! СПАШАВАЈУЋИ ГРАЧАНИЦУ – СПАШАВАМО СЕБЕ !

Вести са Православне страже:  Петак, 09. 12. 2022.г…

Обавештење о одбрани Литија Београдом

+++

Свакодневно се одржавају и целодневни непрестани Православни протести испред назовивладе Србије…

И у доба глобалистичке репресије пројектом Корона вирусом…

Свакога дана непрестано за Православну слободу Србије узастопно већ 2364. дан по реду… И данас одстојасмо испред назовивладе Србије све очекујући нову Православно исповедну 343… (у току је борба за опстанак Литија) заредом Литију Београдом… Што ће рећи ВИШЕ ОД ПЕТ ГОДИНА ПРАВОСЛАВНИХ СВЕДОЧЕЊА ПРОТИВ ВЕЛЕИЗДАЈЕ испред тзв. „Владе Србије“

Кад у овоземним правилима важи изрека „ко чека тај дочека“ колико је то остварљивије за оне који чекају са Православном вером помоћ од Бога Живога и Свемоћнога..

+++

„Онај ко не изабере да пострада за Истину Божију, биће кажњен много болније страдањем које није изабрао.“Свети Марко Отшелник

+++

Комплетна сутрашња Житија Светих (звучни запис):

Св. мученик Јаков Персијанац, и житија других Светих за 10. дец./ 27. нов.

ИстиноЉубље – свима Вама!

+++

Свети Игњатије Брајанчанинов:

О међусобном сродству како врлина, тако и порока

Требало би да љубљена браћа знају и следеће: све добре помисли и врлине су међусобно сродне. Исто тако су међусобно сродне и све грешне помисли, маштања, грехови и страсти. Услед те сродности, својевољно потчињавање једној доброј помисли повлачи за собом природно потчињавање другој (доброј помисли); задобијање једне врлине уводи душу у другу врлину, сродну и неразлучиву од прве. Напротив, својевољно потчињавање једној грешној помисли повлачи за собом невољно потчињавање другој; стицање једне грешне страсти увлачи у душу и другу, њој сродну страст. Својевољно извршење једног греха повлачи ка невољном паду у други грех, који се рађа из првог. Злоба не трпи да безбрачно живи у срцу, рекли су Свети Оци. Објаснићемо то примерима. Онај, који је одбацио злопамћење, природно осећа срдачно умилење. Код човека, који се одрекао осуђивања ближњих, помисао природно почиње да види своје грехове и слабости које човек није видео у време, док је осуђивао ближње…

Онај, који је ради јеванђелске заповести похвалио или оправдао брата, природно је осетио благонаклоност према ближњем. За сиромаштвом духа следи плач над собом: онај, који је сиромашан духом и плаче над собом, природно постаје кротак. Онај, који је поништио правду пале природе и одрекао се ње, природно је гладан и жедан правде Божије, јер човеку није својствено да живи без неке правде. Напротив, онај који је осудио ближњег природно је осетио презир према њему; онај, који је осетио презир, задобио је гордост. Услед презирања ближњег и уз високо мишљење о себи – а та два стања су неразлучива – појављује се и мржња према ближњем. Услед мржње и злопамћења појављује се окорелост срца. Услед окорелости срца, у човеку почињу да преовладавају телесна осећања и телесно мудровање, због чега се, опет, распламсава блудна страст, умртвљује вера у Бога и надање у Њега. Појављује се тежња ка користољубљу и људској слави, која човека доводи до потпуног заборављања на Бога и до одступања од Њега. На основу тог узајамног сродства како врлина, тако и порока, Дух Свети даје закон истинском служитељу Божијем: По свима заповестима Твојим управљах се…од сваког пута злог спречих ноге моје, да бих сачувао речи Твоје (Пс 118,128,101). Пут неправде – то су грешне помисли и маштања, којима грех улази у душу.

Љубљени брате! Не сматрај да ти је допуштен било какав разговор са помислима, било какво наслађивање маштањима, противним јеванђелском духу. Саглашавање са непријатељима Господњим и сједињење са њима неизбежно прати нарушавање верности Господу и нарушавање јединства са Њим: Који сав закон одржи а сагријеши у једноме, крив је за све (Јак2,10). Као што је нарушавање једне заповести истовремено и нарушавање васцелог закона Божијег или воље Божије, тако је и извршавање једног савета ђаволског истовремено и извршавање ђаволске воље уопште. Подвижник који твори ђаволску вољу лишава се слободе и бива изложен насилном утицају палог духа, и то у оном степену у којем је извршена ђаволска воља. Смртни грех коначно потчињава човека ђаволу и коначно раскида човекову заједницу са Богом, све док се човек не исцели покајањем. Занесеност помислима и маштањима узрокује мање потчињавање и раздвајање, али их ипак узрокује. Због тога је потребно да се уздржимо од свих помисли и маштања несагласних с учењем Јеванђеља и да случајну занесеност (таквим помислима) без оклевања исцелимо покајањем. Молимо љубљену браћу да обрате пажњу на то. Они, који то не знају и не обраћају на то пажњу, трпе велику штету и сами себе лишавају духовног напредовања. На пример, многи који се чувају блудних помисли и маштања сматрају да је наслађивање помислима и маштањима користољубља и славољубља потпуно безначајно. Међутим, према духовном закону су и помисли о имовини, почастима и људској слави такође блудне. У односу човека према Богу, такво значење имају све грешне помисли и маштања, будући да човека удаљују од љубави Божије. Према духовном закону, онај који се наслађује славољубивим и другим грешним помислима и маштањима никад неће успети да се ослободи од блудне страсти, ма колико се подвизавао против ње. Преподобни Макарије Велики каже: „Морамо чувати душу и свесрдно пазити да се не присаједини нечистим и злим помислима. Као што тело, присаједињено другом телу, бива заражено нечистотом, тако се квари и душа, сједињујући се са нечистим и злим помислима; саглашава се с њима у једном, тј. са помислима које воде ка овом или оном греху, и које бацају у свако зло, као што је неверје, лукавство, славољубље, гнев, завист, свађа. Управо то и значе речи: Очистимо себе од сваке нечистоте тијела и духа (2.Kор 7,1). Знај да се под дејством непотребних помисли у души потајно извршава оскрнављење и блудничење.“

ИстиноЉубље – свима Вама!