Вести са Православне страже: Уторак, 24. 11. 2020.г…
Свакодневно се одржавају и целодневни непрестани Православни протести испред назовивладе Србије…
И у доба глобалистичке репресије пројектом Корона вирусом… 
Свакога дана непрестано за Православну слободу Србије узастопно већ 1700. дан по реду… И данас одстојасмо испред назовивладе Србије све очекујући нову Православно исповедну 238. заредом Литију Београдом… Што ће рећи ВИШЕ ОД ЧЕТРИ ГОДИНЕ ПРАВОСЛАВНИХ СВЕДОЧЕЊА ПРОТИВ ВЕЛЕИЗДАЈЕ испред тзв. „Владе Србије“
Кад у овоземним правилима важи изрека „ко чека тај дочека“ колико је то 
остварљивије за оне који чекају са Православном вером помоћ од Бога Живога и Свемоћнога..
+++
„Онај ко не изабере да пострада за Истину Божију, биће кажњен много болније страдањем које није изабрао.“Свети Марко Отшелник
+++
Комплетна сутрашња Житија Светих (звучни запис): Св. Јован Милостиви, и житија других Светих за 25./12. нов.
ИстиноЉубље свима Вама!
+++
Док глобалистички масонски сатанисти покушавају свима наметнути своје нове трендове и празнике како би их одвојили од аутохтоних традиција и увукли у своје позориште како би свима лакше владали, на дан паганско-масонског празника „нове године“- усред Православног Божићњег поста, осврћемо се и на још једно Православнима подметнуто искушење мешања у Божанску Промисао…
Др. Стојан Адашевић:
ПРОБЛЕМ ВАНТЕЛЕСНЕ ОПЛОДЊЕ
У задње време се појављује пуно нових проблема у хришћанском животу. Ти нови проблеми су проузроковани развојем биологије и медицинске науке.
Узмимо на пример вантелесну оплодњу, или fertilizacio in vitro. Да би се тај подухват остварио, потребно је мушко семе. Оно се не може другим путем добити, него `рукоблудијем`. Колико ја знам, `рукоблудије` је у Православној цркви забрањено. Према томе, постављамо питање да ли је вантелесна оплодња само по том основу већ забрањена.
Да би се добила једна женска јајна ћелија, и касније оплодила, потребно је медецинским поступцима изазвати код жене сазревање те ћелије или тих ћелија. Обично уместо једне ћелије сазрева пет, десет, двадесет јајних ћелија, које се потом, под ултразвуком хирушком методом помоћу шприца извлаче из жениног организма у спољну средину. После извесних поступака, тако се добијена јајна ћелија оплођује у епрувети мушким семеном. На тај начин, ван жениног организма, у епрувети се зачиње нов људски живот. Исти се после извесних поступака вештачким путем усађује у материцу жене, где се и даље развија.
Тако то изгледа у теорији, а у пракси је сасвим другачије. Број оплођених јајних ћелија – малих, живих људи који се уносе у женин организам, је много већи од оног броја који се усаде, угњезде и почну да се развијају у материци жене…
Некад се убаци десет, а можда и више малих, живих људи – оплођених јајних ћелија, а прими се онолико колико се прими, можда једна или ниједна или више оплођених јајних ћелија. Значи, ми тим поступком већ убијамо један одређен број малих, живих људи, које због неког разлога материца мајке не прихвата.
Још је горе, ако материца будуће мајке прихвати четири, пет или више малих људи, и тада почиње њихов развој у материци будуће мајке. Пошто женин организам с успехом не може да носи више од тројки (три детета) сви прекобројни мали, живи људи се одстрањују – убијају вештачким путем од стране неодговорних лекара. Иглом се улази у гестациону врећу, у којој се налази оплођена јајна ћелија у свом развоју – дакле мали, живи човек, и убризгава се чисти алкохол. Овај поступак изазива смрт малог, живог човека у гестационој врећи. Питање је сад, од рецимо четири – пет живих малих људи у развоју, кога убити? Да ли оне с леве стране, да ли оне с десне стране у материци. Ко је тај који ће да буде судија, и који ће да каже: „Ти живиш, а ти умиреш“?
Осим тога, пошто је поступак добијања јајних ћелија врло мучан за жену, а сигурност зачећа није велика, то сви они мали, живи људи који нису усађени у првом покушају, бивају замрзнути за други покушај. Уколико тог другог покушаја не буде, због неког разлога (операција вађења материце при евентуалном царском резу, тужан крај мајке у некој авионској или саобраћајној несрећи, евентуално тешко обољење мајке које је настало, једноставно одлука мајке да не жели друго дете) ти се мали, живи људи обично изваде из замрзивача и пусте да се одледе – значи да умру. Поставља се питање да ли неко сме да убије пет, десет, двадесет људи, да би један живео у изобиљу.
Са теолошке, хришћанске стране се код православних зна да живот почиње са моментом зачећа јединке, дакле стварања оплођене јајне ћелије – зигота. Тај новостворени људски организам има у себи све информације о свом будућем развоју, без обзира што је то још увек једноћелијско биће. Народски речено, шта је храст? То је жир у великом. Шта је жир? То је храст у малом. На овај начин размишљајући ми хришћани морамо да се питамо: – Које су све манипулације око зачетог, а нерођеног људског организма дозвољене, а које нису? Оне манипулације које на неприродан начин изазивају спајање мушке и женске полне ћелије, чији је резултат стварање оплођене јајне ћелије – зигота, су свакако забрањене. Разлози за то су теолошке природе (о томе је најбоље да говоре теолози) и медецинске природе (о чему треба да говоре биолози и лекари). Судбина живог човека, тек створеног зачећем, у природној или неприродној средини, зависи од много биолошко-медицинских фактора. Свака манипулација новоствореним бићем мора бити подвргнута оштрој теолошко-биолошко-медицинској и етичкој контроли.
Са развојем ултразвука, ми сад можемо са сигурношћу да тврдимо да у женином организму може да се угнезди једно, два, три, пет, седам живих људских бића. По сазнању о таквој вишеструкој трудноћи неки лекари у неким земљама приступају уклањању сваког вишка од два или три жива човека у материци. Лекари атеисти, лекари мојсијеве вере и лекари муслимани обично одговарајућим поступком смањују број зачете деце код труднице на два или три. Лекари који се опредељују као атеисти, мојсијевци или муслимани, по њиховој идеологији, наводно имају право на смањење броја зачете деце у материци, убиством нерођене деце у материци. По атеистима новозачето дете нема душу и није жив човек, а по другима, муслиманима и мојсијевцима, Свевишњи удувава живот том живом бићу тек четрдесетог дана ако је мушко, а осамдесетог дана ако је женско, значи до тог момента су могуће манипулације зачетим дететом, чак и његово убиство. За та два верска опредељења, по њиховом мишљењу, смањење броја зачете деце вештачким путем на два или три је дозвољено, јер они још увек нису људска бића. За хришћане, тај поступак смањења броја зачетих малих људи у материци труднице је строго забрањен. То је убиство. А једна од Божијих заповести гласи: „Не убиј“.
Да ли лекари имају право да убијају једне да би други живели? Одговор сваког здравомислећег човека је – не, немају право на то. А како где поступити? Ако си бездетни хришћанин или хришћанин лекар, једноставно одбити вантелесну оплодњу, јер при тој манипулацији, ако се зачне већи број, ми га морамо смањити убиством до одређеног броја да би имали успех, или пустити да сви раније умру због неодговарајућих прилика.
Овде не желимо да говоримо о правним проблемима, о злоупотребама, о судским поступцима који третирају случајеве продаје јајних ћелија малих, живих људи, невољне и вољне замене где мајка рађа туђе дете не знајући да није њено, о инкубатор-материцама где је мајка која носи туђе дете, сведена на ниво кокошке носиље. Ово вам се чини невероватним, али осврниммо се на искуство једног центра за вантелесну оплодњу из наше најближе околине и о судским компликацијама које он има. Из овога свега понављамо, јасно произилази да је вантелесна оплодња за хришћане строго забрањена, па да ли се ради са спермом мужа, комшије, рођака жениног мужа или пак добровољног даваоца сперме. Ту све теолошке расправе разних хришћанских деноминација отпадају. Етика и медицинска наука јасно кажу – не! Не вантелесној оплодњи, која је за све здравомислеће хришћане забрањена. А причу о томе, да се само једна оплођена јајна ћелија, мали живи човек, усађује у материцу, оставимо за наивне, и не заборавимо да је велики такозвани “шкарт“ у том огавном биолошко-медицинском поступку.
Постоје и други проблеми са којима је јавност у нашој земљи мање или више упозната, раније поменути абортуси, а рећи ћемо укратко и о контрацепцији, да је хришћански став православаца и Свете Горе да је и она забрањена, и да постоји само једна дозвољена контрацепција, а то је уздржање. Грешна контрацепција је она која спречава додир и спајање јајне ћелије и сперматозоида у оплођену јајну ћелију. Сатанска контрацепција значи убијање већ зачетог детета, а то су спирале и разне хормоналне таблете, које мењају слузокожу материце. О овим и другим медицинско-етичким и теолошким проблемима више ћемо говорити неком другом приликом.
! СПАШАВАЈУЋИ ГРАЧАНИЦУ - СПАШАВАМО СЕБЕ ! 
Оставите одговор