! СПАШАВАЈУЋИ ГРАЧАНИЦУ – СПАШАВАМО СЕБЕ !

ЕПАРХИЈСКИ  УПРАВНИ ОДБОР ПРАВОСЛАВНЕ ЕПАРХИЈЕ ВАЉЕВСКЕ

Војводе Мишића 30, 14000  Ваљево, Телефони: (014)220-921, 244-920, 244930, Факс: (014)220-597

ЕУО БР.130   18.ЈУНА 2008. ГОД.

САЧУВАЈМО СВЕТИЊЕ И ПРИРОДУ

Опстанак  две најстарије светиње, два прворазедна  споменика културе у ваљевском крају, доведен је у питање изградњом бране и акумулације ,,Стубо-Ровни“. Наиме, једна- црква Светог Архангела Михајла из времена Немањића (XIV) помиње се пре 1560. Год. Од памтивека прозвана у народу као црква Грачаница. Друга светиња такође из Немањићког периода- манастир Ваведења Пресвете Богородице(XIV), свакако пре 1572. год. ,од када постоје први записи о њемул, заједно са фрескописом живописаним до 1622. год., чији поједини делови су непревазиђени и непоновљени у старом српском фреско-сликарству, наће ће се на ободу будућег језера, и биће опасно угрожен, због повећања влажности ваздух и промене микроклиме.

У времену данашњем, кад као држава тражимо прикључење Европској Унији,  где се придаје велики значај културно- историјским вредностима и знаменитостима, необјашњив и неопростив грех је овако, злосутно, уништавање животне средине, ремећење еколошке равнотеже, и угрожавање светиња и светилишта која постоји вековима, и која су одавно под заштитом државе као културно- историјски споменици. Ако смо кадри да чујемо глас Неба и глас народа, и ако природу волимо, учинимо све да се заустави катастрофа коју ћемо као неодговорни људи својим немаром и небригом изазвати. Молимо Вас, учините све да неодмереним одлукама и потезима, неправедно и себично не отмемо и  не упропастимо светиње, земљу, воду и од Бога створену лепоту природе будућим нараштајима, који ће се , ако Бог да , родити и живети после нас., али на развалинама, пустоши и мртвилу које би им тако оставили.

То  је, браћо и поштована господо, надлежни и стручни људи, само једна страна нашег евентуалног пораза, не само у Ваљевском крају, где сам епископ, већ и тешки пораз земље Србије пред Богом, природом и народом, пред који ми посебно сносимо одговорност због својих дужности. И све друго што ће доћи, наговешта страхоте  могућег, не дај Боже, ужаса, ако човек не послуша глас Бога, и недокучиви многима вапај природе:

-Да  се обезбеди прецизна процена  утицаја акумулације ,,Стубо-Ровни“ на животну средину, посебно утицаја ове акумулације на подземне воде ,,ЛЕЛИЋКОГ КАРСТА“ тј. повезаност воде акумулације са водама Пакљанских и Грдачких врела. О квалитету подземних вода, које можда могу бити довољне и за трајно и коначно решавање проблема водоснадбевања нашем крају, најбоље сведоче четири ваћ изграђене фабрике за производњу и флаширање вода, и производа на бази природних вода.

• Да се сагледају сви инжињерско-геолошки аспекти са нарочитим освртом на стабилност терена, јер се ради о највећој насутој брани у Србији, висине 75 ш а удаљене само 13 кш од Ваљева, града са око 70 000 становника. Стручњаци се слажу да не постоје апсолутно сигурне бране нигде у свету, па сходно томе ни код нас, и да се изградњом брана повећава сеизмичност терена. Овде ћемо узгред поменути само неке од познатих брана које нису издржале пробу времена: брана Малпасе (Француска) 1959. год. затим 1963. брана Балдуин Хилз (САД) и Вајонт (Италија), па Титон (САД) 1976. год. У овим рушењима, поплавама и бујицама, страдале су стотине, а негде и хиљаде људи. Најновији пример је недавни (мајски 2008. год.) земљотрес у Кини, који је изазвао смрт 50 000 особа, и оштетио најмање 17 акумулација ( вештачких језера). Слушали смо скоро и читали о томе₅да су власти евакуисале хиљаде људи у брда, од страха од наглог преливања воде из вештачког језера Бејчуан ( Вести – агенција „Асошијејтед-прес^а). Коначно, статистике говоре да је небезбедно најмање око 1% брана услед земљотреса, рата, терористичких напада и сл. Уз све то, познато је да акумулације воде нису вечне и велико је питање, вреди ли труда и трошкова изградња нечег, чији је рок трајања око 30 година, поготово ако ће замуљено и уништено вештачко језеро оставити тако тешке последице на околину као што би учинила, запуњена разним наносима, брана „Стубо- Ровни“ изнад самог града Ваљева. Тешке и трајне последице свакако ће имати подземне воде, биљни и животињски свет и све друго у близини бране.
• Да се посебном експертском проценом изврши анализа утицаја ове акумулације на околину, посебно микроклиматске и друге еколошке промене а нарочито израда објективне и квалитетне студије о стварним потребама воде и водоснабдевања на потрбним локацијама, јер постоје индиције да су проблеми са недостатком воде негде већ трајно или делимично решени, па ће рецимо будућа Термо-електрана „Колубара Б“ имати мање, кориговане потребе воде из акумулације „Стубо-Ровни^и. Ваљало би обавезно размотрити научно добро образложене и рационалне предлоге, да је најбољи начин водо- снабдевања града Ваљева из постојећих природних извора – врела Пакље, Градац и Петница, то нарочито због разлога да река Јабланица на месту профила саме бране има протицај 1,57 т³/б, а најновије студије говоре о само 1,15 т³/б, па се због тога неће моћи напунити језеро водом ни за годину дана како је пројектом предвиђено. А планирано повећање протицаја вештачким (насилним) затварањем понора, у који се, у кањону Сушице, уливају Палићка и Повленска река, је опасан и ризичан подухват. Узимајући у обзир истраживања водећих геолога и хидролога на овом терену, утврђене су везе воде из акумулације „Стубо-Ровни“ са подземним водама „ЛЕЛИЋКОГ КАРСТА“, па њихово мешање може утицати на стварање лошијег квалитета воде природних извора Пакље и Градац. Поново наглашавамо разлог враћања природним изворима воде, и изналажање истих из подземних водених резерви. У том погледу истичемо као добар пример пробну бушотину код манастира Лелић, којом је манастир трајно обезбеђен довољним количинама воде.
• Као епископ ваљевски добијам бројна писма, стручне процене, анализе, коментаре, предлоге, протесте и сл., са свих страна да, у име Српске Православне Цркве, изнесем свој став, и став Епархије Ваљевске, по овом питању. Чиним то овим дописом, у којем сам користио та писма, нарочити стручне процене и дилеме наших познатих геолога, хидролога, Инжињерсе коморе Србије, стручњака разних других области, затим монаха, свештеника и грађана-наших Православних верника, што је нама, као Епископу, најбитније.

Зато  препоручујем:

1. Да влада Србије, Министрство за привреду, шумарство и водопривреду, као и министарсво чији је ресор старање за екологију, заједно са другим републичким, као и градским, тј. Општинским властима из, размотри оправданост градње хидро- акумулације „Стубо-Ровни“
2. Да институт за урбанизам и архитектуру Републике Србије, заједно са експертима хидрологоје и геологије, као и пројектантом, испита и изнова анализира све бројне примедбе по овом притању. Све ово је јевтиније од могуће катастрофе са несагледивим последицама
3. Уколико ипак, није могуће обуставити изградњу бране и акумулације, и ако за то одиста постоје неопходне потребе, истражити и сагледати све могућности да ниво бране коначно и дефинитивно остане испод цркве Грачанице, која је на коти 333 м, и Божјим Промислом представља логичну, одбрамбену границу, изнад које започиње порозни и кречњачки терен, и кроз који би отицање воде из језера угрозило квалитет воде на природним изворима, а из којих се, рекосмо, снадбева град Ваљево. Уз све то обавезно урадити потребне елаборате, и ваљане студије утицаја водене акумулације на околину, пре свега на светиње из XIV века, Грачаницу и Пустињу ,,чуваре извора живота-здраве пијаће воде“ и предложити адекватна решења проблема. У сваком случају неопходно је одустати од даљег подизања нивоа бране , а тиме и водене акумулациједо планиране коте на висини 364м. Са подизањем висине бране, ни ја, као ваљевски Архијереј, ни Епархија ваљевска, са свештенством, монаштвом и верним народом никада се нећемо сагласити, нити ћемо то драге воље одобрити.

Непрестано  се молимо Богу Створитељу света и  свега око нас, за нaше угрожене светиње, за поборнике, али и за противнике изградње бране, да се сложе и договоре, за град Ваљево и околину, за здравље народа и опстанак свег биљног и животињског света, без којег ни нама нема живота, да сви заједно наставимо једнодушно и радосно славити Оца нашега, Kоји је на Небесима.

Свако добро у Христу Господу нашем  жели вам: ПРЕДСЕДНИК ЕПАРХИЈСКОГ УПРАВНОГ ОДБОРА ЕПАРХИЈЕ ВАЉЕВСКЕ   ЕПИСКОП ВАЉЕВСКИ :                                                                                                  МИЛУТИН

Достављено:

Влади Републике Србије

Министарству  за привреду, водопривреду и шумарство

Светом Архијерејском  Синоду

Скупштини општине  Ваљево

Председнику општине  Ваљево

Манастиру  Пустиња

Црквеној општини  Грачаница