НЕДЕЉА ПРАВОСЛАВЉА – Епископ ваљевски Милутин

Браћо и сестре, препоручујемо Вам да послушате ове упозоравајуће и опомињуће, а пре свега, изузетно надахњујуће речи Епископа Милутина, посебно корисне у данашње време, када је на сцени један од највећих удара на Православље. Беседа изговорена Лета Господњег 2008. у цркви Покрова Пресвете Богородице у Ваљеву. Надајмо се, да ће Владика Милутин у истом Духу и истој ревности наставити до краја, у све дане свог светог позива …

Беседа Преосвећеног Владике ваљевског Милутина

 – НЕДЕЉА ПРАВОСЛАВЉА –

Поштована браћо и сестре, искусни лекари који лече људске болести, често људима тешко оболелим упућују следећу поуку и савет – да се врате у свој родни крај, у своју кућу и тамо где су рођени да удишу тај ваздух, да их то завичајно сунце сија, да се хране оном храном којом их је мајка у почетку хранила. Пример показује да су многи болесници послушавши лекаре, излечили се од тешких болести повраћајем у свој родни крај, у свој завичај, свом сунцу, својим потоцима и својим ливадама, својој храни и свему ономе у чему су одрaстали као мали.

Велики духовници, браћо и сестре, људи који бдију над душама многих, поготово они, који имају своју духовну децу, такође, када се разболи човек душом, духовно, исто тако упућују сличну поуку својој духовној деци, да се врате Вери својој, да пију са чистих извора воду бистру и да се хране храном коју им је Црква оставила кроз векове. Браћо и сестре, видите како је то слично материјално, односно телесно и духовно.

Данас је – Недеља Православља!

Данас је црква одредила нама свима, који се православни зовемо, да извршимо смотру над собом. Да ли сте то учинили данас? Ако нисте, учините то вечерас, док времена има. И ако нисте то учинили, знајте, да идуће године, ако Бог да, да дочекамо у здрављу и животу, да то учинимо, браћо и сестре, да извршимо и ми, српске владике, и српски свештеници и монаси, и ви, браћо и сестре, духовну смотру над собом – каква нам је вера. Па ако није добра, да се што пре вратимо тамо где ћемо је стећи онакву, како су нас учили у почетку наши родитељи, а ми заборавили њихову поуку, њихову науку и отпадили се од те вере, Свете Вере Христове и апостолске, да се брзо тамо враћамо. Учините то вечерас, није касно. Пропитајте себе вечерас, пре спавања, или кад кренете да спавате – где сте, где смо и шта смо.

Недеља Православља – браћо и сестре, данашњи дан је сличан великој и највећој духовној планини која постоји. Црква нас позива да се попнемо духом на ту планину. Шта ћете видети, браћо и сестре, са те и такве висине? Видећете прошлих двадесет векова. Видећете самога Христа, апостоле, оце, мученике, исповеднике, све до наших дана велике ревнитеље Цркве Божије. То ћете видети са те планине. А на њу је се лако попети, ако хоћете. Учините то сада и сагледајте то – док времена има, браћо и сестре.

Ту ћете видети каква је вера наша. Са те планине видећете шта је Христос говорио. Чућете сваку реч Његову. Све што је говорио Господ – јесте живот. Ниједна једина празна реч није била. Ништа мање него што треба није казао и ништа више него што је потребно. После Њега, свети апостоли Његови, продужили су и наставили баш онако како је Он говорио, никако другачије. А свети оци Цркве Божије, озарени Духом Светим, понирали су у Веру Христову, односно у науку Христову, веру апостолску, а поготову, исповедници који су говорили и писали, као што су Св. Василије Велики, Св. Григорије Богослов, Св. Јован Златоусти и многи други, држали су се тачно како је Господ Исус Христос рекао, и нека се постиде највећим срамом и стидом, они који говоре, да је црква наша окамeњена, конзервативна – јер није модерна. Не дао Бог да будемо модерни, као што су неке тзв. цркве модерне, па видимо како то изгледа богослужење њихово и учење, сваки дан се мења нешто ново. И позивају нас да изађемо из тог “конзерватизма“, зато што знају да стојимо чврсто у Вери Православној, коју данашња недеља сведочи, и боре се да од нашег блага и богатства духовног отму, односно завидећи, да нам узму оно што је најдрагоценије, што управо они нису кроз историју сачували. То је Вера Православна – Христова, апостолска и отачка вера. Она је вечно савремена, вечно модерна. Проповеда са на модеран начин, језиком овог времена, али истине њене су такве, да се не сме нипошто, ни по цену живота одрећи таквих истина.

После светих апостола, браћо и сестре, кога ми имамо за учитеље вере наше? То не смемо заборавити! Имамо Кирила и Методија, дивне учитеље наше, имамо Светог Саву – сунце Србије и сунце србске цркве, оца Владику Николаја и оца Јустина Поповића и многе друге, браћо и сестре. Они су проверени – не проверавајте ви њих! Него себе проверавајмо вером њиховом.

И када нас позивају, Европа или не знам ко, да притекнемо тамо, јер отуда тече мед и млеко, знајте да отуда теку све јереси, и сва мука овога света, и неправде, отуда лете бомбе, отуда лети дипломатија, која укида оно што се не сме укинути – срце у једној држави, срце и вера у човеку. Зато нам шаљу изасланике из Рима. Екуменизам, шта је то – отров живи! Светски Савет Цркава – отров живи! Нећемо тамо, остајемо ту где јесмо, зашто су се борили наши оци и ми ћемо њиховим путем, јер нема два живота, па да се буде у другом овде на земљи, да се исправимо и да кажемо – грешили смо пре, е сада нећемо. Један је живот овде на замљи. Зато, имајмо мудрост и корачајмо путем отаца наших.

Наша вера, браћо и сестре, није вера гитаре и музике, вера празних прича и свега што не ваља. Вера Православна се купала и купа у крви. Чијој? Христовој, најдрагоценијој крви. Окупана у крви најбољих следбеника Христових. Замислите само Св. Георгија, коме су ексерима месо откидали парче по парче и који Га се није одрекао. Скупа је та крв, браћо и сестре! Скупа је крв многих који су је пролили за Веру Православну и зато данас, читајући анатеме које је црква прописала, упозоравамо да постоје многи који то руже и који обезвређују крв Христову. И зато ако се не покају, сигурно је то анатема, како каже света Црква.

Браћо и сестре, крв Господа Исуса Христа, не заборавите то никада и зато не клоните у вери, попрскала је почетак и крај вере наше. Немојте да газимо по крви Христовој, браћо и сестре! Не причајте са онима који криво уче! Не дружите се са њима! Останите чврсти на темељима вере Христове, јер је вера наша окупана крвљу Христовом. Скупо је то, браћо и сестре! Зато и јесмо вечерас, овако читали, овако се молили, овако се дивили ономе што смо прочитали, сви, и ја као епископ Цркве Божије, и ви као верни народ Цркве Божије, деца Цркве Божије.

У чему је снага Православља, браћо? Снага Православља је увек, и остаће, у томе, што је давала своју крв, а никада туђу није проливала. Један од великих архијереја србске цркве, блажене успомене сада, овако тумачи на данашњи дан, па каже: Три најгоре авети, три седмоглаве аждаје, устајале су кроз историју против светог православља. Прва јесте, Нерон – Нерони, Диоклецијан – Диоклецијани и сви императори римске империје. Чинили су нешто тако страшно да је Пертулијан рекао, да поток крви тече градовима, градом Рима, али да је крв хришћанска – семе за нове хришћане. На крвљу је вера наша саграђена, браћо и сестре! Зато и јесте скупа и нема коцкања са њом. И нема преговора и разговора. Друга седмоглава аждаја јесте, Ана и Кајафа, Ирод, Понтије Пилат, књижевници и фарисеји, они који су Господа Христа убили на Голготи. Трећа седмоглава аждаја, можда и најстрашнија, јер је ове две било лако победити, али ову је тешко победити, данас је моћна, а то су – јереси. Све јереси у Цркви Христовој од почетка па до данас, које су поражене, све скоро, на седмом васељенском Сабору, чију успомену данас славимо, као дан победе православних над иконоборцима и тријумф светих икона. То је Недеља Православља! То данас, ми православни празнујемо.

Јереси, та седмоглава аждаја је унутрашњи непријатељ, који разара Цркву Божију, Тело Христово – изнутра. То је болест која се не види, која изнутра дејствује, и њу лекари увек теже лече, него ону болест што се споља види. И узвикује велики архијереј: Све три аждаје са седам глава, а ова задња са милион глава, су побеђене и пале су. Где је фараон из Кеопсове пирамиде и остали? Мумија – бог Египта. Мумија – нема га. Где је Господ Христос, браћо, живи Бог наш. И чули сте како је дивно хор певао, кога посебно похваљујем вечерас, кад је певао Ко је Бог велики као Бог наш. Ти си Бог који твориш чудеса. Који Бог твори чудеса, браћо и сестре? Ни један – сем Христа Бога Живога.

Поред многих јереси, нећемо заборавити римску јерес – римског папу, који је највећу јерес прогласио на овоме свету, када је рекао, да је он намесник Сина Божијег, vicarius filii dei. Како то, папо римски, како ти, смртан човек, можеш бити наследник, намесник Сина Божијег? – Није истина, ма колико то било тешко да разумеју и да схвате. Он је родио Мартина Лутера, а Мартин Лутер на хиљаде секти које харају светом, које често пута крв људску пију, децу убијају да би крв пили, разне секте ужасне, које су плод, рекао сам чији. Да би те секте покушавале да се шире и по Ваљеву, али  православни ваљевци, снажни, очлврсли у вери, људи Николајеви и људи Јустинови, и свих других светих отаца, то одбијају, јер би било срамота да слушамо, поред Владике Николаја и Јустина, такве гадости које се говоре и такве секте, које ничему не воде, него само најгорем. Чуј, брате Србине и сестро Србкињо, и остај чврст у Вери Православној, учи Веру Православну, моли Бога да ти просвети разум да разумеш и да знаш, шта је свето Православље, окупано у крви Христовој.

Данас, браћо и сестре, ислам надире у свету и он је претња Вери Православној. Ислам који каже овако: Ми верујемо у силу Цркве Православне, јер многи долазе Светом Василију Острошком, а поједини муслимани су и излечени у Острогу, али не верујемо у књигу њихову. И добро.

Шта каже запад? Шта каже Рим? Они кажу: Ми верујемо у књигу једну, у који и православни верују, то је Свето Писмо, али не верујемо у силу њихову. Зато су празни и немају силе. Где је Божански Огањ на дан Велике Суботе – ко то може произвести? Сам Христос! А ко кад моли? Не папа или бискуп, него само јерусалимски патријарх. Онда избија Огањ Божански, пламен, на који можете ставити руку своју, а да вас не опече. И сам сам се у то уверио. Шта је то – Света Вера Православна!

Каже наш Св. Владика Николај, пита се: Што Бог кажњава, односно не кажњава, него упозорава, православни свет разним недаћама, као што је ова на Косову и Метохији, од светских моћника форсирана и наметнута, од “браће хришћана” из Вашингтона и Рима. А шта је рекао један “велики“ римски свештеник: Да се можда бомбама могу православни опаметити. Знате ви то сви. А Николај каже овако: Бог кога воли онога и упозорава, онога и кажњава, односно опомиње онога кога воли.

Зашто? Зашто је Православље на великом искушењу данас? Да не будеш земља, да знаш да си небо! Да се не привежеш за земаљско, него да знаш да си небески човек. Да вреднујеш небеске вредности изнад земаљских вредности. Зато те Бог упозорава и није прошло сто година да ево, наша вера Православна код србског народа, није пропуштена кроз најстрашнији огањ рата и пакла. Ти си, брате и сестро, злато! Ниси земља, ниси руда злата. Цео свет је вредан пред Богом, и сваки човек је вредан, и сваког човека поштујемо, без обзира што греши, и што су овакви и онакви. Бог зна, ко је какав. Али такви остају земља – а ти, православни човече, да не би остао руда злата, да не би остао земља, мораш бити бачен у усијане пећи, да усијана пећ прочисти и одбаци у теби што је земља и да засијаш као злато. То си ти, брате Србине и сестро Србкињо! То је руски велики народ, грчки, румунски, бугарски и остали правослани народи света, су руда злата бачена у огањ, и изшавши из огња засијала је као сунце.

Данас, учинимо смотру над собом пред Богом. Немојте заспати, а да то не учините. Колико смо православни? Владика Николај каже: Кад вршите смотру над собом, најпре питајте себе – да ли некога не мрзиш. Ако то имаш, не иди даље. За све се можеш исповедити и за све се можеш покајати, али ако ово прво не учиниш, немој даље ићи, јер ти неће ништа вредети. Како је то дивно, али то није лако. Али баш због тога што није лако, драгоцено је да опростима свима све.

Шта ћемо, браћо, ако има празнине у нама, ако наша вера, није баш како треба, ако негде затаји? Ако не постимо пост, кршимо га. Сутра мрсимо – неко каже: Може. Како може? Јес’ ти борац? Јес’ ти војник Христов? Како смеш? Како смеш то чинити сутра? Нећу! Хоћу да постим седам недеља – свала Ти Боже, што си нам тако дао! Да ојачам, да будем духом јак. А како би наши лекари, односно медицина казала: Што поснија храна – то здравије тело! Чујте медицину савремену. Нека чују они који цркву неће да чују. А ви који слушате глас цркве, знајте да је црква старија од медицине, много старија и ово је њена мудрост: Четири поста у току године, да се тело прочисти, ум разбистри и да Веру Православну држимо и чувамо. Јер како ћемо другачије знати ако нисмо просвећени и ако наш ум није бистар. А бистар је итекако, ако се одричемо меса и мрсних производа и постимо. Тада се чисти људски ум. Тада Бог долива Духа Светога у тебе дајући ти просвећење. И онда много боље, много више и јаче знаш, верујеш и живиш.

Зато, ако има празнине, браћо и сестре – покајмо се! Дивно покајање примиће благи Бог, опростиће све. Нема греха који неће опростити. Покајмо се и узвикнимо Њему: Оче, сагреших Теби, Небу и Теби, опрости Оче. Како ће нас Господ једва дочекати, како ће се радовати, како ће нас волети. Нема греха, брате и сестро, који Господ неће опростити! Зато, покајмо се, ако смо грешили према вери својој и нисмо је довољно имали, колико треба, док има дана – то је најважније.

Дани се броје, браћо и сестре! Дани су свима избројани, само ми не знамо, колико ће то бити дана. Зато – кајмо се, док времена има, како песник наш рече.

Данас је победа икона над иконоборцима. Сада ће наша два свештеника изнети икону Христа и Богородице, и поставити ту поред те иконе, па вас молим – поклоните се душом и телом пред светим иконама, јер су свете иконе, браћо и сестре, ликови Господа Христа и Богородице.

Па саветује један велики светитељ: О, ти, који црташ, фарбаш икону лика Христа, Богородице и светитеља – ти си чудотворац, твој живот мора бити свети живот! Ви који радите иконе, чујте то. Па каже тај светитељ: Ја вас молим, оно што ја у својим мислима, недовољним и оскудним, нисам могао узвеличати Цара Господа, Мајку Богородицу и Његове свете, учините то ви, са четкицом у руци и бојама, насликајте и осликајте моћније Христа Бога нашега, јер то што је на икони јесте сам Бог коме се треба поклонити.

И ми, браћо и сестре, поклонимо се Недељи Православља, што значи, поклонимо се Господу Христу, Богородици, светим иконама и свим светим. До земље се поклонимо, из све дубине срца свога.

А на све вас, браћо и сестре, који држите Веру Православну, и који тако чврсто стојите у Вери Православној, призивам благодат Господа нашега Исуса Христа и љубав Бога и Оца и благодат Духа Светога, нека буде са свима вама, овде и у све векове, и у сву вечност. Амин

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: