Екологија

МИНИСТАРСТВО ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

СЕКТОР ЗА КОНТРОЛУ И НАДЗОР

Републичка инспекција за заштиту животне средине

Одсек Шабац Ул. Цара Душана 1 15000 Шабац

Предмет: Одговор на представку

У вези са представком упућеној од стране ОО ЦПО Ваљево од 01.04.2008. године, за потребе поступања по истој од стране републичке инспекције за заштиту животне средине у складу са чл. 36 ставови 1-5 и чл. 37. Ставови 1-7 Закона о процени утицаја на животну средину («Сл. Гласник РС» бр.135/04), обавештавамо вас да Одељењу за процену утицаја на животну средину, до сада није достављен ни један захтев везан за процедуру процене утицаја на животну средину за пројекат изградње бране и акумулације Стубо-Ровни.

ПОМОЋНИК МИНИСТРА Александар Весић

+++

Удружење грађана “ГРАЧАНИЦА“ Бр.8/2010. 29.09.2010.

РЕПУБЛИКА СРБИЈА МИНИСТАР ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ И ПРОСТОРНОГ ПЛАНИРАЊА др Оливер Дулић
Немањина 11, 11000 Београд

ПРЕДМЕТ: ЗАХТЕВ ЗА РЕВИЗИЈУ ПРОЈЕКТА РЕГИОНАЛНОГ ВОДОПРИВРЕДНОГ СИСТЕМА “РОВНИ“ КОД ВАЉЕВА И ОБУСТАВУ ДАЉИХ РАДОВА НА ПУЊЕЊУ АКУМУЛАЦИЈЕ ДОК СЕ НЕ УРАДИ ДЕТАЉНА ПРОЦЕНА УТИЦАЈА БРАНЕ И АКУМУЛАЦИЈЕ “РОВНИ“ НА ЖИВОТНУ СРЕДИНУ

Поштовани Господине министре,

Удружење грађана Грачаница окупља чланове који се никада нису мирили, нити се сада мире са чињеницом да ће велика Светиња, манастир ГРАЧАНИЦА код Ваљева бити уништен будућим акумулационим језером РОВНИ. Удружење грађана ГРАЧАНИЦА води бројне активности везане за очување велике светиње и њеног природног окружења. Поред осталих активности од стране удружења грађана Грачаница, покренуто је и потписивање петиције грађана Ваљева, којом се тражи обуства даљих радова на овом пројекту, док се не уради ревизија пројекта и детаљна процена утицаја акумулације на животну средину, према најновијој законској регулативи Републике Србије и Европским стандардима. До сада је петицију потписало преко 10000 грађана Ваљева, тако да Bам се обраћамо и у њихово име.

Поред Косовских светиња, које су у перманентној опасности од стране албанских екстремиста, једина угрожена светиња у централној Србији је манастир Грачаница код Ваљева. У блиском окружењу je и заштићени археолошки локалитет, као и велики број гробова. Мада је манастир више пута паљен и рушен кроз векове, касније је увек обнављан. Сада се суочио са највећим искушењем. Буде ли потпољен или измештен, на светом месту на коме се налазио кроз векове, никад се више неће обновити. Поред манастира Грачанице, биће угрожен и манастир Пустиња, са изузетно вредним фрескама од којих је једна под заштитом УНЕСКО-а, пре свега од појачане влаге, јер ће се наћи на самом ободу будуће акумулације.

У близини манастира Грачанице је манастир Лелић, где почивају мошти Св. Владике Николаја, који је био и један од ктитора обнове Грачанице. Ту је и манастир Ћелије са моштима, недавно канонизованог, Св. Јустина Поповића. Три манастира: Јовања, Грачаница и Пустиња су постављени на правој линији и представљају јединствен пример и изузетно верско и културно наслеђе, не само у Србији већ и шире.

Напомињемо да је ова Светиња, заједно са археолошким локалитетом, 1997. године, дакле када су радови на градњи бране већ отпочели, од стране Владе Србије стављена под висок степен заштите. Имамо и став ваљевске епархије, која је упутила допис влади Србије, Министарству водопривреде и граду Ваљеву да се сачува манастир ГРАЧАНИЦА од уништења, који је подржан од Синода СПЦ. Постоји и одлука ваљевског суда да се Грачаница не сме рушити, нити измештати.

Већ дуги низ година уочавамо да се значајно одступа од прокламованог начела одрживог развоја, заштите природних и културних добара, када је у питању градња Регионалног водопривредног система РОВНИ и посебно планиране површинске водоакумулације РОВНИ код Ваљева. Сама акумулација је унета у водопривредну основу Србије 1972 – 1977. гoд., са свим улазним параметрима који су тада важили, а који су у међувремену значајно измењени, како у погледу планираних количина воде, тако и демографског развоја, могућности отварања локалних изворишта подземних вода којима je ваљевски крај богат и низа нових аспеката.

ИМА ЛИ АКУМУЛАЦИЈА РОВНИ АЛТЕРНАТИВУ

Пошто смо за очување манастира Грачанице, дужни смо да кажемо шта предлажемо. Уместо надлежних водопривредних служби, грађани су били приморани да анализирају да ли брана и акумулација РОВНИ имају алтернативу. Да ли је ваљевском крају животно неопходна и потребна? Водопривредном основом Србије оцењено је да је овај крај оскудан у води, што није тачно и што је време потпуно демантовало. Исти планери су предвидели да Дрину, због тога, скрену ка Ваљеву и Београду. Са запрепашћењем смо констатовали да брана и акумулација практично ником не требају, да имају алтернативу и да је она већ пронађена. Указујемо на неке основне разлоге који потврђују неопходност ревизије овог пројекта:

Давне 1977. године планиране потребе за водом овог краја, до 2010. године, су за близу 700000 хиљада становника. Овај крај има сада око 200 хиљада становника са тенденцијом даљег опадања, као што је и у целој Србији. Дакле 3,5 пута су тада, свесно или не, предимензиониране потребе за водом.
Планирано ја да се акумулација напуни за 9 – 12 месеци, са протицајем реке Јабланице од 1560 l/sec. Можда је то било тачно пре 40 година, али сада воде у реци Јабланици има скоро дупло мање од пројектованих количина. На ово је указано од стране бројних стручњака, а мештани то виде одокативно. Дакле, ако се нешто променило, неко из државних служби је то морао да уочи и пројекат ревидира. Ми можда и можемо да погрешимо, али не и државни водопривредни планери.
Да ли је нормално да се акумулација прави без студије утицаја на животну средину? Наравно да није, али се ова гради. Кажу да има нешто, нека студија, коју су урадили они који су животно заинтересовани за њену градњу јер од ње живе, што је неприхватљиво. У такву студију ми не верујемо.
И без студије утицаја ми знамо да ће акумулација на много тога штетно утицати, о чему се данас и у уџбеницима учи, и да добра бити неће. Осим угрожавања Светиња СПЦ, акумулација ће имати негативан утицај на највеће српске резерве здравих пијаћих, подземних вода Лелићког карста, као и заштићена Градачка и Пакаљска врела, због лошег квалитета будуће ујезерене, забарене воде и муља.

Чекајући брану и акумуалцију РОВНИ, већина будућих корисника се снашла. Захватали су воду из врела, извора и бунара, и сви је имају више него довољано према европским нормативима. Могуће решење проблема је понуђено на више стручних скупова, у смислу одустајања од њене функције водоснабдевања, као сувишне и снижењу коте нивоа воде у будућој акумулацији РОВНИ, испод манастира Грачанице. Тако би се сачувао сам манастир, обезбедиле би се и неке од планираних функција водоакумулације, а државне паре усмериле на приоритетније потребе.

Наду да има основа за корекцију нивоа воде у будућој акумулацији дали су нам управо стручни скупови, одржани последњих година. Ту су разматрани многи нови водопривредни, хидролошки, сеизмички, еколошки и други аспекти формирања ове акумулације у пројектованом габариту, где је указано на неопходност ревизије овог пројекта и снижења нивоа воде у будућој акумулацији. Сви наведени радови су публиковани, а неки и достављени Агенцији за просторно планирање Србије, надлежним органима града Ваљева, Министарству животне средине и просторног планирања Републике Србије и Министарству пољопривреде, водопривреде и шумарства Републике Србије. Ни један одговор нико до сада није добио. У прилогу дописа достављамо Вам списак трибина, симпозијума и стручно научних скупова и радова са њих који су публиковани, а односе се на наведену проблематику.

Сигурни смо да се поправком и заменом дотрајалих водоводних цевовода чији се губици, према урађеној Студији изводљивости, крећу преко 50% у свим општинама, проблем водоснабдевања може трајно решити. Просечни губици у Србији се крећу око 35%, док према европским стандардима и директивама треба да се крећу око 15%. Према новом Закону о водама, који је усаглашен са европским прописима, о свим питањима коришћења и заштите вода као општег добра, треба да се питају грађани и јавност, а не само интересне групације.

Господине министре,

Упркос више упозорења, да се преиспитају решења за РВС Ровни од стране овог удружења, али и од других институција, одговора од надлежних нема. Зашто мора да се заврши нешто што је осмишљено пре скоро 40 година, кад се показало да је пројекат потпуно превазиђен. Брана је започета са предрачунском вредношћу од 77 милона ЕУР-а, до сада је утрошено око 80 милиона, а инвестиција се налази тек на пола пута. Значи да би се довршила, коштаће још 80 милиона ЕУР-а. Да је потребна, сигурно би до сада била завршена. Зар је једини адут да се заврши, само то што је давно започета. Ми смо мишљења да не мора, јер ништа добро ваљевском крају и Србији неће донети, а много тога ће уништити и угрозити.

Предлажемо Вам да формирате независни стручни тим, или поверите некој еминентној научној установи (Институт “Јарослав Черни“ заједно са Рударско – геолошким факултетом из Београда, на пример) који би урадили ревизију овог пројекта и испитали све ово на шта указујемо, а на шта су указали бројни стручњаци. Молимо Вас да обавежете одговорне из Републичке Дирекције за воде, да дођу и презентују јавно грађанима Ваљева које су добробити и због чега се овај пројекат мора завршити? Због чега се брана и акумулација гради без Студије утицаја на животну средину, сагласно најновијим стандардима? Због чега општине, будући корисници, нису учествовале у овом пројекту ни са симболичних 3%? Због чега је ЕПС давно одустао од учешћа у овом пројекту? Зашто она треба само Републици? Европски је принцип да се не учествује у финансирању локалне инфраструктуре, ако локална самоупрва не учествује у томе. Будимо Европа у свему.

Да се образложи грађанима како је могуће да се изводе радови на пуњењу акумулације, а да нису створени елементарни услови за то. Нису решени имовински односи, нити расељени људи, уључујући и сам манастирски комплекс? Како је могуће угрожавати манастир Грачаницу упркос судској пресуди да се манастир не сме ничим угрожавати? Нису исељени гробови којима се ни број не зна? Није решен одвод фекалних вода из сливног подручја? Није становништво са сливног подручја престало са употребом пестицида и хербицида и прешло на органску производњу у пољопривреди? Нису спроведене антиерозионе мере? А све то су само неке од законом и плановима предвиђених мера, пре пуњења акумулације. Зашто се пуни акумулација, када други део водопривредног система (цевоводи, нове фабрика за прераду ујезерене воде и сл), није ни започет, а треба да кошта колико све до сада.

Зашто је неопходно рушити манастир Грачаницу и угрожавати природу, зарад акумулације ограниченог века трајања од свега 35 година по пројекту (услед запуњавања муљевитим наносом)? Зашто би грађани Ваљева и околних места, уместо добре изворске воде коју сада пију, добили барску воду? Чему журба?

Због свега изнетог, захтевамо да се сваки даљи наставак радова на пуњењу акумулације РОВНИ у планираном габариту, услови најобјективнијом ревизијом овог пројекта, кроз коју би се утврдио оптимални и одрживи будући ниво воде у акумулационом језеру. Да се испоштује оно што пише у захтеву петиције грађана Ваљева коју је потписало до сада преко 10000 грађана, а које наводимо на крају, а где се захтева:

ОД НАДЛЕЖНИХ ОРГАНА ГРАДА ВАЉЕВА И НАДЛЕЖНИХ РЕПУБЛИЧКИХ ОРГАНА РЕВИЗИЈА ВОДОПРИВРЕДНИХ, ХИДРОЛОШКИХ, ЕКОЛОШКИХ, СЕИЗМИЧКИХ, ЕКОНОМСКИХ И СВИХ ДРУГИХ АСПЕКАТА РЕГИОНАЛНОГ ВОДОПРИВРЕДНОГ СИСТЕМА “РОВНИ“ И СНИЖЕЊЕ НИВОА ВОДЕ У БУДУЋОЈ АКУМУЛАЦИЈИ ИСПОД КОТЕ МАНАСТИРА ГРАЧАНИЦЕ,
ОБУСТАВА БИЛО КАКВИХ ДАЉИХ РАДОВА НА ПУЊЕЊУ АКУМУЛАЦЕДОК СЕ НЕ УРАДИ ДЕТАЉНА ПРОЦЕНА ЊЕНОГ УТИЦАЈА НА ЖИВОТНУ СРЕДИНУ ОД СТРАНЕ НАЈЕМИНЕНТНИЈИХ, НЕЗАВИСНИХ СРПСКИХ ИНСТИТУЦИЈА, САГЛАСНО НАЈНОВИЈИМ СТАНДАРДИМА И ЗАКОНСКОЈ РЕГУЛАТИВИ СРБИЈЕ, ЕВРОПЕ И СВЕТА КОЈА ПОДРАЗУМЕВА УЧЕШЋЕ ЈАВНОСТИ ПРИ ОДЛУЧИВАЊУ О ТАКО ДАЛЕКОСЕЖНИМ ЗАХВАТИМА У НАШЕ ЗАЈЕДНИЧКО ПРИРОДНО И КУЛТУРНО НАСЛЕЂЕ.

Са поштовањем, ЗА УДРУЖЕЊЕ “ГРАЧАНИЦА“ ПРЕДСЕДНИК Јордан Дражић У Ваљеву, 29.09.2010. године

(Исто послато и Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде)

Удружење грађана “ГРАЧАНИЦА“ Бр.8-01/2010. Ваљево 5.10.2010.

РЕПУБЛИКА СРБИЈА МИНИСТАР ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ И ПРОСТОРНОГ ПЛАНИРАЊА др. Оливер Дулић ул. Немањина 11, 11000 Београд

Поштовани Господине министре,

Нашим писмом бр. 8/2010. од 29.09.2010. године, обратили смо се Вама у нади да ћете се, као Министар животне средине и просторног планирања, заузети за очување здраве животне средине и изузетно вредног екосистема на подручју које, апсолутно непотребно, угрожава хидроакумулација ”Ровни”, као и за заштиту средњевековног манастира непроцењиве вредности, Подгорске Грачанице, од рушења или потапања.

Скраћени материјал дат у нашем писму бр. 8 од 29.09.2010. год, указује на то да је хидро-систем „Ровни“ мегаломански пројекат и очигледно промашена инвестиција, која са највишом котом језера 360 mnv прети да потопи овај древни манастир. Истовремено, прети да у подземне ресурсе најплеменитије воде за пиће тзв. Лелићког карста, највећег у Србији и једног од ретких у Европи, ”прелије” барску воду са примесама: пестицида, вештачких ђубрива, тешких метала, арсена и фекалија. Све то зарад акумулације ограниченог века трајања од 25-35 година, када ће подручје акумулације бити напуњено смрдљивим муљем, што ће са загађењем подземних водних ресурса Лелићког карста изазвати еколошку катастрофу несагледивих размера.

Када са Вашим сарадницима проучите наше писмо од 29. 09. 2010. год, најлепше Вас молимо да нам (писмено или телефоном) закажете пријем код Вас, на чему смо Вам унапред захвални.

Надамо се да, у овом предмету, нећете дозволити да се достигнути ниво демократске и правне државе Републике Србије доведе у питање изостављањем мера које смо апострофирали у нашем писму бр. 8 од 29.09.2010.

Са поштовањем, ЗА УДРУЖЕЊЕ “ГРАЧАНИЦА“ ПРЕДСЕДНИК Јордан Дражић, У Ваљеву, 05.10.2010. године

! СПАШАВАЈУЋИ ГРАЧАНИЦУ – СПАШАВАМО СЕБЕ !