! СПАШАВАЈУЋИ ГРАЧАНИЦУ – СПАШАВАМО СЕБЕ !

Вести са Православне страже:  Четвртак, 24. 11. 2022.г…

Свакодневно се одржавају и целодневни непрестани Православни протести испред назовивладе Србије…

И у доба глобалистичке репресије пројектом Корона вирусом…

Свакога дана непрестано за Православну слободу Србије узастопно већ 2351. дан по реду… И данас одстојасмо испред назовивладе Србије све очекујући нову Православно исповедну 341… (у току је борба за опстанак Литија) заредом Литију Београдом… Што ће рећи ВИШЕ ОД ПЕТ ГОДИНА ПРАВОСЛАВНИХ СВЕДОЧЕЊА ПРОТИВ ВЕЛЕИЗДАЈЕ испред тзв. „Владе Србије“

Кад у овоземним правилима важи изрека „ко чека тај дочека“ колико је то остварљивије за оне који чекају са Православном вером помоћ од Бога Живога и Свемоћнога..

+++

„Онај ко не изабере да пострада за Истину Божију, биће кажњен много болније страдањем које није изабрао.“Свети Марко Отшелник

+++

Комплетна сутрашња Житија Светих (звучни запис):

Св. Јован Милостиви, и житија других Светих за 25./12. нов.

ИстиноЉубље – свима Вама!

+++

Свети Тихон Задонски:

Поуке о спасењу

Свето Писмо је – реч Божија. Оно се обраћа теби,као што се обраћа сваком човеку. Дато ти је како би задобио вечно спасење,стога своје спасење и тражи у речи Божијој – у Светом Писму.Остави се љубопитљивости,да сазнаш шта се ради овде или онде; уместо тога потруди се,уз помоћ речи Божије,да сазнаш шта се догађа у твојој души – према каквом коначном циљу идеш, према пропасти или спасењу, и на каквом се путу налазиш, на путу праведних или на путу безбожних?…

У Светом Писму је представљен Бог Који надилази свако представљање,да бисмо Га ми познали у мери и на начин како нам је Он даравоа да га познамо;у Светом Писму је описан стари и нови човек,или онај који гине и онај који се спасава;показан је пут који ка спасењу,и пут који води у пропаст.У Светом Писму ћеш видети шта ће сачекати сваког човека после његове смрти – у вечности.

Прво и најнужније дело за сваког хришћанина је – задобијање вечног спасења.Нама су,за време нашег земаљског странствовања,неопходна одећа,храна,пиће,обитавалиште и други сличне потребе.али најнужније нам је спасење:оно је тако потребно,да је све пролазно у поређењу са њим – ништа.Онај ко је задобио спасење има све;онај ко није задобио спасење нема ништа,макар му припадао и сав свет (Мт. 16,26 ).

Јер каква је корист човеку ако сав свет задобије а души својој науди?(Мт.16,26).Спасење је једино потребно!(Лк.10,42).Спасење је тај добри део који се неће одузети од душе која га је стекла.Све материјално,што год да имамо,што год да смо стекли за време земаљског живота – све ћемо да оставимо у дан смрти.Заувек ћемо оставити сроднике,пријатеље,богатства,почасти,па и само тело наше.Вечно спасење или вечна погибао остаће наша једина својина,поћи ће снама у вечност и тамо ће се у потпуности развити,доносећи нам или бесконачно блаженство,или бесконаћну несрећу.

Најважније дело и брига сваког хришћанина нека буде дело спасења,и брига о постизању спасења.Онај ко се бави својим спасењем са таквим залогом срца спасиће се:јер ће му свемоћни Бог Својом благодаћу помоћи да се спасе.

Увери себе да је Бог присутан на сваком месту.Он види свако твоје дело,сваки подухват и помисао,чује сваку твоју реч.Он детаљно и тачно записује у Своју књигу све што учиниш,и то ће ти у дан твога суда објавити,како би ти дао у складу са твојим држањем.Запамти то,па ћеш се свакодневно обнављати.

Нама је потребно да с напором усвајамо најопипљивије и најочевидније истине:јер смо затровани грехом,налазимо се у стању погубне самообмане и отуђили смо се од спасоносне истине.

Увери себе да ће безбожници и непокајани грешници бити подвргнути вечним мукама,док ће праведници и покајани грешници наследити вечно блаженство.

Увери себе да ћеш умрети – да ћеш неизоставно умрети.Видиш ли како твоју упокојену браћу износе из њихових обиталишта,једнако из скромне колибе и из велелепног двора,и све их једнако предају земљи?То ће се нужно догодити и са тобом:Јер си земља,и у земљу ћеш се вратити(Пост.3,19).Сви мртваци су оставили све што су имали;оставићеш и ти.Када су се приближили часу смрти,онда су схватили да је све у овом свету таштина,таштина над таштинама,то јест сујета у правом значењу те речи.И ти ћеш то нужно схватити када наступи час твоје смрти.Али боље је да то схватиш благовремено,па да у складу са тим усмериш и своје делање!Када дође смрт нико и ништа неће можи да помогне ономе коме је дошла – ни укућани,ни пријатељи,ни високи чин,ни громке титуле,ни мноштво потчињених,ни велико богатство.Смрт је неумољива и неизбежна.Ближњи неће да пусте самртника,нити он хоће да остави и њих и све на земљи с чим се везао и сродио дуготрајном навиком.Против своје воље и против воље својих ближњих самртник оставља све људе и предмете,и насилно бива узет у неизвесну вечност.Узалуд сузе,узалуд ридање,узалуд вапаји,узалуд стењање и дрхтање.Тако су умрли сви – и тако ћеш умрети и ти. Кад наступи смртни час,у сећању самртника васкрсава целокупан његов живот.За њега је спреман нелицемерни суд који треба да реши његов удео у вечности.Обузимају га страшни трепет и недоумица.У таквом ћеш се полажају наћи и ти када на крају свог земаљског путешествија ступиш на границу која одваја пролазно од вечног,пропадљиво од непропадљивог.

ИстиноЉубље – свима Вама!