Вести са Православне страже: Понедељак, 02. 11. 2020.г…
Н А Ј А В А: Ваљево, уторак, 03. новембар 2020., Градски трг у 18:00 час.
Сутра је нова Литија Ваљевом за спас потопљене Грачанице и оправослављење окупиране Србије
Док у Београду једна сабраћа непрестано свакодневно Православно-исповедно сведоче против окупације, једном месечно одлазимо и у Ваљево да Литијом Богу се помолимо и геноцидну масонску брану Ровни, тај мач проклетства и штете над градом Ваљевом, разобличимо.
Иначе, паралелно… Свакодневно се одржавају наша непрестана Православна сведочења против опште издаје а испред назовивладе Србије у Београду…
Свакодневно за Православну слободу Србије узастопно већ 1678. дан… И
данас одстојасмо испред назовивладе Србије све очекујући нову 235.
по реду, суботњу Православно-исповедну Литију Београдом…
+++
„Онај ко не изабере да пострада за Истину Божију, биће кажњен много болније страдањем које није изабрао.“Свети Марко Отшелник
+++
Дакле, сутра је и нова, 67-ма по реду, месечна Православно-исповедна Литија духовно уснулим Ваљевом (уторак, 03. новембар 2020. Градски трг од 18:00 часова)… Литија за Истину Христову у данима када се србска Црква и Отаџбина системски понижавају и уништавају, и док се Косово завршно продаје, патријарх србски изјављује да је у симфонији са глобалистичким марионетама на власти Србије… Стога, нико нема Благослов да седи у кући и мирно гледа општу издају, јер речено је у Светом Писму: „Богу се треба већма покоравати него ли људима“ (Дел. ап. 5:29)… Нити се, пак, уздамо у своје малене моћи, нити се смемо неоправдано изговарати као да то није наша Православна обавеза и исказ вољне припадности Оцу нам Небеском… Јер, нећемо у дан Суда дати одговоре што патријарх, епископи, духовници и интелектуалци нису боље и више чинили у овим данима општенародне издаје. Mада је највећа одговорност на њима, ипак је главно наше Православно питање – да ли смо ми сами јавно, колико можемо по својим моћима, сведочили Веру Православну и указивали својим необавештеним ближњима на лажна учења и лажне учитеље како они не би душом пострадали.
И зато, не будемо ли дела сведочења и исповедања Светог Православља имали, нећемо се много разликовати од фарисеја који се молише јавно да их људи виде; пред очима света испуњаваху форму Закона, а срце им беше далеко од Господа Истине и не марише да Њега познају и да се сажале пред страшним Распећем Његовим. По Закону, праше чаше, клупе и жбанове, а Самога пророкованога Христа Бога нити тражаху, нити Га познаше, већ Њега не желећи познати, иако знајући о Његовој савршеној Праведности и исцељењима народа од свих недуга – Распећу Га препустише.
Стога и није довољна само молитва без одбране и сведочења Истине Православне; јер да су нам молитва и добра дела били онако Православно-исповедни какви би требало да буду – не би сада екуменизам плавио Црквом србском, не би Грачаница била под водом, а Отаџбина нам била распродата окупатору од непријатељима инсталираних нам лукавих домаћих изрода, политичких замајивача нашег поробљеног народа. Значи, и молитва – за покајно поправљање и стицање Благодати Божије, али и добра дела и сведочење Истине Христове јесу добра примена Благодати са Свете Литургије која се не сме закопавати у песак земљољубља, маловерја и самопоштеде…
Августовска Литија Ваљевом, уторак, 03. новембар Градски трг од 18:00 часова
ИстиноЉубље свима Вама!
+++
Комплетна сутрашња Житија Светих (звучни запис):
Св. Иларион Велики, и житија других Светих за 3. нов./21. окт.
ИстиноЉубље свима Вама!
+++
Свети Игњатије Брјанчанинов:
Живот земаљски
Мрачна је област – земља! To је област изгнанства злочинаца који су рај упрљали грехом, кривих за непослушност Богу, оних који су презрели општење са Њим, који су то општење заменили за општење са ђаволом. На земљи према човеку се све односи непријатељски и он сам налази ce у непрестаној борби са собом. Земља је долина изгнанства, долина почетних страдања, којима започињу вечна, као оправдана казна за увреду бесконачно Благог. Земља је наше изгнанство, зато је ту дошао Искупитељ: безмерно сагрешење искупио је безмерном ценом Својом Крвљу…
Земља је – наше изгнанство, зато Искупитељ са земље на небо узводи оне који су прихватили Његово искупљење. Небо је човекова истинска отаџбина: пут онамо треба савршити у самоме себи. У себи треба видети оне који држе свет и обрачунати се са њима, вратити им оно што им припада, а што је човек позајмио од њих. Од њих смо позајмили отров греха, грех у свим најситнијим његовим видовима, у свим најразличитијим његовим облицима. Одвојивши из себе све што је туђе нашој природи, остаћемо сами са собом, са сопственом непорочном природом. To очишћење у нама производи Реч Божија, која нам открива својства новог Адама и ране старог. Свеблаги Дух Свети, видевши нашу белину, сићи ће на нас, осениће нас Својим миром и светлошћу, измениће нас, утврдиће нас, убројаће нас у народ изабрани, у потомство другог Човека, Који је Господ с небеса. Утврђени Духом Светим ми се више нећемо плашити мрачних и злобних господара овога света, него ћемо кроз њихове густе и тамне редове проћи ка светлости Истине, у чијем ћемо наручју наћи предукус будућег блаженства. Ко је у себи савршио тај земаљски пут, ко се ослободио од греховног ропства и добио заручење Духа, тај ће по разлучењу душе од тела без препрека и безбедно проћи митарства ваздушних мучитеља.
Оставите одговор