ФОРМУЛАР ЗАХТЕВА ЗА ЛИЧНУ КАРТУ БЕЗ БИОМЕТРИЈЕ И ОКУЛТИЗМА – ПРЕУЗЕТИ

 Објављено у понедељак, 27. 3. 2017. г.

 

+++

Драга Православна браћо и сестре, пред Вама су два формулара које може поднети сваки појединачно локалној станици МУП-а за издавање личне карте без биометрије, скенирања прстију, без чипова, окултних антихришћанских симбола, без латинице – а на србском језику. Први формулар који се подноси уз побројане ставке прилога за издавање л. к. без биометрије биће вероватно одбијен, али он ће вас, уз потврду коју добијете да сте га предали, чувати од прекршаја и казни прописаних за непоседовање л. к., а потом следи тужба Управном суду и жалба Уставном суду. Паралелно са овим, неопходно је да што више људи поднесе и други формулар директне Иницијативе Уставном суду за процену уставности и законитости Закона о л. к. којом Иницијативом појединачних дописа треба затрпати Уставни суд. С Божијом помоћи, покренимо се…

За личну карту без биометрије и окултизма! 

С Т О П   Б И О М Е Т Р И Ј И !!!

Формулар (1) Захтева за издавање личне карте без биометрије (преузми)

    Ово је формулар Захтева за издавање личне карте без биометријских података, који ће сви они који не желе личну карту са биометријским подацима моћи да попуне и поднесу у надлежну организациону јединицу МУП-а, према месту пребивалишта односно боравишта. Уз захтев се обавезно доставља доказ о плаћеним прописаним таксама, стари документ (л. к.) на увид ради идентификације и једна фотографијa 5×5 цм. Оно што је важно јесте да је неопходно обавезно тражити да надлежни орган изда потврду о подношењу захтева, тј. да су захтев примили, а који би служио убудуће као доказ у случају евентуалног легитимисања (овим се избегава прекршајна одговорност за прописани прекршај немања л.к. који сада предвиђа новчану казну у висини од 50.000,00 динара).

    Захтев се попуњава у два примерка, од којих се један предаје надлежном органу са осталом приложеном документацијом, а други примерак са пријемним печатом остаје подносиоцу захтева.

    Може се очекивати да ће захтев бити одбијен, из разлога што Закон не познаје личну карту без биометријских података. На решење ће бити дозвољена жалба другостепеном органу, на коју се плаћа такса до 500,00 динара. Уколико жалба буде одбијена, што се такође може очекивати, странка може покренути управни спор пред Управним судом, а након тога поднети Уставном суду уставну жалбу због повреде људских права и слобода. Тек након тога, грађанин може да се обрати и Европском суду за за заштиту људских права у Стразбуру.

    Такса у управном спору износи до 1.500,00 динара, а у поступку пред Уставним судом се не плаћа судска такса.

+++

Формулар (2) Иницијативе за оцену уставности Закона о личним картама (преузми)

    Иницијативу за покретање поступка за оцену уставности и законитости Закона о личној карти и Правилника о личној карти, могу да потпишу сва заинтересована лица, са циљем да Уставни суд оцени уставност ових општих аката са аспекта основних људских права и слобода, а нарочито оних који се односе на неповредивост физичког и психичког интегритета, заштиту података о личности и слободу мисли, савести и вероисповести.

   У овом поступку, не плаћа се судска такса.

    Овде је ред да се захвалимо сестри Славки, адвокатици, која нам је помогла да ове наше идеје правно уобличимо и понудимо свима забринутим Православним нам ближњима! Пуно име нисмо наводили, иначе би она морала на сваки захтев да ставља своје печате… Ово је заједничка братска Православна иницијатива, наравно, увек са надом само на помоћ Божију. Амин.

ИстиноЉубље свима Вама!

+++

У наставку вам прилажемо текст оба формулара која можете прекопирати и штампати ако ли не умете горе преузети их…

  ФОРМУЛАР 1.

     

Формулар (1) Захтева за издавање личне карте без биометрије (преузми)

                                                                                    РЕПУБЛИКА СРБИЈА

                                                                                    МИНИСТАРСТВО УНУТРАШЊИХ ПОСЛОВА

                                                                                    ПОЛИЦИЈСКА УПРАВА __________________

                                                                                    ПОЛИЦИЈСКА СТАНИЦА_________________

                                                                                    _______________________________________

ПОДНОСИЛАЦ ЗАХТЕВА: ______________________________________________________________

                                                Презиме (име оца), име и број телефона

                                                __________________________________________________________

                                                ЈМБГ

 

                                                __________________________________________________________

                                                Пол

 

                                                __________________________________________________________

                                                Датум рођења

 

                                                __________________________________________________________

                                                Место, општина и држава рођења

 

                                                _________________________________________________________

                                                Држављанство

 

                                                ________________________________________________________

                                                ЈМБГ за родитеље

 

                                                _________________________________________________________

                                                Пребивалиште на територији Републике Србије (место, општина и адреса стана) у време подношења захтева

 

                                                _________________________________________________________

                                                Страна држава у којој живи, за лица без пребивалишта на територији Републике Србије

 

                                                _________________________________________________________

                                                Датум подношења захтева

                                               

ЗАХТЕВ ЗА ИЗДАВАЊЕ ЛИЧНЕ КАРТЕ

(чл. 10 и чл. 13 Закона о личној карти [Сл. гласник РС број 62/06 и 36/11])

Подносим захтев за издавање личне карте без узимања биометријских података помоћу одговарајућих техничких средстава и превођењa тих података у електронски облик (фотографисање дигиталном камером или скенирање фотографије; узимање отиска прста  скенером за отиске; узимање потписа помоћу табле за дигитализацију потписа).

Молим да ми се изда лична карта са основном наменом утврђења и провере идентитета личности, и то без наметнутих нам: дигитално биометријског снимања лица, ласерског скенирања прстију, узимања потписа помоћу табле за дигитализацију, уметања чипова и стављања окултних симбола на л. к. – јер то све заједно удара на право на приватност, слободу кретања и савести директним угрожавањем елементарних верских и грађанских слобода сваког Православног хришћанина, па самим тим и мојих. Дакле, све ово иде уз моју добровољно исказану лојалност држави као слободне личности спремне да пружи своје основне податке потребне за идентификацију, чему лична карта једино и треба да служи. При том, прилажем уз овај захтев све потребно: стару личну карту, своју (код фотографа израђену) фотографију димензија 50х50 мм, уплатнице о извршеним прописаним уплатама, као и контакт телефон ради доласка и давања потписа и отисака прстију, и то, искључиво на папирној фолији или картону, како је до сада и било уобичајено, дакле, без електронско-ласерског скенирања.

О б р а з л о ж е њ е

Издавање личне карте у виду  небиометријског личног документа без угрожавања најелементарнијих људских права и слобода.

Пре свега, позивам се на одредбу чл. 23 Устава Републике Србије ( други део: „Људска и мањинска права и слободе“, поднаслов „Достојанство и слободан развој личности,“) у чијем првом ставу стоји: „Људско достојанство је неприкосновено и сви су дужни да га поштују и штите.

Како је то ваљда јасно и упамћено, прелазимо на члан 8 Закона о заштити података о личности  (97/08), (други одељак: „Услови за обраду“, поднаслов: „Недозвољеност обраде“) где се наводи: „Обрада није дозвољена ако: 1) физичко лице није дало пристанак за обраду, односно ако се обрада врши без законског овлашћења;… 3) сврха обраде није јасно одређена, ако је измењена, недозвољена или већ остварена; … 4) ако је лице на које се подаци односе одређено или одредиво и након што се оствари сврха обраде;  5) ако је начин обраде недозвољен;  6) ако  је податак који се обрађује непотребан или неподесан за остварење сврхе обраде; 7) ако су број или врста података који се обрађују несразмерни сврси обраде;…“

Дакле, по Уставу не постоји нити један основ да се држави да овлашћење  да све своје грађане наметањем нових биометријских личних докумената  очигледно држи као потенцијално осумњичене за кривична дела (без елементарне законске претпоставке невиности која је обавезна у свим законима свих држава одвајкада). Тако се, уместо досадашњег коришћења личних докумената у циљу утврђивања идентитета, сада буквално биометријским снимањем електронски скенира свачије лице (и зенице очију). Притом на јавним местима имамо свуда постављене камере као читаче наше приватности, па наши подаци на тај начин постају  доступни за злоупотребу било ком могућем недемократском диктаторском режиму, несавесном државном службенику или хакеру са криминалним намерама. Елем, не само што се лице неосновано електронски скенира (као да се ради о отисцима на месту злочина), већ се и читачи тих наших биометријских, значи  најличнијих, података налазе на сваком кораку а да у ствари нико од нас не зна коме све и каквом „руковаоцу података“ могу пасти у руке. Очигледно да све ово нема везе са безбедношћу државе и демократијом (вајном „владавином права“), него је у вези са жигосањем народа од диктаторских власти као стоке у тору. Стога, због оваквог безобзирног укидања људских слобода, немојте од грађана тражити да се са таквим кршењем најелементарнијих људских права икако и икада помире. Дакле, увек сам за испуњавање својих грађанских обавеза, па и за давање основних личних података у циљу утврђивања идентитета, али сам изричито против бруталног технолошког пробоја у суштину моје приватности.

У том смеру, баш поводом прекомерног прикупљања података о личности, у самом Уставу Републике Србије  (друго поглавље:.“ Људска и мањинска права и слободе“, поднаслов  „Заштита података о личности“), у чл. 42 се наводи : „Зајемчена је заштита података о личности… Забрањена је и кажњива употреба података о личности изван сврхе за коју су прикупљени, у складу са законом, осим за потребе вођења кривичног поступка, или заштите безбедности Републике Србије, на начин предвиђен законом.“ Да ли смо то ми сви унапред осумњичени и налазимо се у опасности од покретања кривичних поступака, праћења и претреса како се коме државном службенику прохте, јер ће им све бити доступно и без налога за праћење!?

Познато је да полиција мора имати од суда наредбу за претресање стана, просторија или лица, уколико је вероватно да ће се претресањем наћи потенцијални окривљени, трагови кривичног дела или неки предмети важни за кривични поступак. Поставља се питање каква је разлика између могућег претреса нечијег стана или лицa и електронског праћења сваке особе на основу биометријског снимка и препознавања камерама куда год се он кретао. Зашто би у првом случају био потребан налог суда и основана сумња – а у другом не!? Дакле, овим биометријским документима се личност лишава права на тајност мисли и намера, на приватност, и своју слободу кретања у најгорем виду – наиме, непрестано је оптерећена притиском савести да је можда неком у државном апарату, или могућој режимској диктатури, интересантно њено кретање из ко зна које побуде.

У овом смеру у Уставу РС даље пише (поднаслов „Неповредивост психичког и физичког интегритета“) по чл. 25:Психички и физички интегритет је неповредив. Нико не може бити подвргнут мучењу, нечовечном или понижавајућем поступању или кажњавању…“  Није ли могућност праћења свакога без разлога – понижавање сваке личности и кршење његових најелементарнијих слобода!?

Одредба чл. 20  Устава РС, поднаслов „Ограничења људских и мањинских права“, „Достигнути ниво људских или мањинских права не може се смањивати.“ 

Сматрам да је подметањем грађанима, а без јавно образложених могућности и сврха употребе, нових биометријских личних докумената управо згажен постојећи достигнути ниво људских права, у ствари, згажен је чак сваки вид људских права више него икада.

Такође налазим да сe предвиђеним узимањем биометријских података у електронској форми  газе савест и верско опредељења већинског Православног дела народа ове државе, а чији сам ја припадник.

Одредбом чл. 43 Устава РС – „Слобода мисли, савести и вероисповести“ предвиђено је да се јемчи  „слобода мисли, савести, уверења и вероисповести, право да се остане при свом уверењу или вероисповести…“ Слобода вероисповести подразумева да се не вређа, из мог угла, веома осетљиво Православно верско осећање наметањем туђих нам окултних симбола и учења. Шта ће на новом биометријском документу грађана суверене независне државе србског народа Републике Србије слика стилизованог  Кипа „слободе“, који је окултна, тајно организована секта масона поклонила граду Њујорку, а који се налази и на згради владе РС (је ли ово л. к. суверене државе РС или неке нове глобалистичке колоније овде и сада, или представљање „победе“ политике и масона над Хришћанством јер је бакља горе, а наш најпоштованији симбол Крст понижавајуће доле, код ногу)!? Поред тога, описани кип представља и модфиковану паганску „богињу“ Иштар која у масонској секти означава и „Лучоношу“са бакљом подигнутом увис, док је штит са  (да ли са наопаким?!) крстом на земљи, уз стилизовано окултно “свевидеће око“ приде, које расипа „светлост“ у круг. У Православној вери тај њихов „Лучоноша“ је – сам од Бога отпали првобитни анђео, познатији у народу нашем као Сатана. Све ово је нечији покушај подметања личних докумената народу са ђавољом симболиком која прикривено исмева најсветије симболе Православља Божијег,  а са жељом постепеног омамљивања савести. Гнушамо се свега овога и исповедамо супротно јер је ово слика нехришћанског друштва.

Када смо већ код „приговора савести“, треба указати на одредбу чл. 45 – „Приговор савести“, која предвиђа да лице није дужно да, противно својој вери и убеђењима, испуњава војну или другу обавезу која укључује употребу оружја.

Шта нам ово говори?  Ово нам говори о томе да је једна позната религиозна заједница, успут, до јуче називана сектом, са својим захтевом заснованим на верском убеђењу о неношењу оружја утицала на текст Устава и стигла до уставне заштите свог верског убеђења, простим позивањем на „приговор савести“; и то убеђења којим легално одбија војну обавезу и заштиту суверенитета сопствене државе, у којој се рађа и живи. Са друге стране, Православним верницима који чине огромну већину грађана Републике Србије, се не омогућава да по истом таквом принципу одбаце напред описану дигиталну  форму личних докумената који  дрско задиру у приватност и имају за Православце неприхватљива обележја верских секти и тајних друштава. Нама, грађанима православне вероисповести се није оставила могућност захтевања и добијања нових личних докумената која ће служити искључиво  за идентификацију личности, а не за њихово жигосање, праћење и поругу њихових верских осећања. Дакле, у Светом Православљу мноштво епископа и духовника саветује одбацивање ове форме нових личних докумената које закон прописује, пре свега из верских разлога, или како се то уобичајено назива „приговора савести“, и из разлога очувања елементарних слобода сваке личности: да не буде праћена и сумњичена како коме у држави падне на памет – без судског налога и извршеног деликта.

На основу свега овога, обавештавам вас да ћу покренути поступак за оцену уставности Закона о личној карти и Правилника о личној карти, услед повреде елементарних људских права и слобода  најновијим, уцењивачки наметаним биометријским личних докумената.

Позивам се на одредбу чл. 18 ст. 1  Устава (“ Непосредна примена зајемчених права“) која предвиђа да се људска и мањинска права зајемчена Уставом непосредно примењују, те молим надлежни орган да непосредно примени цитиране одредбе Устава које се односе на загарантована људска права и слободе.

Притом ја, лојални грађанин ове суверене државе србског народа,  ради добровољног пристанка да дам основне податке потребне државним органима за утврђивање идентитета, дакле, никако ради давања суштинских података и координата свог произвољног кретања, којим би ми се без налога за праћење и претрес, као и сваком другом, угрожавале основне претпоставке слободе и невиности; а нити ради прихватања окултних  симбола на понуђеним документима који су дијаметрално супротни мом Православном вероисповедању, а чувајући право на свој лични интегритет:

Захтевам, издавање нове личне легитимације којом се не би газио до сада постигнути ниво људских права и слобода, дакле, без биометрије, електронско-ласерских скенирања отисака прстију, електронских потписа, чипова, масонских антихришћанских окултних симбола и тсл.

С обзиром да ово спада у основна људска права и слободе, која су сваком грађанину РС зајемчена Уставом, верујем да ће мој захтев бити једноставно и позитивно решен издавањем прикладне личне карте која неће садржавати ништа неприхватљиво духу моје Православне вере и осећају слободе, а такође ће бити трајна или са могућношћу продужења рока трајања.

 

Молим надлежни орган да ми изда личну карту са текстом на српском језику и на ћириличком писму, те да ми у складу са одредбом чл. 15 Закона о личној карти, изда потврду о поднетом захтеву за издавање личне карте, на  обрасцу који је прописан Правилником о личној карти („Сл. гласник РС“ број 11/2007, 9/2008, 85/2014).

У _________________________________                    ________________________________________

                                                                                                                                                          Подносилац захтева                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                      Дана:_____________________________

++++++++++++++++++++

ФОРМУЛАР 2.

Формулар (2) Иницијативе за оцену уставности Закона о личним картама (преузми)

УСТАВНИ СУД СРБИЈЕ

                                                                                                11000 БЕОГРАД

                                                                                                Булевар краља Александра бр. 15

ИНИЦИЈАТОР ПОСТУПКА:

 _____________________________________________________________________________________

(Име и презиме, адреса, ЈМБГ подносиоца иницијативе)

На основу чланa 168 став 2, у вези са чланом 167 став 1 тачка 1 Устава РС и члановима 29 став 1 тачка 2 и 51 Закона о Уставном суду, подносим

ИНИЦИЈАТИВУ ЗА ПОКРЕТАЊЕ ПОСТУПКА

ЗА ОЦЕЊИВАЊЕ УСТАВНОСТИ

 

одредаба чл. 7 ст. 3, чл. 8, те одредаба чл. 10 ст. 7 – 9, чл. 26 ст. 1  Закона о личној карти („Сл. гласник РС“ број 62/2006 и 36/2011)

Садржина обрасца

Члан 7.

Лична карта издаје се на обрасцу који пропише министар.

У образац личне карте уносе се следећи подаци о имаоцу те исправе:

1) презиме;

2) име;

3) пол;

4) дан, месец и година рођења;

5) место, општина и држава рођења;

 

6) јединствени матични број грађана.

У образац личне карте уносе се и слике биометријских података имаоца те исправе (фотографија, отисак прста и потпис).

У образац личне карте уноси се и датум издавања личне карте са роком њеног важења.

Аутоматско очитавање података. Заштитни елементи

Члан 8.

Образац личне карте садржи простор за микроконтролер (чип) и простор за машински читљиву зону за потребе аутоматског очитавања података.

Ако образац садржи микроконтролер (чип), у њега се уносе сви видљиви подаци на личној карти, као и подаци о држављанству, пребивалишту, односно боравишту и адреси стана њеног имаоца и име једног од родитеља, а може се унети и јединствени матични број родитеља имаоца личне карте.

На захтев имаоца личне карте, у складу са посебним прописима, у чип се уписују квалификовани електронски сертификат имаоца и одговарајући подаци за формирање квалификованог електронског потписа тако да та лична карта постаје средство за формирање квалификованог електронског потписа, у складу са законом.

Образац личне карте садржи и заштитне елементе које прописује министар.

Члан 10.

Лична карта издаје се на лични захтев.

Захтев за издавање личне карте подноси се надлежном органу преко његових организационих јединица у општинама, градовима и граду Београду, а може се поднети и преко надлежног дипломатског или конзуларног представништва Републике Србије који ће га, без одлагања, проследити надлежном органу.

Захтев за издавање личне карте подноси се лично.

За малолетна или пословно неспособна лица, захтев подноси један од родитеља уз писмену сагласност другог родитеља, односно други законски заступник или старатељ.

Малолетном лицу старијем од 16 година лична карта ће се издати без сагласности другог родитеља уколико тај родитељ не врши родитељско право.

Детету ће се издати лична карта и без сагласности другог родитеља уколико тај родитељ не врши родитељско право, уз потврду надлежног органа старатељства да је издавање личне карте у интересу детета.

Ради утврђивања идентитета и других чињеница значајних за решавање о захтеву за издавање личне карте и узимања биометријских података (фотографија, отисак прста, потпис), приликом подношења захтева потребно је присуство лица коме се издаје лична карта.

Лице из става 7. овог члана, које према националној припадности, вероисповести или народним обичајима носи капу или мараму као саставни део ношње, односно одеће, може бити фотографисано са капом или марамом, у складу са прописом о начину узимања биометријских података.

Биометријски подаци из става 7. овог члана узимају се на начин који пропише министар.

Садржина евиденције

 

Члан 26.

Евиденција о личним картама садржи податке о: подносиоцу захтева из члана 13. овог закона и слике његових биометријских података; о серијском и регистарском броју личне карте; о року важења и датуму издавања личне карте; о разлозима поништења личне карте и о неважећим личним картама.

Евиденција садржи и податке на основу којих се може идентификовати службено лице у надлежном органу које је решавало о захтеву за издавање личне карте.

Одредаба члана 1,2,3 до 6, те члана 20  до 25ц  и одредбе чл. 31 и 32 Правилника о личној карти (Сл. гласник РС број 11/2007, 9/2008, 85/2014) и образац личне карте

Члан 1.

Овим правилником прописује се образац личне карте, заштитни елементи, образац потврде о поднетом захтеву и обрасци за вођење евиденција о личним картама, као и начин издавања личне карте, начин узимања биометријских података и величина фотографије, услови за издавање личне карте у краћем року, начин поништавања личне карте и вођење евиденције о личним картама.

Члан 2.

У образац личне карте може да се угради микроконтролер (чип) само ако се са тим сагласи лице коме се издаје лична карта и у том случају податак о пребивалишту и адреси стана лица коме се издаје лична карта, не уписује се у образац личне карте.

У микроконтролер (чип) могу да се уписују само подаци из члана 8.  Закона о личној карти („Службени гласник РС“, број 62/06 и 36/11) – у даљем тексту: Закон.

ИИ. ОБРАЗАЦ ЛИЧНЕ КАРТЕ

Члан 3.

Образац личне карте је правоугаоног облика, у виду картице, величине 85,6 x 54 мм, израђен је у потпуности од поликарбонатног материјала, са доминантним плавим тоновима на предњој страни обрасца.

Образац личне карте је израђен у складу са стандардима ИСО/ИЕЦ 7810, и физичке карактеристике, и ИСО/ИЕЦ 10373, за тестирање физичких карактеристика, и ИСО/ИЕЦ 7816-1, ИСО/ИЕЦ 7816-2, ИСО/ИЕЦ 7816-3 и ИСО/ИЕЦ 7816-4, који се односе на електрична кола и контакте.

Члан 5.

Заштитни елементи на обрасцу личне карте су: микроштампа, ОВИ (оптички променљиве боје) за графички приказ у облику штита са четири оцила бридовима окренутих ка вертикалној греди крста, гуиллоцхе линије, ирис штампа, штампа УВ бојама, УВ нити, ДОВИД (Дифракциони оптички променљив елемент), у складу са дефинисаном техничком спецификацијом и Артwорк-ом одобреног од стране поручиоца и МЛИ зона.

Члан 6.

Образац личне карте одштампан је уз овај правилник и чини његов саставни део.

ИВ. УЗИМАЊЕ БИОМЕТРИЈСКИХ ПОДАТАКА

Члан 20.

Приликом подношења захтева за издавање личне карте узимају се следећи биометријски подаци лица коме се издаје лична карта, и то:

1) фотографија;

2) отисци прстију;

3) потпис.

Под узимањем биометријских података, у смислу овог правилника, подразумева се узимање података из става 1. овог члана помоћу одговарајућих техничких средстава и превођење тих података у електронски облик (у даљем тексту: узимање).

Члан 21.

Узимање фотографије се врши дигиталном камером или скенирањем фотографије приложене уз захтев.

Фотографија из става 1. овог члана мора да испуњава следеће услове, и то:

1) да има величину 50x50 мм;

2) 70-80% фотографије заузима лице;

3) да је оштра и јасна, високог квалитета, без мрља и огреботина;

4) лице да гледа директно у камеру, да се јасно виде обе ивице лица, без осмеха и гримаса, са затвореним устима;

5) да приказује природну боју коже;

6) очи отворене и јасно видљиве (без косе преко очију);

7) једнобојна сива позадина;

8) за лице са наочарима: очи јасно видљиве, да рам не заклања било који део ока, без рефлексије;

9) на фотографији не смеју да се виде друге особе, делови намештаја или други предмети.

Члан 22.

Узимање отиска прста се врши скенером за отиске и подразумева узимање отиска левог и десног кажипрста, на додир и ваљањем прста у једном правцу од једне до друге ивице нокта.

 

Ако лице нема кажипрст, узима се отисак наредног прста и то овим редоследом: палац, средњи прст, домали, мали.

На захтеву за издавање личне карте, на погодном месту, службено лице уписује податак са којих прстију су узети отисци, односно да узимање отиска није доступно, што својим потписом потврђује.

Члан 23.

Изузетно, ако узимање отисака прстију скенером из било ког разлога није могуће или ако тако узети отисци не могу послужити биометријској обради, отисци се узимају на класичан начин, механичким отиском на картону. Овако узети отисак се скенира.

У случају из става 1. овог члана на захтеву за издавање личне карте уписује се напомена да је отисак узет на класичан начин.

Члан 24.

Ако лице нема прсте, на обрасцу личне карте се на месту за слику отиска прста уписује ознака НД (није доступно).

Члан 25.

Узимање потписа се врши помоћу табле за дигитализацију потписа. Узети потпис мора бити читко исписан.

Ако је лице неписмено или из других објективних разлога узимање потписа није могуће, на обрасцу личне карте место за потпис остаје празно.

Члан 25а

Име и презиме на обрасцу личне карте може се уписати и то са 36 карактера за презиме, односно 30 карактера за име.

Име и презиме припадника националних мањина, које се исписује у складу са чланом 9. став 3. Закона, уписује се паралелно на језику и писму националне мањине и на српском језику и правопису и ћириличком писму, а име и презиме подносиоца који захтева да му се лични подаци о имену и презимену испишу и латиничким писмом уписује се на српском језику ћириличким и латиничним писмом – ако презиме није дуже од 16, а име од 13 карактера.

Члан 25б

Уписивање података о држави рођења, месту и општини рођења и пребивалишту и адреси стана, врши се по номенклатури, на начин и у складу са законом који уређује територијалну организацију.

Члан 25ц

Држављанима који имају право на личну карту, а немају правни основ за пријаву пребивалишта на територији Републике Србије, лична карта издаје се на основу утврђеног боравишта са роком важења од две године, уз претходно одређивање јединственог матичног броја грађана.

Члан 31.

Упоредо са регистром, о издатим личним картама води се и картотека.

Картотека из става 1. овог члана, која се састоји од скенираних слика захтева за издавање личне карте, са приложеном документацијом, води се тако да за сваку издату личну карту постоји картон у електронском облику.

На картон, у који се уносе подаци о подносиоцу захтева из члана 13. Закона и слике његових биометријских података, уноси се име и презиме родитеља, ако њихов јединствени матични број није познат, податак о серијском и регистарском броју издате личне карте, року важења и датуму њеног издавања.

Картон садржи и потпис службеног лица које је решавало о захтеву за издавање личне карте, датум уручења личне карте и потпис лица коме је лична карта уручена, односно забелешку службеног лица да је лична карта уручена преко дипломатског или конзуларног представништва Републике Србије.

Члан 32.

Подаци који се воде у регистрима из члана 30. овог правилника и картони издатих личних карата који се воде у електронском облику чувају се трајно.

Разлози на којима се предлог заснива

 

Пре свега, позивам се на одредбу чл. 23 Устава Републике Србије ( други део: „Људска и мањинска права и слободе“, поднаслов „Достојанство и слободан развој личности,“) у чијем првом ставу стоји: „Људско достојанство је неприкосновено и сви су дужни да га поштују и штите.

Како је то ваљда јасно и упамћено, прелазимо на члан 8 Закона о заштити података о личности  (97/08), (други одељак: „Услови за обраду“, поднаслов: „Недозвољеност обраде“) где се наводи: „Обрада није дозвољена ако: 1) физичко лице није дало пристанак за обраду, односно ако се обрада врши без законског овлашћења;… 3) сврха обраде није јасно одређена, ако је измењена, недозвољена или већ остварена; … 4) ако је лице на које се подаци односе одређено или одредиво и након што се оствари сврха обраде;  5) ако је начин обраде недозвољен;  6) ако  је податак који се обрађује непотребан или неподесан за остварење сврхе обраде; 7) ако су број или врста података који се обрађују несразмерни сврси обраде;…“

Дакле, по Уставу не постоји нити један основ да се држави да овлашћење  да све своје грађане наметањем нових биометријских личних докумената  очигледно држи као потенцијално осумњичене за кривична дела (без елементарне законске претпоставке невиности која је обавезна у свим законима свих држава одвајкада). Тако се, уместо досадашњег коришћења личних докумената у циљу утврђивања идентитета, сада буквално биометријским снимањем електронски скенира свачије лице (и зенице очију). Притом на јавним местима имамо свуда постављене камере као читаче наше приватности, па наши подаци на тај начин постају  доступни за злоупотребу било ком могућем недемократском диктаторском режиму, несавесном државном службенику или хакеру са криминалним намерама. Елем, не само што се лице неосновано електронски скенира (као да се ради о отисцима на месту злочина), већ се и читачи тих наших биометријских, значи  најличнијих, података налазе на сваком кораку а да у ствари нико од нас не зна коме све и каквом „руковаоцу података“ могу пасти у руке. Очигледно да све ово нема везе са безбедношћу државе и демократијом (вајном „владавином права“), него је у вези са жигосањем народа од диктаторских власти као стоке у тору. Стога, због оваквог безобзирног укидања људских слобода, немојте од грађана тражити да се са таквим кршењем најелементарнијих људских права икако и икада помире. Дакле, увек сам за испуњавање својих грађанских обавеза, па и за давање основних личних података у циљу утврђивања идентитета, али сам изричито против бруталног технолошког пробоја у суштину моје приватности.

У том смеру, баш поводом прекомерног прикупљања података о личности, у самом Уставу Републике Србије  (друго поглавље:.“ Људска и мањинска права и слободе“, поднаслов  „Заштита података о личности“), у чл. 42 се наводи : „Зајемчена је заштита података о личности… Забрањена је и кажњива употреба података о личности изван сврхе за коју су прикупљени, у складу са законом, осим за потребе вођења кривичног поступка, или заштите безбедности Републике Србије, на начин предвиђен законом.“ Да ли смо то ми сви унапред осумњичени и налазимо се у опасности од покретања кривичних поступака, праћења и претреса како се коме државном службенику прохте, јер ће им све бити доступно и без налога за праћење!?

Познато је да полиција мора имати од суда наредбу за претресање стана, просторија или лица, уколико је вероватно да ће се претресањем наћи потенцијални окривљени, трагови кривичног дела или неки предмети важни за кривични поступак. Поставља се питање каква је разлика између могућег претреса нечијег стана или лица и електронског праћења сваке особе на основу биометријског снимка и препознавања камерама куда год се он кретао. Зашто би у првом случају био потребан налог суда и основана сумња – а у другом не!? Дакле, овим биометријским документима се личност лишава права на тајност мисли и намера, на приватност, и своју слободу кретања у најгорем виду – наиме, непрестано је оптерећена притиском савести да је можда неком у државном апарату, или могућој режимској диктатури, интересантно њено кретање из ко зна које побуде.

У овом смеру у Уставу РС даље пише (поднаслов „Неповредивост психичког и физичког интегритета“) по чл. 25:Психички и физички интегритет је неповредив. Нико не може бити подвргнут мучењу, нечовечном или понижавајућем поступању или кажњавању…“  Није ли могућност праћења свакога без разлога – понижавање сваке личности и кршење његових најелементарнијих слобода!?

Одредба чл. 20  Устава РС, поднаслов „Ограничења људских и мањинских права“, „Достигнути ниво људских или мањинских права не може се смањивати.“ 

Сматрам да је подметањем грађанима, а без јавно образложених могућности и сврха употребе, нових биометријских личних докумената управо згажен постојећи достигнути ниво људских права, у ствари, згажен је чак сваки вид људских права више него икада.

Такође налазим да се предвиђеним узимањем биометријских података у електронској форми  газе савест и верско опредељења већинског Православног дела народа ове државе, а чији сам ја припадник.

Одредбом чл. 43 Устава РС – „Слобода мисли, савести и вероисповести“ предвиђено је да се јемчи  „слобода мисли, савести, уверења и вероисповести, право да се остане при свом уверењу или вероисповести…“ Слобода вероисповести подразумева да се не вређа, из мог угла, веома осетљиво Православно верско осећање наметањем туђих нам окултних симбола и учења. Шта ће на новом биометријском документу грађана суверене независне државе србског народа Републике Србије, слика стилизованог  Кипа „слободе“, који је окултна, тајно организована секта масона поклонила граду Њујорку, а који се налази и на згради владе РС (је ли ово л. к. суверене државе РС или неке нове глобалистичке колоније овде и сада, или представљање „победе“ политике и масона над Хришћанством јер је бакља горе, а наш најпоштованији симбол Крст понижавајуће доле, код ногу)!?  Поред тога, описани кип представља и модфиковану паганску „богињу“ Иштар која у масонској секти означава и „Лучоношу“са бакљом подигнутом увис, док је штит са  (да ли са наопаким?!) крстом на земљи, уз стилизовано окултно “свевидеће око“ приде, које расипа „светлост“ у круг. У Православној вери тај њихов „Лучоноша“ је – сам од Бога отпали првобитни анђео, познатији у народу нашем као Сатана. Све ово је нечији покушај подметања личних докумената народу са ђавољом симболиком који прикривено исмевају најсветије симболе Православља Божијег,  а са жељом постепеног омамљивања савести. Гнушамо се свега овога и исповедамо супротно јер је ово слика нехришћанског друштва.

Када смо већ код „приговора савести“, треба указати на одредбу чл. 45 – „Приговор савести“, која предвиђа да лице није дужно да, противно својој вери и убеђењима, испуњава војну или другу обавезу која укључује употребу оружја.

Шта нам ово говори?  Ово нам говори о томе да је једна позната религиозна заједница, успут, до јуче називана сектом, са својим захтевом заснованим на верском убеђењу о неношењу оружја утицала на текст Устава и стигла до уставне заштите свог верског убеђења, простим позивањем на „приговор савести“; и то убеђења којим легално одбија војну обавезу и заштиту суверенитета сопствене државе, у којој се рађа и живи. Са друге стране, Православним верницима који чине огромну већину грађана Републике Србије, се не омогућава да по истом таквом принципу одбаце напред описану дигиталну  форму личних докумената који  дрско задиру у приватност и имају за Православце неприхватљива обележја верских секти и тајних друштава. Нама, грађанима православне вероисповести, није остављена могућност захтевања и добијања нових личних докумената која ће служити искључиво за идентификацију личности, а не за њихово жигосање, праћење и поругу њихових верских осећања. Дакле, у Светом Православљу мноштво епископа и духовника саветује одбацивање ове форме нових личних докумената које закон прописује, пре свега из верских разлога, или како се то уобичајено назива „приговора савести“, и из разлога очувања елементарних слобода сваке личности: да не буде праћена и сумњичена како коме у држави падне на памет – без судског налога и извршеног деликта.

На основу свега овога, обавештавам вас да ћу покренути поступак за оцену уставности Закона о личној карти и Правилника о личној карти, услед повреде елементарних људских права и слобода  најновијим, уцењивачки наметаним биометријским личним докуменатима.

Позивам се на одредбу чл. 18 ст. 1  Устава ( „Непосредна примена зајемчених права“) која предвиђа да се људска и мањинска права зајемчена Уставом непосредно примењују, те молим надлежни орган да непосредно примени цитиране одредбе Устава које се односе на загарантована људска права и слободе.

Притом ја, лојални грађанин ове суверене државе србског народа,  ради добровољног пристанка да дам основне податке потребне државним органима за утврђивања идентитета, дакле, никако ради давања суштинских података и координата свог произвољног кретања, којим би ми се без налога праћења и претреса, као и сваком другом, угрожавале основне претпоставке слободе и невиности; а нити ради прихватања окултних  симбола на понуђеним документима који су дијаметрално супротни мом Православном вероисповедању, а чувајући право на свој лични интегритет:

Захтевам да ми се изменом законских прописа омогући  издавање нове личне легитимације којом се не би газио до сада постигнути ниво људских права и слобода, дакле, без биометрије, електронско-ласерских скенирања отисака прстију, електронских потписа, чипова, масонских антихришћанских окултних симбола и тсл.

 

УСТАВ ПРОПИСУЈЕ:

Непосредна примена зајемчених права

Члан 18.

Људска и мањинска права зајемчена Уставом непосредно се примењују.

Уставом се јемче, и као таква, непосредно се примењују људска и мањинска права зајемчена општеприхваћеним правилима међународног права, потврђеним међународним уговорима и законима. Законом се може прописати начин остваривања ових права само ако је то Уставом изричито предвиђено или ако је то неопходно за остварење појединог права због његове природе, при чему закон ни у ком случају не сме да утиче на суштину зајемченог права.

Одредбе о људским и мањинским правима тумаче се у корист унапређења вредности демократског друштва, сагласно важећим међународним стандардима људских и мањинских права, као и пракси међународних институција које надзиру њихово спровођење.

Ограничења људских и мањинских права

Члан 20.

Људска и мањинска права зајемчена Уставом могу законом бити ограничена ако ограничење допушта Устав, у сврхе ради којих га Устав допушта, у обиму неопходном да се уставна сврха ограничења задовољи у демократском друштву и без задирања у суштину зајемченог права.

Достигнути ниво људских и мањинских права не може се смањивати.

При ограничавању људских и мањинских права, сви државни органи, а нарочито судови, дужни су да воде рачуна о суштини права које се ограничава, важности сврхе ограничења, природи и обиму ограничења, односу ограничења са сврхом ограничења и о томе да ли постоји начин да се сврха ограничења постигне мањим ограничењем права.

Забрана дискриминације

Члан 21.

Пред Уставом и законом сви су једнаки.

Свако има право на једнаку законску заштиту, без дискриминације.

Забрањена је свака дискриминација, непосредна или посредна, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета.

Не сматрају се дискриминацијом посебне мере које Република Србија може увести ради постизања пуне равноправности лица или групе лица која су суштински у неједнаком положају са осталим грађанима.

Достојанство и слободан развој личности

Члан 23.

Људско достојанство је неприкосновено и сви су дужни да га поштују и штите.

Свако има право на слободан развој личности, ако тиме не крши права других зајемчена Уставом.

Неповредивост физичког и психичког интегритета

Члан 25.

Физички и психички интегритет је неповредив.

Нико не може бити изложен мучењу, нечовечном или понижавајућем поступању или кажњавању, нити подвргнут медицинским или научним огледима без свог слободно датог пристанка.

Заштита података о личности

Члан 42.

Зајемчена је заштита података о личности.

Прикупљање, држање, обрада и коришћење података о личности уређују се законом.

Забрањена је и кажњива употреба података о личности изван сврхе за коју су прикупљени, у складу са законом, осим за потребе вођења кривичног поступка или заштите безбедности Републике Србије, на начин предвиђен законом.

Свако има право да буде обавештен о прикупљеним подацима о својој личности, у складу са законом, и право на судску заштиту због њихове злоупотребе.

Слобода мисли, савести и вероисповести

Члан 43.

Јемчи се слобода мисли, савести, уверења и вероисповести, право да се остане при свом уверењу или вероисповести или да се они промене према сопственом избору.

Нико није дужан да се изјашњава о својим верским и другим уверењима.

Свако је слободан да испољава своју веру или убеђење вероисповедања, обављањем верских обреда, похађањем верске службе или наставе, појединачно или у заједници с другима, као и да приватно или јавно изнесе своја верска уверења.

Слобода испољавања вере или уверења може се ограничити законом, само ако је то неопходно у демократском друштву, ради заштите живота и здравља људи, морала демократског друштва, слобода и права грађана зајемчених Уставом, јавне безбедности и јавног реда или ради спречавања изазивања или подстицања верске, националне или расне мржње.

Родитељи и законски стараоци имају право да својој деци обезбеде верско и морално образовање у складу са својим уверењима.

Приговор савести

Члан 45.

Лице није дужно да, противно својој вери или убеђењима, испуњава војну или другу обавезу која укључује употребу оружја.

Лице које се позове на приговор савести може бити позвано да испуни војну обавезу без обавезе да носи оружје, у складу са законом.

***

На основу изложеног предлажем да Уставни суд покрене поступак ради оцењивања уставности наведених одредаба Закона о личној карти и Правилника о личној карти, у смислу чланова 37 и 38 Закона о уставном суду и, применом члана 45 истог закона, донесе

О Д Л У К У

 

 

УТВРЂУЈЕ СЕ  да нису у сагласности са Уставом Републике Србије одредба чл. 7 ст. 3, одредбе чл. 8, те одредбе чл. 10 ст. 7 – 9, и чл. 26 ст. 1  Закона о личној карти („Сл. гласник РС“ број 62/2006 и 36/2011)

УТВРЂУЈЕ СЕ  да нису у сагласности са Уставом Републике Србије одредбе  члана 1, 2, те члана 3 до 6,  члана 20  до 25ц  и одредбе чл. 31 и 32 Правилника о личној карти (Сл. гласник РС број 11/2007, 9/2008, 85/2014) и прописани образац личне карте.

***

Предлажем да  Уставни суд по ХИТНОМ поступку на основу одредбе чл. 56 ст. 1  Закона о Уставном суду,  донесе решење којим ће обуставити извршење сваког појединачног акта и сваке појединачне радње који се предузимају на основу оспорених одредаба Закона о личној карти и Правилника о личној карти.

У ______________________________               ________________________________________

Место, град                                                                                     Својеручни потпис иницијатора поступка

 

______________________________

   Датум подношења

Advertisements
%d bloggers like this: