! СПАШАВАЈУЋИ ГРАЧАНИЦУ – СПАШАВАМО СЕБЕ !

ЋУТАЊЕМ СЕ ИЗДАЈЕ БОГ

Нико коме је стало до себе, своје породице, својих ближњих, свога народа и своје земље, не би смео да буде само неми посматрач онога што се догађа око њега, и да се понаша као да се то њега не тиче, правдајући такав приступ тврђењем да он ништа не може променити. Такво размишљање и понашање није ништа друго него саучествовање са онима који се боре против вере и земље наше или, како каже Св.Григорије Богослов:“Ћутањем се Бог издаје“. Нажалост, таквог размишљања има и међу људима који живе литургијски, који кажу да ради свога мира они не могу да имају посла са полицијом и нечасним владикама, а оне који се боре за своју веру, народ и земљу називају екстремима.

„Не заборављајте ни за минут, да Божије око стоји над вама и гледа дела људска. Зла се не бојте, ако правду творите“. Св.Николај Србски

Какав је то мир када гледаш и слушаш да хуле на име и реч Божију, када нам храмове јеретици погане, када прогоне верно Христово стадо, када нам белосветски зликовци отимају земљу и убијају народ, када се врши највећа издаја у историја народа нашег од стране власти у Београду уз благослов врха СПЦ. То није мир од Господа. Таквима је Св.Григорије Богослов поручио:“Бољи је рат, него мир који одваја од Бога“. Нас Господ није послао на земљу због лажног мира, него да се боримо за своје душе да се удостојимо Царства Небеског. Са првим плачем када изађемо из мајчине утробе, па све са задњим самртничким вапајем, ми се боримо за душе наше, да се удостојимо вечног живота.

“…Борба за веру борба је за душу… Кад очуваш веру своју, очувао си душу своју.’’ Св.Николај Србски

Сви ми треба да се запитамо шта ћемо рећи на Страшном суду нашем Господу, када нас упита шта смо учинили у одбрану вере своје. Питаће нас Господ шта учинисмо са талантима које нам даде. Да ли их закопасмо у земљу, односно забисмо главу у земљу, или те таланте умножисмо, односно устадосмо у одбрану вере и земље које нам Господ даде. Сваки човек може да допринесе борби за веру и земљу своју. Прво, не сме да се сложи са лажима, а отац лажи је Сатана; друго, да својим животом сведочи веру, живећи и по Јеванђељу и Божијим заповестима; треће, да у сваком месту и сваком тренутку без страха проповеда веру и разлобличава лажи; четврто, да завапи у молитви да Господ помогне народу своме у борби за веру и земљу своју; да се прикључи свакој Богом благословеној борби за веру и земљу своју.То може свако да учини, без обзира на своје таланте које је од Господа добио. Господ зна колико смо се трудили и тако ће нас наградити.

Нас треба да одликује дух исповедништва, по потреби и сходно положају који свако заузима. Да би наша борба била Богом благословена, прво треба да себе променимо, да се вратимо Богу и себи (коренима), да се вратимо путу покајања и за своје грехе и грехе нашег народа, и да завапимо Господу да нам опрости са чврстом одлучношћу да се мењамо на боље. И тек тада ће, молитвама Пресвете Богородице, Светога Саве и свих светих Срба, Господ поново стати уз народ свој и поново ћемо бити непобедиви за непријатеље наше. Србски народ који гледајући не види, слушајући не чује и срцем не разуме, полаже наду и очекује помоћ од оних који ни себи не могу помоћи: политичких странака и њихових лидера, сваковрсних идола домаће и светске (пот)културе и свеукупног јавног живота, светских сила било са запада или истока. Заборавили смо на речи св.Николаја Србског: ’’Та прођите се поуздања у немоћне и смртне људе. Вратите се Богу живоме, у коме је спасење“.

Има наде за Србство, само ако се врати Господу Исусу Христу и Светом Сави! Онај који је из ничега створио свет и из праха човека, може учинити и да Србија васкрсне. Све ће то Господ да уреди, али ако има за кога; зато треба да ревнујемо за нашу Свету Веру Православну, или како кажу два златоуста:

„Ви учините што до вас стоји, а остало даће Бог“ Св.Јован Златоусти и

“Не бој се, народе, само веруј Богу и у Бога, и Он ће те спасти“ Св.Николај Србски

Ми смо данас, као и наши претци у своје време, позвани да бранимо Православну веру и Отачаство, у борбу за Крст Часни и Слободу златну. Време је за борбу, пре свега против сопствених греха, а затим против издаје и непријатеља наше Православне вере и нашег отачаства.

Зато ћемо и завршити речима које је, на Сретење Господње 1804. године у Тополи, попут Светог Цара Лазара као молитву изговорио верни и добри син Србске Православне Цркве, Вожд Карађорђе:

“Тако, браћо наша, ја вас опет позивам да сви на ноге устанете и оружје подигнете на непријатеља, који на нас пође, да се са њим бијемо. Ми ни на кога полазити и наступати нећемо, а који би на нас пошао да се од њега бранимо. Боље је у својој Вери и своме Отачаству умрети, него Веру своју погазити“.

Извор: САВЕЗ ПОТОМАКА РАТНИКА СРБИЈЕ 1912-1920