Вести са Православне страже: Четвртак, 20. 04. 2023.г…
ХРИСТОС НАМ ВОСКРЕСЕ!
ДРАГИ ПРОВОСЛАВНИ ИСТИНОЉУБЦИ!
+++
Свакодневно се одржавају и целодневни непрестани Православни протести испред назовивладе Србије…
И у доба глобалистичке репресије пројектом Корона вирусом…
Свакога дана непрестано за Православну слободу Србије узастопно већ 2459. дан по реду… И данас одстојасмо испред назовивладе Србије све очекујући нову Православно исповедну 362… (у току је борба за опстанак Литија) заредом Литију Београдом… Што ће рећи ВИШЕ ОД ПЕТ ГОДИНА ПРАВОСЛАВНИХ СВЕДОЧЕЊА ПРОТИВ ВЕЛЕИЗДАЈЕ испред тзв. „Владе Србије“
Кад у овоземним правилима важи изрека „ко чека тај дочека“ колико је то 
остварљивије за оне који чекају са Православном вером помоћ од Бога Живога и Свемоћнога..
+++
„Онај ко не изабере да пострада за Истину Божију, биће кажњен много болније страдањем које није изабрао.“Свети Марко Отшелник
+++
Комплетна сутрашња Житија Светих (звучни запис):
Св. Нифонт Новгородски, и житија других Светих за 21./8. апр…
ИстиноЉубље – свима Вама!
+++
СВЕТИ МАКАРИЈЕ ВЕЛИКИ ДУХОВНЕ БЕСЕДЕ:
О ТОМЕ ДА СЕ ДАРОВИ БОЖАНСКЕ БЛАГОДАТИ ЧУВАЈУ И УМНОЖАВАЈУ СМИРЕНОУМЉЕМ И УСРДНОШЋУ, А ДА СЕ ГУБЕ ГОРДОШЋУ И НЕРАДОМ
Истинољубивим и Богољубивим душама које су са великом надом и вером пожелеле да се потпуно обуку у Христа, није толико потребно да их опомињу други; оне не трпе у себи никакво умањење у небеској чежњи и љубави према Господу. Напротив, у потпуности се приковавши за крст Христов, свакодневно осећају у себи духовни напредак у привезаности за духовног Женика. Будући рањене небеском чежњом и будући жедне правде врлина, снажно и незасито жуде за духовним озарењем. Ако се, пак, удостоје да због своје вере задобију познање божанских тајни или постану причасне весељу небеске благодати, оне се не уздају у саме себе, сматрајући да су нешто. Напротив, у којој се мери удостоје небеских дарова, у тој мери, услед незаситости небеске жеље, са још већим трудом траже те дарове, у тој мери бивају гладни и жедни причасности благодати и њеног умножавања. Уколико се духовно обогаћују, утолико као да осиромашују у сопственом мишљењу о самима себи и услед незаситости духовне чежње стреме ка духовном Женику, као што каже Писмо: Они Који Ме једу опет ће огладнети, и они који Ме пију опет ће ожеднети (Прем. Сир. 24; 23)…
Такве душе, имајући у себи пламену и незаситу љубав према Господу, достојне су вечног живота; због тога бивају удостојене избављења од страсти и у пуноти благодати потпуно примају озарење и причасност Светоме Духу, неизрециву и тајанствену заједницу. Плашљиве и слабе душе које, самим тим што су још посвећене телу, што се не труде да овде због истрајности и дуготрпљења приме у себе не делимично, него потпуно освећење срца, не надају се савршено, са потпуним осећањем и без икакве сумње да ће бити у заједници са Утешитељем Духом – због тога самог нису од Духа примиле избављење од штетних страсти нити су се, насупрот томе, удостојиле Божије благодати, него су се, привучене пороком, предале неком немару и нераду…
Уистину богољубива и христољубива душа, чак и ако изврши хиљаде праведних дела, услед својега незаситог стремљења ка Господу размишља о себи као да још ништа није учинила; чак и ако исцрпи своје тело постовима и бдењима, остаје при осећању да још није ни почела да се труди на врлини; чак и ако се удостоји да достигне различите духовне дарове или откривења и небеске тајне, она, услед неизмерне и незасите љубави према Господу, у себи осећа као да још ништа није задобила; напротив, будући свакодневно гладна и жедна, са вером и љубављу обитавајући у молитви, не може да се насити благодатним тајнама и устројавањем саме себе у свакој врлини. Она је рањена љубављу небеског Духа и уз помоћ благодати непрестано у себи подстиче пламено стремљење ка небеском Женику, жудећи да се потпуно удостоји тајанственог и неизрецивог заједништва са Њим у светињи Духа, са откривеним лицем душе, да гледа на небеског Женика лицем у лице, у духовној и неописивој светлости, да се са свом несумњивошћу сједини са Њим, саображавајући се Његовој смрти; оваква душа са великом жељом непрестано очекује смрт за Христа и без икакве сумње верује да ће кроз Духа примити потпуно избављење од греха и таме страсти и да ће, очистивши се Духом, осветивши се душевно и телесно, бити удостојена да постане чисти сасуд који у себе прима небеско миро и бива обиталиште небеског и истинског Цара, Христа. Она тада постаје достојна небеског живота, будући још овде чисто обитавалиште Светога Духа.
У овакву меру не може се, међутим, доћи одједном и без искушавања. Насупрот томе, тек после много труда и подвига, током дугог времена, уз ревност и после испитивања и различитих искушења, оваква душа прима
духовно узрастање и напредовање чак до савршене мере бестрашћа; тада, пак, када је одважно и спремно издржала свако искушење које долази од греха, она бива удостојена великих почасти, духовних дарова и небеског богатства. Она на тај начин постаје наследница небеског Царства у Христу Исусу, нашем Господу. Њему нека је слава и сила у векове! Амин.
СВЕТИ МАКАРИЈЕ ВЕЛИКИ ДУХОВНЕ БЕСЕДЕ, Беседа десета
! СПАШАВАЈУЋИ ГРАЧАНИЦУ - СПАШАВАМО СЕБЕ ! 
Оставите одговор