O РЕВНОСТИ НЕ ПО РАЗУМУ – Свети Марко Ефески

Свети Марко Ефески

… без присуства љубави према браћи, права вера никоме неће помоћи (I Кор. 13)

… Молим вас пак, браћо, именом Господа нашега Исуса Христа да сви исто говорите, и да не буду међу вама раздори (I Кор. 1, 10) – зато да бисте нашу истиниту и од Отаца предану веру сачували као добар залог, ништа не додајући и ништа не одузимајући; јер до сада смо имали Веру која ни у чему није имала недостатака, па нам није потребан Сабор или Акт Уније да бисмо се научили било чему новијем – ми који представљамо синове и ученике Васељенских Сабора, и Отаца који су засијали на њима и после њих. То је – похвала наша, Вера наша, добро наслеђе наших Отаца. Надамо се да ћемо са њом изаћи пред Бога и добити опроштај прегрешења; а без ње не знам каква ће нас праведност ослободити вечних мука. Онај ко настоји да ми одбацимо ову веру и да уведемо другу, новију, ако је и анђео с неба – анатема да буде (Гал. 1, 8), и да ишчезне сваки помен на њега, пред Богом и пред људима. Нека нико не господари у нашој вери – ни цар, ни архијереј, ни лажни Сабор, нити било ко други, него само једини Бог, Који нам ју је предао и Сам и преко Својих Ученика.

Молим вас пак, браћо – каже божанствени апостол – да пазите на оне који чине раздоре и саблазни против науке коју ви научисте, и клоните их се; јер такви не служе Господу нашем Исусу Христу него својему трбуху, и благим и ласкавим речима варају срца незлобих (Рим. 16,17-18). Тврдо стоји темељ Божији, имајући овај печат (II Тим. 2, 19).

Дакле, браћо, бежите од латинских новотарија, као и од оних који их уводе и укорењују, и љубављу међу собом повезани у једно тело и један дух, једнодушни, једномислени (Фил. 2,2), саберите се у једну главу нашу – Христа. Јер бесмислено би било да увек изнова због хладног подозрења имамо непријатељство према браћи и „ревност не по разуму“ (Рим. 10,2), како нам се не би догодило да, под изговором ревности за веру, подстичемо непријатељство и препирке међу собом, јер без присуства љубави према браћи, права вера никоме неће помоћи (I Кор. 13). Но ви, преподобни оци и браћо, имате и имаћете и једно и друго, и ја сам вас мало подсетио на то по дугу љубави, и са овим врлинама ви ћете изаћи пред Владику, сијајући као сунце у Царству Оца вашег.

Молите се и за мене, да бих остатак живота провео по вољи Божијој, како бих могао, сачувавши чврсто до краја добро исповедање, да добијем неко последње место међу оним људима који су угодили Богу …

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: