! СПАШАВАЈУЋИ ГРАЧАНИЦУ – СПАШАВАМО СЕБЕ !

Дивчибаре – протест Истинољубаца министру Мркоњићу поводом претећег затирања Светиња наших – манастира Градца и Грачанице у Ваљеву

Борба за Светиње 

!!! (Опростите нам што смо у брзини и услед премора начинили одређене пропусте и превиде у тексту, стога се Истинољубиво сада исправљамо, додати делови у тексту су бордо бојом а један, најважнији је црвеном. Богом срећна србска слава Свети Никола свима Вама!) !!!

Дивчибаре 17.12.2011: Светосавци пред моћницима ради одбране Светиња

„Богородице Дјево, Радујсја, Благодатнаја Марије…“, одзвањало је, под налетима студене вејавице, испред хотела на Дивчибарама, из грла 30 трудољубивих Светосаваца… док су у хотел надмено или гадљиво поред њих унутра улазили придошли функционери: министар Мркоњић, гувернер Шошкић, привредници, ваљевски функционери, новинари… Испред појаца велики плакат:

НЕ ГАЗИТЕ НАМ ПРУГАМА… НЕ ПОТАПАЈТЕ У БРАНАМА… СВЕТИЊЕ НАШЕ И КОРЕНЕ ПОСТОЈАЊА СРБСКОГ РОДА!!!

Хитни Свесрпски Правоверни Захтеви Државним властима:

1   – Хитна свештена и археолошка заштита Манастира Градац (10-14. век) …

–      повраћај С.П. Цркви тамошњег руинираног комплекса Манастира Градац

–      моментална измена пројекта и обустава градње „ратне пруге“ Ваљево-Лозница у пределу Манастира Градца …  

2   – Сачувати Чудотворну Грачаницу Ваљевску од потапања изградњом Мање Бране или спуштањем нивоа воде акумулације злослутне Бране „Ровни“!!!

…уклонити спомен-идол Стефана Филиповића са  темеља Цркве и огромног гробља на Видраку…

…уклонити парк, и магијски спомен, „вечни огањ“, на Петом пук , који је над јамама хиљада побијених мученика…

…уклонити носећи стуб  железн. моста пруге Бг.-Бар изграђеног преко Олтара древне Цркве (наспрам ман. Ћелије)…

…ЈОШ НАМ НИЈЕ КАСНО избећи проклетство!

Сем видно узрујаног министра Мркоњића који је дубље обратио пажњу на текст, готово се нико није ни осврнуо на текст плаката и молитвене песме оних чије су промрзле руке држале свете иконе. Није само објектив већине новинара, већ и главе њихове биле су одвраћене од хора овог светосавског. Г. Мркоњић је арогантним тоном позвао унутра (монаха-немонаха) Антонија да му предочи детаље, јер је овај до сада безуспешно покушавао да дође до министра.

После видно узнемирених коментара Мркоњића типа „пруга ће се ипк направити!“, који овако нешто Светосавско на Дивчибарама, и то још сада у предизборној кампањи, сада када су огромне паре руског кредита ту, пред вратима – није очекивао. Министар се потом, изгледа искрено, ипак, заинтересовао за тему предлога за заштиту ваљевских манастира Градац(од пруге) и Грачанице(од потапања). Дакле, пошто је министар почео да обећава разне врсте помоћи у заштиту њиховим пројектима угрожених Светиња, прво га је м. Антоније упитао: „значи, да ли да људима напољу кажем да, за сада, престану са молитвеним певањем – док не видимо шта ће бити од Ваших обећања“, на шта је министар протестно, устајући од стола, рекао: „шта, зар они још певају, одмах им реците да прекину ако мислите да наставимо да разговарамо даље“.

Антоније је то и учинио, обавестивши браћу да за сада престану са гласним молитвеним појањем, дајући времена министру да се у скорој будућности  поново сретну, и да се проба наћи за Православне прихватљиво решење. Потом се Антоније вратио к столу где је 10 мин. чекао на повратак министра из суседног салона, и, у 2 минута, стојећки, министар је узео генералије од Антонија и обећао скоро виђење у име решавања заштите Светиња.

Обећања министра Мркоњића су: детаљна дубинска археолошка претрага подручја древног порушеног Градачког манастира, и заштиту свега на том потезу, од Светиња и гробова, до других старина које се ту пронађу; ширу археолошку претрагу тога терена на коме су пронађени трагови од 4., па до 10. и 14 века; да ће размотрити и да се и постојећа пруга, која туда пролази, а већ је раније девастирала територију манастира – уклони и археолошки испита тло подно ње, те, да се подигне на носеће стубове; да ће свим потезом поред манастира и нова пруга која паралелно прати стару, ићи као надвожњак са стубовима и да ће се носећи стубови градити само тамо где се утврди да не урушавају ни једну Светињу нашу; да ће видети шта може учинити за заштиту Грачанице ваљевске, за мост пруге Бг-Бар који је прегазио манастир је рекао да с тиме нема ништа јер он „није градио ту пругу“…

Ни дете у овакву причу не би сасвим поверовало, али како би им се дало неко време да покажу своје праве намере, за сада смо се повукли и чекамо, чекамо помоћ Божију, и уразумљење њихово… а то неће ићи тако глатко, јер је Воља Божија на Местима Светиња Његових, а воља моћника у многоме зависи од утрошеног и приливног новца, док, се воља верника Христових тихо огледа у ових 10 Београђана, (срамотних) 10 Ваљеваца, 5 Шапчана, 3 Лазаревчанина, и једним братом из Лучана, који су једини, и поред стотина порука и позивања телефоном, жртвовали своју вољу на Славу Бога и Светиња Његових, достојно се на Дивчибарама припремивши за дочек Српске славе, Светог Николе.

Слава Богу за све! Почетак вишегодишњег скупљања потписа у центру Ваљева је одложено за једну – две недеље(до даљњег), колико да се покаже хоће ли министар испунити обећање да већ наредне недеље у Ваљеву контактира Истинољубце ради проналажења заједничког Православног језика, и пројеката, на спасење свима нама у спасеним Светињама Божијим.

На крају разговора м. Антоније, помало смућен што га је министар већ увео у причу о проналажењу компромиса и не мењању траса пруга кроз Ваљево, рекао је министру: „Ни Ви, ни ја, немамо права да располажемо судбом Светиња Божијих. Ако ћете ме саслушати рећи ћу Вам шта је Воља Божија у овом питању: Воља Божија је да се пруга Београд-Бар измести на периферију Ваљева и тиме заобиђе (измести) кањон Градца (можда будући национални парк!?) у коме, на удаљености од 7 км имамо 4 манастира – две пругом разрушене Светиње (ман. Градац на стадиону „Крушика“ и манастир прегажен мостом подно ман. Ћелије), и два манастира са веома нарушеним природним окружењем манастирског живљења; прво, живи ман. Ћелије и друго, скоро пронађени древни ман. у Браговићу (6. век). Министар је ово одћутао и поново обећао скоро виђење.

Истинољубље свима Вама!