! СПАШАВАЈУЋИ ГРАЧАНИЦУ – СПАШАВАМО СЕБЕ !

Научна студија о сеизмолошким (земљотресним) аспектима и опасностима нелегалне изградње бране Стубо-Ровни

СЕИЗМОТЕКТОНСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ ДУБИНСКЕ РАЗЛОМНЕ ЗОНЕ ДУЖ ОБОДА ЈАДАРСКОГ БЛОК ТЕРАНА И МОГУЋЕ ПОСЛЕДИЦЕ У ПОДРУЧЈУ ПЛАНИРАНЕ АКУМУЛАЦИЈЕ РОВНИ

UDK: 550.34 : 551.242 (497.11) Stručni članak

Иван Филиповић*, Дивна Јовановић*, Богдан Петровић**,

Ана Бошњаковић**

* Геолошки институт Србије, Ровињска 12, 11000Београд, dr.ivanfilipovic@gmail.com **„Паштрићанац “ д.о.о, НОВ 39/4, 14000 Ваљево,

РЕЗИМЕ:

Овај рад представља нове информације о вези појединих геолошких ресурса са тектонском структуром обода Јадарског блок терана. Индикатори постојања дубоке раседне зоне су геотермални и термални извори, лежишта и појаве металичних минералних сировина, матичне стене за нафту и епицентри регистрованих земљотреса. Изградња акумулације „Ровни“ у овој области, у пројектованом габариту, може повећати загађивање висококвалитетних подземних вода „Лелићког карста“, једног од најзначајнијих природних резервоара пијаћих подземних вода у Србији. Природни режим и квалитет реке Градац, која je под посебним режимом заштите природе, такође ће бити угрожен.

КЉУЧНЕ РЕЧИ: блоктеран, сеизмо-тектонски разлом, загађење подземних вода, акумулација Ровни

УВОД

Јадарски блок теран je као последња издвојена геотектонска јединица у Србији (Филиповић и Кнежевић, у: Карамата и др., 1994). Детаљнији подаци о овој тектоностратиграфској јединици објављени су касније (Филиповић, 2005). Сматрамо потребним да укратко прикажемо основне карактеристике овог егзотичног блок терана ограниченог са евидентно сеизмички активним дубинским разломима.

БИТНЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ ЈАДАРСКОГ БЛОК ТЕРАНА

Тектоностратиграфска јединица Јадарског блок терана поседује све релевантне карактеристике дате у опште прихваћеној дефиницији о теранима (Keppe и Dallmeyer, 1990). Представља егзотичан блок, сличан Бик терану у СИ Мађарекој, a изразито je корелативан са Динаридско- јужноалпским појасом. A шта то значи егзотичан блок теран, питаће се чак и многи геолози! Према најновијим еазнањима то je сегмент земљине коре који je некада чинио целину са Динаридима и Јужним Алпима али je касније, током палеогена, дуж дубинских транскурентних разлома смештен у удаљено и екстремно другачије геолошко окружење. Ha крају овог поглавља желимо да објаснимо шта то значи „екстремно другачије геолошко окружење“. To значи да све формације које су карактеристичне за Јадарски теран, као на пример фузулинидски кречњаци горњег карбона, битуминозни кречњаци горњег перма, доњотријаски соидни кречњаци и др, не могу се наћи као аутохтоне творевине у Вардаридима. Такође у Јадарском терану нема најмаркантнијих формација Вардарске зоне као што су перидотити, габрови, дијабаз-рожначка формација, кредно-палеогени флиш и др.

Јадарски теран je највећим делом окружен Вардарском зоном, док je само на мањем простору у директном контакту са палеозоиком и мезозоиком Дринског антиклиноријума. Дуж јужног обода, који je доступан теренским проматрањима, ограничен je дубоким разломним зонама и тектонским меланжима за које je везан широки спектар геолошких ресурса: геотермалне и термоминералне воде, металичне сировине (Pb-Zn, Sb, Cu, Au, As и др.), матичне стене за нафту, као и епицентри некадашњих земљотреса (Слика 1).

СЕИЗМОТЕКТОНСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ

Разматрање овог питања почећемо наводима нашег познатог сеизмотектоничара Бориса Сикошека датим у раду „Сеизмичка угроженост регије Колубаре, Мачве и Полимља“ (Сикошек, у: Филиповић и др., 1996), где се истичу еледеће констатације:

1.      Земљотреси који се јављају на овим подручјима су тектонског порекла и

2.      Сеизмотектонски склоп ове регије анализиран je, поред осталог, кроз локације и јачине догођених земљотреса.

Са аспекта акумулације и бране Ровни детаљно je описан гранични дубоки разлом дуж кога je маркантан тектонски суток утиснутог егзотичног блока Јадарског терана у Вардарску зону. Ha траси тог сложеног дубинског разлома , у подручју интрузива Борање, акумулације и бране Ровни и Бање Врујци, током протеклог столећа регистрована су два епицентра догођених земљотрееа и то:

–        Крупањски земљотрес, регистрован 1905 године, јачине 8,2 MSK no Б. Сикошеку (1996) и

–        Мионички земљотрес, јачине 8 MSK, који се догодио 1998.

Треба рећи да je ово жариште незнатно побуђено и током прошле године, што значи да je у питању активан сеизмогени разлом. Посматрано са тектонског аспекта, треба истаћи да je ова сложена дубинска дислокација обележена читавим низом инструктивних профила са неуобичајено великим интензитетом тектонских деформација као што су хаотичан распоред седимената, раскидање слојева, интензивна пренабраност, здробљеност магматских и седиментних стена и слично, што ће све бити приказано на скупу на Дивчибарама.

По нашем мишљењу, императивно се морају поставити и многа питања везана за заштиту животне средине овог региона a то су: утицај на подземне воде Лелићког аквифера и инжењерскосеизмогене аспекте везане за акумулацију РОВНИ, која се налази на реци Јабланици 13 километара узводно од Ваљева, у зони овог дубинског разлома:

Слика 1. Прегледна карта Јадарског блок-терана; 

Легенда: • – Геотермални и термоминерални извори; X – Sb, Pb-Zn, Cu, Au лежишта и појаве;■ – Матичне стене за нафту; ® – Епицентри регистрованих земљотреса Figure 1. Review map of Jadar Block Terrane Legend: • – Geothermal and thermal mineral springs; X – Sb, Pb-Zn, Cu, Au deposits and occurrences; ■ – Oil parent rocks; © – Epicenters of registered earthquakes

ХИДРОГЕОЕКОЛОШКИ И ИНЖЕЊЕРСКОСЕИЗМОГЕНИ АСПЕКТИ

Са хидрогеоеколошког аспекта посебно je значајан утицај будуће акумулације на квалитетне подземне воде „Лелићког карста“, који иначе чини једну од највећих природних подземних акумулација пијаћих вода у Србији. Из овог аквифера истичу бројна врела међу којима Врело Пакље које се користи за водоснабдевање Ваљева и Градачка врела која су под посебним режимом заштите природе.

У геолошком саставу сливног подручја доминира Дијабаз – рожначка формација са дебелом кором распадања, у чијем минералошко-петрографском саставу има регистрованих орудњења металичних минералних сировина. Узводно од акумулације, у сливу Јабланице, налази се некада активан рудник бакра у Ребељу и рудне појаве антимона у Вујиновачи које, могуће, као и у Рујевцу, садрже арсен (у питању je иста минералогена тектонска зона). Хемијска средства у пољопривреди (пестициди, вештачка ђубрива и сл. на бази азотних и фосфатних једињења) која се и данас користе, као и бројни антропогени чиниоци су, такође, битан фактор утицаја. Ha квалитет воде у вештачкој акумулацији Ровни, утицаће доста фактора, међу којима изражени бујични карактер реке Јабланице који ће повећати унос органских и неорганских материја. Поред тога, акумулација je подложна екцесним загађењима, било случајним или намерним. Све напред наведено, у спрези еа биохемијским процесима, који ће се неминовно одвијати у акумулацији, условиће изразито неповољан квалитет седимената, a самим тим и ујезерене воде у будућој акумулацији „Ровни“.

Опитима бојења доказане су хидрауличке везе између каретних хидрогеолошких појава (понора и еставела) у долини Сушице, на једној страни, и врела у сливу реке Градац и врела Пакље, на другој страни (Лазаревић Р, 1996), као и да ће се ове везе значајно интензивирати повећањем водостаја у долини Сушице. Дакле, површинска вода акумулације РОВНИ ће понирати у издан Лелићког карста и деградирати висок (хемијеки и микробиолошки) квалитет изданских вода. Чак и у случају потпуног спречавања понирања вода у долину Сушице (што je практично немогуће спровести), карстна издан ће бити угрожена, с обзиром да ће се значајно нарушити њено природно прихрањивање, a тиме и режим истицања врела Пакље и Градачких врела.

У условима већих сеизмичких потреса, везе ујезерене воде будуће акумулације, a након њеног запуњавања и процедног филтрата, се могу значајно интезивирати и тиме повећати негативни еколошки утицаји који ће се и иначе развити, у фази сеизмичког мировања.

Динамичност ендогених и егзогених геолошких процеса присутна je и данас, када je људска потреба и жеља за коришћењем природних геолошких ресурса изразита (вода, енергија, тло). Ове чињенице захтевају и посебан однос човека. Његове активности у многим областима пo размерама приближавају се природним. Нажалост, оне су углавном супротстављене природним процесима, што може бити фатално, пре евега пo њега.

Геолошке посебности овог терена су последица диференциране покретљивости крупних структурних блокова у геолошкој историји стварања терена. Она се обављала кроз варисијску и алпску орогенезу дуж дубоких разлома у земљиној кори и представља одраз данашњег стања изнетог у претходном тексту (сеизмичка активност, мозаичност структурне грађе и састава, орудњења и појава термалних вода).

Инжењерскосеизмолошки аспекти формирања акумулације Ровни у пројектованом габариту такође могу бити изражени. Формирањем акумулације, доћи ће до промене природног напонског стања у терену. Јавиће се секундарно напонско стање на подручју и у околини акумулације које може потенцирати активност појединих разломних структура. Активност у разломним зонама би довела до акумулирања сеизмичке енергије, која би се могла ослободити у виду трусног удара – земљотреса на подручју и широј околини акумулације и бране Ровни.

Осцилације нивоа воде у акумулацији довешће до значајних утицаја на развој падинских процеса, a у приобаљу акумулације и режима подземних вода, у терену пo ободу акумулације. Активност колапсионих гравитационих процеса и клизишта, била би још већа у условима сеизмиче активности, која je евидентна у овом простору.

Имајући у виду сва нова сазнања, намеће се неопходност њиховог сагледавања у оквиру укупних геолошких аспеката за изградњу бране и акумулације са пројектованом koтoм успора и могућим последицама на промене у геолошкој и животној средини, нарочито у односу на безбедносне аспекте (аспекте стабилности) и најзначајнији природни ресурс – подземне воде.

У постојећој геолошкој документацији за пројектовање и изградњу бране и акумулације Ровни коришћена je, као базна документација, Основна геолошка карта за лист Ваљево 1:100 000 која у овом простору није могла да пружи неопходне одговоре за услове грађења. Мада je објекат највећим делом завршен, у циљу неопходности геолошких испитивања и праћења процеса и у фази експлоатације објекта, сматрамо да би пре него што започне пуњење акумулације било потребно да се на површини коју покрива вештачка акумулација изведе одговарајући обим геолошких испитивања и истраживања. По методологији иста треба да буде прилагођена чињеници да je ова површина недоступна за директно осматрање, због дебелих наслага растреситог покривача. Треба, такође, и у ширем простору изван акумулације извршити. теренском методом картирања, реамбулацију геолошке карте, где су за сада евидентирани извесни пропусти у тумачењу битних параметара геолошке грађе и састава терена.

ЗАКЉУЧАК

Из свега изнетог намеће се неопходност ревизије и сагледавања свих геолошких, сеизмотектонских, инжењерско-сизмолошких, хидрогеолошких и других аспеката формирања акумулације Ровни са пројектованом кoтoм успора, a у светлу нових сазнања о овој дубинској разломној зони.

ЛИТЕРАТУРА:

[1]  Група аутора: Основна геолошка карта Србије, лист „Ваљево“, 1:100000, Савезни геолошки завод Београд, 1971.

[2]  Група аутора: ВС Ровни-Главни пројекат, књига П.:Подлоге, св. II /2-1: геолошке подлоге – Пројекат истраживања за главни пројекат и св. II-1: хидрогеолошке подлоге, Енергопројект, Београд, 1987.

[3]  Карамата С., Крстић Б. и др: Terranes between Adriatic and the Carpato-Balcan Arc. Uull. T.CVIII Acad. Serbe des sci. et des Arts, Sci, nat 35., 1994.

[4]  Keppe J. D., & Dallemeyer R.: Introduction Terrane and Tectonic Map of Pre-Mesozoik Terrane in Circum-Atlantic Planerozoik orogens, IGCP Meeting, abstract, 223, Gottingen, 1990.

[5]  Лазаревић P.: Ваљевски крас – пећине, јаме, крашка хидрографија, монографија, Српско географско друштво, Београд, 1996.

[6]  Милојевић Н. Геологија и хидрогеологија терена јужно од Ваљева, докторска теза, Рударско-геолошки факултет у Београду, 1956.

[7]  Nikić Z., Nikolić J., Dokmanović P.: Regional geology and water quality in some storage lakes of central Serbia, XXIV conference of the Danubian countries, Bled, 2008.

[8]  Петровић Д., Докмановић П.: Негативни еколошки аспекти формирања акумулације „Ровни“.

Симпозијум „Заштита природе у Србији“ Завода за заштиту природе Србије, Нови Сад, 2008.

[9]  Филиповић И. и др: Геолошке карактеристике и потенцијалност геолошких ресурса Колубаре, Мачве и Подриња, Геолошки завод „GEMINI“ Београд – посебно издање, 1996.

[10]  Филиповић И.: О просторном размештају геолошких ресурса у СЗ Србији (Јадар блок теран) и њихов однос са тектонским структурама, Геолошки анали Балканског полуострва, Београд, 2005.