! СПАШАВАЈУЋИ ГРАЧАНИЦУ – СПАШАВАМО СЕБЕ !

Монах-немонах (како желите) Антоније Давидовић, председник У.Г.Истинољубље, изјава за јавност на конференцији о Литији Православних против „параде-разврата“  и о скрнављењу Чудотворне Светиње Грачанице код Ваљева петак 30.09.2011:

Литија Православних против параде-разврата, и изјава о скрнављењу Чудотворне Светиње Грачанице код Ваљева

 Свима свесним Преавославнима – истинским служитељима ИстинитогаХриста Бога – поздрав: Помаже Бог!, а свима осталима верски незаинтересованима желим – Добар дан и смирену искреност душе која их једина може привести до, људима Богом откривене, Истине у Православноме Богочовеку Христу.“

Браћо и пријатељи, истородни моји, имамо ли ми ово државу или нам се ово подсмевају антихришћански масони који су запосели владајућа места међ народом нашим.

Ево, боли нас Косово, боли нас превирање у Рашкој, боли нас застава Војводине у Бриселу, боли нас рушење немањићског манастира Грачанице код Ваљева, боли нас непрегледна и непрестана озакоњена пљачка васцеле државе, али ништа тако не боли као ово сатанистичко геј-парадерско изругивање над Вером, моралом, и чојством овога народа и  то баш усред многих нам садањих „косовских бојева“ који су у току. А ми, потомци Светитеља Божијих, запитамо ли се икад – „сучим ћемо изаћ пред Милоша“?

Охолост долази пред погибао“, а крајња охолост и презрење нашег рода од домаћих изопаченика међ властодршцима Србије је управо ова парада сексуалних изопаченика који пожудно желе све људе инфицирати својом духовном свеболешћу.

Ако је хомосексуалцима потребна било каква помоћ за духовно и телесно оздрављење ми православци смо у првим редовима добровољних давалаца, ако им је неопходна рука , ево је, нека је одмах секу… али они то неће, они хоће саму душу, и то не моју бедну, већ душу и дух целог народа и његовог потомства, хоће да га ишчаше, преврну, поругају, испљују…

Кажу непокајани бестидници да је:  „прошле године Београд је изгубио невиност“. Нажалост, јесте, али је није изгубио својом вољом већ системским насиљем, јер промотивне срамне параде су насиље над моралом, над верским осећањем нас Православаца, над већинском државотворним Светосавским родом српским. Управо то је насиље, геј-режимско насиље, а нису насиље само „куке и мотике“  понижених које се подижу у одбрану од стране таквих изрода, потураних нам,  пошасти и пропасти.

Православље није пацифистичко. Пацифисти су умишљени мудраци који немају јасне вере и идеала за који би било шта своје лично жртвовали. Православље је Вера у Истинитог Бога и, додатно, лична „борбена“ дела у заштиту онога што нам Је даровао – било то врлине, или Светиње, или парче Неба под којим живимо, под којим Њему живимо.

Православље се радосно пење на Крст сопственог страдања, радосно и смирено, али када му гоне ближње његове, као лав скаче у одбрану наспрам непријатеља Крста Христова, па ма били они и домаћи издајници, о чему сведоче Свети цари Теодосије и Константин Велики, Свети краљ Милутин, Свети Александар невски и Стефан дечански…

А ова тенденциозна опште-медијска геј-едукација српског народа: „да је све оно што се супроти масонском, глобалном, антихристовом погледу на свет – насиље“, управо је само гола, мада лукаво примењена толстојевштина – и ништа више. А пацифиста Лав Толстој је умро ван Цркве, ван спасења, као јеретик, као папе што изумиру у непокајању и гордости – ово нам сведоче многи Светитељи Руски, а не модерни православни публицисти и теолози.

И ево нам опет у сусрет, још једног, систематског насиља које се врши над целим покусним народом нашим. А ако неки појединац из народа и узврати насиљем – то је његова лична ствар и одговорност и пред Богом и пред људима. Народ се у нас увек у тешким околностима самоорганизовао, онда када пропишти под духовном и физичком тортуром, док су од Турака па на овамо, у Србији најорганизованији, ипак, наши непријатељи и домаћи им најамници, које излежемо као птичице – кукавичија јаја и, по правилу, волемо их више од рођене деце.

Ми овде нећемо позивати никога да науди никоме, али хоћемо свакога по савести и својим моћима, покушати потстаћи учинити све како би се спречило још једно демонско исмевање суштине бића овог народа. Не, нећемо умукнути ни за трен, нити се временом раслабити, нити поклекнути под њиховом раскалашном упорношћу, нити ћемо икада престати да се телима својим потурамо под њихове ноге – не би ли се смиловали и на себе и на нас, и престали са пропагандним  лудилом које нам све народно желе „опуштено“ протурити.

Јер ми смо деца Светог Саве и Светог Јована Крститеља који је непрестано говорио безбожном Ироду „ не можеш ти имати жену брата свога“! Да је опоменуо цара само пар пута и окренуо главу на другу страну речима „ти ћеш видети, ја перем руке од твог греха“ – не би му безбожни цар замерио много.  Али Свети Јован је знао да је духовном вођи удео, не само мисионарски предводити стадо ка Православноме Христу Богу, већ и заустављати изворишта саблазни која смућују стадо – зато је Небесно царство своје печатирао својом сопственом одсеченом главом.

Лепо би било да се и Пилат могао оправдати речима „перем руке од овога, не саучествујем у вашем греху према овом Праведнику“, али – НИЈЕ. Није се оправдао  јер је имао власт и моралну обавезу да помогне сведобром Господу – а није, и да се супротстави свим ондашњим уроћеним моћницима – и није.

Духовне и државне власти су у обавези да се брину за не само о телу, већ и о души свога народа. И, ево, духовне власти нам спавају а државне нас трују, док, притом,  душа народна и тело државно распадају се и липсавају на наше очи – грешне очи.

Не само да спавају духовне власти наше, већ се испунише и „страха јудејског“ од моћника овога света те зажмурише, једни на једно, други и на оба ока. Духовне власти не устају данас чак ни у одбрану Светог немањићког манастира Грачанице код Ваљева. И, докле тамо сада стручњаци „Завода за заштиту споменика“ скрнаве древно гробље Предака наших, нигде нема попа на видику да опоје, да прелије вином светим, да утеши душе преминулих… Када ни Светиње не смеју бранити од моћника овога света како ће тек бранити свенародни светосавски морал по улицама престонице. Не, неговорим ово надмено, ни претенциозно, већ громким речима покушавам пробудити храбре Марке „да не стигну касно на Косово“.

Можда мало претерујем, каткад су они и храбри, мислим на наше епископске свете главе, на духовне велепоседнике наше – али најчешће онда када треба одстрелити некога ко им је повредио „ваздушни им простор епархијских царстава“ или на онога на кога држава укаже претећим прстом. Браћо, у току је сезона општег лова на све оне који немају длаке на језику, нити лажи под језиком…

Но, добро, ипак је Божија задња, а не масона овога века који су нам васцелу отаџбину перфидно-лукаво поробили данас.

Дакле, да би се удостојили помоћи Божије – морамо је желети, а знак да је желимо је и да се за њу молимо је – да чинимо дела која сведоче да се заиста искрено молимо. А све то је сједињено у Светом чину ове наше – Православне Литије наспрам параде заблуделих – који би и да све унаоколо заразе својим заблудама. За такве, у духу и телу, безбожнике и секташе, лицемере и фарисеје који под видом заштите својих права шире своје заразе, важе јеванђелске речи „Проходите цео свет да како год кога за себе придобијете, а кад га придобијете чините га сином пакла двоструко већим од вас самих“ рече Сами Господ  Јеврејима који Га распеше, а богоубице јевреји, потом, наставише да се гунђалачки дошаптавају са својим (у духу) породом масонима – како да распну сваки траг Христов и сваки траг свих малених христових по свему свету овом, ево, видите, све до дан данас…

Изјава монаха-немонаха Антонија поводом личног начина супротстављања „геј-паради“

 Иако је православно братство Истинољубље сагласно са најављеним православним програмом супротстављања геј-паради, дакле: Молитвена Литија у суботу у 16 час. од Саборне Цркве до Храма Светог Саве, где ће се молитвено провести ноћ заједно са сабраћом која ће, могуће, пристићи из других градова, а после Свете Литургије од Храма креће нова Литија (коју су пријавила многа православно-национално опредељена удружења) која иде преко Славије до Правног, Цркве Светог Марка и Патријаршије, ипак,

!Нека се зна!

Монах Антоније осећа моралну обавезу да се у своје име изјасни по питању свог личног отпора „геј-паради“:

„Пошто ће молитвена Литија у суботу (у 16 час. од Саборне Цркве до Храма Светог Саве) и молитвено свеноћно бденије са недељном Литургијом потом, бити довољна Православна молитвена припрема, а како ради србског заједништва подржавам молитвену недељну Литију од Храма Светог Саве ка Патријаршији бићу и њен учесник. Бићу учесник и недељне Литије, коју су пријавила многа родољубива удружења србска, али само до Славије одакле ћу се мирно и молитвено упутити ка згради СКЦ где је планирано пропагандно скрнавно весеље заблуделих геј-јадника. То је лични чин који ће, надам се, сам по себи показати Православну и молитвеност и одлучност наспрам овог свезла, а, опет, није никакав организацијски позив било коме. Свако по својој Православној савести нека поступа. Ако ли неко такав мој чин злоупотреби за било какво насиље – то је до њега лично, али, у суштини, и нож и погача је у руци министра полиције – нож који раздире србске душе је геј-парада а погача је тело православних које ће се у миру на жртву дати тела своја (не дирајући туђа!) све за добро родне груде – само да се срамне параде, погубне по будућност србску, у пракси никада не устале.  Министре, хоћеш ли раскомадати душу народну због шаке гласова и проклете фотеље, или бити ванвремени Србин, Светосавски Србин. Нико нам не може ускратити жељу да своја тела, Христа ради, положимо под ноге „екстазних парадера“, јер само ако би „парада“ прегазила преко тела наших – могли би некако умирити своје православне савести. А онда, или општа радост или Православни епитаф „ето, молили смо их, стали пред њих, и, не смирише се већ и нас погазише са све заповестима Господњим“. Даље, ово је мој протест не само против „параде срама“, већ и против свих срамних безбожничких програма многих електонских и штампаних медија масонима поробљене Србије. Али разлика је у томе што сви они греше у својим скровитим разноразним уредништвима, а неоскрнављене улице су, ипак, опште доступно добро, али и морални полигон обавеза, сваког разумног бића – што се човечијим именом назива.

СБогом ми сви били ! – али то се не може десити ако Православне духовне вође спавају, а, ђавоимани, место да се с љубављу јеванђелски усавећују, непрестано да мисионаре своје зло.  А ја, ко сам ја, да би кога поучавао, а опет, словесност узрокује  личну одговорност за своју Веру и своја дела пред Богом – и Благим и Живим и Страшним.“

монах-немонах Антоније

Обраћање Ранка Гојковића, православног публицисте и дописника Руске Народне Линије и члана уп. одбора Истинољубља на конференцији за штампу у Прес центру – петак, 30.09.2011. г.

 Прошле године на овом истом месту, такође пар дана пред параду срама, изнео сам неке интересантне егзактне податке, које осим пар електронских медија, нико није желео да пренесе. Поновио бих укратко само два детаља са те конференције за медије. Прво – од 10 најтежих, најмонструознијих масовних убистава у САД, 9 су извршили декларисани хомосексуалци (можда је и тај десети био то исто али само прикривени). Друго – иако постоји на стотине случајева и доказа да су хомосексуалци истовремено и педофили, строго се води рачуна да се они не изједначавају. Тако имамо много ситуацији где декларисани хомосексуалци после откривања њихове настраности према деци, просто престају да се називају хомосексуалцима него се називају педофилима. Тако у демократској Америци (која свакодневно широм кугле земаљске безобзирно убија невине људе) чији нам амбасадор бестидно држи придике о људским правима, педер се не сме назвати педером и поред сијасет доказа и његовог отвореног хомосексуалног опредељења. Можемо замислити кроз какав пакао пролазе та јадна деца у њиховим демократским државама, где је педерима дозвољено да усвајају децу.

Данас када нам наши вековни крвници са запада пуцају на браћу на Косову и Метохији, најамничка српска власт им повлађује и организује ову срамну параду која представља отворен напад на последњу светињу хришћанску која нам је остала колико толико непоругана, на породицу и и породичне вредности. На западу је породица уништена, постоје категорије деце и родитеља, али категорија хришћанске породице је уништена у тим содомским земљама. И уместо да нас од те пошасти огради као од куге, наша власт нас самоубилачки гура у њихов убиствени и одвратни загрљај.

Понашање безбожне власти се не може оправдати али се може разумети, безбожник је по својој природи и безумник. Али како схватити забијање главе у песак српског црквеног клира поводом офанзиве содомског духа на српски народ? Неки дан чусмо од свјатејшег Патријарха да је парада глупост. Да није ништа паметно, свакако да се слажемо, али пред овом пошасти никако не сме да се има тако игнорантан став. Да је дух содомски обична глупост, свакако не би Господ због обичне глупости спржио Содом и Гомору. И неколико хиљада година, на обалама тог Мртвог мора нема никаквог живота, ни једна травка не може да порасте. Да до краја света људи схвате и виде да је то нешто беживотно и да се не поклањају култу смрти. Да је то обична глупост, не би то свети Јован Златоусти назвао грехом тежим од убиства. Да је то обична глупост, не би свака цивилизација у историји рода људског, брзо нестајала са лица земље после примања содомског духа. Не може се очекивати боља судбина ни за данашњу западну цивилизацију и зато и ова организација  мирног молитвеног Крсног хода представља позив свим Србима да се тргну из летаргије, да схвате да су они представници једне много веће, здравије, православне цивилизације и да западни пут у апокалипсу није српски пут. Ми не мрзимо содомисте, ми се молимо и за њих, ми мрзимо њихов грех који је велика мрзост пред Господом.

У Великом Повечерју на Божић каже се : “С нама Бог, разумите народи и покајте се, јер је с нама Бог” а са ким је Бог, ко ће против њега? Потребна је само наша чврста вера и искрено покајање. И ако ми знамо да је Бог свемогући заштитник и душа и живота наших, ми не смемо да се плашимо безбожника, пагана нити такозваног  “напредног човечанства”. (наравно, то “напредно  човечанство” содомског духа је напредно само за распаднуту либералну личност, оно за човека са изграђеним хришћанским погледом на свет не може представљати ништа друго него мрзост пред Богом). Придружите нам се да молитвено уздигнемо молбу за спасење нашега града и нашега рода и за спасење душа и нас и деце наше.

                                                                                  Ранко Гојковић