! СПАШАВАЈУЋИ ГРАЧАНИЦУ – СПАШАВАМО СЕБЕ !

Литије за Живот народа у Логору Србија, за оправослављење поробљеног демонима и домаћим издајницима србског народа – Литије и молитвене и исповедне, и покајне и борбене, За Христоса Бога и Цркву Његову Православну а против свакојакога зла, издаје, неморала и заблуда…

Нико не може а не приметити истрајно Православно сведочење ово, а нико не може ни рећи да је неуспешно и бескорисно (иако би то многи волели доказати самооправдавајући сопствену лењост и учмалост колотечине мирења са општом издајом). Бог Драги зна колико су зла прекинуле и одложиле молитве, натписи и поруке са четворогодишњих Литија ових. Православна истрајност сведочи о нади на Бога, а не на људске идеологије и вештине Зато овде нико, после толико времена, није разочаран, депресиван, изморен, а и велика већина оних који су долазили, па престали, волели би доћи поново (и требају долазити) само да их искушења нису онемогућила. Имамо много свакодневних препрека и доказа да се ово ђаволу ни мало не свиђа, уосталом, јер се издаја множи и преваре све веће спремају – а Православни су обавезани бити опомињаоци и будиоци ближњих у Христу Богу…

Није (ни овога пута) пријатно било патријарху слушати разобличавање промоције домаћег Велеиздајника у храму Светог Саве како прљавим новцем обнавља Светињу Божију, како лукаво помиње како Светосавски храм није србска идеја, већ некога католика. Па питасмо патријарха ко ли је све заплакао за прљавом донацијом за Светосавски храм? Да ли сутра не спремају екуменистички пир са папом у њему? Да ли је иоле нормално у глобалистички покореном свету од стране сатанистичких власти да Патријаршија нема никада ништа против разноразних видова разарања србског народног бића од стране ових глобалистичких пиона а домаћих нам издајника?…

Без вере Праве нема покајања и помирења са Богом, без Вере Праве нема Духа Светога, Духа Истине јединога истинског темеља србске и свеправославне слоге у борби за слободу. А у Вери правој уз уздржање пост и молитву, уз исповест и Причешће постајемо поново деца Божија која се враћају у загрљај Његов и постајемо јачи и од овога света и од васцеле васионе. Јер је Победа и већина тамо где је Православни Бог наш а не ‘критична маса’ заблуделих који једну превару мењају другом. Јер је спас Србинов помирити се са Светим оцима, са Небеском Србијом, са Христом Богом па ћемо тако добити и Небеске вечне утехе и земаљске потребе. А како то урадити у овим бурним временима?! Е, то треба и мора да му на делу покажу сви они који се у Вери утврдише и обавезаше Христа Бога и Истину Православну ставити на свећњак исповедања вере да светли ближњима и целом свету како би се могли спасити. Иначе…

…иначе ће се много бољим од оних Срба који су редовни на Богослужењима а чији се глас не чује у току поплаве јереси, издаја и саблазни, оних неколико стотина истрајних а у вери још недовољно утврђених Срба који свако вече, Богу хвала, излазе испред Скупштине ради сведочења и отпора издаји Косова и Метохије, корона-диктатури, карантину, мигрантима, педер-парадама. Нама треба Православни темељ, благословене у Духу Светоме, србске слоге, а не уједињавање којекаквих странака, идеологија, сталежа. И то смо сви дужни пред Богом Живим активно градити…

Колика је обавеза бити и сведочити Православном Србину види се најлакше у демонској количини зла оних који од Светосавља својих предака отпадаше и посташе злочинци над злочинцима у оделу усташа, потурица, и њима сличних. И све њих Црква праведно одвоји и од Србства чим су отпали од Христа. Јер је Православље темељ без кога ни Србство ни разум нити икакво добро може постојати. Али нам се провукла и једна велика и погубна грешка – што и комунисте и југословене нисмо проглашавали несрбима! Зато нам се исти ‘Титови пионири’ и деца комунистичких моћника и дан-данас, само лукавије, лажним патриотизмом заоденути, баве највећим издајама и затирањем србског народа.

Говорили смо да нама не треба слобода да сви могу причати јавно што мисле, већ јавно мњење са Православном цензуром. Да се сјединимо у благослов Божији у заједницу са свима Светима – јер је јавна реч и понашање основ здравља једног народа. То нисмо бранили зато нам тиме непријатељи непрестано владају. А још и гори су лажни пријатељи, лажни родољуби, какав је Драгослав Бокан који иза приче о величању србских жртава у минулим ратовима прикрива још и већу издају и жртве које сада спроводе најамници окупатора, и напредни и жути и свокојаки остали. Исти Драгослав Бокан је пре две деценије написао један крајње штетан текст а који многи данас сматрају текстом Светог владике Николаја, а под насловом Највећи србски грех је нестрпљење. Крајње лукаво изврнут смисао народне изреке ,,Стрпљен – спашен“, јер трпљење са Вером у Христа је врлина смирења када се односи на нас појединачно, али трпљење је издаја када се примењује у односу на страдање народа, Отаџбине. Никад нам у историји преча није била потреба народне активности и пожртвовања у борби против домаће издаје, а неки би да нам кажу да то све може проћи и без нас, само од себе, ,,комшија ће се борити“. Не. Бог не помаже неутралнима, дезертерским калкулаторима, лицемерним верницима који су то само на речи а не и у срцу и на делу. Стога свега, Драгослава Бокана, једног од значајнијих дежурних адвоката Велеиздајника Вучићија – до покајања на делу, не би требало сматрати родољубом и не слушати мајсторска лаж-патриотска замешатељства његова – јер то не може проћи без штете ако ли нисте добро утврђени у Светим оцима…  

Напоменусмо да је смисао Литија и молитва и сведочење Вере против издаје, јер кад би на улицу у овим временима издаје изашли само да се молимо – били би гори од највећих лицемера. Јер, да нам само молитва помаже, могли смо и Литургијама и кућним молитвама поправити стање пропасти нашег народа. Народ треба да се Богу врати, да се покаје, а како ће се покајати ако не разуме веру Православну и ако је не види на делу? Да не будемо слични фарисејима већ Апостолима Христовим, макар мало, малим делом Вере.

Кажу, у идућу суботу Литију ће сачекати народ који се буди против карантина глобалне корона-диктатуре. Богу хвала што ћемо имати прилику да им дамо Православну поруку јединог изласка из ропства овога. У исто време ће неки организовати и неку пропагандну шетњу, најсумњивијом могућом трасом од Патријаршије до Светосавског храма (јер место завршетка шетње говори о намери јаловости исте, наиме, ако већ хоће имати везу са Светосавским храмом – требало је кретати од храма ка граду, а не овако, утврђеном полицијском трасом замајавања) – а пошто је то у духу Вучић-Мило пропаганде, зато тамо не би требали ићи и расипати се. Време је велике издаје и борбе против окупације а не за ‘перформансе’ и рекламе удружења.

Богу хвала на свему, па да се у Благодати Вере Његове Православне видимо и на свим наредним Литијама и бојевима за Веру и Отачаство, за душу и државу Христовога Србина. Амин.

ИстиноЉубље свима Вама!