Вести са Православне страже: Субота, 12. 8. 2017. г…
Литија по кишици – Православље Србијици
Православно сведочила и 74. узастопна Литија окупираним Београдом
Народ Православни, који већ годину и по дана молитвено проходи улицама „престонице“ окупиране Србије, је и у ову суботу – плашећи се притиска сопствене савести да не сме ћутати када нам разарају и србску Цркву и државу, и занемаривши најаве „великог невремена у поподневним сатима“ – изашао у миру Божијем и на нову, 74. узастопну суботњу исповедну Литију Београдом…
Опет чусмо да су неки духовници негде јавно говорили свом народу да се нема благослов ићи на ове Литије… Међутим, ми овде више слушамо Свете оце који су рекли да у последња времена неће више бити Светих отаца, па самим тим и стараца-духовника, већ напротив, да ће људи себи бирати духовнике да их „чешкају по ушима“. Стога смо и на почетку ове Литије поновили да у ствари такви, војно-командно задојени, „духовници“ сами немају благослов да спречавају народ Православни да исповеда своју Веру у Господа по својим моћима а да су они ту да их у томе ободре ради приближавања Господу, а не да њима нападно руководе, собом им заклањајући и замагљујући спасоносни пут Господњи… Ово је само знак да многим духовницима није свеједно, јер негде у себи схватају да су и они дужни изаћи из својих заклона и јавно, на извориштима лажи, исповедити Свето Православље Божије пред лицем саблазнитеља – а пред очима васцелог поробљеног и завођеног народа…
Није ово време када имамо Православне владаре и Свете духовнике па да сложно устану да се боре против вековних нам непријатеља; није ово време да уопште и распознајемо ко су нам непријатељи и у чему су њихове преваре; није ово време, нажалост, кад већина србскога народа схвата смисао овога живота… Време је ово када многи ништа не схватају јер су занети својим саможивим маштаријама и плановима; када један део и схвата да смо у небивалом ропству, али не схвата одакле потиче узрок томе ропству и зашто је оно допуштено… Већина, дакле, не схвата да је једина вечно важна борба у овоме животном испитном року борба за душу, а ако то нећемо да схватимо нити тај труд прихватимо, онда се допуштају времена ропства и окупације, допушта се робовање тела и свег народа…
Једна глобалистичко-масонска секта је овлада свим земљама света, а камоли да неће маленом а многогрешном Србијом. То је једна антиљудска, антиживотна секта којој је циљ да смањи људску популацију па, потом, да је доведе у апсолутну послушност, да је некако завеже за стомак, за потребе биолошког опстанка, и да онда влада свим народима. Ми данас у Србији имамо, као и свих последњих деценија, најпослушније продане душе тим белосветским окултистичким моћницима…
Одвојили су нас од села, од заната, да би једним прекидачем могли да контролишу цео народ. Ево дешавају нам се невероватне жеге: овде је преко 38 степени бивало у један или ниједан дан у години, а сада имамо осам таквих дана заредом. Банда ових проданих душа, наравно, није улагала новац за наводњавање да би србски сељак могао да преживи и народ буде независан од несташица хране, али су зато хитро распродали сву србску имовину глобалистичким корпорацијама којима још и богато плаћају да нас запосле као јефтину радну снагу што неће имати времена ни да мисли ни да дише… Говорили су нам да су избеглице само у транзиту, а сада говоре да њих седам хиљада трајно остају овде, при чему им децу уписују у школе и насељавају их по целој Србији… Велики је ово пројекат издаје који се деценијама системски врши над србским а и над многим другим народима.
Време је борбе за душу, за живот по поукама Православних Светитеља, за јавну свенародну одбрану Православне побожности како би се поново могли домоћи Православне државности. Чувајући Веру, Истину Православну, познаје се смисао живота, и ако овај народ има смисао лако ће да претрпи сваки логор и свако ропство. Да је овде бројнијих Православних протеста, да се народ пробуди и чистотом вере и живљења повеже са Светом Небеском Србијом Христовом, ови би се тресли од страха и сами себе би победили. Ако се народ пробуди у вери, онда је време и за Православно ослобођење. А сада је време телесног ропства, и то је Господ допустио, и то нам је корисно, али јесте и време многоликих лажи и заблуда где ми Православни не смемо себи да дозволимо да им се, мирујући, свецело јавно не противимо и да их не разобличавамо…
Речено нам је кроз речи светог старца Гаврила да својим силама ништа нећемо постићи на ослобођењу Отаџбине, да ће владати све већи од већег издајника, да ће нас, кад се покајемо и у Вери устанемо, спасити будућа, од масона ослобођена, Царска Русија. Молити се тајно и исповедати Веру Православну јавно пред лажним учитељима и владарима – тако ћемо ускорити помоћ Господњу, тада ће нам слобода бити од користи… Не требају нам ни патриотски певци који неће да живе побожно а хтели би да дигну устанак за слободу, а нити умишљени духовници који су одговорни за духовно здравље свег народа а не само својих духовних чада са којима се чешкају по ушима у својим мирним домовима и заклонима. Можда неки знају нешто боље, а до тада, док се такви Православци не појаве, с Божијом помоћи, ми ћемо наставити да Православно проходимо улицама Београда док не попадају зидови лажи и превара који трују ближње наше…
Испред Патријаршије, док је патријарх био на устоличењу епископа нишког, опоменусмо се недавног саблазног устоличења епископа милешевског при чему су не само иноверни цивили, већ представници незнабожачких муслимана у њиховим одорама присуствовали Светој Литургији, што је противно чак и просечном Православном разуму, а камоли Канонима Светих отаца. Зато је сада време да се житељи београдске патријаршије запитају шта би било да се Србија ослободи и да дође Православна власт, да дође сада Цар Лазар. Та запитајте се шта би вам рекао, да ли би вас похвалио или кудио, да ли би сви остали у свештеним чиновима, и уопште, и на слободи. А Страшни суд Христов је много строжи неголи Православна власт која ће скоро доћи ако се покајемо…
Нека свештенство да народу пример Православне вере и покајања на делу: да се не тражи послушност од народа због чина, као код паписта, већ због врлина чланова свештенства верног Христу Спасу… Да би народ видео не власт вашу, већ спознао где је Христос и шта је Христос – то је неопходно, а не бити у већини и миру са свима… Јер онај ко је у миру са свима – издајник је Истине Божије и Добра Божијега, јер је речено: „Мрзећи на зло држите се добра“ (Рим. 12, 9)… а зло је лаж, а јерес је лаж, а незнабоштво је лаж… А Ви се управо с њима дружите Ваша Светости… Знамо да имате много противкандидата међу епископима који би Вас сменили и који би били много гори од Вас, али то Вас ништа не оправдава… Него, ево, овде чекамо Православни пример из Православне патријаршије, и док то не дочекамо нећемо се тако лако одавде уклонити… А док то не дочекамо, са Вама или са неким другима… нека је Бог у помоћи свима Православнима, смиренима, покајанима. Амин.
Потом нас у Кнез Михаиловој сустиже најављивано „велико невреме“, а у ствари кишица која нас је осећајно умивала и хладила од прекомерне жеге акумулиране протеклих дана… Ромињала је повремено до краја Литије, али се није могло потпуно покиснути… Напоменућемо и да је ово била највећа киша на Литији за протекле 74 Литије, јер је пре ове још само на једној-две Литије по која кап пробила кроз облаке…
Испред Ненародне скупштине се опоменусмо и опште домаће издаје, али и светских глобалних ратних планова планираних за уништење већине рода људског… закувавања око Сирије, Северне Кореје, између Турске и арапских земаља око воде, на Балкану наводно око препуцавања Русије и НАТО-а… Али се Православни никад ничега не плаше, сем да не наруше однос љубави и побожности са Богом својим… Вечна смо бића а чак ни на телу у овом привременом испитном животу нам длака са главе не може отпасти без Воље Оца нашег Небескога. Не треба се бринути, не могу нам ништа док је Православна Истина и смирење са нама. Док траје овај живот траје и време да се покаже који су Христови, а који су Антихристови… Србија је окупирана од ових других, али се ми са њима у духу никад нећемо сложити… Данас је дан и када су деца у Гораждевцу побијена на реци на купању… Па можемо ваљда и ми мало претрпети ово лоше време кад су многи пре нас за Цркву нашу и земљу ову дали и зној, и крв, и живот овај… Нисмо ми ништа бољи од оних Православних који учмало седе код куће, а имају могућности да дођу; али имамо велику олакшицу што не одговарамо са њима за највећи грех ћутања док се издаје и растура србска Црква и држава…
Испред лажљивог РТС-а погледасмо и приказасмо им нови Слободни Србски Дневник са темом страдања србског сељака због последица ове очигледно глобалистима контролисане суше, и наравно, са темом предстојећег Богородичиног поста који почиње од понедељка, а који је после Васкршњег најстрожи пост у току године…
На крају Литије кишица се краткотрајно мало појачала, а што нам је послужило свима да се саосећајно присетимо ове пожртвоване Православне браће и сестара који годину и по дана овде свакодневно неуморно стоје по свим временским условима са сликама безбожницима потопљене Грачанице и порукама о окупацији целе Србије. Дивно је ово видети после годину и по дана, ову непоколебиву Веру и наду вашу на Господа, а ко хоће да види и чује – нека види; а ко неће, с тугом констатујемо, има на то право… Ово је много лепша слика поруке Литије него кад је време лепо…да не кажу да нам се свиђа овде шетати и причати… Да Бог да – до Православне победе – да се виђамо и сваке наредне суботе (следећа је већ на Преображење), па макар и секире падале с неба – јер смо сви и секире заслужили… Али, промашиће нас, даће Бог, јер све ово и чинимо с вером и надом само на помоћ Божију да у Истини Његовој смирено опстанемо до кРаја и избегнемо оне вечне секире и муке које следе душама лажљивим, гордим и самољубивим…
На самом крају су браћа и сестре по обичају углас отпевали химну Светом Сави…
Богом срећан одлазак на починак и прикупљање молитвене снаге за идуће Православне суботње Литије улицама окупационог центра поробљене Србије…
ИстиноЉубље свима Вама!
