо, нема у себи довољно снаге да стекне праведност. Он се непрестано колеба и свакога тренутка је готов да падне. Стога га милост Господња поткрепљује својом руком. У супротном би, изложивши се паду због слабости воље, у потпуности погинуо. Зар ће неко бити толико самопоуздан и слеп да мисли да нема потребе у непрестаној помоћи Божијој, када сам Господ у Јеванђељу јасно учи: Као што лоза не може рода родити сама од себе ако не остане на чокоту, тако ни ви ако у мени не останете. Јер без мене не можете чинити ништа (Јн.15,4-5)? Како је, заправо, неразумно и чак богохулно, добра дела приписивати својим напорима, а не благодати и помоћи Божијој! И изрека Господња сведочи да без Његове помоћи нико не може да доноси духовне плодове?… Прочитај више…

Advertisements

Вести са Православне страже: Уторак, 19.6.2018.г…

Свакодневно се одржавају и целодневни непрестани Православни протести испред назовивладе Србије…

Свакога дана непрестано за Православну слободу Србије узастопно већ 828. дан по реду… И данас одстојасмо испред назовивладе Србије све очекујући нову Православно исповедну 119. по реду Литију Београдом, субота, 23. јуна 2018.г. у 15:30 испред зграде „Владе“

Кад у овоземним правилима важи изрека „ко чека тај дочека“ колико је то остварљивије за оне који чекају са Православном вером помоћ од Бога Живога и Свемоћнога…

+++

За спас потопљене Грачанице и окупиране Православне Србије

116. узастопна Литија Београдом за Православну слободу окупиране Србије, 02.06. 2018.

(Комплетан докуметаран видео Литије за Православну архиву)

    Сваке наредне суботе испред назовивладе Србије од 15:00 часова крећу Православне Литије центром Београда које неће престати док Истина у Србији не победи и слобода Православна не осване у овој сада небивало масонско-глобалистички окупираној колонији Србији… А ово пред Вама је снимак 116. по реду Литије Београдом од 02. 06. 2018. г…

+++

Комплетна сутрашња Житија Светих (звучни запис):

Св. муч. Теодот Анкирски, Св. муч. девице Марта, Марија, Кирија, Валерија и Маркија… (20/7. јун)

ИстиноЉубље свима Вама!

Вести са Православне страже: Понедељак, 18.6.2018.г…

Свакодневно се одржавају и целодневни непрестани Православни протести испред назовивладе Србије…

Свакога дана непрестано за Православну слободу Србије узастопно већ 827. дан по реду… И данас одстојасмо испред назовивладе Србије све очекујући нову Православно исповедну 119. по реду Литију Београдом, субота, 23. јуна 2018.г. у 15:30 испред зграде „Владе“ 

Кад у овоземним правилима важи изрека „ко чека тај дочека“ колико је то остварљивије за оне који чекају са Православном вером помоћ од Бога Живога и Свемоћнога…

+++

За спас Грачанице и изворских вода од масонске бране „Ровни“

Литија Православне опомене бр. 41. по реду Ваљевом (5.6.2018.г.)

Четрдесет и прва (41.) по реду Православно-исповедна Литија Ваљевом за васкрс древног манастира Грачанице из проклете масонске бране „Ровни“ и Православну слободу окупиране Србије, 5.6.2018.г.

+++

Комплетна сутрашња Житија Светих (звучни запис):

Св. Висарион, Св. Иларион Нови, Св. Мученице Архелаја, Текла и Сузана… (19/6. јун)

ИстиноЉубље свима Вама!

+++

Побожна Читанка:

Резултат слика за Ваведење

ДЕЦЕМБАР- Четиминеј

 

            1. децембар

             Слово о црноризцу Јору, кога је искушао ђаво, и

            посрамио се

Био је у пустињи неки црноризац Јор; тај дакле десет година није окусио земаљске хране, него Ангел Господњи је на три дана небеску храну доносио њему, и улагао у уста, и то је њему уместо хране и пића бивало. А једном су дошли код њега беси (као) анђелски војници, и показивали су и колесницу огњену, и маченосци многи веома, како ево, цар велики долази. И код њега кад су дошли, онда су говорили: већ си исправио све; на-даље устани и поклони се, и онда ћемо као Илију понети тебе (на небеса). А монах је у уму својем промислио и рекао: ја се сваки дан поклањам моме Цару Спасу Христу; али ако би тај био Христос, онда не би тражио поклоњења (од мене). И ово кад је промислио, онда је рекао њему (бесу): ја имам мога Цара Христа, Коме се свагда клањам, а ти ниси цар мој; и одмах је невидљив постао. И тако је победио ђавољу силу, и није био прелашћен лукавствима његовим.

            Слово о покајању

Од свег срца обраћај се у стењанију и плачу срдачном (стењи и плачи срцем). Трпљењем се смиравај, и милуј сиромахе и убоге, и ближњему отпуштај прегрешења. Јер сада, говори Господ наш, обратите се к Мени од свега срца вашега постом и ридањем и плачем. Растргните срца ваша, а не ризе, обратите се ка Господу Богу вашему, јер је милостив и шчедар, и дуготрпељив и многомилостив. Јер човек, који милује, рече, помилован биће. И отпустите, и отпустиће се вама. Милостиња је мужу као печат са њим, и дар је добар људима, који чине њу пред Вишњим. И тако се греси потиру (бришу), ако имаш ниневљанско покајање. Имаш Давида, који је покајањем чистио грехе, и толику је силу покајања јављао, да се он и пророчког дара удостојио, и Богу Оцу је познат постао. Имаш (Петра), кога је рабиња упитала о Учитељу, и (он) се одрекао Њега са заклетвом, и (као) непознатога учинио, и лажном заклетвом је свезан био; па толико је скверну одрицања очистио, да је и врховник он постао, и из апостолског хоро-стојања није испао, него да је темељ Цркве и Небеског Царства кључар (тако се) од Истине назвао. Имаш цариника, и блудног сина, и блудницу, и разбојника, који је у једном часу благо-разумним гласом грехе разсипао, и у роду (у породи, у рају), (за) грађанина је уписан. Дерзај (буди смео) покајањем, свуци скверну, не бој се; потом ће Господ дерзновенога тебе да учини. И кад се покајеш, и постењеш, тада ћеш се спасити. Јер је велика милост Христа Бога, и очишћење људима, који се обраћају к Њему подобно (како ваља); само да се обратимо и да се покајемо. Јер тада ће Господња милост као дажд на трску, у наше душе да одажди, и лукава борба ће се разрушити, у Христу Исусу Господу нашем. Коме слава, сада и увек, и у векове векова

2. децембар

 Прича о врачару и младићу и патрикију…

Прочитај више…

Вести са Православне страже: Недеља, 17.6.2018.г…

Свакодневно се одржавају и целодневни непрестани Православни протести испред назовивладе Србије…

Свакога дана непрестано за Православну слободу Србије узастопно већ 826. дан по реду…И данас одстојасмо испред назовивладе Србије све очекујући нову Православно исповедну 119. по реду Литију Београдом, субота, 23. јуна 2018.г. у 15:30 испред зграде „Владе“ 

Кад у овоземним правилима важи изрека „ко чека тај дочека“ колико је то остварљивије за оне који чекају са Православном вером помоћ од Бога Живога и Свемоћнога…

+++

Комплетна данашња Житија Светих (звучни запис):

Св. Митрофан, Св. муч. Конкордије, Фронтасије, Северин, Северијан и Силан… (17/4.јун)

+++

Комплетна сутрашња Житија Светих (звучни запис):

Резултат слика за Св Петар Коришки

Св. муч. Доротеј Тирски, Св. Петар Коришки Чудотворац, Св. Теодор Тирски… (18/5. јун)

ИстиноЉубље свима Вама!

Вести са Православне страже: Субота, 16. јун 2018.г…

Непрекидне суботње Литије за оправослављење окупиране Србије

Православно засведочила и 118. узастопна Литија Београдом,

o дубинама издаје окупиране Православне Србије

Отрпевши уобичајено клеветне нападе и игнорисања и од масе заблуделих људи и од демона, Богу хвала, издржасмо бити део и 118. заредом суботње Православне опомињуће Литије Београдом, и ми који смо присуствовали и ви који желесте а немогосте доћи…

И ова седмица, као и све претходне, само је додатно појаснила дубину издаје и заблуде онима који желе да то уоче, и ове седмице су се више разоткрили покушаји да се лаж прогласи истином, сујета врлином, а издаја- патриотизмом. Деси се унеколико да се део србског народа побуни, али те побуне нису због покајања, сагледавања греха свога пред Богом Православним, горуће савести да се колико је год могуће учини нешто сведочењем против системских заблуда, издаја и саблазни… већ, нажалост, углавном због угрожавања личних интереса. И, докле год је такво стање, докле год на овим Литијама не буде више људи чврсте вере и наде у Бога, то ће бити јасан показатељ реалног духовног стања данашње Србије. Тако је како је, али ми му нећемо доприносити. Ако је Господ са нама- ко ће против нас. А Господ је са нама ако је  Истина и Смирење Православно вером у нама. Нажалост, многи ове речи данас не разумеју или неће да их разумеју- Да је Православље Црква Божија,  Једина врата спасења, једина Тврђава Истине и да се њиме мора живети. Да вера није нешто ван друштва и живота, већ да је вера темељ благословеног друштва и појединца. Све што се кроз живот ради ако се не ради са вером у Бога, свако дело свакодневно и животно, нема благослова, није добро, неће имати доброг плода на крају.

И ове недеље видесмо истицање две групе истакнутих а ђавоиманих људи, једних свесно а других несвесно. Прво, политичку синхронизовану издају власти и опозиције која једне друге прозива а у ствари рекламира, и видели смо оне јадне „патриоте“ који јесу схватили да је издаја првих страшна, али су се понели гордом помишљу да ће они да нас избаве од те издаје, сами собом а без Бога, тако да су се и њима као саветодавци прикључили демони који их све, скупа са следбеницима, воде странпутицама које све у једну исту духовну провалију вод а путем земаљских казнених страдања. Превише је неверја и превише је лажних вођа по „квадратном метру“ садашње Србије. И то није чудо, што је мање праве вере у Бога, то се више осврћу око себе ко би их избавио. Због неверја, немарења за Бога и грехољубља, народ није заслужио добре побожне вође, већ ове умишљене патриоте који би родољубљем да се баве без Бога, без исповести, молитве, поста, Причешћа, надања свакотренутног у Бога и сведочењем Истине Његове. Зато ове Литије морају вером и трпљењем преживети то све, па и тај неминовни сукоб ових свесно и несвесно ђавоиманих, и да после тога страдања, верујемо, мало ће више да обрате пажњу на све ово што смо од Светих отаца овде две године понављали.

Нема остварења никаквога дела са овим нашим народом, док се народ Богу не врати. У том смислу, сматрам исте и ове који су за „Народну Резолуцију“ и ове који су за Референдум. Наша сестра Јасмина (Буква) се нешто наљутила, дал сам јој то ја крив што „Народна Резолуција“ нема довољно гласова, да сам ја толико утицајан па сам могао такво што постићи. Или, да су ме на почетку питали- ја то дело не бих ни отпочињао, али сам га потписао када су ми га понудили, зато што је немогуће са оваквим (духовним стањем) народом скупити 3,5 милиона потписа, то је бајка. Ми смо, пре пар година, три и по месеца били преградили Кнез Михаилову улицу од јутра до мрака за 33.174 потписа против потапања Светиње Грачанице. „Народна Резолуција“ није проблем, то је покушај доброг дела. Међутим, тврдити да је то главно дело, бити или не бити, е ту је превара. То нећу да дозволим, бар док се овде ја нешто питам. Јер, скреће с теме, са суштине. Ти си направио лепо и добро оружије, али мало и немогуће је да с њим побијеш мноштво непријатеља. Непрестано се фокусираш на то оружије како је оно лепо и исправно, а планираш немогуће дело са тим оружијем, и причаш да је суштина у том твом оружију и накани (коју ако ли не оствариш увешћеш свој народ у додатну чамотињу због још једног, можда и пресудног, неуспеха). То не може, то мало да одморе… А што се тиче референдума- референдум је припрема издаје, то је чињеница. Али, та издаја ако је, овако или онако, потпишу, што је одговорио старац Тадеј  баш на питање „шта ћемо ако потпишу издају Косова“- рекавши „Ветар дува папир носи“. Не могу они да издају колко они мисле. Они могу само да пробају нешто. А нама је овде на Литијама смисао како народу нашем представити где је Православље а где издаја и заблуда. А уопште ме не интересује шта издајници раде тамо, да ли је уставно или није уставно… Зато сам и рекао сваки нека одлучи како хоће, али референдум је припрема издаје. Међутим, онај већински народ, јер видиш да су и духовнике многе преварили, који мисли да треба да изађе, нека изађе, нек броје више, није то никаква издаја… каква издаја. Питање је зашто неки, ма били и међу нама, више верују у законе земаљске од Закона Божијега. Ваљда Бог гледа дал си нешто урадио и са каквом си намером то урадио. И још, јел прече тамо нешто заокруживати или овде стајати. Ово стајање на улици сведочи да смо против било каквих њихових закона и пресуда, јер је ово тотално натрашке уређење (додатно, још и под окупацијом). Ово сведочење на улици је сведочење јаче од било каквих потписа, Народних Резолуција, Референдума и не знам чега. Јер то сведочи да овде ништа не ваља. Зато смо и на улици, али- са Надом на Бога а нешто ћемо и да урадимо кад нас Бог научи и кад видимо да је Бог пробудио народ, (тј. да је народ потражио Бога Светих Предака својих)… Сад тренутно видимо да смо дужни да не ћутимо а да народ спава сном дубоким. И у још дубљи сан дубоки може да га одгура још једно ново разочарење због неких нових неуспелих „свенародних“ покушаја. Ако би се ми овде сад организовали и осмислили неко конкретно дело са нашим народом (који упорно игнорише ове непрестане Литије) а за које знамо да нећемо успети или да су изгледи мали. Зар да га још више убијемо у појам и разочарамо, (тј. од сећања на Бога и грех свој, у своје умишљене пројекте сврнемо)… Тако да иако вам се сада учини неко решење идеалним, знајте да нема сада довољно духовно будних да се то спроведе у дело… а да тај који би беспоштедно потенцирао на спровођењу таквог привидно доброг решења- или има везе са Удбом или са демонима, јер трећи извор зла у Србији, тешко да постоји“… речи су уводног говора монаха-немонаха Антонија са ове Литије наше…

„Драга браћо и сестре, помаже Бог! Свети оци благословите који сте ту (јер, дошавши испред Патријаршије, приметисмо неколицину свештеника да стоје испред Саборне Цркве)… Ово је 118. Литија наша, 118-то сведочење да духовна смрт влада Србијом…“ А тада приметисмо да мноштво епископа излази из Патријаршије ка Саборној Цркви (на вечерњу наречења архимандрита Стефана за епископа)… Па, окренувши се, настависмо…

„Помаже Бог, преосвећени благословите… Ево, 118-ти пут овде вас молимо да се понекад сетите где живимо, да се понекад сетите да су пречи они који живе ближе вама, него они што су даље…“ Потом, сачекасмо да заврши звоњава звона, па настависмо… Женише се, удаваше се, рукополагаше се… а потом, се бојим да изненада не наиђе казна и не наплати све ово формално, спољашње, хришћанство које траје овде сто година. Само што ђаво није никад оволико трујумфовао па да је већина за њега и дела његова свесно или несвесно. Сто година се овде од стране појединаца разводњава Свето Православље, не слушају се Свети оци… А Његова Светост, ево 118-ти пут смо овде, једино што има да нам добаци је: „Хајте у Цркву“. Ваљда је он нон стоп у Цркви на (покајној) молитви па нас сад зове. А има она духовна поука, где Господ каже управо оно друго: „Чекам те напољу!“. Сутра ћемо ми доћи у Цркву а субота увече је Опомена Православна да се исправе ствари које одбијају благослове Божије. Тако нам је запало. И брижно се опомињемо, знајући да ми ништа променити не можемо, да је Господ Глава Цркве а не епископ, како ново учење, заједно са „смртношћу душе“, и осталим кривим учењима и филозофирањима промовишу на тзв. „Теолошком факултету“ и шире. Дешавало се слично и у време патријарха Германа- али не у овом обиму, радило се и у време патријарха Павла- али од стране појединаца, а не од већине какво је стање данас. А данас, по делима, као да из Патријаршије све више чујемо питања „Шта је то истина“. Јер већина њих више и неверује да је Истина само у Православљу, него да Ње има и по сектама, кривоверјима и по тајним друштвима… Жалосно је ово све, али, иако епископи данас гледају да не слушају ништа од овога што причамо, ипак не могу да кажу да нас нису видели. Не могу ни да кажу да нема духовних проблема у Србији, да су све решили. Не могу да докажу да нема раскола у Србији, да нема јереси у Србији и демонских учења на чакултету СПЦ и шире… Постало је прече „сердаре и војводо“ од Истине и послушности Светим оцима. И ми опомињемо овде, али се не одвајамо од њих. А како би само они волели да се ми одвојимо и негде бестрага одемо, какав је то „диван“ пастирски осећај… Али, нећемо никуд да одемо. Бићемо сутра на Литургијама, па ћемо опет суботом овде да се опомињемо Светог Православља ради, докле Господ не спасе и нас и Србију… Страх човеку каља образ често, а овде је страх већ попримио вид додворавања и полтронства- Бог да нас све спасе, и њих и нас, од свега тога. И овогао што су се они симфонијски увезали са световним властима у свету где се ускоро очекује, по пророштвима, долазак Антихриста… после чега ми чекамо долазак Господа Христа… ко кога и како чека сазнаћемо сви ускоро… У таквом свету, нажалост, какво је стање у мајци Русији и кумовској Грчкој, тако је слично и код нас. Али сетимо се увек да је Господ рекао да Истину, Цркву Његову врата пакла неће надвладати. А да би се било у Истини мора се Њоме живети и Она јавно бранити и чувати, да би нам Господ помагао и да би били Његови. То да нам Господ да, и томе да буде окренута патријархова молитва, ако већ није, а видимо по дејствима у народу- да није баш… Та нова прелест да Истине има још негде ван Цркве Божије Православне, да Истина није апсолут, да Истина није Пречиста, стопроцентна, него да Ње има и ван Цркве још негде- То јеретичко екуменско учење су и констатовали на минулом Критском Сабору… Неки су од њих, од епископа који овде прођоше, су ишли на Крит на излет тада, али су их они све потписали тамо да су били и да су се сложили са тим јеретичким учењем- да све оне које до сада звасмо сектама, и које су под анатемом Светих нам отаца, сада зову црквама. И сад, неуздржљиви да постане патријарх, митрополит Амфилохије, је узео самовољно а у циљу промоције таквог неправославног сабора, и одштампао у луксузном издању књигу са тог сабора, којој једино у наслову стоји да је то „Свеправославни Сабор“- иако никаквог доказа о томе нема у тој књизи, јер ако ли је ишта на том Сабору и у тој књизи неправославно- цео је он, сва је она неправославна, и сам наслов тај пада у воду. Истина је Христос Бог Православни и Светоотачки, и ван Православља нема „светих отаца“, нема „светих мантија“ које понеки од прошавших неретко љубе и грле (угошћавајући и поштујући туђе заблуде уместо милости према госту и сроднику). Та луксузна књига је одштампана и од митрополита предата сваком манастиру (а можда и парохијским Црвама), што у преводу значи- хоћеш ли да слушаш све шта овде пише или нећеш више бити игуман. А како је имуност данашњег монаштва на чин игумана- мала, тако се покушава свуда наметнути ово ново, самовољно, ово што је кренуло из епископата… Јер нису сами игумани, монаси и свештеници сами од себе постали самовољни, непослушни, да не кажем, понеки и непобожни, већ је то кренуло управо из епископата. И ми сад овако овде пред молитву овде суботом опоменемо њих да исправе речи молитве и пажње док се моле, да не би молитва њихова била заблуда, да не би народ њиховим кривоверним примерима и срамним додворавањима овим окупационим властима и опозицијама ( јер све је то једна иста банда) све више и више доводили у смутњу, заблуду, очај, и шта све не… Нек нам је Бог на помоћи свима. Видели су нас- и то је довољно. Јер нисмо ни морали ништа да причамо- пошто тачно знају шта мислимо…“  А мислимо,  на конкретном сликовитом примеру, да тај филм да повремено уводе енглеске секташе- Англиканце, уместо само у гостопримницу, да бајају по дворској патријаршијској капели- неће бити тако лако приказиван ван зидова утврђене зграде Патријаршије никојекуде по земљици Србији. Тако нам Бог помагао! И Свети Сава се побринуо ко му седи на престолима србске Цркве, а побринуће се кад се цео народ оправослави, Христу Богу и Светоме Сави за то обрати, кад будемо истински зажелели Православну слободу, кад зажелимо милостивији да будемо према ближњима, тад ће се и епископи освестити боље, омолитвити боље, и њихове молитве ће имати конкретне добре резултате у народу. Тако нам Бог помагао. Амин.

Тим речима, за ову суботу, напустисмо предворје зграде Патријаршије србске, надајући се да новом нареченом епископу Стефану није највећа врлина та- што је духовник певаљке Цеце Ражњатовић…

Испред Ненародне Скупштине уз констатацију да су се моћници овога света веома уплашили Часнога Крста, Светих Икона и мноштва србске дечице и родитеља који се појавише на 114. Литији и отуда се покренуше небивале клевете како би нас тим истим родитељима представили као некакаве разбојнике и секташе, а како Светиње и деца не би сложно на улици Србију освешћивали из овог окупаторског кошмара и заблуде. Поменусмо и како се ми на Литији лепо осећамо и имамо јаку вољу управо брижним молитвама све оне бројне браће и сестара који би дошли када би били у могућности…

А потом, са пажњом,  одслушасмо дивно обраћање наше сестре докторке Јоване Стојковић која је образложила како се три године бори против обавезне вакцинације али да веће нападе није доживела све док се са иконом Светог Георгија није на Литији појавила, док није сву своју борбу видљивим Православним знамењима оградила и против свеукупне издаје покренула… Да је на протеклим протестима против вакцинација било по 50-100 људи, а да се десило чудо Божије када стадосмо из а Часног Крста и Светих Икона у Литији овој…  „Нисмо ми овде бољи од наше непробуђене сабраће, нисмо мање грешни, нисмо ни храбрији… Један део нашег народа пројектује архетип спасиоца у неког вођу, који очекује да га спасе неки тамо вођа. То тако не бива, браћо. Ми за то нити имамо снаге, нити је то могуће. Сваки од нас је спасилац себе самог и своје деце…. У том смислу треба да ту своју заблуделу браћу која нас сада клевећу, да се за њих помолимо. Видите ли када идемо кроз град Литијом какав један мир и у каквом су једном позитивном шоку људи који нас виде. Дакле, нико ништа негативно није добацио, нико није негодовао због нашег проласка. Људи као да су успавани, као да су заборавили на Бога, те ово наше сведочење као да их у једном тренутку заустави у овом лудилу овога света где влада овај цар  таме у кога не верују они који нас нападају. Људи застану. И зато, што ми више будемо сведочили они ће моћи више да се размисле  шта заправо раде, шта им се заправо нуди, и на које нам се перфидне и сатанске лажне намећу неке ствари као обавезне у овој земљи а које заправо одузимају нашу слободу. Сви који нападају на нас морају да знају да ми бранимо највећу светињу- нашу слободу, и да никакве претње, никакве понуде, никаква омаловажавања и напади неће зауставити ово што се зове борба за слободу, а што је најсветије“.- у једном даху је родољубљем ношена изговорила сестра др. Јована…

Помињасмо и како спремају већ идуће недеље једну од две параде настраних педераста, док нам окупљања прогоњених родитеља и угрожене дечице- забрањују… Помињасмо о штетности екрана за оне који су зависници од понуда његових… А испред лажљивог РТС-а, где овога пута не одледасмо Слободни Србски Дневник због изостанка сестре Хелене, којој, као чујемо, прете отимањем малолетне ћеркице а како би престала са даљим уређивањем дневника. Такође, не знамо сада ни како сестра Хелени помоћи- све док нам се не јави и не појасни о чему се тачно ради, јер она зна где смо ми а ми не знамо где се она сада склонила. А „душебрижници“ типа којекаквих Бранимира Ходалића (кога смо и раније удаљавали са Литија због разних подметања), или ти Мирка Станојевића који су једва дочекали да покушају да нас заваде са сестра Хеленом, као оне који „не маре за њено страдање“- за подужи рок ћемо оставити по страни…

Помињасмо још и како Свети Георгије није хтео да ћутке прима плату од незнабожечког цара идолопоклоника а да му притом не исповеди Веру у Јединога Бога Истинитога и Христоса Његовог Православнога и Духа Свесветога који је Један од Свете Тројице и Који је у Цркви Божијој- а без Кога никоме нема спасења. И није Свети Геогрије устао па сам организовао по својо вољи неколицину Православних патриота да нападну и преузму царску власт, па да он постави неки бољи систем… већ је знао да једини вечни и благословени систем Небеског Царства Христовога је свемоћан и свима Православнима увек свуда и свагда приступачан, да Њему или служиш истином и смирењем- или си ван Њега, и да кад Православно служиш том Небеском надахнућу Царства Христовога да си завршио и испунио сваки посао и задужење на земљи, да си и ближњима показао смисао живота Царство Христово Небеско у које се улази само Православним речима- покајте се, спознајте Праву Веру Божију и грех свој, грех свих страсти својих поклопљен најгором страшћу овог свесног ћутања над издајом вере и отаџбине која се свакодневно увећава, а не само једном у неколико месеци где „патриоте“ чекају да се закаче на неку дебелу тему и да се ритну пар пута не би ли шта инстант решили…

На крају и ове Литије, Богу Јединоме нашему заблагодарисмо што нас је сачувао од свих искушења досадашњих и дао нам снаге и вере и за ову 118-ту Православно опомињућу Литију центром главног града окупације и заблуђивања Србије…

За спас потопљене Грачанице и окупиране Православне Србије

118. узастопна Литија Београдом за Православну слободу окупиране Србије, 16. 6. 2018.

(Комплетан докуметаран видео Литије за Православну архиву)

У тој вери и нади на што боље и истрајније богослужење, јер живот Православних би и требао постати непрекидно Богослужење, да молитвено и трпељиво очекујемо и све наредне Литије за Православну слободу Србије. Тако нам Бог помагао свагда и свима!

ИстиноЉубље свима Вама!

Вести са Православне страже: Петак, 15. 6. 2018. г…

НАЈАВА: Непрекидне београдске Литије за Православну слободу Србије

Нова 118. узастопна суботња Литија наша окупираним Београдом

Субота, 16. јун 2018. г. испред Владе РС у 15:30 часова

Траса Литије: Сутра у 15:30 ч. од Владе Србије полази 118. заредом суботња Православна Литија ка Патријаршији, Ненародној скупштини и лажљивом РТС-у

Устаљени програм свакосуботњих Литија: Окупљање 15:00 ч. испред назовивладе Србије, уводно обраћање 15:30, полазак Литије 15:45; обраћања – испред Патријаршије 16:45, испред НеНародне Скупштине око 17:50, испред лажљивог РТС-а око 18:10 уз емитовање новог Слободног Србског Дневника; и, потом, повратак на централно место непрестаних Православних протеста испред назовивладе Србије око 19:00 часова.

Богом нам добродошли док времена за сведочење Истине и наде за Васкрс Грачанице, а тиме и наде за слободу Православне Србије, јоште има!

   +++

Свакодневно се одржавају и целодневни непрестани Православни протести испред назовивладе Србије…

Свакога дана непрестано за Православну слободу Србије узастопно већ 823. дан по реду…И данас одстојасмо испред назовивладе Србије све очекујући нову Православно исповедну 118. по реду Литију Београдом, субота, 16. јуна 2018.г. у 15:30 испред зграде „Владе“ 

Свака исправна духовна борба има за темељ Истину, тј. Православље. Без Православља нам нема спасења, браћо Срби, а Православље је данас усред Србије, и то подло изнутра, са свих страна нападано и разарано… Зато, неће нас временске прилике ни било какви други изговори оправдати за срамно ћутање када нам непријатељи разарају и Цркву и државу, и свештенство и народ… Трудимо се за спас душе своје и ближњих својих да се не би остварило оно: „Ко не мисли о општем добру – ући ће му невоља у дневну собу“…

 Православни протести у, од лицемерних политичких „хришћана“, окупираној Србији испред зграде „Владе РС“ трају свакодневно још од 9. марта 2016. године (данас нам је двогодишњица), док, притом, сваке суботе од 15:оо часова крећу наше Православне Литије улицама центра Београда а у ову суботу ће нам бити, Богу хвала, и 824. дан по реду

Нове суботње Литије центром отуђеног од Православља престоног Београда:

Нема прече потребе данашњице – од одбране Православља и Грачанице !

   Јеванђеље почиње речима Христа Бога: „Покајте се јер се приближило Царство Божије.“ А покајање је искрено само код оних који Бога траже и Једино у Светом Православљу га налазе, Православље чувају у смиреном срцу, желе Га на добро вечно свима ближњима, али и бране Га пред онима који лажу о Њему а све ради вечнога спасења своје и душа својих ближњих, наравно, уз непрекидну тугу и рат против греха свога… 

БОГОМ ДОБРОДОШЛИ! ДОКЛЕ ЈОШ ВРЕМЕ ИСПОВЕДАЊА ПРАВОСЛАВЉА ТРАЈЕ, ДОКЛЕ НАС ЈОШ НЕВОЉЕ КОЈЕ НЕМИНОВНО СЛЕДЕ ЗА СВЕНАРОДНИМ НЕПОКАЈАНИМ ГРЕСИМА ПРОТИВ ЦРКВЕ И ОТАЏБИНЕ НИСУ ПРЕПЛАВИЛЕ!

+++

НОВО – Звучни (аудио) запис комплетних данашњих Житија

Светих:

Св. муч. Лукилијан и дечаци Клавдије, Ипатије, Павле и Дионисије и девица Павла… (16/3.јун)

ИстиноЉубље свима Вама!

+++

Побожна Читанка:

Резултат слика за Св Петка

ОКТОБАР- Четиминеј

1. новембар

 Чудо светих бесребреника Козме и Дамјана

Муж неки дакле од места Теманских изашао је у време жетве да жање своје њиве; па од сунца кад је узгорео, онда је прибегао под дуб да одахне, и легао је и заспао веома. И како је отворена уста имао, змија је допузала и ушла у уста његова, и уселила се у стомак његов. А он кад се пренуо није знао шта је било, и отрчао је да жање њиву до вечери. А кад је вече настало, онда је дошао у дом, и кад су учинили домаћи његови (укућани) јело и пред њега поставили, онда је јео и пио, и прилегао је на одру да почине. А (после) кад је он лежао, трзала је њега змија унутра; и он је вапијао. И кад су се пробудили сви, онда су гледали да му помогну, али нису налазили која би била болест. А онда је он гласом великим завапио: о свети Козмо и Дамјане, помозите ми. И кад су чуле слуге Христове, Козма и Дамјан, онда су успавали њега веома; да би којим је путем ушла испрва злочинка ђаво-змија, тим истим (путем) опет и да изађе изагнана. И кад је изгоњена она била кроз уста његова од светих безсребреника Козме и Дамјана, то су видели сви ту људи од Светих шта бива. И кад је изашла змија до краја, одмах је завапио муж тај говорећи: нико да не баци руке на змију; наређено је дакле њој да иде у геену огњену, где је црв неуспављиви. То кад је он говорио, онда је невидљива постала змија, молбом светих Безсребреника.

Слово о жени пустињакињи…

Прочитај више…

Вести са Православне страже: Четвртак, 14.6.2018.г…

Свакодневно се одржавају и целодневни непрестани Православни протести испред назовивладе Србије…

Свакога дана непрестано за Православну слободу Србије узастопно већ 823. дан по реду… И данас одстојасмо испред назовивладе Србије све очекујући нову Православно исповедну 118. по реду Литију Београдом, субота, 16. јуна 2018.г. у 15:30 испред зграде „Владе“ 

Кад у овоземним правилима важи изрека „ко чека тај дочека“ колико је то остварљивије за оне који чекају са Православном вером помоћ од Бога Живога и Свемоћнога…

+++

Комплетна данашња Житија Светих (звучни запис):

Св. Никифор Цариградски, Св. Нововеликомученик Јован Сочавски, Св. Еразмо Охридски… (15/2.јун)

+++

Побожна Читанка:

Резултат слика за покров пресвятой матери божьей

ОКТОБАР- Четиминеј

 1. октобар

 Слово на Покров пресвете Богородице, од виђења светог  

 Андреја и Епифанија

Страшно је и чудно виђење честних и светих Отаца Андреја и Епифанија, како су у ваздуху свету Богородицу, која је дошла у Влахерну, у свету цркву, са Анђелима и са Претечом, и са Богословом Јованом, и са другим Свецима многим, док је народ стајао у цркви, видели су како се моли са сузама Сину својем за цео свет. И говорио је Андреј Епифанију: видиш ли царицу и госпођу свијех како се моли за свет? А он је рекао: видим, Оче честни, њу како је покрила честним својим омофором, који се светли изнад илектре, народ сушти у цркви. Ово дакле (ја) кад сам чуо, помишљао сам, како је страшно и мило-сердно, и изнад надања и заступљења нашег (како је раније) било без празништва? А уздам се, Владичице, на милосрдна твоја слова, која си Сину твојем рекла, молећи Њега: Царе небески, прими сваког човека, који Те слави, и који призива име Твоје на сваком месту; и где год бива памјат имена мога, освети место оно, и прослави човека, који прославља Тебе именом мојим, примајући њихову сваку молитву и обећање. Тим словима надајући се, хтео сам да не остане без празника свети покров твој, преблага (Владичице), него као што ти хоћеш да украсиш честни празник твога покрова, свемилостива (Владичице), тако украси; да би се и народ, који те прославља, узвеселио, кад види много-имене твоје празнике како сијају. И као што си тамо сушти народ у цркви покрила, тако и нас грешне рабе твоје, покриј покровом крила твојих, обарајући савете и мисли (свих), који помишљају на нас зло. И спаси нас по милости Сина твога у овом веку и у будућем, и све, који притичу к теби са страхом и вером, и који се надају на тебе, (која си) брзо наше заступљење и помоћ. И установљен је такав празник да се празнује месеца октобра први дан, на памјат светог апостола Ананије, у славу Оца, и Сина, и Светога Духа… Прочитај више…

Вести са Православне страже: Среда, 13.6.2018.г…

Свакодневно се одржавају и целодневни непрестани Православни протести испред назовивладе Србије…

Свакога дана непрестано за Православну слободу Србије узастопно већ 822. дан по реду… И данас одстојасмо испред назовивладе Србије све очекујући нову Православно исповедну 118. по реду Литију Београдом, субота, 16. јуна 2018.г. у 15:30 испред зграде „Владе“ 

Кад у овоземним правилима важи изрека „ко чека тај дочека“ колико је то остварљивије за оне који чекају са Православном вером помоћ од Бога Живога и Свемоћнога…

+++

Комплетна данашња Житија Светих (звучни запис):

Резултат слика за Св Јустин Србски

Св. муч. Јустин Филозоф, Св. Јустин Србски, Св. Ермил и Стратоник… (14./1.јун)

+++

Побожна Читанка:

Резултат слика за Воздвижење Часнога Крста

СЕПТЕМБАР- Четиминеј

ПРЕДГОВОР

Свети Игњатије Брјанчањинов вели, да најпре треба да испунимо заповест о љубави према ближњему, да бисмо затим испунили и заповест о љубави према Богу; јер Господ вели: остави дар свој пред олтаром и иди прво па се помири са братом твојим. У овом црквено-словенском Прологу највише се истиче врлина милости и милосрђа према ближњему. Треба имати све врлине, и говори се у Прологу и о другим врлинама, али о милости највише. Апостол Јаков каже: Суд је без милости човеку, који није учинио милости; и хвали се милост на суду (Јк2;13). Тако на Суду Божијем, ако човек испуни све врлине, а само није имао милости према ближњему, онда му нема спасења. И Златоусти каже: ако прах и пепео једемо, а милости немамо, пакао нам је вечна кућа. Господ је рекао: Милости хоћу, а не жртве(приношења); зато од свих врлина највише ваља пазити на милост према ближњима: да има човек милосрдно срце и све да чини по Божијој вољи. Свети Оци разликују четири врсте милостиње: давање хране и одеће и новца и других ствари (телесна милостиња), проповедање Јеванђеља (духовна милостиња), свака помоћ и услуга ближњему, и посебно – опраштање увреда ближњему. И то све по Божијој вољи.

Колико може да се разуме од светих Отаца, све на небу и на земљи зависи од човека, и све је везано за човека; човек све доживљава и распознаје кроз себе, кроз утисак у срцу; и о чему нема утисак у срцу, он то и не познаје. У човеку грех или правост зависи од мишљења ума у глави, док добро или зло зависи од утиска у срцу, да ли човек има у срцу добар ‘ивоносни утисак, или зао смртоносни утисак. Мислим, да мора човек да има неки утисак у срцу, из кога би исходила његова воља, и према коме би ишле његове мисли. Постоје: живоносни утисци и смртоносни утисци. А смртоносни утисци су сви утисци који одвајају срце од Бога; то су утисци пале телесне природе која је отпала од Бога прародитељским грехом. А живоносни утисци су сви утисци који узносе срце према Богу; то су утисци духовне човечије природе, која је према Образу Божијем створена и креће се према Подобију Божијем, према Христу, јер људи у Христу, Сину Божијем, виде Подобије Божије – сличност Богу. У словенском Прологу највише се истиче живоносни утисак од милостиње, затим имамо живоносни утисак од умереног поста и молитве, затим живоносни утисак од благословеног телесног труда, затим живоносни утисак од покајања и плача због грехова, затим живоносни утисак од трпљења искушења и страдања, затим живоносни утисак од читања светих књига и просвећења према Богу, и други живоносни утисци. Ове живоносне утиске без сумње даје Бог у Духу Светоме, као што је Господ обећао ученицима: доћи ће вама Утешитељ Дух Свети, Који ће да вас теши, да вам даје живоносне утиске у срцу. Можда не баш одмах, чак можда не истог дана, али свети Апостоли и Мученици сигурно су имали живоносне утиске у срцу од Светог Духа Утешитеља: и у тамници, и на суду, и у време мучења, и све до телесне смрти. Јер да нису они имали живоносне утиске у срцу од Духа Светог Утешитеља, онда сигурно не би издржали, него би се одрекли Христа, или би полудели, или би се без утехе мучили као непокајани грешници у очајању. Сам Господ наш је у Гетсиманском врту показао нама, како ваља да се посебно молимо Богу пред велика искушења; и онда се јавио Ангел Божији и крепио Господа пред страдање. То свакако Господу није требало, него је хтео да покаже нама да пред свако велико искушење морамо да имамо живоносни утисак у срцу, и само под тим утиском можемо да издржимо искушење. Ако не добијемо од Бога живоносни утисак онда вероватно и не можемо да издржимо то искушење. Срби у време турског робства имали су ‘ивоносне утиске у срцу из Божијег Царства, иначе не би издржали робство, него би сигурно напустили православље. Хоћу да кажем: било како да се жртвује човек и било шта добро да чини, али пре или после мора он да има живоносни утисак у срцу, из кога исходи његова воља, и према коме се крећу његове мисли. И увек се иде од нижих ‘ивоносних утисака према вишима. А сада је наопако време, и сада новајлије православци хоће одмах више ‘ивоносне утиске, а немају још ни основне ‘ивоносне утиске од милостиње и телесног труда, од поста и молитве.

Садашњи србски језик је леп, али је ипак сељачки језик. Одмах у преводима уочавају се две основне мане. Прво, србски сељачки језик нема причастије (партицип), и због тога долази до прекида у реченици, јер причастије (партицип) углавном не може да се преведе него се објашњава: који, која, које је то учинио; а црквено-словенски језик, као и грчки, пун је причастија (партиципа). Друго, србски сељачки језик нема одговарајуће заменице као црквено-словенски: (кој)иже, (ко)јаже, (ко)јеже; онда има речцу: јако, што значи: како, али не упитно; и зато много пута кад читаш: који или како, онда не зна човек да ли је то питање или заменица.

           1. септембар

Слово од Лимониса, о Мини ђакону, који је отишао у свет, збацио иночки образ, и опет од светог Симеона обукао се у њега, и спасио се…

Прочитај више…

Вести са Православне страже: Уторак, 12.6.2018.г…

Свакодневно се одржавају и целодневни непрестани Православни протести испред назовивладе Србије…

Свакога дана непрестано за Православну слободу Србије узастопно већ 821. дан по реду… И данас одстојасмо испред назовивладе Србије све очекујући нову Православно исповедну 118. по реду Литију Београдом, субота, 16. јуна 2018.г. у 15:30 испред зграде „Владе“ 

Кад у овоземним правилима важи изрека „ко чека тај дочека“ колико је то остварљивије за оне који чекају са Православном вером помоћ од Бога Живога и Свемоћнога…

+++

Комплетна данашња Житија Светих (звучни запис):

Св. Апостол Јерма, Св. муч. Ермије, Св. муч. маг, Св. пет муч. Аскалонских… (13.јун/31.мај)

+++

Побожна Читанка:

Резултат слика за успеније Богородице

АВГУСТ- Четиминеј

 1. август

 Слово светог Василија о помињању природе човечије

Да не мудрујемо, браћо, великаја (велико) у житију овом и пребивању, нити да се величамо силама, нити да се узносимо богатством, него да презремо плотске похоте и да се побринемо о душама нашим. Помените, где су Оци наши? где су Пророци и Апостоли? Шта су однели људи, који су сабирали на земљи богатство? Зар се нису наги родили, па тако и умрли, ништа у рукама не држећи? него правда праведнога на њему је, и памјат је њихова са похвалама; а греси грешнога на њему су. И сви смо од праха (персти), и у прах ћемо се вратити, и сваки ће човек као риза овештати. Начело (почетак) житија је хлеб и вода, и дани његови су избројани, као учешће од песка,[1] и брзо према крају као поток тече. Зато, браћо, кончину нашу кад поменемо, да се оканемо сваког злог дела. Јер ни лепоте овога света нису вечне, нити су скорбе без краја. Осмотрите, како се враћа: данас ти земљу ореш, а сутра други; а потом трећи, и ништа (нема) будуће, него као да путем трчимо; онај погуби, а други нађе. Па ако смо погубили душе наше гресима, онда потражимо (њих) сада покајањем; јер на ово и Сам Господ поучава нас, говорећи: који тражи наћи ће, и који куца отвориће се њему. Богу нашему слава, сада и увек, и у векове векова.

2. август

Слово светог Јована Милостивога, о љубави и о дуготрпљењу Божијем

Говорио је Јован Милостиви, како: ако бисмо промислили разумно (о) дуготрпљењу Божијем на нама, онда ни на небо не бисмо подигли очи наше, него бисмо увек у смиреном образу ходили. Него да вам исповедим, како је од не-бића у биће сатворио нас Саздатељ, и грехом преслушања нас заблуделе је потражио, и Својом крвљу искупио је нас од смрти; сву земљу, и само небо на службу нама људима је учинио. Али и сада грешнике како не потреби? Али друготрпљење Његово је не-поколебљиво (не-движимо), и милосрђе Његово је не-злобиво. Не гледа (презире) и много пута на људе који хуле на Њега, и утешава Својим човеко-љубљем, свише дажд на наш живот испушта… Прочитај више…

Вести са Православне страже: Понедељак, 11.6.2018.г…

Свакодневно се одржавају и целодневни непрестани Православни протести испред назовивладе Србије…

Свакога дана непрестано за Православну слободу Србије узастопно већ 820. дан по реду… И данас одстојасмо испред назовивладе Србије све очекујући нову Православно исповедну 118. по реду Литију Београдом, субота, 16. јуна 2018.г. у 15:30 испред зграде „Владе“ 

Кад у овоземним правилима важи изрека „ко чека тај дочека“ колико је то остварљивије за оне који чекају са Православном вером помоћ од Бога Живога и Свемоћнога…

+++

Комплетна данашња Житија Светих (звучни запис):

Св. Исакије Исповедник Далматски, Св. Макрина, Св. муч. Наталије, Јераида… (12.јун/30.мај)

+++

Побожна Читанка:

Резултат слика за св пророк илија

ЈУЛ – Четиминеј

            1. јули

            Слово о користи душевној

Брат је дошао у гору Теремску код Оца великог, и говори: шта да чиним, Оче, јер погибе моја душа? Онда говори њему Старац: зашто? И рече, како: кад сам био у светском житију, много сам постио и бдио, и многе сузе умиљења (имао), и топлота је била у мени; а сада, Оче, видим у себи сасвим да ни једно добро нисам учинио. И говори му Старац: веруј ми, чедо, то колико си чинио у простом житију, (то) од гордиње и хвале људске имао си спасење, и није ти било прихваћено од Бога, зато и ђаво није марио, нити је борбе чинио теби, да би одузео од успеха твога; а сада те види како си на борбу изашао, зато се он и наоружао на тебе. Ипак угоднији је Господу један псалам, који сада говориш са смирењем, него хиљаде, које си говорио у простом житију. Одговори му брат: већма сада не постим, Оче, али, и све врлине су одузете од мене. И говори му Старац: брате, довољно ти је, које имаш (врлине), добро ће ти бити, само трпи. Али приљежно (брат) говори: по правди, Оче, погинула ми је душа. Тада говори Старац: веруј ми, брате, нисам хтео да ти кажем, ово што ти хоћу рећи, да не би ослабио твој ум: али најпре те видим да си упао у униније од ђавола. Послушај, брате: ово једно што мислиш у себи, како си добро живео и врлину творио кад си био у простом житију, то је прва гордиња. Тако је и фарисеј све оно погубио, колико год је чинио сво добро. И опет, како то да немаш у себи сасвим ни једно добро да чиниш? Довољно ти је, брате, на спасење душе – смирење; јер тако је оправдан био и цариник, кад је говорио за себе да ни једно добро није учинио. Угоднији је Богу грешник, и лењиви човек, са скрушеним срцем и смиреним, него човек који чини добро, и има то (добро) са празном славом; јер овај велико добро чини. И пошто је корист примио брат, и утеху души својој, поклонио се до земље Старцу говорећи: данас је, Оче, спашена душа моја.

Повест светог Нила

Знај, чедо, како је мало-времен род човечији, и тога ради дужан је смирени монах никада не заборављати смрт. Него ако седи, ако дела, ако једе, ако пије, да има у помислу дакле страх Божији, и мисал смртну; а у устима псалме, и молитву и славо-словље Божије. Душа човечија је између Анђела и беса. И Ангел дакле улаже и показује и учи оно, које је ка врлинама; а бес улаже оно, које је од греха. Душа има власт да последује коме хоће, или Анђелу, или бесу. Тога ради пази, да не оскорбиш Анђела. Знај, како пост и уздржање и бдење утољавају жељу (грешну), и не остављају њој да се враћа. А без-молвије, и молитва, и љубав Божија свакако њу посрамљују. Па ако је монах дуго-трпељив и милостив, тај не зна за јарост никако (он без вести чини јарост свакако). Богу нашему слава, сада и увек, и у векове векова.

2. јули

Поука, да се нико у себе не узда, ни у властелу, него (само) у Бога

Блажен је, браћо, човек тај, који се узда у свему у Бога, а не у човека. Погледајте на прве породе, и видите, како су веровали Господу, и нису се постидели. Или ко је пребивао у страху Божијем и остављен био од Бога? или ко је призивао Њега и презрен био? Милостив је и шчедар Господ, отпушта грехе, и спашава у време скорбе. Зато да не последујемо мисли срца нашега, нити да рекнемо: ко ће нас избавити од зла? Господ Бог ће осветити увређенога (коме је учињена неправда). Зато је добро уздати се у Господа, а не у човека.

Слово о милостињи, и о смирењу…

Прочитај више…

Вести са Православне страже: Недеља, 10.6.2018.г…

Свакодневно се одржавају и целодневни непрестани Православни протести испред назовивладе Србије…

Свакога дана непрестано за Православну слободу Србије узастопно већ 819. дан по реду…И данас одстојасмо испред назовивладе Србије све очекујући нову Православно исповедну 118. по реду Литију Београдом, субота, 16. јуна 2018.г. у 15:30 испред зграде „Владе“ 

Кад у овоземним правилима важи изрека „ко чека тај дочека“ колико је то остварљивије за оне који чекају са Православном вером помоћ од Бога Живога и Свемоћнога…

+++

Комплетна данашња Житија Светих (звучни запис):

Св. Никита Исповедник, Св. муч. Еликонида, Св. муч. Еладије, Св. Игњатије… (10.јун/28.мај)

+++

Комплетна сутрашња Житија Светих (звучни запис):

Св. муч. Теодосија Тирска и Теодосија Царигр., Св. Оци Првог Васељенског Сабора… (11.јун/29.мај)

ИстиноЉубље свима Вама!

Вести са Православне страже: Субота, 9.6.2018.г…

Непрекидне суботње Литије за оправослављење окупиране Србије

Православно засведочила и 117. узастопна Литија Београдом,

o дубинама издаје окупиране Православне Србије

Уз бројна искушења, интернет клеветања, медијску претњу олујним невременом у целој Србији и на 117-ту заредом суботњу Литију дођоше они најистрајнији Православци којих видљиво беше мали број али, не сме се заборављати оно суштинско у свему делању- невидљиво, јер, ко је у смереном правоверном послушању Богу- бројнији је и моћнији од целога света овога који се све више окреће сопственом злу и његовом изворишту у сатани и демонима… И опет, нити покисосмо, нити се у нади на Бога и истрајности сведочења против издаје и лажи поколебасмо, потпуно свесни чињенице да су ове Литије опомене и указања на једини излаз из свих наших проклетстава Вера и живљење по Богу и виђење и кајање због греха својих (од којих су први немолитвеност и небрањење Вере Божије Православне)… 

Поговорисмо овога пута понешто о поверењу на Бога нам Православнога и данашњем поверењу међу људима, о искушењима као дозираној терапији онима који желе да се спасу, о намери окупационих власти да застрашивањем народ окамене како би издају и саблазан у миру и надаље спроводили, како треба спознати своју немоћ и незнање и на њих накалемити Веру Православну у Свемогућега Бога…

„Ако неко каже, ето, две и по године сте ту и ништа нисте урадили. Понављамо, нисмо ми ни изашли на улицу ништа да урадимо, него да сведочимо насупрот да не би били са издајом, да не будемо са лажима ако прећутимо. Стога, најбоље би било да се такви што пре запитају шта они раде, ако ли је чињеница, а јесте, да је издаја из дана у дан све већа, а да они из дана у дан или седе кући, или су у машти  (имагинацији) интернета, или у мислима својих планова и идеја у којима (због умишљеног свезнања) нема места за Вољу Божију“…

Испред зграде окупиране србске Патријаршије, јер, где сте и видели да држава буде окупирана а Патријаршија не буде, да и тамо не постављају оне који су покорни колонијалним намесницима… говорисмо овога пута о обневиделости оних који мисле да су учени и да знају а разумности оних неуких који скромно живе и о себи смерно мисле, о овонедељној изјави патријарха Иринеја да је за реформу календара Цркве Божије, што, уз наметање промене Устава наговештава неке нове иницијативе по наруџби окупационих проглобалистичких власти, говорисмо о подгревању сујете и заблуда на интернету који, бежећи од систематске лажи телевизије, све више вуче поклонике своје у духовну лењост, недружељубивот, машту, лаж, нечистоту и остале прелести… Поменусмо и најновије клевете и заблуде бившег манастирског сабрата монаха-немонаха Антонија, духовника монаха Арсенија Јовановића који је чак из Лондона оплео по нашим Православно сведочећим и опомињућим непрестаним Литијицама београдским…

Од олујног времена у целој Србији- у Београду не би ни трага сем неколико минута јачега ветра пред Литију да проба да поколеба оне који би дошли, зоборављајући да готово ниједно не покисосмо на свих ових преко стотину Литија досад… Нажалост, овога пута немамо довољно квалитетних слика са Литије, али, Богу хвала, па смо први пут успели брзо да приредимо комплетан видео снимак(притом, због неких техничких проблема још неколико дана ћемо каснити са објавом 116-те Литије)…

Испред Ненародне Скупштине морадосмо да се опоменемо да је ово место где нам се обично обраћала наша сестра Јасмина Буква чије смо све говоре донедавно преписивали и овде комплетно објављивали јер су у свему били у дудху онога што две године непромењено Православно сведочимо на улицама београдским… Али како од времена њене занетости пуковника Јефтовића „Народном Резолуцијом“ њени ставови и нестрпљење у остваривању њених заиста срчано-родољубивих стремљења у задње време неретко све веше доводе до нестрпљивих и турбулентних ставова и изјава- а пошто је ово Православно и смирено у Бога уздајуће се сведочење, наредне три недеље ће наша сестрица Јасмина да се одмори од обраћања и, надамо се устали у оном духу у коме нам се надахнуто доскора обраћала. Нити је ко са Литије потписао икакву иницијативу за референдум коју пласирају лаж-патриоте по србским манастирима, а нити је „Народна Резолуција“ која се исправно базира само на једном сегменту издаје, а коју овде потписасмо, суштина Православне борбе против опште издаје. Дакле, пошто резолуција покушава потписом из куће решити један од проблема издаје, као једно добро дело- у реду, али наметати је и поред медиске ограничености и духовне клонулости народа као питање бити или не бити (после кога неће више бити могућа борба за Косово), е то је већ скретање са теме, увлачење у нови пораз и овако обезглављеног и клонулог народа, као и такмичење са референдумашима и смарање народа у циљу лакше референдумске манипулације. Тако да, стога свега, и рекосмо да смо против референдума о суштински јасним питањима србског националног бића, да треба појединачно изаћи на референдум ако нас приморају да га буде, а до тада потписивати Народну Резилуцију али без наметања тензије (бити или не бити) јер у том случају ја Народна Резоуција добра ствар употребљена неуко на успех издајничког референдума и нови пример немоћног дела који би додатно утукао наш народ. Прво Истина Православна у народу па онда дела конкретна са таквим народом, зар је то што понављамо овде две године и даље нејасмо.. и то чак и самим појединим говорницима који нам се овде редовно обраћају. Успут, нека се зна да против наше сестрице Јасмине немамо никакву негативну мисао, само утученост због толиког поуздања у начитаног и елоквентног пуковника Горана Јефтовића који је до скора био члан комунистичких структура војне удбе и који да би своје родољубиве тежње правилно каналисао- треба прво Православним духом да заживи а не само прагматичним умом да цени србску традицију. Јер иако је нека ствар правно идеално срочена она због неправовремене и неадекватне примене може донети велике духовне последице у народу који за велика дела није спреман док се, заједно са нама и пуковником, додатно необожи и благодаћу Божијом заживи.

Испред лажљивог РТС-а погледасмо нови Слободни Србски Дневник који је сестра Хелена, овога пута без нашег саучествовања сама однекле одрадила- тако да у овом одлично упакованом дневнику не можемо да се сложимо само са пар важних констатција што се тиче „Полицијскох синдиката“ и „Црквено народног сабора“ у Лозници. Иначе, сестра Хелена нам је јавила да због бриге за своје дете, вероватно од социјалаца, до даљњег неће бити доступна јавности и могуће неће моћи неко време на уређује дневнике. Нажалост и овде поменусмо да је Удба тачно проценила људске слабости сестра Хелене, типа страха за децу, радозналости и наиве, и да по том кључу покушавају да је и одстране од Литија и од даљег јавног труда на јавном сведочењу против издаје од стране слугу антихриста који су захали србски народ још пре читавих сто година и отада се непрестано, некад бурним сценаријом- некад демонократским, као Курта и Мурта смењују над заседланим поробљеним србским народом…

На Литији беше и брат из Ниша, који је сам срочио свој слоган за подршку родитељима који са Литија полако ишчилеше и, изгледа, чекају неки нови, не тако редован и истрајан, инстант скуп за решавање свих њихових личних проблема. Изгледа да је иницијатива клевета удбашког Блица да застраши и поколеба родитеље да са децом више не дођу подно крста, икона на Литијама нашим- како ту потресну слику не би видела сва Србија. Стога су им ваљда и дозволили скуп на Видовдан на Тргу само да више не прилазе Литијама. И још, треба помишљати можда и на то колико је бројна Литија са родитељима имала утицаја да се опусте и разочарају истрајни учесници Литија који их и одржаше ове две и по године с Божијом помоћи. 

Ипак, ми се не можемо разочарати јер смо свагда утешени миром да овим Православним сведочењем несаучествујемо у свакодневној издаји, а несмемо ни престати у овој , пре свега, духовној борби јер то значи лични пораз и наставак општег суноврата у заблуду целог народа без примера јасног Православног сведочења о једином Излазу из овог проклетства а Који је Истина и Живот и Једини Пут- Господ и Спас наш Исус Христос.

До идуће Литије поздрависмо ближње наше дошавше издалека.. а и опоменусмо се да не сме бити опуштања јер ђаво мрзи свако добро дело и спрема насупрот искушењца која нам Веру и дела не смеју поколебати јер се о вечности наших и душа наших ближњих сада и овде ради. Стога, они најистранији нек се молитвено боље наоружавају пред сваку наредну Литију, јер, Богу је хвала што вас је потакао да нам пошаљете довољно прилога за наредна 3-4 месеца, али би много више волели, да ви који сте у могућности, не шаљете никакве прилоге него да то искористите да дођете на Литију јер нас је овога пута било јако мало… да нас молитвено исповедно помогнете у овом делу… не стога што нам је помоћ потребна поред помоћи Свемогућег Бога, већ стога што би ова величанствена Православљем литијна порука била много визуелно опаженија у нашег у суштини доброг али тренутно духовно веома посрнулог и заблуделог народа…

+++

За спас потопљене Грачанице и окупиране Православне Србије

117. узастопна Литија Београдом за Православну слободу окупиране Србије, 9. 6. 2018.

(Комплетан докуметаран видео Литије за Православну архиву)

Богом срећни били па се на свим наредним сведочанственим Православним Литијама Благодаћу Божијом окупљали!

ИстиноЉубље свима Вама!

П.С.

Обавештење: Још једном молимо да своје пријатеље обавестите о потреби дадиље која би живела са страдалном трудницом Александром у Пожаревцу и бринула о њој сада (јер мора да непрестано лежи због компликоване трудноће) а сутра, ако Бог да, и о троје њене мале дечице које социјално треба да јој врати јер смо испунили све услове које су захтевали. Уколико има нека сестра која нема где да живи или жели да помогне, овде би, обављање кућних послова, имала стан и храну, а могло би се- од овога што је већ скупљено за Александру, месечно за дадиљу издвајати рецимо 200 евра, јер то је тамошња реална цена. Још би боље било када би се нашле две жене које би радиле по један месец наизменично, а како не би биле презаузете… Јер до тада морамо плаћати тамошње кућепазитељке да на пар сати дневно обаве те послове по мало скупљој цени, а уколико, дао Бог, стигну отета дечица- морамо ургентно пронаћи и платити кога по било којој цени. Са надом на Бога, колико се може да не препуштамо ближње прекомерним невољама…

Вести са Православне страже: Петак, 8. 6. 2018. г…

НАЈАВА: Непрекидне београдске Литије за Православну слободу Србије

Нова 116. узастопна суботња Литија наша окупираним Београдом

Субота, 9. јун 2018. г. испред Владе РС у 15:30 часова

Траса Литије: Сутра у 15:30 ч. од Владе Србије полази 117. заредом суботња Православна Литија ка Патријаршији, Ненародној скупштини и лажљивом РТС-у

Устаљени програм свакосуботњих Литија: Окупљање 15:00 ч. испред назовивладе Србије, уводно обраћање 15:30, полазак Литије 15:45; обраћања – испред Патријаршије 16:45, испред НеНародне Скупштине око 17:50, испред лажљивог РТС-а око 18:10 уз емитовање новог Слободног Србског Дневника; и, потом, повратак на централно место непрестаних Православних протеста испред назовивладе Србије око 19:00 часова.

Богом нам добродошли док времена за сведочење Истине и наде за Васкрс Грачанице, а тиме и наде за слободу Православне Србије, јоште има!

   +++

Свакодневно се одржавају и целодневни непрестани Православни протести испред назовивладе Србије…

Свакога дана непрестано за Православну слободу Србије узастопно већ 816. дан по реду…И данас одстојасмо испред назовивладе Србије све очекујући нову Православно исповедну 117. по реду Литију Београдом, субота, 9. јуна 2018.г. у 15:30 испред зграде „Владе“ 

Свака исправна духовна борба има за темељ Истину, тј. Православље. Без Православља нам нема спасења, браћо Срби, а Православље је данас усред Србије, и то подло изнутра, са свих страна нападано и разарано… Зато, неће нас временске прилике ни било какви други изговори оправдати за срамно ћутање када нам непријатељи разарају и Цркву и државу, и свештенство и народ… Трудимо се за спас душе своје и ближњих својих да се не би остварило оно: „Ко не мисли о општем добру – ући ће му невоља у дневну собу“…

 Православни протести у, од лицемерних политичких „хришћана“, окупираној Србији испред зграде „Владе РС“ трају свакодневно још од 9. марта 2016. године (данас нам је двогодишњица), док, притом, сваке суботе од 15:оо часова крећу наше Православне Литије улицама центра Београда а у ову суботу ће нам бити, Богу хвала, и 817. дан по реду

Нове суботње Литије центром отуђеног од Православља престоног Београда:

Нема прече потребе данашњице – од одбране Православља и Грачанице !

   Јеванђеље почиње речима Христа Бога: „Покајте се јер се приближило Царство Божије.“ А покајање је искрено само код оних који Бога траже и Једино у Светом Православљу га налазе, Православље чувају у смиреном срцу, желе Га на добро вечно свима ближњима, али и бране Га пред онима који лажу о Њему а све ради вечнога спасења своје и душа својих ближњих, наравно, уз непрекидну тугу и рат против греха свога… 

БОГОМ ДОБРОДОШЛИ! ДОКЛЕ ЈОШ ВРЕМЕ ИСПОВЕДАЊА ПРАВОСЛАВЉА ТРАЈЕ, ДОКЛЕ НАС ЈОШ НЕВОЉЕ КОЈЕ НЕМИНОВНО СЛЕДЕ ЗА СВЕНАРОДНИМ НЕПОКАЈАНИМ ГРЕСИМА ПРОТИВ ЦРКВЕ И ОТАЏБИНЕ НИСУ ПРЕПЛАВИЛЕ!

+++

НОВО – Звучни (аудио) запис комплетних данашњих Житија

Светих:

Свети муч. Терапонт Сардијски, Св. муч. Теодора и Дидим… (9.јун/27.мај)

ИстиноЉубље свима Вама!

Вести са Православне страже:  Четвртак, 7.6.2018.г…

Свакодневно се одржавају и целодневни непрестани Православни протести испред назовивладе

Свакога дана непрестано за Православну слободу Србије узастопно беше то данас већ 815. дан по реду… И данас одстојасмо испред назовивладе Србије све очекујући улазак у другу стотину, тј. Православно исповедну 117. по реду Литију Београдом, субота, 9. јуна 2018.г. у 15:30 испред зграде„Владе“ 

Кад у овоземним правилима важи изрека „ко чека тај дочека“ колико је то остварљивије за оне који чекају са Православном вером помоћ од Бога Живога и Свемоћнога…

+++

Комплетна данашња Житија Светих (звучни запис):

Св. Апостол Карп, Св. Апостол Алфеј, Св. муч. Аверкије и Јелена… (8.јун/26.мај)

ИстиноЉубље свима Вама!

+++

Побожна Читанка:

Резултат слика за Света Тројица Духови

ЈУН – Четиминеј

1 јун

Слово Јована Златоуста, како ваља поштовати јереја

Слушајте Павла како говори: браћо, покоравајте се наставницима вашим, јер они бде о душама вашим, како ће слово оддати они у дан Судњи о вама, и тога ради одвише поштујте њих. Јер ти о својем само бринеш, да уредиш житије твоје лепо, а о другом не мариш. А јереј ако уреди свој живот, а за тебе не мари и лепо те не управи, са злима ће се осудити. Ако закон има не-прав, онда не слушај њега; а ако право учи, онда не гледај житије његово, него слова његова слушај, и не говори: како мени говори, а сам то не твори? Али то је његово дело: да се не лењи, него да говори свима; а ако он не говори, суд ће примити. Па ако не послушаш њега, осудићеш се, као што говори Господ: ко слуша вас, Мене слуша; а ко се одмеће од вас, од Мене се одмеће; и ко на вас хули, на Мене хули. Не, браћо, не ваља овце на пастира да хуле; јер овај по све дане за тебе и за твоју браћу, и за све службу приноси, ујутру и увече Бога моли, у цркви и ван цркве крстове носи, па је и ту за тебе молитва. Па кад то све промислимо, свакако лепо да снабдемо њега као Оца. А ако још говориш: прљав је и зао; шта је (то) теби (шта се то тебе тиче)? ако и добриј за тебе Бога моли, шта ће успети, ако си ти неверан? а ако је и скверан (прљав), то тебе скверна његова неће повредити (прљавштина), ако си ти веран; пошто је сва благодат од Бога. Јер јереј само уста своја отвара, а све Бог чини. Коме слава, сада и увек, и у векове векова… Прочитај више…

Вести са Православне страже: Уторак, среда, 5/6. јун 2018.г…

Непрестане Литије за слободу окупиране Православне Србије

Одржана 41. по реду Литија Ваљевом

За Православље Божије и Отаџбину Светих нам предака и благословених потомака

Месечна јунска Литија опомене Ваљевом Лета Господњега 2018. уобичајено  је протекла- Ваљево је или сном мртвијем спавало или је гунђало на учеснике ове Литије, а ако је био знатан број оних који Литије подржавају- е, ми у то не верујемо док се не покаже на делу… Јер опет је била на улицама духовно учмалог града позната дружина верних Христових која се не боји указивати јавно на оне који Православно србство поткопавају, ремете и издају, и све то, систематски кроз све колонијалне инстанце овога Логора Србског Народа који се још само на имену Србија зове…

Поменули смо овога пута све што нас је задесило у протеклих месец дана а што појашњава дубину прикривене окупације и Једино Избављење које нам може доћи само Духом Светим од Свемогућег Бога а ради Сина Његова Јединороднога Исуса Христа. Прво, духовне саблазни пастира који залуташе од Вере Светога Саве те са којекаквим секташицама бискупицама заседају по Новоме Саду, док предводника англиканске секте у Патријашији србској примају у капели Св. Симеона Мироточивог и посађују га да седне у епископску столицу која само Православнима припада… Говорисмо и о Путину и екуменском патријарху Кирилу, о прогону честитог брата нашега Владе Димитријевића од стране настраних медијских теориста, говорисмо, прозвани, и о религиозним заносима о. Арсенија, ћуталачком догађају са о. Стефаном и неким Православно непредањским а самооправдавајућим  порукама о. Маријана… Уз констатацију да уколико духовници србски ускоро не почну на делу, пре свега у одбрани Вере и Предања Цркве, хвала ће их окупациона банда појединачно оптужбама на кућном им прагу…

Подсетили на минулу масовну Литију нашу са родитељима и децом, сплеткарењу Удбе преко „Блица“, објаснили да су Литије наше у заједници и са Патријаршијом СПЦ и са владиком Артемијем и његовим чадима, али да не подржавају искључиве и самовољне ставове ни једних ни других… Литијама да чекамо само Господа у помоћ а не нове вође и боље време… Са том вером бисмо и овога пута и бићемо докле нам вера и побожност досегну знајући да је време велике издаје и међу мантијама србским и међу мирјанима, а како време издаје налаже обавезу јавног сведочења и брањења Вере, јавног морала и Отаџбине- непрестано да имамо пред собом речи Светитеља наших: Ђутањем се издаје Бог!

 Богом здрави нам сви били па се на Литијама које сваке суботе које теку Београдом, или на овим једномесечним (првог уторка у месецу) Ваљевом у Благодати- Божијој и братској слози виђали…

+++

Свакодневно се одржавају и целодневни непрестани Православни протести испред назовивладе

Свакога дана непрестано за Православну слободу Србије узастопно беше то данас већ 814. дан по реду… И данас одстојасмо испред назовивладе Србије све очекујући улазак у другу стотину, тј. Православно исповедну 117. по реду Литију Београдом, субота, 9. јуна 2018.г. у 15:30 испред зграде„Владе“ 

Кад у овоземним правилима важи изрека „ко чека тај дочека“ колико је то остварљивије за оне који чекају са Православном вером помоћ од Бога Живога и Свемоћнога…

+++

Комплетна данашња Житија Светих (звучни запис):

Св. Симеон Столпник, Св. муч. Серапион и са њим Калиник, Теодор и Фауст… (6.јун/24.мај)

+++

Комплетна сутрашња Житија Светих (звучни запис):

Треће обретење главе Св. Јована Крститеља, Св. муч. Келестин, Терапонт Кипарски… (7.јун/25.мај)

ИстиноЉубље свима Вама!

П.С. Све душебрижнике који се у наше име „боре“ интернет објавама за новчану помоћ- а за коју смо јасно овде рекли да се обустави јер нам не треба више од добијеног, јер то је била само једнократна молба за људе на 116-ој Литији, молимо да одустану од даљег самовољног самоистицања јер нама помоћ не треба. Немојмо блатити Литије својом непримереношћу и неумесношћу на сличним ангажовањем на нечему за шта вас нико није ни замолио а ни одредио.

Вести са Православне страже: Понедељак, 4.6.2018.г…

Н А Ј А В А: Ваљево, уторак, 5. јун, Градски трг у 17:30 час. 

Сутра је нова Литија Ваљевом за спас потопљене Грачанице и оправослављење окупиране Србије

Док у Београду једна сабраћа непрестано свакодневно Православно-исповедно сведоче против окупације, једном месечно  одлазимо и у Ваљево да Литијом Богу се помолимо и геноцидну масонску брану Ровни, тај мач проклетства и штете над градом Ваљевом, разобличимо.

Иначе, паралелно… Свакодневно се одржавају наши целодневни непрестани Православни протести испред назовивладе Србије у Београду…

Свакодневно за Православну слободу Србије узастопно већ 812. дан…И данас одстојасмо испред назовивладе Србије све очекујући нову 117. по реду, суботњу Православно-исповедну Литију Београдом…

    Дакле, сутра је и нова, 41. по реду, месечна Православно-исповедна Литија духовно уснулим Ваљевом (уторак, 5. јун 2018. Градски трг од 17:30 часова)… Литија за Истину Христову у данима када се србска Црква и Отаџбина системски понижавају и уништавају, и док се Косово завршно продаје, патријарх србски изјављује да је у симфонији са глобалистичким марионетама на власти Србије… Стога, нико нема Благослов да седи у кући и мирно гледа општу издају, јер речено је у Светом Писму: „Богу се треба већма покоравати него ли људима“ (Дел. ап. 5:29)… Нити се, пак, уздамо у своје малене моћи, нити се смемо неоправдано изговарати као да то није наша Православна обавеза и исказ вољне припадности Оцу нам Небеском… Јер, нећемо у дан Суда дати одговоре што патријарх, епископи, духовници и интелектуалци нису боље и више чинили у овим данима општенародне издаје. Mада је највећа одговорност на њима, ипак је главно наше Православно питање – да ли смо ми сами јавно, колико можемо по својим моћима, сведочили Веру Православну и указивали својим необавештеним ближњима на лажна учења и лажне учитеље како они не би душом пострадали.

     И зато, не будемо ли дела сведочења и исповедања Светог Православља имали, нећемо се много разликовати од фарисеја који се молише јавно да их људи виде; пред очима света испуњаваху форму Закона, а срце им беше далеко од Господа Истине и не марише да Њега познају и да се сажале пред страшним Распећем Његовим. По Закону, праше чаше, клупе и жбанове, а Самога пророкованога Христа Бога нити тражаху, нити Га познаше, већ Њега не желећи познати, иако знајући о Његовој савршеној Праведности и исцељењима народа од свих недуга – Распећу Га препустише.

    Стога и није довољна само молитва без одбране и сведочења Истине Православне; јер да су нам молитва и добра дела били онако Православно-исповедни какви би требало да буду – не би сада екуменизам плавио Црквом србском, не би Грачаница била под водом, а Отаџбина нам била распродата окупатору од непријатељима инсталираних нам лукавих домаћих изрода, политичких замајивача нашег поробљеног народа. Значи, и молитва – за покајно поправљање и стицање Благодати Божије, али и добра дела и сведочење Истине Христове јесу добра примена Благодати са Свете Литургије која се не сме закопавати у песак земљољубља, маловерја и самопоштеде…

Мајска Литија Ваљевом, уторак, 5. јун, Градски трг од 17:30 часова 

+++

Комплетна данашња Житија Светих (звучни запис):

Св. исповедник Михаило, Св. муч. Михаило црноризац, Св. Ефросинија Полоцка… (5.јун/23.мај)

+++

Побожна Читанка:

Резултат слика за вазнесење господње

МАЈ – Четиминеј

1. мај

Слово о љубави, ради које Бог грехе опрашта

Два брата дошла су на трг да продају рукодеље своје. И како је отишао један, други је пао у блуд. А кад је дошао брат, рече му: хајдемо, брате, у келију. А он рече: нећу да идем. А овај рече: зашто, брате? А он рече: кад си ти отишао, пао сам у блуд. Али хтео је њега брат да поврати, и говори му: ја, кад сам отишао од тебе, тако исто ми је било; него идемо да се покајемо приљежно, и опростиће нам Бог (одаће нам). И тако се брат умилио и дошао у страх Божији, и онда је пошао на своје место. И кад су дошли (они) рекли су Старцима шта им се догодило; и су дали њима (Старци) заповест. Али један се (брат) за друга кајао, као да је сам сагрешио. А кад је видео Бог труд љубави његове, онда је за мало дана јавио Бог неком Старцу: да за многу љубав невиног брата отпуштено је грешноме. Ово је дакле заиста: положити душу своју за брата свога.

Слово од пророштва светог Јеремије пророка, о богоугодном путу, по коме сви, који ходе, спашавају се

Овако говори Господ: ево дао сам пред очима вашим пут живота и пут погибије, па којим хоћете (путем) пођите. Познајте замке ђавоље, и далеко од ових ходите. Ни једну удовицу и сирота не озлобљујте. Ако ли (њих) неправдом озлобите, и уздишући завапе они к Мени, услишићу их, и разгњевићу се јарошћу на вас, и погубићу вас мачем; и биће жене ваше удовице, и чеда ваша сирота. Него будите сиротима као очеви, и удовицама као мужеви, да тиме пођете на пут[1] вечног живота, у Царство небеско – овако рече Господ. И ви послушајте Мене, да дате опроштај свако брату своме, и ближњем своме.

2. мај

Слово од Отачника, како је послушање веће од простог житија и пустињског

Два брата присна дошла су да живе у манастир; и постао је један од њих постник, а други је послушање имао велико. И говорили су њему Старци: учини то – и он је чинио; једи изјутра – и он је јео. И славу је примао послушањем у манастиру. Али устрељен је био (завишћу) о њему брат његов постник, и рекао је у себи: да искушам овога, да ли има послушање. И онда је отишао код игумана, и рекао: пусти са мном брата мога, да идемо (негде); и отпустио га је Отац. А постник хотећи да (га) искуша, дошао је на реку, у којој је било мноштво крокодила, и рече њему: уђи у реку, и пређи. И кад је (овај) ушао у реку, онда су дошли крокодили и лизали су тело његово, и нису повредили њега. Па кад је видео постник (ово), онда рече њему: изађи из реке. А кад су ишли они путем, онда су нашли тело мртво бачено на путу. И рече њему постник: кад би имали ветош (покров), онда би положили на тело. Тада рече послушник: боље молитву да учинимо, можда ће да устане. И стали су да се моле. И док су се они молили, устао је мртвак. Онда се хвалио постник, говорећи: ради мога поста устао је мртвак. Али јавио је Бог игуману у манастиру, како је искушао брата свога крокодилима, и како је устао мртвак. И кад је дошао у манастир, говори игуман постнику: зашто си тако учинио брату твојем? јер за послушање његово устао је мртвак; а ти дакле више никога не искушавај, да не погубиш твој труд постни… Прочитај више…

Вести са Православне страже: Недеља, 3.6.2018.г…

Свакодневно се одржавају и целодневни непрестани Православни протести испред назовивладе

Свакога дана непрестано за Православну слободу Србије узастопно беше то данас већ 811. дан по реду… И данас одстојасмо испред назовивладе Србије све очекујући улазак у другу стотину, тј. Православно исповедну 117. по реду Литију Београдом, субота, 9. јуна 2018.г. у 15:30 испред зграде„Владе“ 

Кад у овоземним правилима важи изрека „ко чека тај дочека“ колико је то остварљивије за оне који чекају са Православном вером помоћ од Бога Живога и Свемоћнога…

+++

Комплетна данашња Житија Светих (звучни запис):

Св. цар Константин и царица Јелена, Св. Пахомије Руски, Св. Касијан… (3.јун/21.мај)

+++

Комплетна сутрашња Житија Светих (звучни запис):

Св. муч. Василиск, Св. муч. Јован Владимир, Св. Оци Другог Васељенског Сабора… (4.јун/22.мај.)

ИстиноЉубље свима Вама!

Вести са Православне страже: Субота, 2. јун 2018.г…

Непрекидне суботње Литије за оправослављење окупиране Србије

Православно засведочила и 116. узастопна Литија Београдом,

o дубинама издаје окупиране Православне Србије

После неколико хиљада родитеља и деце на претпрошлој Литији, па, неколико стотина родитеља и деце на прошлој Литији, а уз редовно удбашко-аналитичко писање Блица- које је било намењено само смућивању истих тих родитеља, и уз случајан недолазак родитељима популарних говорника- непрестане Литије наше против свеукупне издаје Отаџбине и Цркве србске су се поново слегле на истрајни невелики број слугу Истине Христове који су сву претходну стотину Литија својим присуством и изнели до сада. Ако је неко у Удби помислио да ће се десити ефекат као у Крајини и Славонији србској уочи Олује 1995. када је народу припремљена варка да, дан уочи, прво дође огромно војно појачање како би се Срби опустили од ратне готовости на борбу, да би сутрадан у садејству са Кроатима, исто то „србско“ појачање наредило моментално опште повлачење- иако су Срби сведочили да су се само камењем бранили- Хрвати не би смели ући у Книн годину наредних дана, е, то се на Литијама нашим, Богу само хвала на свему, десити неће. Чак су у Блицу и уочи ове Литије- а са јединим циљем само да збуне потенцијалне долазнике на Литију, донели нови клеветнички текст некаквог медијског стручњака и аналитичара у коме се, између редова виде следеће намере у циљу смућивања свих потенцијалних долазника на Литије. Ту се види покушај лукавог приписивања Литија уз медијски раније оцрњеног владику Артемија а и додатак зилотиста самозвано-истинитог Акакија, даље, сужавање разлога овог протеста против опште многолике издаје углавном само на вакцине, те и подметање сумњи на начине финансирања ове измишљене задруге коју би Удба прижељкивала да види комплет у истом бубњу. Иако су све оно што говоримо и говорисмо на Литијама против свеколике издаје, такође, и да нисмо ван заједнице ни са патријаршијом а ни са владиком Артемијем, али да искључиве ставове ни самовољна дела ни једних ни других не прихватамо јер они, више-мање, код првих разарају Учење Цркве јересима и расколима, а код других искључивим и самодовољним делима продубљују раскол који су први започели… У свој овој удбашкој Блицовштини уочавамо овде само тенденцију да се збуни народ који би потенцијално први требао доћи на Литију, а то је Удба очигледно исправно закључила- да је то, пре свега народ послушан исправним и делатним духовницима СПЦ који одржавају молитвено општење са СПЦ али не прећуткују конкретна недела и самовоље које руше Предање Србске Православне Цркве….

Поменусмо на Литији овој и чињеницу да су се главни колонијални играчи државица на Балкану, а са нашим великоиздајником као најактивнијим на челу, веома „разиграли „ових дана по нотама својих страних ментора, те је и сваком случајном пролазнику и површно обавештеном појединцу- јасно да се нека нова крвава, наравно, и уобичајено већ- антисрбска, режија спрема. Вучићи очекује нове агресивније нападе Шиптара, а његов колега и пријатељ Тачи- очекује компромис, чињеница Великоиздајниковог прижељкивања нове преваре србског народа у виду референдума о Косову а на коју су насели и многи духовници у манастирима србским уз нападно лажпатриотско агитовање Младена Обрадовића и сличних… уз чињеницу да и „Слободна Европа“ мами Србе на референдум уз прогнозе као да је наводно 80% Срба против одрицања од Косова у замену за чланство у ЕУ а да притом треба да сметнемо с ума чињеницу да референдумско питање треба лукаво да скроји шипатрофилни Вучићи. Притом треба да заборавимо и да су Енглези почели отворено да исмевају, заблудело издајничком политиком, србско домаће становништво- да немају само 800. хиљада лажних гласачких листића а чије су постојање и злоупотребу при сваким изборима признали и признају и власт и опозиција, већ да је број манипулативних листића чак око 2. милиона… Што, највероватније, и јесте најприближније истини. Све то се најбоље видело и на минулом седам дана увежбаваном и помпезно најављиваном тзв. Дану полиције, где је, поред две бине званица, било само пар стотина гледалаца- и поред свих оних који су имали партијско задужење да дођу, тако да је РТС све то непрестано морао снимати из жабље перспективе а како се не би видела промаја у малобројном гледалишту које је било из тог разлога одгурано до под дрвеће парка како би изгледало да дрвеће крије још неки народ…

Глобална екуменско-антихристовска приредба уједињења религија и секти које себе називају „црквама“ имала је ове недеље некакве саблазне конференције и „молитвена“ дружења под окриљем србске Патријаршије, конкретније екуменизириног Иринеја Буловића и његовог следбеника папо-поклонца Порфирија, митрополита загребачко-љубљанског. Пошто ће тамо, на тему „бићете ми сведоци“, као да сви они тамо   верују у Једног Истог Истинитог Бога, уз присуство англиканске секте која „венчаваја“ педерасте, беху тамо и две, мош мислити, бискупице из Немачке евангелистичке секте… А пошто је екуменизам духовни блуд који води у вечну муку код његовог творца, оца лажи сваке преваре- сатане, онда би им мање зло било, да обојица епископа престану више екуменски да саблажњавају Православно стадо Христово, да лепо запросе те две бискупице и сви четворо наставе негде ван сцене своје погубљене и несмирене животе, јер тако бар неће бројне своје присталице које омамљују мамцима својих садашњих руководећих звања упропаштавати… Тамо на отварању беше и окупаторским намесницима овдашњим теледириговани патријарх Иринеј…

У томе сличној теми, како нам рекоше очевидци, десио се и пример једног од ћутљиво-послушних властима духовника србских- о. Стефана из Велике Ремете кога лична наивност одведе на „вече гусала“ које је организовао секташ Мирољуб Петровић. А када секташ изрече хулу на Господа Бога и спаса нашега Исуса Христа, да је Бог Отац са Њим вршио некакав „експеримент васкрсавања“- или нешто слично, тако нам бар пренеше… Верни питаху о. Стефана- да ли он чу какву хулу Мирољуб рече, а овај одговори у стилу србских савремених популарних духовника- Не морамо све да чујемо… Као да се ради о некој саблазни која је гађала директно у духовника- а он се сагао и она га промашила… Ах, да и поучио је и овог свог питаоца да се и он сагне, а то што се духовникова мантија и цењено име нашло у сали препуној заблуделих крштених Срба које чујаху ово и дубље се заблуђиваху секташем… Да ли се пита духовник- ко ће за њих да одговара. И да ли се духовник овај заиста лично уклонио од саучешћа у Мирољубовом греху, јер изађе јавна хула из уста говорникових а пред очима бројног крштеног народа, а духовник, ни протестом- ни напуштањем скупа, не огради се од ове јавне хуле на Господа нашега и његовога. Ово помињемо само као опомену свим ћутљивим духовницима србским који мисле да ће Господ намах прекинути време испита и искушења која смо сами призвали од демона, јер време сведочења вере сада јесте и траје, а ако наставе да ћуте ђаво ће их увлачити у све већа огрешења која су много гора од мирјанских, јер њихова увлаче у погибију и многе од оних који их слепо слушају а којима су се представили као велики ауторитети…

Испред НеНародне Скупштине смо послушали нови срчани ал, овога пута, не баш сабрани говор сестре наше Јасмине Букве која је била видно узнемирена изостанком говорника са минулих Литија који су присутни само кад је мноштво народа у близини, а притом је била видљиво погођена чињеницом да смо њену и пуковникову Народну Резолуцију потписали на Литији, али како она није суштинско дело против опште издаје већ само издаје Космета, и како она није успела да заустави иницијативу лаж-патриота за референдумом којом су придобили и бројне духовнике, и како је та резолуција  позив на конкретно важно дело народу који је обезбожен и слеп код очију и од кога се реално не може очекивати већинска подршка у томе… Иако је референдум о уставном и историјом неупитној теми нелегалан, али како ми тренутно немамо могућност већину народа сада убедити у то, паметније је говорити сада сведочити само о нелегалности референдума, па ако резултат референдума буде по србски народ позитиван- прихватамо, ако ли не буде ли не буде- не прихватамо, и то, уз додатан аргумент да нисмо хтели због пар хиљада нових потписа Народном Резолуцијом да деморалишемо и збуњујемо оне који би лично изашли на референдум и гласали против издаје Космета. У таквом ставу се види и да се не уздамо у дела наша и дела народа док се Богу не врати, даље, да је Народна Резолуција једно од дела које смо подржали- али које није дело бити или не бити, које би у случају неостваривања додатно деморалисало народ још једним великим неуспехом. Прво иду Вера, па дела покајања, па онда дела конкретне жртве за ближње. Мора се редом и без прескакања. Литије су ту да подсете на све на Истину и на непрестану наду на Господа који ће исправити и испунити сва неостварена дела наша, када се Њему повратимо и благодат заслужимо. А ако се народ у Господу пробуди- следе и заједничка дела. Сада је суштина у сећању на Господа и виђењу греха свога, а док Господа и грех свој којим смо сву ову окупацију заслужили не уочимо- неће бити ниједнога благословенога дела, докле се не уздамо више у Господа него у своје планове, докле не схватимо савршену немоћ своју, докле не схватимо да је народ издао Господа- Па како ће онда успешно бранити Отаџбину коју му је Господ дао… Е, сад, пошто Господа народ више очима покајаног срца не види, а пошто Господа не видећи и Благодат не осећајући и не уочава грех свој, а пошто је издаја Отаџбине видљива- може бити да ће испасти корисније овом народу прво конкретно да схвати да је сам издао Отаџбину својих Светих Предака на конкретном делима не брањења Отаџбине и ближњих. Стога ми га гурати у веће издаје нећемо, позивати неспремне на конкретна дела нећемо, нити му пажњу скретати са те основне буђеће и освешћујуће чињенице која га води од спознаје греха, немоћи да се сам избави из чељусти непријатеља и покајања које из тога свега происходи и води га ка чврстој вери у Бога на коју га на Литијама престати позивати нећемо…

Потом нам се на Литији обрати и страдални брат Иван Тркуља коме, уз његову супругу Наташу, отеше шестогодишњу ћеркицу Марију, дете које је ишло на секцију побољшања говора а кога је очигледно тада фокусирала једна страна организација која им је била у посети, дете које им је на силу одузето само на основу „анонимне пријаве“, дете које је ишло у Цркву и Причешћивало се са својим родитељима а које после 8. месеци социјалног ропства на ретко допуштеним посетама од родитеља изгледа изморено – панкерски ошишано, дете које плаче за родитељима и говори им „или ме водите одавде или останите са мном“, дете које је недавно, да би му се постепено изгубио траг, прво дато у хранитељску породицу некога ко на свом фејсбук профилу промовише настране педерастијске филмове, а сада се већ и не зна где је… Све је то само један случај од бројног социјалног киднаповања деце по Србији а које одрађују поједини службеници социјалних установа које су повезане са норвешком агенцијом за трговину децом „Барневерн“. И уместо да колонијалне институције јаве родитељима када им враћају безаконо отето дете, они их ових дана брутално хапсе, уз још десетак оптужених породица отете деце, под оптужбом да су на неком зиду написали графит „Смиља Игић тргује српском децом“… и њен број под којим се води као сарадник норвешког „Барневерна“… У то потресно сведочење се надовезао и храбри новинар Душко Велковски који је изнео прегршт података о белосветској трговини деце којој подлежу и колонијалне власти Србије, као и и конкретним претњама и страдању породице Тркуља којој је и сам сведок, где су им чак рекли у полицији да се не играју главом да негде нешто причају против некакве Смиље Игић која главна у социјалној установи београдске Звездаре јер „не знате ко из ње стоји“... Безаконим отимањем деце од сиромашних родитеља који немају паре за скупе адвокате, а потом и застрашивањем истих, не смемо ћутке да живимо у земљи у којој су власти признале да годишње имају обавезу стотину деце србске испоручити ЕУ… Ако на децу наших ближњих будемо гледали као на бројне вести о нелегалној трговини стварима, десиће се то сутра и лично нашој деци, па ћемо дубоким болом схватити да је брига за ближње брига и за нас саме, и супротно…

Испред лажљивог продводника антихришћанских медија Србије тзв. РТС-а, на коме су пре неки дан, како нам јавише, у вечерњем термину пуштали педерастијски филм у циљу разбијања православног националног бића нашег народа, погледасмо и нови Слободни Србски Дневник са темама наметаме из ЕУ промене Устава Србије у сфери правосуђа, непосећеног од народа „дана полиције“, укидањем србског држављанства и увођењем „држављанства Републике Србије“ какво ни у једној дрђави на свету не постоји, ни у једној колонији у свету непостоји негација државности аутохтоног државотворног народа…

На крају и ове Литије само Господу заблагодарисмо на свему…

Нажалост, десило се вечерас и оно што смо у пар наврата за свих ових седам година јавног супротстављања издаји и скрнављењима, оно непријатно нам а што чинимо у крајњој оскудици- Морадосмо се пожалити на тренутан недостатак средстава јер, дирати у новац који је скупљен за трудницу Александру- не пада нам напамет, а ми смо на Литијама (ту спада и брига о стражарима Грачаничким и стражарима београдским са којима све делимо) били у минусу 200 евра минусу, а треба ове недеље уплатити и још 200 евра за пријаву наредне четири Литије, а јављено нам са Грачаничке страже и о потреби 300. евра за неку инекцију против рака која је преписана једном повременом Грачаничком стражару- брату Божи. Благословом Богомајке на Литији овој сакуписмо таман довољно колико нам треба јер се испоставило да тих триста евра за вакцину социјално враћа после месец дана. Тако да никаква ургенција за каквим потребама нашим не постоји, те се враћамо на оно старо кад се ко по Богу сети он пошаље а ми поделимо како би ово Светим оцима послушно дело опстало као подсетник сигурног избављења у сваком тренутку из сваке невоље оних који се свецело Православно Богу обрате… Богу који брине о Литијама овим у свему и хвала на свему, а то је притом и тако танано брижљиво и неприметно да Удби никад неће бити јасно како све ово опстаје, и што се материјалног дела приче тиче а камо ли духовне Богом дане Вере и истрајности литијног народа…

Да Господ благослови и наредну редовну месечну Литију Ваљевом у уторак, 5. јуна 2018.г. на Тргу од 17. часова- верујемо и надамо се… У то име, Богом нам здрави душом и телом свагда били, Истини Његовој свим срцем служили и Вољу Његову да се сви у Истини Православља спасу творили. Амин, Боже дај, свима…

ИстиноЉубље свима Вама!

Вести са Православне страже: Петак, 1. 6. 2018. г…

НАЈАВА: Непрекидне београдске Литије за Православну слободу Србије

Нова 116. узастопна суботња Литија наша окупираним Београдом

Субота, 2. јун 2018. г. испред Владе РС у 15:30 часова

Траса Литије: Сутра у 15:30 ч. од Владе Србије полази 116. заредом суботња Православна Литија ка Патријаршији, Ненародној скупштини и лажљивом РТС-у

Устаљени програм свакосуботњих Литија: Окупљање 15:00 ч. испред назовивладе Србије, уводно обраћање 15:30, полазак Литије 15:45; обраћања – испред Патријаршије 16:45, испред НеНародне Скупштине око 17:50, испред лажљивог РТС-а око 18:10 уз емитовање новог Слободног Србског Дневника; и, потом, повратак на централно место непрестаних Православних протеста испред назовивладе Србије око 19:00 часова.

Богом нам добродошли док времена за сведочење Истине и наде за Васкрс Грачанице, а тиме и наде за слободу Православне Србије, јоште има!

   +++

Свакодневно се одржавају и целодневни непрестани Православни протести испред назовивладе Србије…

Свакога дана непрестано за Православну слободу Србије узастопно већ 809. дан по реду…И данас одстојасмо испред назовивладе Србије све очекујући нову Православно исповедну 116. по реду Литију Београдом, субота, 2. јуна 2018.г. у 15:30 испред зграде „Владе“ 

Свака исправна духовна борба има за темељ Истину, тј. Православље. Без Православља нам нема спасења, браћо Срби, а Православље је данас усред Србије, и то подло изнутра, са свих страна нападано и разарано… Зато, неће нас временске прилике ни било какви други изговори оправдати за срамно ћутање када нам непријатељи разарају и Цркву и државу, и свештенство и народ… Трудимо се за спас душе своје и ближњих својих да се не би остварило оно: „Ко не мисли о општем добру – ући ће му невоља у дневну собу“…

 Православни протести у, од лицемерних политичких „хришћана“, окупираној Србији испред зграде „Владе РС“ трају свакодневно још од 9. марта 2016. године (данас нам је двогодишњица), док, притом, сваке суботе од 15:оо часова крећу наше Православне Литије улицама центра Београда а у ову суботу ће нам бити, Богу хвала, и 810. дан по реду

Нове суботње Литије центром отуђеног од Православља престоног Београда:

Нема прече потребе данашњице – од одбране Православља и Грачанице !

   Јеванђеље почиње речима Христа Бога: „Покајте се јер се приближило Царство Божије.“ А покајање је искрено само код оних који Бога траже и Једино у Светом Православљу га налазе, Православље чувају у смиреном срцу, желе Га на добро вечно свима ближњима, али и бране Га пред онима који лажу о Њему а све ради вечнога спасења своје и душа својих ближњих, наравно, уз непрекидну тугу и рат против греха свога… 

БОГОМ ДОБРОДОШЛИ! ДОКЛЕ ЈОШ ВРЕМЕ ИСПОВЕДАЊА ПРАВОСЛАВЉА ТРАЈЕ, ДОКЛЕ НАС ЈОШ НЕВОЉЕ КОЈЕ НЕМИНОВНО СЛЕДЕ ЗА СВЕНАРОДНИМ НЕПОКАЈАНИМ ГРЕСИМА ПРОТИВ ЦРКВЕ И ОТАЏБИНЕ НИСУ ПРЕПЛАВИЛЕ!

+++

НОВО – Звучни (аудио) запис комплетних данашњих Житија

Светих:

Св. муч. Талалеј и они са њим, Св. муч. Аскалон, Св. Стефан Пиперски… (2.јун/20.мај)

ИстиноЉубље свима Вама!

+++

Побожна Читанка:

Сродна слика

АПРИЛ- Четиминеј

 

1. април

Слово о покајању грешних

Блажени Отац наш Павле Прости, ученик светог Оца Антонија, казивао је ствар ову: како је некада ишао у манастир ради посете братији; и они су улазили у цркву по обичају да саврше певање. А блажени Павле је видео свакога који улази у Цркву, каквом душом (улази), јер је имао ову благодат, дану њему од Бога. Јер сви су улазили светлим лицем и просвећеном душом, и Ангел Господњи са сваким је ишао радујући се. А једном, рече, видео сам брата како улази црн душом, и демони са обе стране њега иду, и машицом (мјалицеју) за нос њега ухватили и међу собом вучу; а свети Ангел издалека је за њим следио. И ово кад је видео, Павле је жалостан постао веома, и рукама је тукао у прса своја, и седео је ван плачући. И кад су отпевали у цркви, и сви излазили; и видео је Павле све, какви су ушли, и онда је хтео опет да позна, какви ће изаћи. И видео је оног брата да излази из цркве бео душом сав, и светао лицем, а демони издалека за њим следе; и свети Ангел близу њега иде, тих и весео, и радује се о њему веома. Тада је скочио Павле и благосиљао је Бога говорећи: о слава безмерном човекољубљу Твоме, и доброти Твојој неизреченој. И узишао је на високи степеник и великим гласом је вапијао: приђите и видите дела Божија, како су чудна, и свакога ужаса достојна.[1] Приђите и видите (Бога), Који хоће сваки човек да се спасе и у познање истине да дође. Приђите да се поклонимо и припаднемо Њему, и рецимо, како: Ти можеш једини да отпушташ грехе. И сви су притекли к њему, хотећи да чују шта он говори. И кад су се сабрали сви, казивао је Павле шта је јављено њему пре уласка у цркву; и молио је оног мужа да каже њему разлог, ради кога је дао њему Бог толику промену. И пошто је изобличен био тај човек од Павла пред свима, онда је без двоумљења о себи говорио: ја сам дакле грешан човек, и све године живота мога у блуду сам потрошио до сада, и ушао сам сада у цркву свету, и чуо сам да се чита велики пророк Исаија, а пре Бог у њему да говори: оперите се, и чисти будите; одузмите лукавство од душа ваших пред очима Мојим; научите се добро да чините; (и) ако буду греси ваши црни (оброшчени), као снег убелићу их; и ако послушате Мене, добра ћете земаљска јести. А ја грешни умилио сам се душом,[2] веома сам уздахнуо, и рекао сам Богу у помишљању мојем, како: Ти си једини Боже, Који си дошао на земљу грешнике да спасеш; јер као што си раније кроз Пророка говорио, ево сада кроз дело скончај на мени грешном и недостојном. Јер ево од сада дајем ти слово (реч), и обећавам устима, и срцем исповедам, да нећу више учинити то зло, него се одричем сваког безакоња, и поработићу ти са чистом савешћу. Данас дакле, Владико, прими мене, који се кајем, и обећавам да се уклањам од сваког зла (отгребајушчасја). И са овим, рече, мислима изашао сам из цркве, пошто сам осудио душу моју потом да не учини греха пред очима Божијим. А ово кад су чули, сви су једно-гласно завапили: како се узвеличаше дела Твоја, Господе, све си премудрошћу сатворио. Па ово кад знамо, браћо, од светих књига Божијег откривења, колику има Бог доброту према грешницима, који прибегавају к Њему свом мишљу са покајањем, и који (хоће да) очисте грехе своје, и (њима) оддаје обећана блага, не испитујући о првим гресима; тога ради да не очајавамо за своје спасење. Јер кроз Исаију пророка обећао је људима, који су се оцрнили гресима, да се оперу покајањем, и да ће добра Јерусалимска јести. И опет кроз Језекиља са заклетвом говори: живим Ја, како нећу смрти грешнику, него обраћења (к) животу.

Слово Јована Златоуста о људима, који творе многа зла, а не примају овде беде…

Прочитај више…

Вести са Православне страже: Четвртак, 31.5.2018.г…

Свакодневно се одржавају и целодневни непрестани Православни протести испред назовивладе

Свакога дана непрестано за Православну слободу Србије узастопно беше то данас већ 808. дан по реду… И данас одстојасмо испред назовивладе Србије све очекујући улазак у другу стотину, тј. Православно исповедну 116. по реду Литију Београдом, субота, 2. јуна 2018.г. у 15:30 испред зграде„Владе“ 

Кад у овоземним правилима важи изрека „ко чека тај дочека“ колико је то остварљивије за оне који чекају са Православном вером помоћ од Бога Живога и Свемоћнога…

+++

Комплетна сутрашња Житија Светих (звучни запис):

Св. муч. Патрикије Бруски и са њим свештеници Акакије, Менандар и Полиен… (1.јун/19.мај)

+++

+++

Побожна Читанка:

Резултат слика за Благовести

МАРТ – Четиминеј

            1. Март

            Слово о Јовану епископу јерусалимском, како је  

            Епифаније лукавством узео од њега сребро, и раздао

            сиромасима и убогима као милостињу

Дошао је некада од Јерусалима неки ђакон и казао светом Епифанију о Јовану епископу Јерусалимском, како је среброљубац, и имање закључава, а људима којима треба не даје. А тај Јован је обитавао у манастиру Великог Илариона. И Епифаније је преноћио ту, и написао је њему посланицу о милостињи сиромасима. А Јован никако посланицу није испунио. После пак много година рече Епифаније ученику своме: хајде чедо да путујемо у Јерусалим, па да се вратимо. И тако изашли смо из Кипра и отпловили у Јерусалим, и поклонили смо се и вратили се, и у молитви смо узишли у епископију. Тада је видео Епифаније Јована, и рекао: дај ми, Оче, да боравим овде. И дао нам је најбољи дом, и по све дане је позивао Јован Епифанија; док су убоги роптали на њега. И рече Епифаније: Оче Јоване, дај ми сребро на послугу, јер имам да храним мужеве ове, да се јавим њима твојим сребром у најбољем твојем дому. Дај твоме рабу, Оче, на твоју славу, и хвалићу се о твојим делима; неће се мени јединоме примити то што се даје, него после ћеш вратити Богу како достоји. Јован је онда донео сребро много пред лице Епифанијево. И рече Епифаније: има ли још сребра, Оче? Рече Јован Епифанију: довољно ти је и ово на твоју послугу. Рече Епифаније Јовану: дај ми отроке[1] твоје на послугу. Јован рече: све красне отроке моје узми, и послужи најбоље. И узео је Епифаније сребра пет стотина литри, и отишао у дом, који му је дао Јован за боравак. А био је неки сребро-продавац, по имену Астерије, који је био дошао од Рима у Јерусалим, ради неких ствари; њега је позвао Епифаније и показао му сребро. И кад је узео Епифаније сребро, ноћ и дан је давао људима којима треба. А кад су прошли дани, рече Јован Епифанију: дај ми сребро, које сам ти дао на послугу. И рече Епифаније Јовану: почекај ме, Оче, и све ћу ти вратити, пошто још ваља да храним (људе). И опет кад је много дана прошло, рече Јован Епифанију, док смо ми стајали у цркви, где спаситељно Дрво лежи, (рече): рекох ти: дај ми сребро, које сам ти дао на послугу. А Епифаније тихо рече Јовану: рекох ти, оче, вратићу ти све. А Јован се многе јарости испунио, и ухватио је за ризу Епифанија и стегнуо је, и говорио је њему: нећеш изаћи, нити починути, нити сести, док ми не вратиш сребро моје; о зли човече, лукави, дај ми сребро, које си узео од мене, и врати црквено Цркви. У свему томе није се смутио Епифаније, него је било исто уређење у њему.[2] А Јован је пребивао два часа у смутњи, и досађивао Епифанију. И сви ту присутни пали су у униније од слушања,[3] слушајући жестоке речи Јованове, и побојали су се. А Епифаније се није смутио никако, него је дунуо на лице Јованово, и одмах је ослепео (Јован). И страх је спопао све присутне. А Јован је пао на лице пред ногама његовим, и молио га, да прогледа, и да се помоли за њега Богу. А кад је овај говорио, Епифаније рече: иди к честном Крсту и поклони се, и даће ти вид. А он је пребивао молећи се Епифанију. Епифаније је онда њега научио и положио на њега руке, и отворило се њему десно око. Јован је онда молио њега и за лево. И рече тада Епифаније Јовану: није моје дело, чедо, него Божије. Јер Бог је затворио њега, Бог ће и отворити; Господ је хтео и учинио, да би се (ти) оцеломудрио. И Јован тако васпитан, и изобличен од праведнога, постао је преподобан, и милостив према сиромасима.

Слово о томе: како приличи бити учитељу

О великом Златоусту говори писац: како је слободна уста према људима, које је сретао, безмерно имао. И кад год је учио, многима је био на корист. У беседама величав, и прозорљив је сматран био од људи, који га нису знали, и прочувен како слова и образе мења. Не дакле, ако неко буде ласкавац и добар, тога смиреномудрим да не зовемо; него (онога), који у потребном реду, слободно подобним разумом себе чува. Јер великодушан ваља да буде а не горд; мужаствен а не свиреп; кротак а не као раб да се улагује; смиреномудар а не да се претвара у смиреномудрију; слободан а не порабоћен, као што и сам Златоусти говори. Тога ради различит ваља да буде учитељ и пастир. А различит говорим: не ласкавац и вређач, него многе слободе (од) ласкања и обзирања на лица да је испуњен, да зна да снисходи потребно, кад узрок стварима захтева ово, и благ да буде, скупа и љут. Јер не треба на један начин да чини свима поданицима.[4] Јер ни лекарски отроци не уче један само лек свима болеснима да приносе. Нити крманош да зна један пут, како се борити с ветровима. Тако учитељ ваља стран да буде и туђ празној слави: далеко од гордости, и да не прима ласкања. Да не буде даром ослепљен, стомаком побеђен, гњевом држан; него дуготрпељив да буде, кротак свом силом, смиреномудар, разборит и милостив, дарежљив, и душељубив, и честан, и учитељан; не узносљив, и приступачан, и владатељан, и друштвен; не маздопримац,[5] и угодан, и смирен; и не порабоћен, и светао и тих, тако да ова лако побеђује. Зато ваља (тај) врлинасти и смислени да избегава, да не ласка нити да му ласкају; да не буде ругач[6] нити ласкавац, но од обе ове зле безмерности да прође, и слободан да буде; нити у свирепост да се уздиже, нити у улагивање да низпада. Него према благима, дакле, смирен ваља да буде, а према свирепима висок. Пошто ови врлину рачунају да је кротост, а ови мужанство да је свирепост. Онима онда смиреномудрије треба приносити, а овима мужанство. Јер угасиће се онима од свирепости слава, тако да они имају користи, а овима смириће мудровање. Тако дакле, Велики Василије јавља, како премудри Соломон рече: има време свакој ствари. Знати ваља, да и смирењу, и власти, и изобличењу, и утешењу, и штеђењу, и дерзновењу, и благости, и наглости, и једном просто, свакој ствари има своје време. Тако, некад дакле смирење показивати, и помињати у смирењу децу, по Господњем гласу (како је Господ казао). А некад се власти прихватати, коју је дао Господ на сазидање а не на рушење, кад захтева неопходна потреба. И у време онда утешења благост показивати; а у време нужде ревност јављати, о свакоме од других. Тако исто и слободно и праведно мишљење изрицати, јер су мишљења праведних судбе. И богоносни Исидор, ученик блаженог Златоуста, некад је говорио: начелник ваља да је добар и страшан; и онда људи који добро творе да дерзају,[7] а људи који греше да се не лење. Јер једно без другога више је без-началство него ли началство. Јер ако би сви били благо-покорни и врлинасти, једино благост би била потребна; ако ли грехољубиви, (онда) страх. А пошто је нужда началствовати и над добрима и лукавима, (онда) обоје проходити ваља начелнику и настојатељу; тако да доброта онда утврђује добре и целомудрене, а страх поражава сагрешења злих. То дакле, као што се мисли, не разумевајући, и томе слично, и не знајући добро да разсуде и саберу, непријатељи блаженог Јована, безсловесно и неразумно су ненавидели њега, и оговарали и клеветали (га) као напрасног и гњевљивог (човека). Јер ако неко епископство хоће, добро дело жели. Али ваља њему такав и овакав бити, да учитељство безпрекорно буде, али нарочито и похвално од светих отаца, по реченоме од Господа: човек, који изводи честно од недостојнога, он је као уста Моја. И опет према великом Апостолу Петру: ако љубиш Мене, рече, паси овце Моје. А човек, који прими учитељски дар од Бога, и остале врлине, како је лепо да проходи, прекорно и опасно је, као што говоре Оци, да се покреће од празне славе, и презирања,[8] и осталих страстних видова. Људи, који ово чине, никакву врлину не показују, него се према људима обраћају страстно, и (према) свачијој вољи низпадају, и они од људи славу траже, а не Божију. И почињу да се равнају са (Светима), који су од Бога примили дар, а то је беда не мала. И знају сви, који свештена писанија читају, како су пострадали они, који су Мојсеја онога великога опколили, и говорили: еда тебе само има Бог, него и нас? Тако и на посебне од мужева оне древне Макавеје, синове Мататијеве, како су устали на њих неки тако исто, и колику су примили беду.

2 март

Слово о престављењу светог Оца нашега Агатона…

Прочитај више…

Older Posts »

Категорије