Вести са Православне страже: Уторак, 15. 8. 2017. г…

НОВО – Звучни (аудио) запис комплетних сутрашњих Житија Светих:

Св. Исакије, Далмат и Фавст, Св. Козма шкопац отшелник, Св. Антоније Римљанин… (16/3. авг.)

+++

Свакодневна Православна окупљања испред окупационе „Владе Србије“, узастопни 522. дан по реду…  

Непрестана Православна сведочења – до Србије Светосавске ослобођења, данашњи детаљи…

ИстиноЉубље свима Вама!

+++

Преподобни Јефрем Сирин:

Резултат слика за Преподобни Јефрем Сирин:

П О К А Ј А Њ Е

    Покај се пре но што смрт затвори врата твога живота и отвори врата Суда. Покај се пре смрти, а пошто не знаш час смрти, то покај се данас и сад, и престани понављати грех свој. Овако се моли Богу св. Јефрем Сирин:

    Пре неголи се точак времена заустави у моме животу, – помилуј ме. 
    Пре неголи дуне ветар смрти, и на телу моме појаве се болести, весници смрти, – помилуј ме. 
    Пре неголи величанствено сунце на висини помркне за мене, – помилуј ме; и нека сијне за мене светлост Твоја свише и растера страшну таму ума мојега. 
    Пре него се земља врати у земљу и постане трулеж, и пре пропасти свих црта красоте њене, – помилуј. 
    Пре неголи греси моји предваре ме на Суду и посраме пред Судијом, – помилуј, Господе , испуњени благошћу. 
    Пре него воинства изађу, предходећи Сину Цареву, да саберу бедни род наш пред престо Судије, – помилуј. 
    Пре неголи зазвучи глас трубе пред пришествијем Твојим, поштеди слуге Твоје и помилуј, Господе наш Исусе. 
    Пре неголи заклучаш двер Твоју преда мном, Сине Божји, и пре него ја постанем храном неугасивог огња геенског, – помилуј ме.

     „Нема покоја на земљи онима који желе спасење“, борба је непрестана,… А кад дође спасење дође и покој“

     У једној својој молитви обраћа се свети Јефрем Сирин Богу с овим речима: „У онај страшни и ужасни дан рећи ћеш ти нама грешнима, Господе ви људи добро знате шта сам ја претрпео за вас… Шта сте ви претрпели за мене? – Шта ћу на ово речи ја неокајани, лукави, грешни, скверни? Мученици ће тада указати на ране своје, на мучења, на одсечене делове тела свога, и на трпљење своје до краја. Подвижници ће указати на своје подвижништво, на дуги пост, на бдења, на несреброљубље, на сузе и на трпљење своје до краја. А ја, лењиви грешни, безакони, на што ћу ја указати?… Поштеди Господе! Поштеди, Милостиви! Поштеди Човекољубче!

 

Вести са Православне страже: Понедељак, 14. 8. 2017. г…

НОВО – Комплетна сутрашња Житија Светих (аудио):

Обретење и Пренос чесних моштију Св. Првомученика и архиђакона Стефана… (15/2. авг.)

+++

Свакодневна Православна окупљања испред окупационе „Владе Србије“, узастопни 521. дан по реду…  

Непрестана Православна сведочења – до Србије Светосавске ослобођења, данашњи детаљи…

ИстиноЉубље свима Вама!

+++

Старац Данило Данилејски:

Резултат слика за Света гора

Поука

    Онај ко жели да живи барем мало близу Бога треба да има мир. Говоримо сада о породици. Ако се унутар породице не одржава љубав, нарoчито према деци од стране родитеља, али и међу родитељима, ништа се не може учинити. Треба да се покаже деци да не треба да се свађају и слично. Деци је потребан пример и брига. Јер, нпр. одлази мати, питају се где је, одлази отац, онда одлазе и деца… И будући да деца природно нагињу према лукавом, како онда обуздати ту дечицу? Нарoчито у данашње време када је проблем етике изражен и ту је најлакше да деца падну. Дакле, како задржати ту дечицу, како? Јер, са оном навиком (да је не именујемо овде) коју је окусило дете током пубертета, као што каже старац Јефрем, са њом ће умрети. Та навика не престаје. Видиш, и свети Никодим који говори о пет чула, казује нам како се догађа један грех. Дакле, почиње од једне помисли. Затим долази жеља. Онда кажемо, е ајде да пробам само једном – то је дело. Онда постаје навика, и на послетку зависност. Затим постаје друга природа и готово. То свети Никодим назива меримиголеон (мраво-лав) зато што је помисао као мравић али када се претвори у другу природу онда она постаје лав. Малог мрава лако убијеш, али како можеш прићи лаву? Назива га, дакле, мраво–лав. Видиш, дакле, како почиње једна страст. Због тога треба од почетка бринути – како се каже и у псалтиру „ујутро избивах све грешнике земље“ (Псалам 100). Шта то значи? Када човек од почетка убија своју страст, онда ће бити добро. Ниси је убио, онда ћеш је вући са собом као што сам рекао, до последњег даха. 
    Дакле, ако је страст ушла у пубертету, нарочито ако је ушла она коју не именујемо, дете је изгубљено. Било да се ради о девојчици или дечаку, то дете се не враћа лако. То говори свети Никодим. Ако је то окусило, завршено је. Због тога „од самог јутра“, из почетка, треба да убијамо наше грешне помисли пре него што уђу унутра навике. И онда ћемо унутра (у срцу) имати мир. Свака мајка нас чује, сваки отац нас чује. Ако се не буду бринули о деци током пубертета, изгубили су их. Нису пазили на децу – изгубили су их. Пошто су их изгубили, она  се муче. Током читавог живота ова деца ће да се муче. 
Али, због чега да паднемо у то? Добро, људи смо, пали смо. Колико год пута пао, устани и Света благодат ће доћи. Бог нас прихвата. Али зашто да дајемо повода како бисмо затим бивали мучени током читавог живота? Знаш, упознао сам људе који су цијелог живота мучени том страшћу. Муче се изнова и изнова. Зато што нису имали пажњу при првим корацима. 
Дакле, шта да радимо да се спаси једна душа, једна бесмртна душа за коју свет не плаћа цену? Видиш, наша Црква, шта год да појемо, на крају сваког тропара говори „спаси душе наше“. Крај сваке молитве о томе говори. „Спаси душе наше“, „спаси нас јер си васкрсао из мртвих“. Дакле, основа сваког човека је душа. Душа, дете моје. Како можемо да имамо контролу над својојм душом. Ајде, од сада па на даље, устајте! А наше недостатке, покрива Света благодат. Све је могуће са благодаћу Божијом. Ако ли се будемо надали у наше снаге, ништа се не може. Немогуће је тако било шта исправити. И као што смо претходно рекли „колико год пута да си  пао, устани“. На пример кажемо, данас смо пали, добро, људи смо. Онда кажемо, отићи ћу мом духовнику. Ма прекјуче сам био – исто сам учинио, јавља се помисао. Онда говориш у себи, ма где друго да одем, другог пута немам. Ма идем. Други пут не постоји. 
    Негдје је записано, каже, „колико времена је потребно да се покаје један човек? Да ли је довољно десет година?“
    – „Много је!“
    – „Да ли је довољно пет?“
    – „Много је“
    – „Да ли је довољно пет дана?“
    – „Опет је много“
    – „А један дан?“
    –  „И то је много да се покајеш“
    – „ Да ли је довољан један сат?“
    – „Много је! Са једним „Сагреших, опрости!“ разапетог разбојника, се показује  покајање!“
    Дакле, човек помислима пада али стално и устаје. Видиш, са једном помишљу падаш а са другом устајеш. Али, како ће се десити то? Како? Па покајањем. Покајање (схватање сагрешења) је та помисао. Али, помаже Бог,  на послетку, видиш шта се догодило са одузетим. 
    –  „Желиш ли да будеш здрав?“ (питао га је Исус)
    –  „Другог човека (осим Тебе) немам“ одговара одузети. И тада се догодило чудо.
    Дакле, Бог нам каже „Желиш ли да будеш здрав?“ – Ходи овамо, таквог какав јеси, Ја те хоћу, па и грешног.

Вести са Православне страже: Недеља, 13. 8. 2017. г…

НОВО – Комплетна сутрашња Житија Светих (аудио):

Св. старозаветни Мученици Седморо браће Макавеја и матера им Соломонија… (14/1. авг.)

+++

Свакодневна Православна окупљања испред окупационе „Владе Србије“, узастопни 520. дан по реду…  

Непрестана Православна сведочења – до Србије Светосавске ослобођења, данашњи детаљи…

ИстиноЉубље свима Вама!

Вести са Православне страже: Субота, 12. 8. 2017. г…

Литија по кишици – Православље Србијици

Православно сведочила и 74. узастопна Литија окупираним Београдом

    Народ Православни, који већ годину и по дана молитвено проходи улицама „престонице“ окупиране Србије, је и у ову суботу – плашећи се притиска сопствене савести да не сме ћутати када нам разарају и србску Цркву и државу, и занемаривши најаве „великог невремена у поподневним сатима“ – изашао у миру Божијем и на нову, 74. узастопну суботњу исповедну Литију Београдом… 

    Опет чусмо да су неки духовници негде јавно говорили свом народу да се нема благослов ићи на ове Литије… Међутим, ми овде више слушамо Свете оце који су рекли да у последња времена неће више бити Светих отаца, па самим тим и стараца-духовника, већ напротив, да ће људи себи бирати духовнике да их „чешкају по ушима“. Стога смо и на почетку ове Литије поновили да у ствари такви, војно-командно задојени, „духовници“ сами немају благослов да спречавају народ Православни да исповеда своју Веру у Господа по својим моћима а да су они ту да их у томе ободре ради приближавања Господу, а не да њима нападно руководе, собом им заклањајући и замагљујући спасоносни пут Господњи… Ово је само знак да многим духовницима није свеједно, јер негде у себи схватају да су и они дужни изаћи из својих заклона и јавно, на извориштима лажи, исповедити Свето Православље Божије пред лицем саблазнитеља – а пред очима васцелог поробљеног и завођеног народа…

    Није ово време када имамо Православне владаре и Свете духовнике па да сложно устану да се боре против вековних нам непријатеља; није ово време да уопште и распознајемо ко су нам непријатељи и у чему су њихове преваре; није ово време, нажалост, кад већина србскога народа схвата смисао овога живота… Време је ово када многи ништа не схватају јер су занети својим саможивим маштаријама и плановима; када један део и схвата да смо у небивалом ропству, али не схвата одакле потиче узрок томе ропству и зашто је оно допуштено… Већина, дакле, не схвата да је једина вечно важна борба у овоме животном испитном року борба за душу, а ако то нећемо да схватимо нити тај труд прихватимо, онда се допуштају времена ропства и окупације, допушта се робовање тела и свег народа…

    Једна глобалистичко-масонска секта је овлада свим земљама света, а камоли да неће маленом а многогрешном Србијом. То је једна антиљудска, антиживотна секта којој је циљ да смањи људску популацију па, потом, да је доведе у апсолутну послушност, да је некако завеже за стомак, за потребе биолошког опстанка, и да онда влада свим народима. Ми данас у Србији имамо, као и свих последњих деценија, најпослушније продане душе тим белосветским окултистичким моћницима…

    Одвојили су нас од села, од заната, да би једним прекидачем могли да контролишу цео народ. Ево дешавају нам се невероватне жеге: овде  је преко 38 степени бивало у један или ниједан дан у години, а сада имамо осам таквих дана заредом. Банда ових проданих душа, наравно, није улагала новац за наводњавање да би србски сељак могао да преживи и народ буде независан од несташица хране, али су зато хитро распродали сву србску имовину глобалистичким корпорацијама којима још и богато плаћају да нас запосле као јефтину радну снагу што неће имати времена ни да мисли ни да дише… Говорили су нам да су избеглице само у транзиту, а сада говоре да њих седам хиљада трајно остају овде, при чему им децу уписују у школе и насељавају их по целој Србији… Велики је ово пројекат издаје који се деценијама системски врши над србским а и над многим другим народима.

    Време је борбе за душу, за живот по поукама Православних Светитеља, за јавну свенародну одбрану Православне побожности како би се поново могли домоћи Православне државности. Чувајући Веру, Истину Православну, познаје се смисао живота, и ако овај народ има смисао лако ће да претрпи сваки логор и свако ропство. Да је овде бројнијих Православних протеста, да се народ пробуди и чистотом вере и живљења повеже са Светом Небеском Србијом Христовом, ови би се тресли од страха и сами себе би победили. Ако се народ пробуди у вери, онда је време и за Православно ослобођење. А сада је време телесног ропства, и то је Господ допустио, и то нам је корисно, али јесте и време многоликих лажи и заблуда где ми Православни не смемо себи да дозволимо да им се, мирујући, свецело јавно не противимо и да их не разобличавамо…

   Речено нам је кроз речи светог старца Гаврила да својим силама ништа нећемо постићи на ослобођењу Отаџбине, да ће владати све већи од већег издајника, да ће нас, кад се покајемо и у Вери устанемо, спасити будућа, од масона ослобођена, Царска Русија. Молити се тајно и исповедати Веру Православну јавно пред лажним учитељима и владарима – тако ћемо ускорити помоћ Господњу, тада ће нам слобода бити од користи… Не требају нам ни патриотски певци који неће да живе побожно а хтели би да дигну устанак за слободу, а нити умишљени духовници који су одговорни за духовно здравље свег народа а не само својих духовних чада са којима се чешкају по ушима у својим мирним домовима и заклонима. Можда неки знају нешто боље, а до тада, док се такви Православци не појаве, с Божијом помоћи, ми ћемо наставити да Православно проходимо улицама Београда док не попадају зидови лажи и превара који трују ближње наше…

    Испред Патријаршије, док је патријарх био на устоличењу епископа нишког, опоменусмо се недавног саблазног устоличења епископа милешевског при чему су не само иноверни цивили, већ представници незнабожачких муслимана у њиховим одорама присуствовали Светој Литургији, што је противно чак и просечном Православном разуму, а камоли Канонима Светих отаца. Зато је сада време да се житељи београдске патријаршије запитају шта би било да се Србија ослободи и да дође Православна власт, да дође сада Цар Лазар. Та запитајте се шта би вам рекао, да ли би вас похвалио или кудио, да ли би сви остали у свештеним чиновима, и уопште, и на слободи. А Страшни суд Христов је много строжи неголи Православна власт која ће скоро доћи ако се покајемо…

    Нека свештенство да народу пример Православне вере и покајања на делу: да се не тражи послушност од народа због чина, као код паписта, већ због врлина чланова свештенства верног Христу Спасу… Да би народ видео не власт вашу, већ спознао где је Христос и шта је Христос – то је неопходно, а не бити у већини и миру са свима… Јер онај ко је у миру са свима – издајник је Истине Божије и Добра Божијега, јер је речено: „Мрзећи на зло држите се добра“ (Рим. 12, 9)… а зло је лаж, а јерес је лаж, а незнабоштво је лаж… А Ви се управо с њима дружите Ваша Светости… Знамо да имате много противкандидата међу епископима који би Вас сменили и који би били много гори од Вас, али то Вас ништа не оправдава… Него, ево, овде чекамо Православни пример из Православне патријаршије, и док то не дочекамо нећемо се тако лако одавде уклонити… А док то не дочекамо, са Вама или са неким другима… нека је Бог у помоћи свима Православнима, смиренима, покајанима. Амин.

    Потом нас у Кнез Михаиловој сустиже најављивано „велико невреме“, а у ствари кишица која нас је осећајно умивала и хладила од прекомерне жеге акумулиране протеклих дана… Ромињала је повремено до краја Литије, али се није могло потпуно покиснути… Напоменућемо и да је ово била највећа киша на Литији за протекле 74 Литије, јер је пре ове још само на једној-две Литије по која кап пробила кроз облаке…

    Испред Ненародне скупштине се опоменусмо и опште домаће издаје, али и светских глобалних ратних планова планираних за уништење већине рода људског… закувавања око Сирије, Северне Кореје, између Турске и арапских земаља око воде, на Балкану наводно око препуцавања Русије и НАТО-а… Али се Православни никад ничега не плаше, сем да не наруше однос љубави и побожности са Богом својим… Вечна смо бића а чак ни на телу у овом привременом испитном животу нам длака са главе не може отпасти без Воље Оца нашег Небескога. Не треба се бринути, не могу нам ништа док је Православна Истина и смирење са нама. Док траје овај живот траје и време да се покаже који су Христови, а који су Антихристови… Србија је окупирана од ових других, али се ми са њима у духу никад нећемо сложити… Данас је дан и када су деца у Гораждевцу побијена на реци на купању… Па можемо ваљда и ми мало претрпети ово лоше време кад су многи пре нас за Цркву нашу и земљу ову дали и зној, и крв, и живот овај… Нисмо ми ништа бољи од оних Православних који учмало седе код куће, а имају могућности да дођу; али имамо велику олакшицу што не одговарамо са њима за највећи грех ћутања док се издаје и растура србска Црква и држава…

    Испред лажљивог РТС-а погледасмо и приказасмо им нови Слободни Србски Дневник са темом страдања србског сељака због последица ове очигледно глобалистима контролисане суше, и наравно, са темом предстојећег Богородичиног поста који почиње од понедељка, а који је после Васкршњег најстрожи пост у току године…

    На крају Литије кишица се краткотрајно мало појачала, а што нам је послужило свима да се саосећајно присетимо ове пожртвоване Православне браће и сестара који годину и по дана овде свакодневно неуморно стоје по свим временским условима са сликама безбожницима потопљене Грачанице и порукама о окупацији целе Србије. Дивно је ово видети после годину и по дана, ову непоколебиву Веру и наду вашу на Господа, а ко хоће да види и чује – нека види; а ко неће, с тугом констатујемо, има на то право…  Ово је много лепша слика поруке Литије него кад је време лепо…да не кажу да нам се свиђа овде шетати и причати… Да Бог да – до Православне победе – да се виђамо и сваке наредне суботе (следећа је већ на Преображење), па макар и секире падале с неба – јер смо сви и секире заслужили… Али, промашиће нас, даће Бог, јер све ово и чинимо с вером и надом само на помоћ Божију да у Истини Његовој смирено опстанемо до кРаја и избегнемо оне вечне секире и муке које следе душама лажљивим, гордим и самољубивим…

    На самом крају су браћа и сестре по обичају углас отпевали химну Светом Сави…

    Богом срећан одлазак на починак и прикупљање молитвене снаге за идуће Православне суботње Литије улицама окупационог центра поробљене  Србије… 

ИстиноЉубље свима Вама!

 

 

 

НОВО – Звучни (аудио) запис комплетних сутрашњих Житија Светих:

Св. Праведни Евдоким, Св. Мученица Јулита, Св.Јосиф Ариматејски… (13. авг./31. јул)

ИстиноЉубље свима Вама!

Вести са Православне страже: Петак, 11. 8. 2017. г…

Литије и по врућини – због Издаје у Отаџбини

НАЈАВА: Непрекидне београдске Литије за Православну слободу Србије

Нова 74. узастопна суботња Литија наша Београдом


Субота, 11. 8. 2017. г. испред Владе РС у 15:00 часова

Траса Литије: Сутра у 15:00 ч. од Владе Србије полази 74. заредом суботња Православна Литија ка Патријаршији, НеНародној скупштини и лажљивом РТС-у

Устаљени програм свакосуботњих Литија: Окупљање 15:00 ч. испред назовивладе Србије, уводно обраћање 15:30, полазак Литије 15:45; обраћања – испред Патријаршије 16:45, испред НеНародне Скупштине око 17:50, испред лажљивог РТС-а око 18:10 уз емитовање новог Слободног Србског Дневника; и, потом, повратак на централно место непрестаних Православних протеста испред назовивладе Србије око 19:00 часова.

Богом нам добродошли док времена за сведочење Истине и наде за Васкрс Грачанице, а тиме и наде за слободу Православне Србије, јоште има!

   +++

Пренос Литије Уживо можете од сутра поново пратити на:  

http://www.youtube.com/c/ЛитијезаслободуПравославнеСрбије/live

(Веза је активна суботом око 15:40, с тим што нам све зависи од доласка/недоласка нашег презаузетог брата који све то приређује)

+++

Свакодневно се одржавају и целодневни непрестани Православни протести испред назовивладе Србије…

Свакодневно за Православну слободу Србије узастопно већ 518. дан…И данас одстојасмо испред назовивладе Србије све очекујући сутрашњу нову, 74. по реду, Православно-исповедну Литију Београдом… 

 Свака исправна духовна борба има за темељ Истину, тј. Православље. Без Православља нам нема спасења, браћо Срби, а Православље је данас усред Србије, и то подло изнутра, са свих страна нападано и разарано… Зато, неће нас временске прилике ни било какви други изговори оправдати за срамно ћутање када нам непријатељи разарају и Цркву и државу, и свештентво и народ… Трудимо се за спас душе своје и ближњих својих да се не би остварило оно: „Ко не мисли о општем добру – ући ће му невоља у дневну собу“…

 Православни протести у, од лицемерних политичких „хришћана“, окупираној Србији испред зграде „Владе РС“ трају свакодневно још од 9. марта 2016. године, док, притом, сваке суботе од 15:оо часова крећу наше Православне Литије улицама центра Београда а у ову суботу ће нам бити, Богу хвала, и 519. дан по реду

Нове суботње Литије центром отуђеног од Православља престоног Београда:

Нема прече потребе данашњице – од одбране Православља и Грачанице !

   Јеванђеље почиње речима Христа Бога: „Покајте се јер се приближило Царство Божије.“ А покајање је искрено само код оних који Бога траже и Једино у Светом Православљу га налазе, Православље чувају у смиреном срцу, желе Га на добро вечно свима ближњима, али и бране Га пред онима који лажу о Њему а све ради вечнога спасења своје и душа својих ближњих, наравно, уз непрекидну тугу и рат против греха свога… 

БОГОМ ДОБРОДОШЛИ! ДОКЛЕ ЈОШ ВРЕМЕ ИСПОВЕДАЊА ПРАВОСЛАВЉА ТРАЈЕ, ДОКЛЕ НАС ЈОШ НЕВОЉЕ КОЈЕ НЕМИНОВНО СЛЕДЕ ЗА СВЕНАРОДНИМ НЕПОКАЈАНИМ ГРЕСИМА ПРОТИВ ЦРКВЕ И ОТАЏБИНЕ НИСУ ПРЕПЛАВИЛЕ!

+++

НОВО – Звучни (аудио) запис комплетних сутрашњих Житија Светих:

Св. Апостоли из Седамдесеторице Сила, Силуан, Крискент, Епенет и Андроник… (12. авг./30. јул)  

+++

За спас потопљене Грачанице и окупиране Православне Србије

73. узастопна Литија Београдом 5. 8. 2017.

    Сваке наредне суботе испред назовивладе Србије од 15:00 часова крећу Православне Литије центром Београда које неће престати док Истина у Србији не победи и слобода Православна не осване у овој сада небивало масонско-глобалистички окупираној колонији Србији… А ово пред Вама је снимак 73. по реду Литије Београдом од 5. 8. 2017. г…

ИстиноЉубље свима Вама!

 

Вести са Православне страже: Четвртак, 10. 8. 2017. г…

НОВО – Звучни (аудио) запис комплетних сутрашњих Житија Светих:

Св. муч. Калиник, Св. муч. Серафима девица, Св. муч. Теодотија са троје деце… (11. авг./29. јул)

Свакодневна Православна окупљања испред окупационе „Владе Србије“, узастопни 517. дан по реду…  


Непрестана Православна сведочења – до Србије Светосавске ослобођења, данашњи детаљи…

Упокој Господе душу раба твојего Дејана

    Бог са овог овоземног полигона искушења узима свакога ко се иоле за вечност припремио. Данас смо се, парастосом на гробљу обреновачком, сетили брата нашег Дејана који би, да је у овом животу, био на сваком родољубивом Православном скупу последњих година и стајао свакодневно са нама испред Владе РС за Васкрс потопљене Светиње Божије и слободу окупиране изнутра Православне Србије – исто као што је до смрти годинама неодступно одстојавао на  нашим скуповима тадашњим испред Патријаршије.

   Брат Дејан Ашковић беше овде у овом испитном животном року велики мученик: имао је честе нападе епилепсије, а живео је сам, сам о Господу који је увек бринуо где ће и како пасти и претрпети напад – а све ради вечности, ради вечне радости са Свепобедним Христом, Спасом нашим. Месец дана пред упокојење дошао је и да помогне нападаним стражарима код Грачанице, где су се тада спремали напади ради рушења манастирских конака. Био је Духом потпуно препорођен у Светињи Светог Архангела Михаила у којој је провео тада више од месец дана. У великој радости отишао је од нас на само два-три дана до Београда да подигне месечну дозу лекова и да се одмах врати у Грачаницу на стражу… Али га Господ узе баш тада; нађоше га неколико дана потом већ упокојеног у његовом стану. Упокојио се у Господу без људи покрај себе, усамљен, 9. или 10. августа 2015.

    Брате наш вечно драги – Бог да ти душу прости, и теби, и твојој мајци Рајки, деди Ивану и баки Јелици…

 

ИстиноЉубље свима Вама!

+++

Свештеник Валентин Уљахин:

Резултат слика за Свештеника Валентин Уљахин:

Повратак изгубљене радости

    Радост није апстрактан појам иако може да зависи од разних животних околности, то је потпуно конкретна категорија. И како можемо да видимо из Јеванђеља основа радости је – Христос. Није узалуд то да се за Васкршњу радост спремамо реално, пролазећи трновит пут Великог Поста, Страсне седмице. Када у свом животу идемо за Христом тада налазимо радост. Сама радост почиње на Голготи. Пре него што постанемо саучесник Христовог Васкрсења, треба да постанемо саучесник Његових страдања. Таква радост, која је заснована на личном крстоносном опиту, постиже се после дуго времена, а понекад је за то потребан и цео живот.

    Духовна радост има мистични, тајанствени карактер. И узрок те радости је Бог. Осећај радости долази онда када не само идемо у цркву и не само се молимо, већ учествујемо у црквеним Тајнама и то учешће није формално. Основа радости је – бити причасник Божанске природе. Каква је радост прилазити к Господу, знајући због чега Му прилазимо. Али за тај сусрет с Богом се треба спремати. Треба жељно ишчекивати Причешће и исповест. Ми у цркву идемо у првом реду ради тога да би се обожили и треба да тежимо да се сједином са Христом и духовно и телесно у Причешћу. И та свест о томе да смо заједно са Богом, не може човека да остави равнодушним. Ако долазимо у цркву само да бисмо одстојали службу – „ево Господе ја сам као верни најамник дошао у цркву, одрадићу своје спасење, престајаћу на ногама“ (чак иако свесно тако не мислимо то је наше истинско стање) – уморићемо се, обраћаћемо пажњу на друге људе око себе а не на Господа. И тада ћемо отићи из цркве празни.

    Радост на коју нас призива Господ није само пријатно осећање већ је то – ликовање… Прочитај више…

Вести са Православне страже: Среда, 9. 8. 2017. г…

НОВО – Звучни (аудио) запис комплетних сутрашњих Житија Светих:

Св. Апостоли и ђакони Прохор, Никанор, Тимон и Пармен, Св. Мученик Јулијан… (10. авг./28. јул)

+++

Свакодневна Православна окупљања испред окупационе „Владе Србије“, узастопни 516. дан по реду…  

Непрестана Православна сведочења – до Србије Светосавске ослобођења, данашњи детаљи…

ИстиноЉубље свима Вама!

+++

Свети Николај Србски:

Резултат слика за Христос

Са Христом кроз живот у Живот

 

   Зависан сам од Њега

   Он ми је даровао живот. Он ме непрекидно додирује Духом Својим Животворним. Од тог божанског додира живот мој гори, постоји и траје у мени.

    Богоборни дух, отац сваке лажи, куша ме сладострастима земаљским. Он ми шапће, како је мој живот завистан једино од хлеба земаљскога и од других слаткиша од земље. Правећи се пријатељем мојим већим од Створитеља мога и узимајући ме у заштитиу од Њега – као некад прародитеље у Рају – он ми говори: кад би те Он волео, претворио би све камење у хлеб за тебе!

    А ја знам, да кад би тело моје умрло од глади без хлеба, не би умро живот мој. јер је мој живот скривен у Њему и Он у животу моме. И кад би се све камење претворилоу хлеб, и ја појео сав тај хлеб, живот мој не би био ни дужи ни већи. Гле, животу моме мерило је вечност, а не множина дана у времену.

    Речи су ми Створитеља мога слађе од хлеба и меда. Остављено дете у даљини радује се гласу родитељском, више него хлебу. Залутала овца у планини узнемирено гризе травку по травку, непрестано дижући главу и ослушкујући глас пастира свога. И чим чује глас пастиров, престаје гристи траву и трчи пастиру своме. Тако и сваки јав Оца Небесног весели и утврђује живот мој. Речи су ми Његове најмилија трпеза.

    „Не живи човјек о самом хлебу него о свакој ријечи која излази из уста Божијих“ (Матеј 4:4).

 

   Слава је моја у Њему… Прочитај више…

Вести са Православне страже: Уторак, 8. 8. 2017. г…

НОВО – Комплетна сутрашња Житија Светих (аудио):

Св. Великомученик Пантелејмон Исцелитељ, Св. Климент Охридски… (9. авг./27. јул)

+++

Свакодневна Православна окупљања испред окупационе „Владе Србије“, узастопни 515. дан по реду…  

Непрестана Православна сведочења – до Србије Светосавске ослобођења, данашњи детаљи…

ИстиноЉубље свима Вама!

+++

Преподобни Исаија Отшелник:

Резултат слика за Преподобни Исаија Отшелник

Дела плача (мисли покајања)

    Тешко мени, тешко мени што се још нисам ослободио од ада! Они који ме вуку у њега у мени још приносе плод и сва његова дела се крећу у срцу моме. Они који ме погружавају у огањ још дествују у телу моме, желећи да му принесу плод. Ја још нисам познао гдје ћу отићи одавде. Још ми није приправљен прав пут. Још се нисам ослободио од дества (тамних сила) у ваздуху, које ће ми преградити пут због злих дела њихових у мени. Ја још нисам угледао Избавитеља који је дошао да ме спасе од њих, зато што њихова злоба у мени још доноси плодове. Још нисам угледао смело заступништво између мене и Судије. Још ми није дано сведочанство да нисам дужник смрти. Ја се још нисам одвојио од злотвора.

    Злочинац који је затворен у тамници се не радује; не може да чини своју вољу онај ко је свезан гвожђем; не поучава друге онај ко је свезан у кладе; не сећа се одмора онај ко је на напорном труду; не једе са слашћу онај коме је свезан врат, нити смишља о новом злу зато што се нагрешио на све могуће начине, већ са срцем које се раздире оплакује своја зла дела, и о мукама, које му се припремају, говори: „Да, ја сам их достојан“.

    Онај ко увек помишљја на свој крај и који види муке (којих је достојан) због грехова својих, нема потребе да се много напреже да никога не осуди у срцу свом. Бојазан од мука (које га очекују) изједа његово срце.  Горчина је свагдашњи предмет његовог скривеног размишљања. Он не храбри друге да се не предају унинију; брига о храни не улази у круг његових старања. Он признаје милост оних који му је указују, али због тога што се нагрешио на све могуће начине, не осјећа њен укус. Он не одговара гневно онима који га вређају и трпељиво сноси велике напоре, говорећи: „Достојан сам их“. Смех зуба (Сир.19,27) је одступио од њега. Он маше главом својом са стењањем, сјећајући се престола суднице пред који има да стане. На туђе речи не говори: „Добро“, или: „Лоше“, без обзира да ли су добре или лоше, јер их његов слух не прима. Његове веђе изливају поток суза због бола који га је снашао. Ако води порекло од благородних родитеља, још више се жалости, приводећи на ум стид пред онима који ће га видети осуђеног на суђењу. Држећи на уму суд који му се спрема, он не обраћа пажњу на то да ли су људи добри или рђави. Он чак не обраћа пажњу ни на друге који су заједно са њим свезани, нити са њима разматра шта им ваља радити. Јер, свако кога вуку на смрт носи своје бреме. Његово лице је мрачно. Ни један човјек се не заузима да говори у његову заштиту због страха од мука. Он сам исповиеда шта је учинио и [сматра] да је оправдано одговоран суду због онога што је сагрешио.

    Докле ћу бити пијан и без вина? Докле ћу бити немаран, иако пред собом имам такве ствари? Жестокост мог срца је осушила моје очи, а опијеност од сујетне многобрижљивости је исушила моју главу, док је занос мог срца на мене навео заборавност до помрачења. Телесна невоља ме је свезала и погубност (т.ј. очајање) ме наговара да оставим пут (живота). Ја нисам стекао пријатеља који би поговорио за мене, и немам дар који бих могао да пошаљем грађанима. Вест о мојим рђавим делима не дозвољава им да ме признају. Ако их замолим, неће обратити пажњу на мене, јер виде да још несам одустао од својих (наравствених) болести и да их не молим са широким срцем (2.Кор.6,11).

    Жаока мојих грехова још није престала да непрестано рањава моје срце. Бреме мојих грехова још није отежало нада мном. Још несам познао силу огња како би требало. Иначе бих се свакако подвизавао да не упаднем у њега. Моје уши чују глас да ми предстоји ад, будући да још истински нисам очистио срце своје. Ране на мом телу су постале опасне, али се још нису довољно усмрделе да бих потражио лека. Ја сакривам од људи ране од стрела, и не могу да поднесем да их се дотиче љекар. Он ће ми предложити да на њих ставим облоге, али ја нисам [довољно] јак срцем да бих издржао њихову једкост. Лекар је добар и не тражи да му платим, али ја сам лењ да одем до њега. Он сам долази код мене да ме лечи и затиче ме како једем оно што повређује ране. Он ме саветује да од сада престанем (са тиме), али мене примамљује сласт укуса. Када поједем, кајем се, премда моје кајање није истинско. (Лекар) ми шаље своје јело, говорећи: „Једи, да би оздравио“, али ми зла навика не дозвољава да га примим. На крају свега, ја не знам шта да радим.

    Заплачите за мном, братијо, који ме познајете, да бих добио помоћ која би овладала мноме, како бих и ја постао достојан да будем ученик Господњи, јер је Његова моћ у векове векова. Амин.

Вести са Православне страже: Понедељак, 7. 8. 2017. г…

Свакодневна Православна окупљања испред окупационе „Владе Србије“, узастопни 514. дан по реду…  

Непрестана Православна сведочења – до Србије Светосавске ослобођења, данашњи детаљи…

+++

НОВО – Звучни (аудио) запис комплетних сутрашњих Житија Светих:

Св. свештеномуч. Ермолај и са њим Ермип и Ермократ, Св. муч. Параскева Римљанка… (8. авг./26. јул)

+++

Преподобни Макарије Велики:

Резултат слика за Преподобни Макарије Велики:

Поредак ствари

    „Сваки да осуђује своју душу“ – каже преподобни Макарије Велики – „савесно разматрајући и испитујући за шта је она привезана, и ако увиди да се срце налази у несагласности са Божијим законима, нека се стара свим силама да сачува како тело, тако и душу, од искварености, одбацујући општење са нечистим помислима, ако хоће да уведе душу у саживот и обличје чистих дева, ‘према датом обећању’, приликом крштења и приликом ступања у монаштво: ‘Зато што је и усељење и живот у Богу, Бог обећао само душама које су потпуно чисте и утврђене у правилној љубави. Земљорадник који воли ораницу, прво је обнавља и истребљује коров из ње, а тек затим је засејава семењем: тако је и онај који очекује да његову душу Бог засеје семењем благодати дужан прво да очисти душевну њиву, како би семе, које ће на крају на ту њиву бацити Свети Дух, донело савршен и изобилан плод. Ако, пре свега, то не буде учињено, и ако се човек не очисти од сваке нечистоте тела и духа: он ће остати тело и крв, и далеко удаљен од живота“ у Богу. „Онај ко себе принуђује искључиво и свим силама на молитву, али се не труди у задобијању смирења, љубави, кротости и читавог скупа осталих врлина, и не усађује их у себе насилно: он може достићи само до тога да га се, понекад, по његовој молби, дотакне божанска благодат, зато што Бог, по својој природној доброти, човекољубиво дарује онима који траже оно што они желе. Ако пак онај који добије не научи себе осталим врлинама које смо поменули, и не стекне навику на њих: тада, или се лишава добијене благодати или узневши се, пада у гордост, или остаје на нижем ступњу до ког је стигао: више не напредује и не расте. Престо и покој, да тако кажемо, за Светог Духа, јесу смирење, љубав, кротост и, коначно, све заповести Христове. Дакле, ко пожели, сједињујући и сабирајући у себи све врлине, једнако и без изузетка, да њиховим савесним умножавањем достигне савршенство, тај прво нека присиљава себе, како смо већ рекли, и нека непрестано побеђује своје срце, и нека се труди да га учини покорним и благоугодним Богу. Онај који у почетку примени такво насиље над собом и који све што има у души што је противно Богу враћа као укроћену дивљу звер у покорност заповестима Божијим, у повиновање усмерењу истинског, светог учења, и тако своју душу устроји на добро – ако се буде молио Богу, и тражио од Бога да Бог дарује његовим напорима напредак: тај ће одједном добити све што је тражио, најчовекољубивији Бог ће му дати све у изобиљу, како би дар молитве узрастао и процветао у њему, пошто се наслади Светим Духом.“ „Уосталом, знај, да ћеш са великим трудом и у зноју лица твог примити своје изгубљено благо: зато што добијање блага без труда није у складу са твојом коришћу. Добијено без труда ти си изгубио, и предао си непријатељу твоје наслеђе.“

ИстиноЉубље свима Вама!

Вести са Православне страже: Недеља, 6. 8. 2017. г…

Свакодневна Православна окупљања испред окупационе „Владе Србије“, узастопни 513. дан по реду…  

Непрестана Православна сведочења – до Србије Светосавске ослобођења, данашњи детаљи…

+++

НОВО – Звучни (аудио) запис комплетних сутрашњих Житија Светих:

Успеније Св. Ане, Праведне мајке Пресвете Богородице; Св. ђакониса Олимпијада…(7. авг./25. јул)

ИстиноЉубље свима Вама!

Вести са Православне страже: Субота, 5. 8. 2017. г… 

Литије и по врућини – Због издаје у Отаџбини

Сведочила Православно и 73. узастопна Литија Београдом

Литије и по врућини због издаје у Отаџбини – то је био слоган специфичан за ову 73. узастопну Православно-исповедну Литију Београдом на преко 40 степени на сунцу… Међутим, иако је сунце било јако, ипак је било и поветарца који је миловао пожртвоване учеснике праве Православне породичне Литије наше… Кад је дао Бог зимус да издржимо и на минус 15 степени, утом је лакше на ових плус 40, јер све можемо само у Христу Исусу који нам снаге и воље даје…

    Када се издајник Тадић, потрошен али до краја послушан менторима белосветским који су нас окупирали, повлачио са власти, припремивши своју супер замену, преваранте Николића и Вучића – како прелаз не би био очевидан, прелазну власт је одиграо њихов пришипетља Дачић. После две године прикривања континуитета издаје, власт је преузео Вучић – и одмах имадосмо велике поплаве; онда имадосмо изборе – и он доби шестицу коју је, све по три у низу, лепио по целој Србији означавајући своју демонски усмерену власт; и на крају, ево, од самог дана инаугура(н)ције отпочеше нам ове суше као елементарна непогода којој глобалистички масони наденуше име баш – „Луцифер“…

    Није толико ни битно да ли нам ове непогоде намерно смештају или су природног карактера, битно је да је то допуштено од Бога услед епидемије непокајаних греха људских. То је суштина и у томе је решење проблема. Значи, не само тежити смењивању власти и мислити да ће нам тако бити боље већ управо схватити да су власти плод државне биљке којој смо сви ми корење. Стога, ако се корење Православно обожи – увенуће и отпасти и отровни плодови са стабла. Простије, оправослављење живота народа је једини темељ слободе Отаџбине. Православно, трпљен-спашен, значило би дужност трпељивог исповедања Православља Божијег; нарочито сада, у временима велике издаје србске Цркве и Отаџбине – све док се Оно не прими у срцима овог народа, и тада ће Бог видљиво помоћи… Све остало су лажни спаситељи и горде заблуде…  

    Испред Патријаршије у обраћању опоменусмо се под прозором патријарха Иринеја његовог синоћњег учествовања у политичком парастосу жртвама у крватском погрому „Олуја“. Иако је тамо било добрих речи сећања на србска страдања у КРВатској кроз историју, што рекосмо, – ипак је чињеница да су главни учесници тог догађаја били великоиздајници Отаџбине нам Србије који, очигледно, помпезним сећањем на егзодус Срба из КРВатске желе скренути пажњу са, припремане за јесен, издаје Косова и Метохије. Како то да овако театрално не обележише и 17. март, дан Косовског погрома?! Подсетисмо патријарха да учествује у политичким промоцијама у којима се врше и црквени обреди, и то све у циљу промоције великоиздајника који би, да је Православне слободе у Србији, давно већ био по Канонима Светитеља избачен из окриља Цркве. Опоменусмо Његову Светост да је извртање речи Јеванђеља да ми треба да опростимо Хрватима за злочине који нису учињени директно нама лично – па ми ту власт немамо! Учење Светих је да опраштамо ако нама лично ко зло нанесе, али никако не и ако зло нанесе нашим ближњима и Отаџбини. Што не значи да ћемо их мрзети, али значи да ћемо се према њима увек држати Православно опрезно да што слично опет не покушају. Такође, опоменусмо патријарха (да ли је ту или није – не знамо; само знамо да је обавезан пред Богом да нас чује јер зна тачно када долазимо) и да су КРВати само сирова радна снага Ватикана, да су мешовите комисије СПЦ и крватских бискупа под председавањем папе – саблазан велика; јер колико год се трудили да се слижете са Ватиканом и да папу доведете у Србију – Србски народ никада неће заборавити чињеницу да су и Павелић и Степинац, и Артуковић, Францетић и остали из врха сатанистичке НДХ – у младости сви били завршили ватиканске „верске“ школе…   

    Такође смо се опоменули и вести која нам је дошла чим се прошла 72. Литија наша завршила. Наиме, на екстремно погубној по народ брани Ровни (коју је деценијама гурао масон Душан Михаиловић а који се потом повукао више ње у своју вилу на планини Повлен да уз помоћ Туристичких агенција Ваљева промовише планински туризам) не може се ништа добро дешавати… Група планинара из Крагујевца, враћајући се са Повлена, имала је страшан удес код бране Ровни уз мноштво повређених… Тешко да све ово може бити случајно… Потом, већ у четвртак пре подне сазнадосмо да су се исти онај багер као и камион фирме „Инграп-Омни“, који су рушили манастирске конаке у Светињи Архангела Михаила, Грачаници Ваљевској, у месту Бачевци подно Дивчибара – стровалили у кањон Градца (тј. понорнице Забаве из које настаје Градац)… Сами просудите… А ми ћемо до краја, до Православне победе, чекати овде помоћ Господњу која неминовно долази онима који је верно и непоколебиво чекају… 

    Услед велике температуре било нас је мало у почетку, али, како се Литија кретала, у овај Православни воз касније се местимично прикључивало све више браће и сестара наших – које смо на крају и замолили да се идућих пута само мало више потруде јер нам је важно да има довољно људи када Литија полази од зграде тзв. Владе Србије… 

    Испред Ненародне скупштине се опоменусмо још једног сегмента издаје за који из страних медија чусмо ове протекле недеље. А то је да су главни саветници за одржавање популарности и глобалистичке економије Вучића – две утицајне јеврејске фирме. Стога се не треба чудити ни што Јевреји граде хотеле на месту старе америчке амбасаде и зграде савезног СУП-а у центру града и ко зна шта све не јер њихови масони увелико учествују у структури Владе Србије и свим осталим структурама власти… Ваљда зато и онај јудеопротестантски секташ Мирољуб Петровић и навија народ да буде покоран Јеврејима и да не дира у тренутну колонијалну власт…

    Овога пута нарочито задовољство нам је причинила литијна сестра наша Душанка Медаковић која нам је одржала пригодно обраћање и одрецитовала своје потресне стихове о прогонима Срба из Крајине и Славоније, о тим србским страшним страдањима што их је и сама на својој души и са својим ближњима поднела… 

    Испред лажљивог РТС-а се у радости великој поздрависмо са оним нашим познатим сестрицама које су подуже биле одсутне, а потом погледасмо и нови Слободни Србски Дневник са темама: екстремних врућина као последицом свакодневног хемијског запрашивања кемтрејлс авионима, опомена Божијих код проклете бране Ровни и дирљивог истрајног хуманитарног рада са оболелом децом у Ваљеву… 

    Дошло је време када речи Свете више или не слушају, или не разумеју, или се превише начитају па све помешају и забораве; дошло је време дела, да се покаже ко како верује, да свака лаж и прелест буде видљива… не би ли се који хоће, увидевши преступе и пропусте своје пред Христом Богом Православним – покајали… Дошло је време дела, а ове непрестане Литије и јесу покушај једног доброг Православног дела на вечну корист свакога ближњега који их види… А оно што је на вечну корист не може бити од људског труда и старања, већ од Благодати Божије, да се телом трудимо а душом Православно смиримо – не би ли Господ закрилио Православне смирене Своје… Дај Боже да то што пре буде и цео оправослављени и покајани србски народ нека би био…

    Питање овога живота а нарочито овога времена је – како смо веровали… „Јесмо ли слуге Православних Светих отаца (Који се предаше у послушност и дисаху Духом Светим), или слуге своје гордости и демона. Треће не постоји. Ово прво вам вечно желим и немоћан вас молим да се овде испомогнемо, брат брата, друг друга, на том путу Христовом, Породице Православна, све док Сам Господ не ослободи покајану Православну Србију. Дај Боже да то што пре буде. Амин. Боже дај“, завршне су речи монаха немонаха Антонија и основна порука о основном делу ових непрестаних Православних Литија којима приведосмо крају и ову Литију нашу, поздрависмо све дошавше са стране, нарочито неуморне Ваљевце, па се поздрависмо у Христу до наредне суботње Литије…

ИстиноЉубље свима Вама!

П.С. Остали смо вам дужни пар слика са парастоса жртвама злочиначке крватске „Олује“ коме  присуствовасмо у једном броју пре почетка наше редовне 73. узастопне Литије.

НОВО – Звучни (аудио) запис комплетних сутрашњих Житија Светих:

Св. Мученица Христина, Св. Поликарп Печерски, Св. Новомученик Теофил Закинтски… (6. авг./24. јул)

ИстиноЉубље свима Вама!

Вести са Православне страже: Петак, 4. 8. 2017. г…

Литије и по врућини – због Издаје у Отаџбини

НАЈАВА: Непрекидне београдске Литије за Православну слободу Србије

Нова 73. узастопна суботња Литија наша Београдом


Субота, 5. 8. 2017. г. испред Владе РС у 15:00 часова

Траса Литије: Сутра у 15:00 ч. од Владе Србије полази 73. заредом суботња Православна Литија ка Патријаршији, НеНародној скупштини и лажљивом РТС-у

Устаљени програм свакосуботњих Литија: Окупљање 15:00 ч. испред назовивладе Србије, уводно обраћање 15:30, полазак Литије 15:45; обраћања – испред Патријаршије 16:45, испред НеНародне Скупштине око 17:50, испред лажљивог РТС-а око 18:10 уз емитовање новог Слободног Србског Дневника; и, потом, повратак на централно место непрестаних Православних протеста испред назовивладе Србије око 19:00 часова.

Богом нам добродошли док времена за сведочење Истине и наде за Васкрс Грачанице, а тиме и наде за слободу Православне Србије, јоште има!

   +++

Пренос Литије Уживо можете од сутра поново пратити на:  

http://www.youtube.com/c/ЛитијезаслободуПравославнеСрбије/live

(Веза је активна суботом око 15:40, с тим што нам све зависи од доласка/недоласка нашег презаузетог брата који све то приређује)

+++

Свакодневно се одржавају и целодневни непрестани Православни протести испред назовивладе Србије…

Свакодневно за Православну слободу Србије узастопно већ 511. дан…И данас одстојасмо испред назовивладе Србије све очекујући сутрашњу нову, 73. по реду, Православно-исповедну Литију Београдом… 

    Слушајући о опомињућим вестима да се аутобус преврнуо код бране Ровни, враћајући се са туристичког излета на планини Повлен, какве форсира масон Душан Михаиловић који је и главни ментор бране Ровни; а такође и јучерашњу вест да су се камион и багер фирме „Инграп-Омни“, који су рушили конаке код потопљене Светиње Грачанице, стровалили низ литицу у месту Бачевци…и очекујући Православно уразумљење свег рода нашег, наредни смо и 73. узастопној Литији Београдом без обзира на ове велике врућине. А високе температуре су отпочеле даном инаугуранције великоиздајника Србије… кад је исти постајао премијер, имали смо поплаву… То не значи да је он сам свој већ да је најперспективнији издајник од свих других му колега на комплетној политичко-квинслишкој сцени данашње окупиране Србије… Сутра пре почетка Литије, наравно, отићи ћемо и на парастост жртвама усташке „Олује“, од 11. часова у Цркви Светог Марка на Ташмајдану…

Свака исправна духовна борба има за темељ Истину, тј. Православље. Без Православља нам нема спасења, браћо Срби, а Православље је данас усред Србије, и то подло изнутра, са свих страна нападано и разарано… Зато, неће нас временске прилике ни било какви други изговори оправдати за срамно ћутање када нам непријатељи разарају и Цркву и државу, и свештентво и народ… Трудимо се за спас душе своје и ближњих својих да се не би остварило оно: „Ко не мисли о општем добру – ући ће му невоља у дневну собу“…

 Православни протести у, од лицемерних политичких „хришћана“, окупираној Србији испред зграде „Владе РС“ трају свакодневно још од 9. марта 2016. године, док, притом, сваке суботе од 15:оо часова крећу наше Православне Литије улицама центра Београда а у ову суботу ће нам бити, Богу хвала, 512. дан по реду

Нове суботње Литије центром отуђеног од Православља престоног Београда:

Нема прече потребе данашњице – од одбране Православља и Грачанице !

   Јеванђеље почиње речима Христа Бога: „Покајте се јер се приближило Царство Божије.“ А покајање је искрено само код оних који Бога траже и Једино у Светом Православљу га налазе, Православље чувају у смиреном срцу, желе Га на добро вечно свима ближњима, али и бране Га пред онима који лажу о Њему а све ради вечнога спасења своје и душа својих ближњих, наравно, уз непрекидну тугу и рат против греха свога… 

БОГОМ ДОБРОДОШЛИ! ДОКЛЕ ЈОШ ВРЕМЕ ИСПОВЕДАЊА ПРАВОСЛАВЉА ТРАЈЕ, ДОКЛЕ НАС ЈОШ НЕВОЉЕ КОЈЕ НЕМИНОВНО СЛЕДЕ ЗА СВЕНАРОДНИМ НЕПОКАЈАНИМ ГРЕСИМА ПРОТИВ ЦРКВЕ И ОТАЏБИНЕ НИСУ ПРЕПЛАВИЛЕ!

+++

НОВО – Звучни (аудио) запис комплетних сутрашњих Житија Светих:

Св. свештеномуч. Аполинарије Равенски, Св. свештеномуч. Виталије Равенски… (5. авг./23. јул)

+++

За спас потопљене Грачанице и окупиране Православне Србије

72. узастопна Литија Београдом 29. 7. 2017.

    Сваке наредне суботе испред назовивладе Србије од 15:00 часова крећу Православне Литије центром Београда које неће престати док Истина у Србији не победи и слобода Православна не осване у овој сада небивало масонско-глобалистички окупираној колонији Србији… А ово пред Вама је снимак 72. по реду Литије Београдом од 29. 7. 2017. г…

ИстиноЉубље свима Вама!

 

Вести са Православне страже: Четвртак, 3. 8. 2017. г…

Свакодневна Православна окупљања испред окупационе „Владе Србије“, узастопни 510. дан по реду…  

    Непрестана Православна сведочења – до Србије Светосавске ослобођења, данашњи детаљи…

+++

НОВО – Звучни (аудио) запис комплетних сутрашњих Житија Светих:

Св. Мироносица Марија Магдалина Равноапостолна, Св. свештеномуч. Фока… (4. авг./22. јул)

+++

ПИСМО СРБА С КОСМЕТА КОЈЕ ЈЕ ЗАПАЛИЛО ИНТЕРНЕТ:

Ви имате споразуме, ми имамо Завет који их не признаје!

    Кажу нам да се мора дати. Убеђују нас да се мора признати. Наши „старатељи“ сматрају да не треба ни да нас питају шта је за нас добро.
    Прогласили су нас неспособнима да о себи и својој судбини одлучујемо. Та, потписали смо им старатељство! Имају ћагу. Позивају се на изабраност.
    А сетите се колико је било страшно кад се напуштао Книн, Госпић, Сарајево. Међутим, одувек смо знали да ће бити најстрашније „доле“. Јер „тамо“ је пожар подметнут давно, а нисмо ништа учинили да га угасимо. И ватра нам се, нормално, приближила.

    Питам духове свих оних комуниста и оних неокомуниста како им је и где ће им душа што су мирно гледали, гледају и прикривали и прикривају истину? Само истина ослобађа.
   А истина је била страшна и произвела нововековне српске мученике – Даницу Милинчић, Ђорђа Мартиновића, али и дечака Слободана Стојановића. Као и толике друге. У ери „Микрософта“, „Фејсбука“ и инетрнета.


    Траже нам Косово и Метохију. Траже га од власника. Зашто да га дамо, зашто да га се одрекнемо? У име чега? И главно питање – КАКО да га, све и да хоћемо, дамо?
    Није ли оно наш завет с небом?
    Како се завет може прекршити и издати?
    Можда да нас поуче?
    Не може га дати наше срце. Не да нам га душа. Ми смо, преживели голготе, кандила наде.
    Нема тога хлеба што није нафора, да бисмо га издали за колаче.
    Не може се дати.
    Косово и Метохија су суштаство мога рода. Нагодбе нема. Могу га отети, само привремено. Могу му копати груду, могу му преоравати раке, могу разбацивати наше кости, могу вадити срце, могу узети живот, али не и мисао умирућег која ће му бити посвећена.


    Ми га и не можемо дати. Оно је Божије, дато нама. А од Бога се не може отети ни ватром, ни силом, ни ко’цем.
    Косово и Метохија нема цену. Прескупо смо платили његову цену да бисмо се бојали мука. Ми смо жежени на пољу, на прагу својих кућа, на њиви, крај врбака, у планини, жутим и иним кућама, па нам на ум не паде да га икоме препустимо.
    Вратите се кући и дајте своје коме и за шта хоћете.
    Нема блага ни благостања због којег ћемо га, распетог, напустити.
    Као Чарнојевићи, удаљавали смо се да бисмо увек имали завичај да се у њега вратимо.
    Већ су нам га бранили наши. Чували наш плот од наше чељади, тамничили нашу непоколебљивост, одговарали хладноћом камена на наше туге – они су нас прекалили да опстанемо и са туђинима.
Остали смо праведници, имуни на грех.
    Ружени, вређани и мучени Христовим мукама, оцтом и трновим венцем. Таквима се крст не избија. Залуд вам посао.
    Има ли цене да га дамо!?! Да откупимо још коју вашу годину, а нама сте украли векове?
    Тамо куд сте се запутили, изволите сами.
    Ми остајемо.


    Нас је хиротонисао сам Господ. У Призрену, Пећи, Дечанима, Самодрежи, Грачаници.

    Сукали сте на нас уредбе „са снагом закона“, Бујано, Устав из 74-е, забране повратка и лицемерне „попусте“ на повратак, такозване Бриселске споразуме. Све што сте хтели да сакријете, знамо. Ни Заједницу српских општина, после бриселских „споразума“ не дају, крше и та смешне потписе на више него понижавајуће територијално разграничење, неће да нам оставе ни стопу онога што је наше и што су привремено окупирали, подстицани, обучавани и спремани за рат деценијама у Бриселу и престоницама у којима тобож преговарате. У бијело се лице љубите са убицама; заједничке споразуме, упорно газећи Устав, потписујете као саучесници најгорих злочинаца на којима се ни крв невиних жртава још није осушила.

    Наш је завет да будемо, у овоме часу, питоми као голубови, и мудри као змије. Да се притајимо и чекамо свој час, онако како су га дочекали „осветници Косова“, наша браћа из Балканских и Првог светског рата, која су задивила васецели свет. Варате се, дакле, да је ова ситуација нова – данас на Косову и Метохији, сами признајете, живи око 100.000 Срба; 1912-е их је било још мање. Коме да их оставимо?
    Неће наше светиње, због вашег потписа и држања руку у џеповима, које су палили, скрнавили и рушили, бити белосветска, окупаторска нити ичија, до наша и цивилизацијска баштина. И ми ћемо се, верни народ, о њима бринути, не човекомрсци. Живим зидом, ако треба.
Уз нас је Бог, уз вас НАТО. Ћераћемо се. Ком обојци, ком опанци.
Наш Завет не признаје ваше споразуме.

Преузето са: Курир.рс

 

Вести са Православне страже: Среда, 2. 8. 2017. г…

Свакодневна Православна окупљања испред окупационе „Владе Србије“, узастопни 509. дан по реду…  

    Непрестана Православна сведочења – до Србије Светосавске ослобођења, данашњи детаљи… (Прва слика показује како би требало да изгледа приказ зграде Владе на лажираним окупационим медијима, када нас не би савршено свакодневно избегавали.)

+++

НОВО – Звучни (аудио) запис комплетних сутрашњих Житија Светих:

Св. Пророк Језекиљ, Св. Симеон Христа ради луди и Јован сапосник његов (3. авг./21. јул)

ИстиноЉубље свима Вама!

Вести са Православне страже: Уторак, 1. 8. 2017. г…

Сведочили Православно – На добро Србства окупираног

Сведочила Ваљевом и 31. Литија за слободу Православне Србије

   Тридесет и прва Литија прошла је богозаборавним Ваљевом на екстремно високој спољашњој температури, која је ипак је била занемарљива према вечном пакленом пламену што се претећи надвио над целим србским народом, ако ли се што пре не заустави у овом срљању у безбожну будућност коју намећу светски моћници, а овде је спроводи  удружена банда политичких издајника Србије разних боја. Литије ове нису само сведочење против организованог криминалног подухвата, званог брана Ровни, политичких управника Логора Србије, већ и сведочење о општој системској духовно-физичкој окупацији душа и тела целог народа србског. Зато нам је нарочито задовољство представљала Православна саборност народа, радост да чујемо излив ка Господу и роду сваке душе дошавше… Од њих смо прво чули песмопој сестре Катарине Јевтић о Светости и страдању Грачаница србских, из њене збирке песама „Србија у Господу“; а затим чусмо родољубиво брижни део из нове књиге сабрата нашега Предрага Јовића „Четири Православне приче“ о нашој болној и окупираној садашњости, који је прочитала сестра наша Гоца Дамњановић…

    А пред сам полазак наше 31. Литије прегрејаним и опустелим, и наравно, раскопаним Ваљевом (јер нема ниједне године последњих деценија овога безбожног прогреса а да једна од две главне улице у Ваљеву није била раскопана), монах немонах Антоније је подсетио и на ове предивне примере из србског рода: нису то они који су само на трибинама и по Јутјубу окачили своје родољубиве изливе душе и Православне поруке свом роду – већ они који су и телом изашли у Литију да и на делима посведоче оно што говоре – за разлику од готово свих данашњих духовника и интелектуалаца србских… 

    Један традиционално устанички град је данас, авај, постао најпаланачкији град Србије, град болесно оптерећен праћењем моде и популарних ставова у свету, заборавивши да му ту исту моду и ставове прописују исти они наши вековни непријатељи који су нас још јуче бомбардовали и геноцидно клали – Ватикан, јевреомасони: било преко својих наума капитализма, комунизма и фашизма, било сада, главним зачином овог пакленог плана против људског рода – разузданим либерализмима… И све то нам у народ подмећу преко домаћих проданих душа комплетне политичке сцене Логора Србије.

    Тако да, уместо да се сетимо одакле смо отпали, да се сетимо наших Светих Православних Предака и поштујемо њихову безрезервну жртву за добро Православне Србије, која ће се кроз векове наставити спасавати у Христу Исусу Богу нашему, не, локална политичка банда је подстакла разуларену омладину да прави „ваљевски Eгзит“; и то на брду Видрак, на коме су порушене хиљаде и хиљаде гробова из Првог светског рата, а још раније је направљен и комунистички идол, Споменик Стевану Филиповићу… Две ноћи сатанске буке над гробовима својих Светих Предака… И после се чудимо како то да имамо увек стручне планере, а земља као да је проклета и све нас светске газде мрзе иако народни представници не престају да шене око њих… Што би народ рекао – врзино коло, или – ко са ђаволом тикве сади о главу му се лупају…

    Поменули смо, наравно, и бандитски геноцидни пројекат бране Ровни, спровођен деценијама здушно преко проданих душа из сфере масонства и политике. Напуњена је брана која ничему не служи: јер треба још на десетине милона евра да је доведу у функцију… Напуњена је богоборна брана усред познатог рударског краја чији ће се тешки метали, плус, фекалије и пестициди са њива складиштити у њеном муљу и трајно загађивати еколошки заштићену реку Градац и велико врело Пакље; брана која је спречила аеро-вентилацију Ваљева, брану која је безбедност града ставила у фазу константне претње јер се налази у епицентрално трусној зони на линији Мионица-Крупањ… То је богоборна брана која је потопила древни манастир Архангела Михаила – Грачаницу – а да притом ничему не служи.

    Зато сада одједном, уместо да признају заблуду – вест о градњи некакве мале хидроелектранице испод бране, на малом испусту којим одржавају биолошки ток реке Јабланице низводно од бране. Хоће да оправдају брану по сваку цену, и не само то, већ укључују ЕПС у финансирање електранице из једног врло битног разлога, у циљу прикривања својих злочина на Ровни. Наиме, 1986. је донета одлука власти да брана буде тридесет метара нижа од садашње (та првобитна кота не би потопила Светињу Грачаницу), а да се висина бране може додатно повећати само ако ЕПС уђе са финансирањем исте у циљу својих потреба (нпр. за пропали план термоелектране у месту Каленић код Уба). Дакле, ЕПС није никада исказао потребу за Ровни, нити ју је до скора финансирао, али је банда подстицана масоном Душаном Михаиловићем двоструко подигла ниво бране, а ради планирања туризма на Повлену, где је, усред те планине, овај бивши министар полиције (а који још није одговарао за убиство премијера Ђинђића) направио себи вилу, и осим тога нападно промовише туризам преко Туристичке агенције Ваљева која му по планини организује разне манифестације… 

    И сад – преврне се аутобус планинара који су се враћали с Повлена код бране Ровни. Мало је много да би било случајно, јелда. Ако се сетимо речи Христа Спаса из Јеванђеља – да не мислимо да су оних осамнаест што поби кула у Силоаму били најгрешнији у Јерусалиму – већ да, ако се не покајемо, сви ћемо тако изгинути… тако схватимо и ово пострадање планинара из Крагујевца код бране Ровни. Свима од нас се то могло десити  – али је порука упућена свима, целом народу. На страну то што је, као и све везано за масонску брану Ровни, и овај изграђени обилазни пут око бране Ровни (која је пресекла стару трасу пута Ваљево – Бајина Башта) један криминални пројекат што је само политичко-масонским мутљавинама легализован. Иначе пут је препун клизишта, контранагиба у кривинама, тако да чак имамо и једну правину која се спушта под великим нагибом ка мосту који није лучан него прав – па ту би требао семафор пред мостом, а не само онај црно-бели знак за екстремно опасну кривину… А нема ни знака, а камоли семафора. Зато је на почетку те обилазнице око проклете масонске бране Ровни и погинуло шесторо људи у саобраћајним несрећама до сада, а на оном поменутом мосту – један од шефова полиције у Ваљеву.

    Притом иста банда сада хоће да асфалтира пут са друге стране бране како би је окружила од мостића на Сушици до села Брезовице; пут који је погибељан, где је једно огромно плус неколико других клизишта, пут који је пореметио статику целе планине повише и где се може проћи само на сопствени ризик у опасности од провалија које су откинуле пола пута, од падања стена, па и читавих стабала на пут… а све ради отаљавања пројекта Ровни коме и то стоји у пројекту. Па, замислите тек ако су овако квалитетно правили обилазне путеве око бране Ровни, како ли су тек саму брану направили, брану од које зависе животи стотине хиљада становника низводно. Замислите кад на самом телу бране, над материјалима који су годинама бетонирани и сабијани где не би смело да буде никаквог слегања – имате пут по круни бране који када падне киша има мноштво барица од по десетак сантиметара па и више… Молите се Богу да се сви оправославе, да се народ оправослави, јер докле год овакви безбожници мирно владају, то сведочи о великом немиру у греху свег Православног народа србског…

    И пред ову Литију су браћа и сестре поделили десет хиљада летака по Ваљеву који уз позив на Литију имају увек и нову садржајну Православну  поруку…И опет не би на Литији ни стотинак душа, овај пут због врућине још и подоста мање… тако да је и ова куца која нам је испратила целу Литију била нешто тужна. Међутим, главна сентименталност је пожртвована молитвена брига за Истину Божију и за ближње наше, а то што ближњи подубоко спавају не сме поколебати оне који су будни да ураде све што је у њиховим моћима насупрот духовног и биолошког геноцида над овим нашим народом који се свакодневно продубљује преко свих институција, медија, свих проданих душа и медиокритета комплетне политичке сцене лукаво окупиране Србије. Потопили су Грачаницу ваљевску а сада на јесен продају и косовометохијске Грачанице; али ако се Богу душом и телом Православљем Светим повратимо, све ће ово по Србији земљи да преврне и да Православна постане судија – јер, ако су безбожници заборавили, ми никад не смемо: ГОСПОДЊА ЈЕ ЗЕМЉА И СВЕ ШТО ЈЕ НА ЊОЈ… Само, браћо и сестре Православни, да ми докажемо да смо искрене смерне слуге Православне Истине Христове и брижни ближњи свему народу нашему…

ИстиноЉубље свима Вама!

Вести са Православне страже: Уторак, 2.8.2017.г…

НОВО – Звучни (аудио) запис комплетних сутрашњих Житија Светих:

Свети и Славни Пророк Илија Тесвићанин, Св.Илија Јерусалимски, Св. Флавијан Антиохијски… (2. авг./20. јул)

+++

Свакодневна Православна окупљања испред окупационе „Владе Србије“, узастопни 508. дан по реду…  

Непрестана Православна сведочења – до Србије Светосавске ослобођења, данашњи детаљи…

ИстиноЉубље свима Вама!

Вести са Православне страже: Понедељак, 31. 7. 2017. г…

Литија Ваљевом за спас Грачанице – од издајица државе Србијице

Док у Београду једна сабраћа свакодневно Православно исповедно против окупације сведоче, месечно у Ваљеву други Литијом теку да геноцидну  масонску брану Ровни разобличе 

Свакодневна Православна окупљања испред окупационе „Владе Србије“, узастопни 507. дан по реду…  Непрестана Православна сведочења – до Србије Светосавске ослобођења, данашњи детаљи…

    Сутра је нова Православна Литија духовно уснулим Ваљевом… Литија за Истину Христову у данима када се србска Црква и Отаџбина системски уништавају, Косово се завршно продаје, а да je притом патријарх србски – у симфонији са марионетама на власти… Стога, нико нема Благослов да седи у кући и мирно гледа општу издају, јер речено је у Светом Писму: „Већма се треба Богу покоравати него ли људима“ (Дел. ап 5:29)… Нити се, пак, уздамо у своје малене моћи, нити се смемо неоправдано изговарати као да то није наша Православна обавеза… Јер, нећемо у дан Суда дати одговоре шта су патријарх, епископи, духовници и интелектуалци чинили у данима општенародне издаје, иако је највећа одговорност на њима, већ да ли смо ми јавно, по својим моћима, сведочили Веру Православну и указивали ближњима на лажна учења и учитеље како не би духовно пострадали.

     И зато, не будемо ли дела сведочења и исповедања Светог Православља имали, нећемо се много разликовати од фарисеја који се молише јавно да их људи виде и испуњаваху форму Закона, а срце им беше далеко од Господа Истине и не марише да Њега познају и да се сажале под страшним Распећем Његовим. По Закону праше чаше, клупе и жбанове, а Самога пророкованога Христа Бога не препознаше, нити га тражаху, већ Њега не познајући, иако знајући о Његовој савршеној Праведности – Распећу га препустише. Стога, није довољна само молитва без одбране и сведочења Истине Православне, јер да су нам молитва и добра дела били онакви Православно-исповедни, какви би требало да буду – не би сада екуменизам плавио Црквом србском, не би Грачаница била под водом, а Отаџбина нам била распродата окупатору од лукавих домаћих изрода и замајивача поробљеног народа. Значи и молитва је за покајно поправљање и стицање Благодати Божије, а добра дела и сведочење Истине Христове јесу добра примена Благодати са Литургије и личне молитве која се не сме закопавати у песак земљољубља, маловерја и самопоштеде…

+++

НОВО – Звучни (аудио) запис комплетних сутрашњих Житија Светих:

Св. Србски деспот Стефан Високи, Св. матера Евгенија (Ефросинија) – царица Милица… (1. авг/19. јул)

ИстиноЉубље свима Вама!

Вести са Православне страже: Недеља, 30. 7. 2017. г…

Свакодневна Православна окупљања испред окупационе „Владе Србије“, узастопни 506. дан по реду… 

Непрестана Православна сведочења – до Србије Светосавске ослобођења, данашњи детаљи…

+++

НОВО – Звучни (аудио) запис комплетних сутрашњих Житија Светих:

Св. мученик Емилијан, Св. Памбо, Св. муч. Јакинт, Св. Јован многострадални… (31/18. јул)

ИстиноЉубље свима Вама!

Older Posts »

Категорије