! СПАШАВАЈУЋИ ГРАЧАНИЦУ – СПАШАВАМО СЕБЕ !

Вести са Православне страже: Петак, 03. јул 2020. г…

ЧЕТВОРОГОДИШЊЕ ЛИТИЈЕ ЦЕНТРОМ ОКУПАЦИОНОГ БЕОГРАДА

Алармантно важни дани и недеље пред сваким Србином који проклето учествује или срамно ћути, у до детаља обзнањеној, ВелеИздаји Космета и све Србије…

 +++

(Притисни: ОВДЕ: УРГЕНТНО: Детаљан план епохалне издаје Великоиздајника Вучићија и Дачија и ОВДЕ: О велеиздаји се не гласа на изборима или референдуму)   

+++

НАЈАВА: Непрекидне београдске Литије за Православну слободу Србије

Субота, 04. jул 2020. г. испред Владе РС у 15:30 часова

Траса Литије: Сутра у 15:30 ч. од Владе Србије полази 217-та заредом суботња Православна Литија ка Патријаршији, Ненародној скупштини и лажљивом РТС-у

Устаљени програм свакосуботњих Литија: Окупљање 15:30 ч. испред назовивладе Србије, уводно обраћање oкo 16:00, полазак Литије 16:10, обраћања – испред Патријаршије 16:45, испред НеНародне Скупштине око 17:50, испред лажљивог РТС-а око 18:10, и потом, повратак на централно место непрестаних Православних протеста испред назовивладе Србије око 19:00 часова.

Богом нам добродошли, док времена за сведочење Истине и наде за Васкрс Грачанице, а тиме и наде за слободу Православне Србије, јоште има!

+++

Свакодневно се одржавају и целодневни непрестани Православни протести испред назовивладе Србије…
Свакога дана непрестано за Православну слободу Србије узастопно већ 1556. дан по реду… И данас одстојасмо испред назовивладе Србије све очекујући новуПравославно исповедну 217. заредом Литију Београдом, субота, 04. jул 2020.г. у 15:30 испред зграде „Владе“…Што ће рећи ВИШЕ ОД ТРИ И ПО ГОДИНЕ ПРАВОСЛАВНИХ СВЕДОЧЕЊА ПРОТИВ ВЕЛЕИЗДАЈЕ испред тзв. „Владе Србије“

Свака исправна духовна борба има за темељ Истину, тј. Православље. Без Православља нам Спаса нема , браћо Срби, а Православље је данас усред Србије, и то подло изнутра, са свих страна нападано и разарано… Зато, неће нас временске прилике ни било какви други изговори оправдати за срамно ћутање када нам непријатељи разарају и Цркву и државу, и свештенство и народ… Трудимо се за спас душе своје и ближњих својих да се не би остварило оно: „Ко не мисли о општем добру – ући ће му невоља у дневну собу“…

Православни протести у, од лицемерних политичких „хришћана“, окупираној Србији испред зграде „Владе РС“ трају свакодневно још од 9. марта 2016. године, док, притом, сваке суботе од 16:00 часова испред „Владе“ крећу наше Православне Литије улицама центра Београда… а у ову суботу ће нам бити, Богу хвала, и 1557. дан по реду…

Нове суботње Литије центром отуђеног од Православља престоног Београда:

Нема прече потребе данашњице – од одбране Православља и Грачанице!

   Јеванђеље почиње речима Христа Бога: „Покајте се јер се приближило Царство Божије.“ А покајање је искрено само код оних који Бога траже и Једино у Светом Православљу га налазе, Православље чувају у смиреном срцу, желе Га на добро вечно свима ближњима, али и бране Га пред онима који лажу о Њему а све ради вечнога спасења своје и душа својих ближњих, наравно, уз непрекидну тугу и рат против греха свога… 

БОГОМ ДОБРОДОШЛИ! ДОКЛЕ ЈОШ ВРЕМЕ ИСПОВЕДАЊА ПРАВОСЛАВЉА ТРАЈЕ, ДОКЛЕ НАС ЈОШ НЕВОЉЕ КОЈЕ НЕМИНОВНО СЛЕДЕ ЗА СВЕНАРОДНИМ НЕПОКАЈАНИМ ГРЕСИМА ПРОТИВ ЦРКВЕ И ОТАЏБИНЕ НИСУ ПРЕПЛАВИЛЕ!

+++

„Онај ко не изабере да пострада за Истину Божију, биће кажњен много болније страдањем које није изабрао.“ Свети Марко Отшелник

+++

Комплетна сутрашња Житија Светих (звучни запис):

Св. мајка Анастасија Србска, и житија других Светих за 4. јул/ 21. јун

ИстиноЉубље свима Вама!

+++

СТАРАЦ САВА ПСКОВО-ПЕЧЕРСКИ

КАКО НАМ ГОСПОД ИСУС ХРИСТОС ПОМАЖЕ ДА ИДЕМО ПУТЕМ КОЈИ ВОДИ У ЦАРСТВО НЕБЕСКО…

 …2. Један од поузданих начина стицања Духа Светога јесте смирење. Макар ти био и човек частан, добар, праведан и милостив, речју, макар ти испуњавао све заповести Божије, ипак, при свему томе, свагда буди свестан своје ништавности, убогости, схвати да, ако и има у теби ишта добро, онда Сам Бог то твори преко тебе, а да си ти само оруђе Божије. И при том, ако пажљиво размотримо наша добра дела, па чак и највеће врлине, да ли ће се тада наћи много таквих које ће бити достојне да се назову хришћанским врлинама? На пример, како често дајемо милостињу ако не из таштине или самољубља, као фарисеј, оно из користољубља, као зеленаши (лихвари), то јест у намери да за копејку, дану сиромаху, добијемо од Бога стотине и тисуће! Разуме се, добро дело свагда остаје добро дело и стога настави да чиниш и умножаваш своје добро дело. Свако добро дело може се назвати златом, а злато, чак и неочишћено има своју цену: њега ваља само предати у руке мајстора и оно ће добити своју истинску цену. Баш тако ће и твоја добра дела добити своју цену, ако их ти с пуним поверењем предаш на вољу и у руке Великог Уметника. Стога, буди и даље частан, добар, праведан и милостив и веран испунитељ закона Божијег.

Но ако хоћеш да твоје врлине имају своју праву вредност, не хвали се и не сматрај их чистим златом, које вреди као благо на небу…

Ти ниси мајстор, ти не умеш да га цениш. Истинску вредност злату даје вештина, а истинску вредност врлини даје љубав, али љубав хришћанска, чиста, несебична, љубав коју дарује само Дух Свети. Све што није учињено из хришћанске љубави, то јест Духом Светим, није истинска врлина. И зато човек који нема у себи Духа Светога, и поред свих својих врлина, сиромашан је и убог.

Смирење је још и нешто друго, то јест – све невоље, жалости и несреће подноси стрпљиво и без роптања, и сматрај их поучном казном за твоје грехе, И не говори: “ Ах, како сам несрећан!“ Него говори: „То је још и мало за грехе моје!“ И моли Бога не толико да те Он избави из невоља, него више да ти Он да снаге да их поднесеш.

3. Дух Свети се може задобити пажљивим слушањем гласа Божијег. Глас Божији, који говори јасно, разговетно, разумљиво, може се чути свуда и у свему, само за то треба имати уши да се чује. Бог, као чедољубиви Отац твој, од самог рођења твога све до сада свакодневно говори теби, призива те к Себи, опомињете, наставља (упућује) на добро, поучава и уразумљује. Тако на пример, ако си несрећан, ако те је неко увредио, ако је умро неко од твојих рођака, или си ти сам болестан или тужан, или потиштен без икаквог видивог разлога, што се често дешава свакоме, у свему томе можеш чути глас Божији који ти говори да би код тебе изазвао осећај покајања, и да се, уместо што се уздаш У људе и од њих тражиш помоћ и утеху, покајно обратиш Богу и У Њему једином тражиш утеху и помоћ. Јер, претпоставимо, да ти живиш угодно, то јест у изобиљу и благостању, да су сви твоји послови и прилике у најбољем стању, да не познајеш жалости и горчине, него, шта више, често доживљаваш радост, а понекад још и радост духовну. Све је то глас Божији, који ти говори да свим срцем љубиш Бога, који ти толика добра чини, и да благодариш Богу колико можеш, а да, служећи се добрима овога света, не заборавиш да обрадујеш и најмању браћу Исуса Христа, то јест ниште (сиромахе), и да не заборавиш истинско благо и радост небеску и Онога Који је Источник сваког добра и радости. Ко од нас није чуо или не чује глас Божији, који нам говори кроз разне догађаје у нашем животу?

Да, сви ми чујемо, и чујемо јасно и разговетно, али мало нас схвата и дела по гласу Божијем. Ми, обично, у жалостима и невољама нашим, уместо да се удубљујемо у себе, тражимо разоноду у пролазним занимањима и забавама, и уместо да такве Божије посете примамо као велико лечење и њима лечимо душу своју, ми настојимо да их избегнемо, па чак понекад и ропћемо и бивамо ван себе. Или, у најмању руку, уместо да иштемо утеху у Источнику сваке утехе, ми је тражимо у свету и његовим наслаДама.

А будући у срећном животу и благостању, уместо да све више и више љубимо Бога, као Благочинитеља (Добротвора) нашег, ми Га заборављамо и уместо да се добрима која нам Господ дарује служимо на заједничку корист и ради помоћи нашој браћи која живе у оскудици, користимо их за своје прохтеве и на задовољење својих сасвим некорисних жеља.

Ако је законопреступно и страшно бити непажљив и не слушати глас цара земаљског, колико је онда грешније и страшније не обраћати пажњу на глас Цара Небеског и не слушати га!

Услед такве небрижљивости и непажње може доћи дотле да Бог, после многобројних и непрестаних оглашавања и призивања Својих, најзад одбаци нас од Себе, као упорну децу, и допусти нам да чинимо све што замислимо, а због тога се може догодити да се наш ум мало-помало помрачује дотле док нам се и најужаснији и најмрскији греси учине као неизбежне слабости човекове природе. И стога, колико је корисно и спасоносно да пазимо на глас Божији, колико је погибељно и ужасно да Га не слушамо и да се одвраћамо од Њега.

 

ИстиноЉубље свима Вама!