! СПАШАВАЈУЋИ ГРАЧАНИЦУ – СПАШАВАМО СЕБЕ !

ПРЕДГОВОР

            Храм Св.Арханђела Михаила ( манастир из древних времена ) , имао је прекид општежића  ( без монаштва ) , пуних 200 година.

Трудом и љубављу великог духовника, садашњег Епископа Епархије Ваљевске г.г..Милутина, Храм Св.Арханђела Михаила је од 24.03.2010.год. поново манастир,  који је добио монашку обитељ.

Но, снажне олује атеиста, богоодступника и профитера,  већ више од две деценије прете рушењем, премештањем, или потапањем древног Храма у Грачаници.

У протеклих 20 година, и дан данас сударају се заговорници рушења Храма и заштитници непроцењиве вредности цркве Св.Арханђела Михаила – Грачанице.Битка је веома тешка и веома сложена.

Заштитници манастира Грачаница,  подно Повлена,  изнад Ваљева, располажу необоривим аргументима:

–         да вода пројектованог Хидро-акумулационог система „Ровни“ , никоме није потребна.

–         Док  заговорници рушења или потапања манастира , су под интересном заштитом  моћног лобија из Београда, који је од новца за изградњу Хидро-акумулације „Ровни“ остварио највећи профит.

Ова Хидро-акумулација је скоро довршена са браном „Ровни“ за вештачко језеро са 364 мнв. где је за цео Хидро-систем потребан огроман капитал за годишњу амортизацију.

Због тога они инсистирају да се цео пројекат доврши, како би се укључили на градску водоводну мрежу у Ваљеву и обезбедили средства за енормно велику амортизацију свих објеката Хидро-система.

Они не крију од јавности да су заштитници Храма и археолошког локалитета у Грачаници у праву, али наглашавају да неће прихватити да се ниво Хидро-акумулације ограничи на коти 333 мнв. на којој би био безбедан Манастир Грачаница са свим објектима и археолошким локалитетом.

Из те чињенице могуће је закључити да само притисак јавности, да се сачува манастир Грачаница и подземни ресурси племените  воде ( најквалитетнија у Србији и шире – у свету) тзв. „Лелићког карста“  буду сачуване од преливања  барске воде са примесама фекалија, пестицида, вештачког ђубрива и тешких метала из акумулационог језера.

Ако би правна и демократска држава, на основу важећих закона и прописа хтела да заштити комплексан еко систем који угрожава хидро-акумулација „Ровни“ ,минимум  који треба обезбедити да се након израде студија изводљивости, максимална висина хидро-акумулације ограничи на коти 333 мнб.

У противном може доћи до еколошке катастрофе несагледивих размера.Уз веома могућу еколошку катастрофу, хидро-акумулација са 364 мнв. је мач  изнад глава више десетина хиљада грађана Ваљева и низводних насеља, у случају сеизмичких померања тектонских блокова терана.

„ Господе Исусе Христе… дај ми храбрости, да ставим правду изнад користи, да ставим остварење племенитих дела изнад тренутних задовољстава, да ставим друге изнад себе, и испуним Твоју заповест о љубави“ , (Јутарња молитва Филарета Митрополита Московског).

Аутор
Јордан Дражи

ИСТОРИЈСКИ ПОДАЦИ:

Писани извори, у комплексном облику, о Манастиру      Грачаници ( код Ваљева); не постоје.Ту и тамо у литератури постоје штури трагови  као расут мозаик – о овом манастиру, који говоре о дубокој старости храма у Грачаници.

Проф.др.Ђорђе Јанковић са екипом познатих археолога током 1987/88 утврдио је:

а) да храм у Грачаници почива на трослојним темељима насталим у древно неутврђено време.

б) у неколико сонди унутар храма (олтар и певнице) откривена су два слоја фрески непознате површине и неутврђене вредности.

Епископ проф.др.Никанор Ружичић, будући протеран из Србије( крајем XIX века) у својој историји СПЦ – издање Загреб 1893.год. ( ћирилицом) , наводи:

–         да је Манастир Пустиња озидан у XII веку и

–         да су тројица браће – (велики Српски жупани:  Тихомир, Страцимир и Стефан Мирослав) градили цркве и манастире.

Он наводи да је те податке налазио у летописима писаним руком у архивама Беча и Загреба.

И данас живи легенда о тројици браће ( вредно је претпоставити да су то Немањина браћа) изградили манастире: Јовању, Грачаницу и Пустињу.

Идући тим трагом група научника САНУ – историјског института, у књизи „Средњевековне цркве и манастири“, бележе: „ за цркву Светог Арханђела у селу Грачаници постоји народно предање да је сувремена Манастиру Пустиња“.

По истом трагу Св.Синод СПЦ у календару за 1996.год. наводи:

„ Грачаничку парохију сачињавају : Тубравић, Стубо, Брезовица, Ровни и Кунице.Храм Св.Арханђела Михаила – из времена Немањића“.

Овде Св.Синод СПЦ не каже да је Храм: „ по народном предању из времена Немањића“.- Синод , обзиром на огроман фонд  литературе из историје – овакво прецизно одређује да је „Храм у Грачаници из времена Немањића“, што је од значаја.

Овим путем се не исцрпљују подаци који говоре о дубокој старости Манастира Грачаница – о  чему говори  „Глас Цркве „бр. 3 и 4 из 1927.год. Прота Ал.Д.Јеремић у овом свом чланку ( на 8 страна) , између осталог каже:

„Црква Грачаничка… налази се с десну страну речице Грачанице…

Данашња црква подигнута је , по казивању народном, ( истинитом, што је установио археолог проф.г.Ђ.Јанковић), на месту где је била стара црква, (  постоје три слоја темеља насталих у три различита периода) која је била Манастир и имала је своје имање и подруме“, за вино и данас постоје пећине – „подрумине“ , где се уочавају грађевински додаци за затварање подрума са вином.

Традиција прозводње вина и у Манастиру Јовања сеже до средине XIX века када је Књаз Милош својим политичким следбеницима разделио велика имања која су била у поседу Манастира: Пустиња, Грачаница и Јовања.

У  истом чланку Прота.Ал.Јеремић између осталог каже:

„ Предање народно вели: у старо доба три брата Немањића ( претходно наведена имена) , саградили су три цркве: Јовањску, Грачаничку и Пустињску ( све у једном правцу од Ваљева ка планини Јабланику).“

Трагом  ове информације скенирана је прецизна топографска карта у области поменутих манастира. Када је повучена црвена линија од Пустиње до Јовање  она је пресекла топоним Храма у Грачаници, што се само може објаснити Божјом промисли.

Оно што овде треба истаћи је податак да су у древно време велики духовници попут Св.Теодосија Великог молитвом добијали знак Божији – где треба сазидати нови Храм.

До овог тренутка није познато овакво Божије чудо, било где код нас и у свету.Када је у питању Подгорска Грачаница чудесно је што се подударају топоними и хидроними код Милутинове Грачанице у старој Србији (Метохија) и овој нашој Грачаници овде.

Храму  Св.Арханђела Михаила гравитирају у непосредној близини топоними и хидроними слични манастиру Краља Милутина и то:

Грачаница – село

Грачаница – река

Сушица – река понорница

Сушица – село

Сувац – Совац  -село

Још увек живо народно предање говори да је у древно време Манастир Грачаница имао велики број монаха.Помиње се број 300 и 700 монаха.У доба Агаријанске окупације и Манастир Грачаница је био на мети разарања Храма и прогона монаха .

Предање говори да су Агаријани овде спалили неколико стотина монаха.Велики број монаха који није желео да напусти манастир Грачаницу је био убијен и сахрањиван у масовне гробнице у порти Храма.Неколико масовних гробница пострадалих монаха пронашла је екипа археолога у делимичним истраживањима 1987/88 године, о чему су сведочили очевици учесници у археолошким ископавањима.

Крајем 1930. године једно време се обрео у Грачаници Св.Николај Лелићки.

Он је прозрео непроцењиву вредност Храма у Грачаници.Успео је да замени дотрајали кров , да озида кубе  и спољни венац украси тесаном сигом.

Када су га том приликом богомољци из Грачаничке парохије молили за благослов да посете Хиландар – рекао им је :

–         Не тражите Хиландар – ево вам овде Хиландара.Данас сам се у овом Храму одвојио од свега земаљског и учинило ми се да сам у предворју Христовог Небеског Царства.Овај Храм ће имати великих искушења али ће уз помоћ Божију , Ваше молитве и Вашу љубав опстати.

КО СУ ОНИ ? : 

Ко су људи који упиру руке да сруше , преместе или потопе Храм Св.Арх.Михаила у Грачаници?

–         Прво, осведочено Божије чудо три храма у једној линији;

–         Друго, Храм украшен трудом и љубављу  светитеља Николаја Лелићког

–         Треће, Храм познат са бројним исцелитељским чудима , како из давнина, тако и дан данас.

Ко су људи који хоће да све то обесвете тиме што ће порушити или потопити Храм и где ће на месту Св.Престола,  где се молитвом освећује хлеб – тело Христово и вино – крв Христова да дође муљ и свакакав смрад.

Ко су људи који хоће до Страшног Божијег Суда да држе Божијег анђела у муљу – који чува место на којем је свети престо?

НАФТНО ПОЉЕ:

 

Ваљевац из групе која је подржавала изградњу хидро-акумулације „Ровни“ , изјавио је :

–         „Овај Хидро систем – Ровни је нафтно поље.“

Такву визију су имали актери који су покренули активности, пројектовање  и изградњу Хидро-акумулационог система : „Ровни“.

Данас више нису гласни као некада , али се не кају него се труде да истрају.

ДОЛИНА ПЛАЧА:

 

Град Ваљево са приградским насељима је веома осиромашио.Велики број фабрика не производи робу за тржиште.Радници су без посла.

Након бомбардовања алијансе најмоћнијих 18 земаља у Ваљеву умире велики број грађана од карцинома због присуства осиромашеног уранијума од бачених  више десетина бомби на Крушик .О томе се ћути.

Број умрлих далеко надмашује број рођених.Нема радних места , јер се рачуна да је преко 50 милиона ЕВРА уложено у Хидро-систем „Ровни“, као новац дат Ваљеву није тачно од тих силних пара бачено у апсолутно промашену инвестицију , тек неки незнатни део добили су за плате њих двадесетак запослених у ЈП „Колубара-Ровни“ – Ваљево.

Практично сав новац се прелио у Београдска предузећа која су ту годинама радила.

Да је само трећина тог новца уложена у профитабилну производњу данас би у Ваљеву стање било далеко боље.

ЉУДИ ИЗ СПЦ ПОМАЖУ РУШЕЊЕ ГРАЧАНИЦЕ

            Патријарх Српски Павле ( „молитве и беседе“ – Београд 1997.), на једном месту наводи:

…“ Подсетио бих, на пример, спомен Храм у Ђаковици (1950.) нису срушили Шиптари, већ политички активисти међу Србима, скупљајући потписе грађана чак и међу појединим свештеницима“…

…“ Грађевина је била од тврдог материјала, са 5 кубета и костурницом за смештај 400 сандука костију свих палих бораца од ратова 1912.год. до данас…једно потпуно ремек дело у духу данашње технике“. – :  (архив Синода Ф.VI.бр.95/1951).

Епископ шабачко-ваљевски г.г.Лаврентије у своје време дао је благослов свештенику Храма у Грачаници, Г.Чедомиру Симићу, да потпише уговор бр.30 од 16.01.1991.год. са директором ЈП „Колубара“ Ваљево за рушење „свих објеката на старој локацији“,изостављајући да именује објекте:

–         Храм Св.Арх.Михаила

–         црквени дом

–         капелу

–         манастирску некрополу

Овај уговор је отишао на оверу епископу Лаврентију који га није смео парафирати – него је само ударио печат Епархије и вратио га у Грачаницу, без ичијег потписа.

ЦРКВЕНИ ОДБОР Ц.О.ГРАЧАНИЦА ПОНИШТАВА УГОВОР БР.30/1991

            Када су свештеник ЧедО и чланови Црквеног одбора упознати да је Храм у Грачаници од непроцењиве вредности , једногласно су донели Одлуку 5.11.1995.год. да се у целини поништава уговор бр.30/1991 и са истим упознали Епископа Лаврентија.

УПОРАН ЕПИСКОП КРШИ КАНОНЕ И ОДЛУКУ ВЛАДЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ 1997. ГОДИНЕ.

            Постоји информација да је Епископ Шабачко-Ваљевски г.г..Лаврентије потписао са ЈП „Колубара-Ровни“ – Ваљево Уговор о замени парцела и то:

-Парцелу на којој је Храм у Грачаници Епископ је уговором 510/01 од 15.06.2003.год. и 5229/03 од 4.12.2003.год. уступио ЈП „Колубара-Ровни“ – Ваљево а за узврат добио парцелу са ново подигнутом црквом и другим објектима на „Бакића Брду“ у Брезовицама.

Овим уговорима, Епископ г.г.Лаврентије је повредио Каноне СПЦ који говоре да Епископ је чувар цркава и манастира и да нема право да их отуђује трећим лицима!

Осим тога потписом ових уговора Епископ г.г.Лаврентије је узурпирао Храм Св.Арх.Михаила са археолошким локалитетом – под високим степеном државне заштите , по Одлуци Владе Републике Србије 05 бр.633-3721/1997.Поменута два уговора су сакривена од јавности и до њих заштитници Грачанице не могу да дођу.

Са тим уговорима Епископ је пренебрегао чињеницу да је Општински Суд у Ваљеву својим Решењем ( које је постало извршно 27.03.2002.год.) ЗАБРАНИО започињање било каквих радова на рушењу, измештању или потапању Храма у Грачаници са археолошким локалитетом у околини.

Истовремено Земљишно-књижни суд у Ваљеву је 15.10.2001.год. донео Решење да се у ЗКУЛ 245 КО Тубравић у петом теретном листу  укњижи наведена забрана.

Поставља се питање да ли је ЈП „Колубара-Ровни“ поменуте уговоре проследила Земљишно-књижном Суду и да ли је Суд,  поред прокњижене поменуте забране, могао укњижити власништво ЈП „Колубара-Ровни“ на кат.парцелу у ЗКУЛ бр.245 КО Тубравић на којој је Манастир са археолошким локалитетом.

ПЕТИЦИЈА ГРАЂАНА

            На дан 10.06.2009.год. у надлежном Министарству је регистровано удружење  грађана Грачаница Ваљево по решењу бр.130-024-00-00920/2009-07 па је током  2009. и 2010. више хиљада грађана потписало петицију да се ниво Хидро-акумулације Ровни ограничи за максималну висину од 333 мнв.

ЈП „Колубара-Ровни“ је накнадно молбом тражило од Патријарха СПЦ г.г.Иринеја дозволу да се Манастир у Грачаници може срушити и преместити на нову локацију.

Непозната је судбина тренутног става Патријарха СПЦ  г.г.Иринеја.

                                                                                                                                      Аутор
Јордан Дражић