Свети Аранђели Свевишњега молите Бога за Грачаницу и сав род наш који за Њу и Веру Божију међу нама искрено Вас моли и брине!
Радосно-тужни извештај са Славе Грачаничке 2011.: Богом срећан празник Светог Архангела Михаила свима Светосавским истинољубцима! А, срећнији ће нам и бити, ако сагледамо реално стање ствари и из овог духовног понора који зјапи пред Светом Грачаницом, и, ради буђења успаваних, констатујемо тренутно поразно стање ствари које се нарочито данас огољено пројавило свима:
?!Свештенство српско се одрекло своје Чудотворне Светиње!?
Ово је вапај а не осуда, а оте нам се из груди баш данас када је дан Славе а не туге, саборовања а не раздеоба, молитвених труда и славских почаствовања – а не кажњавања.
Слава мучене Светиње Грачанице, а самог Владике, те, последично, ни свештенства Његовог – Нема!
Јуче, у недељни дан, уочи Славе, рекосмо себи: хајде, ми који смо стражарили поред Светиње протеклих месеци, нећемо ићи ни на недељну Литургију, ни на славско бденије – како Преосвећеном наше присуство не би сачинило какву непријатност, или произвело унутарњу мучнину, или уплашило драгог нам Владику, те, како би нам свима, и на бденију и на сутрашњој Литургији, улепшао дан светковине, ове наше, управо сада, мучене Светиње…
Али, авај… пре свега, на Славском бденију у недељу вече, поред два домаћа монаха, сем два свештеника из Ваљева који су служили и два појца која су собом довели – никога више! Од представника „верног народа“ никога више – сем једног јединог „секташа“, сабрата нашег, који је свакодневно стражарио са нама месецима пред Светињом . Али, пошто њему, као и свима нама, оклеветаним од стране настојатеља Серафима као „секташима“, класично, не дају нафору, ни помазање, ипак, домаћини јуче зажмурише на једно око и допустише гостујућим свештеницима да помажу и нашега „секташа“ – као једног јединог, каквог таквог, представника верног народа!? Наравно, нажалост, то је било само под принудом околности, док је сутрадан, на Славској Литургији, исти брат рутински одбијен и од нафоре, потом, и од славског жита и колача, – а, о послужењу или икаквом угошћењу у конаку, одавна већ, ни маштали нисмо.
Елем, па – добро, ако Вам је, народе, било непријатно да „без благослова“ браните Светињу до сада, ако сте се стидели „секташа“ па стога нисте долазили, ако ли сте ревносним поукама оца Серафима били обавештавани „да нема никакве потребе да долазите“, питамо се где сте бар данас када када Вас Сам Свети Архангел ишчекује у госте??? Или, можда је боље да речемо и друкчије: Где су Ваша чада оче Серафиме на Славском бденију, или сте и њима саветовали да – због „секташа“ ни на Славу не долазе!?! А Ви, свештеници и монаси, који посвуда трчите за Владикама, где сте на Славу Грачаници рањаваној, где сте на радост Архангелову, где сте својој сабраћи овде, сада, на братско утешеније… шта се ово збива… и дал се ово збива… или је све само ружан сан…
Не, нећемо да Вам кваримо славско расположење никоме, већ покушавамо да, сагледавањем стања ствари, сви заједно дођемо до трезвене молитве и истинске, нееуфоричне, тихе радости Божије, а то не може без сагледавања реалности у нама и око нас.
Дакле, нема толико места за критику народу који је изостао – стога што има делимично оправдање многих „духовних“ поука које су га веома смућивале и смућују, тако, да и сам не зна више да ли треба да има благослов да брани Чудотворну Светињу или не треба, да ли има благослов да верује Светим Оцима или нема, да ли има благослов да воли Бога и ближње или нема?!? Али, Ви вође духовне, више Вас и не питамо: где сте то на Месту Светом, на Месту Страшном које Вам је удео опслуживати, већ, шта то, и зашто, у сенкама својим ћућорите сада… ех, кад бар ћутали о слабостима туђим – управо оних туђинаца који Вас једини одмењују на уделу Вашем, по моћима својим, пред Богом Живим.
Зар је проглашење Свете Цркве Грачанице за Манастир било само тактичко „страшило“ које је требало заплашити непријатељске вране које насрћу на Светињу, а не збијање редова пред нападима противника Светиње Божије. Има ли кога, о, настојатељи Цркве србске, да бар махне руком, Не, не на своје ближње, већ на вране које се не поплашише тактикама Вашим, већ нас, у маскирном виду голубијем, салетеше и попљуваше – нас и Светиње наше?!
Зар не чујете више гласа Архангелова из Свете Грачанице: „Пустите децу моју да долазе к Мени“…
Нема милости ни за Славу
Но, народ је се, ипак, колико толико појавио на Славској Литургији, било је преко педесетак (са све половином нас „секташа“), али, на Славској Литургији мучене Чудотворне Светиње Божије не би ни једног свештеника ни монаха у гостима!!!!!!!!!!!!!!… МолимТисја, Боже наш, не остави нас као што ми остависмо Светињу Твоју Коју си, вечности наше ради, Чудотворну нам подарио…
Да ли Вам је Оци Православни толико мука од нас стражара Грачаничких да ни данас не дођосте скупа са Владиком својим Светога Архангела ради. Па, ево, ако је то разлог који Вас спречава, обећавамо да никада више ни крочити нећемо у Грачаницу, ако ћете тако Ви почети долазити и бринути се о Светињи заједно са „домашњима“. Или је то – то, или је, пак, какво моментално искушење које Вас је, зачудо, све одједном спречило, или је, опет, духовна огуглалост и незаинтересованост, или, можда, и страх од Светог Архангела, јер већ подуже времена „сами не улазите, а оне који би ушли спречавасте“.
Половина стражара Грачаничких би и данас одбијена од нафоре, а друга половина се, замаскирана марамама и зимском одећом, некако провуче, док је један брат који преко 15 година већ у Грачаници ломи колач на Светог Архангела остао тужан и узнемирен – једини он од свечара са неосвећеним колачем(!?), јер га је Отац настојатељ препознао и одбио, као „великог зликовца“ који се свакодневно месецима мрзнуо поред Светиње штитећи Је по својим моћима, лептама… „Него идите и научите се шта значи: Милост Хоћу, а не жртвоприношење“(Мат. 9,13).
Никакво ово оговарање није, јер, како ће нам бити срећна Слава свима ако се не уразумимо. Светиња Грачаница није власништво ни једнога човека али је удео свакога да по својој мери припомогне за Њену одбрану, наравно, сагласно стратегији генерала… међутим, о, туго, на Грачаничком бојном пољу Генерала данас нема, док, притом, заменици или спавају или трче те одговарају своју војску од било какве борбе – оне борбе коју нам је свима Сам Свевишњи заповедио, у ствари, не заповедио, већ као потврдан одговор на Љубав Његову у могући избор оставио.
Стога, ако тражиш послушност „војсковођо“ Серафиме, онда треба да знаш, да ћеш понизну покорност увек имати од свих стражара Грачаничких, који су се увек и трудили да ти ничим никакву непријатност не причине, али, само под два услова: оче, нема скрнавног прекопавања Свете Цркве и гробова Предака наших, нити уништавања све природе унаоколо манастира! Али, нажалост, Ти радиш сасвим супротно, упињемо се веровати – наивно и не свесно… проглашаваш мир усред судњег боја и надирања непријатеља, а оне који би се пред Богом желели бар мало одужити за заповест љубави према Светињи Његовој – Ти прогласи „непријатељима Цркве и секташима“, и, још, даноноћно не престајеш то ширити у народу који ка Светињи прилази, углавном не отварајући им, чак, ни врата саме Свете Цркве (сем, под морањем, за Свете Литургије). Ма, не, не љутимо се каквим ћеш нас све придевима оквалификовати, само Те молимо за уразумљење, да Ти као духовни војсковођа иступиш у бој наспрам непријатељу – и не бој се и не брини да ће Ти твоји (виртуелни) „секташи“, како си нас једино Ти накитио, икада више „сметати“(читај: неће ти пред очи изаћи), већ ћемо у одајама својим радосно ликовати што Архангел, ето, има коме у помоћ притећи.
! СПАШАВАЈУЋИ ГРАЧАНИЦУ - СПАШАВАМО СЕБЕ ! 
Оставите одговор