Чуда

Чудо Светог Архангела Михаила у Хони као путоказ за Ваљевску Грачаницу

У малом селу близу Ваљева, на путу за Бајину Башту, налази се лепа, стара црква у част Светог Архангела Михаила, названа Ваљевска Грачаница. Она је сада „под искушењем“,  како је пророковао пре више деценија Свети Владика Николај Велимировић, који је највише волео ту цркву, те је дао да се на њој сазида исто кубе као што је и на његовој задужбини у Лелићу.

Она је сада у истој ситуацији у којој је била црква Св.Арх.Михаила у Хони, у Фригији, у којој се десило чудо Светог Архангела, и о којој ће овде бити реч.

Исте силе мрака покушавају да потопе велику Светињу, а она одолева, чувана Светим Архистратигом, и верним народом.

Намера да се акумулационо језеро, са коте од 333 м, како је пре било планирано (чиме не би била угрожена Црква, а градови около би имали довољно воде), подигне на коту од 364 м, директно угрожава Свети Храм, и није благословена од Бога, о чему сведоче многи телесно пострадали радници који се усудише да за плату Завода за заштиту Споменика – Ваљево подигну руке на Светињу Божију. Како се данас испоставило да вода из смеране акумулације никоме није потребна (јер Ваљево има изворе питке воде 14 пута веће од својих потреба), остала је једино потреба имућних богобораца који већ одавно зидају виле унаоколо ради сопствених уживања на обалама својих дворишта, а над потопљеном Светињом…

Наши Свети Преци који су зидали Светиње онамо где се збивањем чудеса пројављивала Воља Божија, пре би пристали да сви помру од жеђи само да не буду на страни богобораца који устају на Вољу Божију. Или можда Свевидећи Бог није знао да ће се ђаво и Његови сетити после неког времена да му оскрнаве и потоп Светињу. „Можеш како хоћеш али не можеш докле оћеш“. Ако буде побожних имаће Господ ради чега сачувати Светињу Своју коју је Он благословио да буде лечилиште душа а не споменик и туристичка атракција телеснима.

Свети Архангел чува своју светињу, као што ју је чувао пре много векова у Хони. (Извор – „Житија“ Светог аве Јустина)

Близу града Јерапоља у Фригији беше саграђен храм Светог Архангела Михаила над извором чудотворне воде, коју је сам Архангел извео из стене чудом Божијим. Ту свако ко с вером тражи помоћ добије исцељење.

У то време незнабожци тог краја су поштовали једну огромну змију као идола, и клањали јој се. Господ је послао Своје Свете Апостоле- Св.Јована Богослова, Св. Филипа  и његову сестру Св. Мариамну, и Св.Апост. Вартоломеја, да просветле овај народ.

Они су молитвом убили змију и обратили у Хришћанство пуно народа. Прорекли су да ће  Свети Арх.Михаило походити то место, и да ће се ту дешавати чуда.

Кад они одоше ту проври извор целебне воде, и многи добише исцељења. Многи се и крштаваху на том извору.

Једном човеку Јелину, чија кћи беше нема, јави се Свети Архангел и рече му да ће кћи проговорити ако оде до извора Светох Архангела, и попије од те воде. Он то учини, одведе кћерку тамо, и чим она попи воде, проговори. Тај човек, у знак захвалности, подиже над извором цркву у част Светог Архангела.

Након 90 година ту се настани дечак Архип, коме је тада било 10 година, и ту се подизаваше 60 година, до своје смрти, и ту и погребен беше. Он је анђелски живео, јео је само једном недељно зеље, и пио по мало воде. Спавао је на оштром камењу, а сво време се усрдно молио Богу да му да снаге да остане ту, и да сачува светињу.

Многобожци, који су у близини живели, почели су да му завиде и да га мрзе због чуда која су се дешавала на извору, и често пута су га физички нападали, желећи да га отерају одатле.

„Он све јуначки претрпе, служећи Богу у светитељству и незлобивости.“ (из „Житија Светих“ за септембар, Св.Ава Јустин Поповић, Ћелије Ваљевске)

Једном се они договорише да га у две групе нападну.  Једна група  крену ка извору, а друга да њега убије, но Господ и Свети Архистратиг му помогоше, те се њима укочише руке, и не могоше ништа, а из воде изби огњени пламен, који их отера даље од цркве.

Они се не уразумише, него решише и по други пут да ударе на извор, и планираше да наведу воду са оближње реке на цркву, да се помеша вода са извором, и да потопе цркву. Но, опет се деси чудо, јер река скрену у другу страну, и заобиђе цркву.

И ни ово чудо не би доста, него решише да друге две реке наведу на цркву да је потопе. Копаше 10 дана некакве ровове, и онда једног дана пустише воду ка цркви.

Архип чу хуку воде, и усрдно се мољаше Богу и Светом Архистратигу, и опет би чудо.

Јави му се сам Свети Архангел и нареди му да изађе из цркве. Кад вода дође близу цркве , Свети Архангел подиже десну руку, закрсти воду и нареди јој да стане, и она стаде, и подиже се увис као стуб ка небу. Онда Архангел нареди да се раседе стена близу олтара, и да сва вода уђе у ту раселину, и од онда поче увек туда тећи.

Свети Архангел благослови да ту добијају исцељења сви који с вером притичу и да се од разног зла лече.

Свети Архип прослави Бога и Светог Архангела, Хришћани се обрадоваше, а незнабожци постидеше.

Да Бог да, молитвама Светог Архангела, да и Ваљевска Грачаница буде одбрањена, и да заувек светли Христовернима где је и благословено саграђена, и да обилно даје исцељења, као и ова у Хони. Амин.

Responses

  1. Милка Стефановић – Мими – Београд

    ПОТОП ГРАЧАНИЦЕ
    Пријатељу по вери

    Светињом си као и ја окитио грешну душу
    да почаст божанству приђе, из низине
    узнесена сред истине и у правди.
    Из тескобца животнога са страдалном Грачаницом
    у наручју, довека нам поражено Православље.
    Узалуд је око крста засијала слава части
    и свих Божјих заповести служећ царством
    златног доба, над олтаром Немањића.
    Да л од неба одметну се чистој вери охолица
    грехом да се обасипа и рђом човечјом храни,
    па српско страдање шири безбожништвом.
    Надмећућ` се у сред мрака и свих тајних разгововора
    Господа би да надигра и свој народ измучени,
    безакоњем и у сили остављајућ` своја дела – невесела.
    На штету образа српског, поруга је враг велики!
    Многи се је некрст скрио у смерни зрак Грачанице,
    лажном речју саздао је спомен себи у наслеђе,
    Христов венац одбацио испред дела својих руку,
    да весели своје дане, своју славу, мој Међане.
    Крсним путем здравица ти и похвала
    залута међ рушитеље стигле са наслона ложе..
    Божјем делу припојиш их иако су језик гује.
    Звезда поштења је вага у шаци Светог Михајла!
    Сад Божји гнев расипа, јер србаљско око дремље.
    Извршен је закон људски оглибале српске земље!
    Бој без боја сад је призван. Жртвен српски род приноси
    душу своју и спасење, не стара се за унуке.
    Увршено у празнину, започето прождире нас.
    Похаране, под језиком Грачанице нож нам држи.

    У надању, окончат се скоро неће српски јади и голгота.
    На Молитву, скупили се у припеци Божје сузе!
    Приповеда погибао, лукав потоп и срамота.

    Мај /2016


Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: