Текст у виду Прогласа објављен на Прву годишњицу(мај 2010-2011 г.) непрекидних молитвених окупљања Светосаваца – Истинољубаца пред зградом Патријаршије ради јединства и очувања СПЦ од раскола и јереси
Господе спаси Цркву Твоју од саможивих
папо-мислећих епископа
„Чувај се сине мој јеретика католика и њихове приче, јер се наша земља такође испунила њима! Ако ће ико да спасе душу своју, то ће бити само кроз живот у Православној вери. Јер нема боље вере од наше свете Православне вере. Сине мој, није добро хвалити нечију туђу веру. Ко год хвали страну веру, он је као онај који напушта своју властиту Православну Веру. Ако неко хвали своју а и туђу веру, он је као човек са две вере и близу је јереси. Ако ти ико каже: „Твоја вера и моја вера су од Бога,“ ти сине мој треба да одговориш: „Јеретиче! Да ли мислиш да Бог има две вере? Зар не знаш шта пише у Писму: Један Господ, једна Вера, једно Крштење.“ (Ефе. 4,5) Зато се чувај таквих људи и увек стој у својој Вери. Не братими се са њима него их избегавај и ходи у својој Вери и добрим делима! Сине мој, чак ако буде потребно и да умреш за своју свету Веру, не бој се смрти! Тако су и светитељи умирали за своју Веру, и сада су живи и са Христом.“ (Свети Теодосије Кијевски)
Православна браћо наша, ево, наврши се и најтужнијих годину дана (од априла 2010 г., од тога 7 месеци свакодневно, а потом, условљени „патријаршијском полицијом“, једном недељно) откако се истински брижни Светосавци овде, на улици, испред Патријаршије именом Светог Саве називане, моле Богу за уразумљење оних епископа, неправославнога духа, који су осионо запосели чело „званичне“ СПЦ и који увелико теже урушавању темеља Православља српског – споља уводећи јеретичка учења у Цркву, а изнутра, револверашки брзо, без суда и саслушања, стварају расколе у народу нашем правоверном.
Свесни свеколике духовне пропасти која се, са „места светих“, надвила над целим родом нашим, а лишени, пак, икоје друге могућности јавног оглашавања наспрам ових разорних пошасти, иако смо малобројни овде у нашим малим молитвено–исповедним трудовима, ипак, дуготрпељива истрајност сведочи да сву наду полажемо и помоћ чекамо једино од Христа Бога нашега.
Од закулисног уплива комунистичког режима у СПЦ 60-их када је побожни народ одстрањен из учешћа у заседању Светог Сабора СПЦ како би се лакше манипулисало већином епископа, те, под присилним учлањењем СПЦ у зборницу светских секти звану „Светски Савез цркава“ 1965 г.,сваким наредним даном, танано (наредним режимима) дозирано, као у живи песак, тонуло се у море „глобалне“ непобожности и екуменизма.
Стога напоменимо овде, тек да се подсетимо, само свима уочљиве духовне скандале званичног „врха“ СПЦ:
– вишегодишње молитвено учешће неких епископа СПЦ на многим заједничким скарадним ритуалним церемонијама са белосветским сектама и „религијама“;
– за времена Светог Патријарха Павла, 1996 г., када једнодушно Сабор донесе одлуку да „СПЦ иступи из срамне заједнице светских секти „ССц“ не могаху се опрети утицају свемоћног г. Буловића који сам ту одлуку поништи, а замислите какве су тек моћи дотичног господина бачког данас?! ;
– издајнички потписи двојице српских епископа у Равени 2007 г. на документу којим се СПЦ приклања првенству римског Папе;
– свакодневна пропагандна дружења и умиљавања нашег свештенства и католичког „свештенства“ којим се припрема унијатски тријумф довођења Папе на Врачар и у Ниш 2013 г. насупрот учењу свих Светитеља наших;
– да ли од раскошног живота, да ли од страха од „глобалних“ моћника, или, пак, од похлепе за „ватиканским сребрњацима“ многи наши епископи позаборављаше милион побијених и 250 хиљада душегубно покатоличених Срба у Другом рату, па се и данас, хронично, праве да не виде злочин од нових, преко, 40 хиљада покатоличених српских јадника чија се вечна беда, и даље потмуло шири по новој ватиканској НДХ;
– неправославно реформисање древних учења Светитеља наших за градиво богословских школа, као и саме чинове православног богослужења усличујући га римокатоличком;
– од стране двојице Иринеја, патријарха и еп. бачког, отворено пропагирање унијатства са латинима („латини (католици) нису само расколници већ и јеретици“ Свети Марко), екуменизма („екуменизам је свејерес“ Свети Јустин), и све ово печатирано скорашњим учешћем обојице у обредном чину христоубиствене јеврејске „вере“ празнујући с њима у њиној синагоги 2011г. .
– и страшни најновији безакони злочин епископа СПЦ који својим гордим и лакомисленим опхођењем према Светом Предању Цркве, први пут у историји нашој починише свегрех Раскола Цркве Божије…
И… имали краја овоме свезлу или ће се, пак, овако, све дубље и дубље срљати у рушење Светих темеља Вере и Правоживља које нам је Свети Сава у аманет на благослов и спасење оставио. Чим се, браћо, почне са Канонским решавањем ових страшних проблема Цркве ми ћемо се у радости Христовој хитро уклонити одавде. Али до тада сви ми крштени у Православљу немамо никакав изговор седети кући скрштених руку и гледати како се видљива зграда Цркве страшно њише гурана рукама самовољних епископа који је прете потпуно урушити.
Многобројни епископи СПЦ у папистичком духу данас заводе командну диктатуру, све своје одлуке „ђутуре“ проглашавајући „непогрешивима“, насупрот Духу Светитеља наших; у екуменском духу расплињавају Свето Православље молећи се заједно и признајући „неколику истинитост“ разноврсних белосветских секти и лажи-религија; у унијатском духу сваку реч и дело своје усмеравају ка остварењу уније са папистима којој се вероломно надају 2013-те, а, у зилотистичком духу разорно расколнички ревнују свађалачки рушећи јединство Цркве у Учењу и једнодушију одсецајући и прогонећи све оне који желе остати верни Светима и јединим Свесветим Саборима – Васељенским Саборима Цркве.
Побожне, пак, Епископе наше, оне у речи и на делу Православне, које данас непокајани „синови овога века“ надгласавају у Св. Арх. Сабору, овде смо, молећи се пред Патријаршијом, да би бодрили; никога, пак, не тежимо смењивати али се ни не миримо са упорним неправославним иступима „званичника“ Цркве; страхујући над светим речима „ћутањем се издаје Бог“ дубоко смо свесни да сами ништа не можемо учинити али да може Бог коме вапијемо… јер, умукоше нам сви виши нивои надређених који би јавно разобличавали унијато-расколничка непочинства епископа зато смо сви ми ништи, али у Христа крштени, позвани и савешћу приморавани бити овде и вапити к Небу за уразумљење заблуделих пастира, притом и прстом упирући на овај замаскирани, потмули извор свих народних смутњи и невоља, трубећи на буђење свих Срба у заштиту Светог Православља. (овде се треба сетити речи Светитеља наших да „када православац прими католичку „веру“ или унију са њима – не може душу спасити!“) „Глас народа побожног – је Глас Божији“, а тај Глас је тим неопходнији сада када многи пастири који се на то пред Богом заветоваше у шаренило „овога века“ поринуше и моћницима његовим приклањају се.
Страхујући над поучним речима светог Марка: „Ако не изабереш да пострадаш за Истину бићеш много болније кажњен страдањем које ниси изабрао“! Стога, остајемо овде телима сведочећи ране Цркве које Јој, кроз народ, притајено наносе неколики заблудели епископи, а душама православним молитвено непрестано погледајући једино на помоћ Светога Саве који негда, једном за свагда, громогласи свим покољењима Срба речима: „Мој народ је Христов а не папин“!
Брижни Светосавци – на дар – Цркви Мајци
(сваке суботе пред Патријаршијом и патријаршијском полицијом од 12 – 14h) Светосавци – молитвама Богу за спас Православља од, нажалост, многих латиномислећих епископа СПЦ који под плаштом наводне „бриге за црквени поредак и мисионарење по белом свету“ у душу народну на „мала врата“ теже увући, Светој Цркви стране и кроз историју доказано непријатељске духове: (зло)дух унијатства (са папизмом), (зло)дух екуменства (са протестантизмом), и (зло)дух лицемерног пријатељевања са антихристовим масонством.
„Благо онима који држе Истину Православну
и творе правду свагда“ (псалам 105,3)
! СПАШАВАЈУЋИ ГРАЧАНИЦУ - СПАШАВАМО СЕБЕ ! 
Постави коментар