! СПАШАВАЈУЋИ ГРАЧАНИЦУ – СПАШАВАМО СЕБЕ !

Вести са Православне страже:  Понедељак, 14. 11. 2022.г…

Свакодневно се одржавају и целодневни непрестани Православни протести испред назовивладе Србије…

И у доба глобалистичке репресије пројектом Корона вирусом…

Свакога дана непрестано за Православну слободу Србије узастопно већ 2344. дан по реду… И данас одстојасмо испред назовивладе Србије све очекујући нову Православно исповедну 340… (у току је борба за опстанак Литија) заредом Литију Београдом… Што ће рећи ВИШЕ ОД ПЕТ ГОДИНА ПРАВОСЛАВНИХ СВЕДОЧЕЊА ПРОТИВ ВЕЛЕИЗДАЈЕ испред тзв. „Владе Србије“

Кад у овоземним правилима важи изрека „ко чека тај дочека“ колико је то остварљивије за оне који чекају са Православном вером помоћ од Бога Живога и Свемоћнога..

+++

„Онај ко не изабере да пострада за Истину Божију, биће кажњен много болније страдањем које није изабрао.“Свети Марко Отшелник

+++

Комплетна сутрашња Житија Светих (звучни запис):

Св. 7000 мученика у Персији, и житија других Светих за 15./2. нов.

ИстиноЉубље – свима Вама!

+++

Масони су продали државу а екуменисти у СПЦ покушавају распродати Цркву Божију… једни Бриселу а други Ватикану… А ево како су некада достојанствени и Христу-верни Срби опходили према осведоченим непријатељима Бога, Цркве и рода србскога…

Икона Светог Марка ефеског како гази римског папу који је лукаво покушао све православне намамити у унију са јеретицима католицима

ЊЕГОШ  И  ПАПА…

(Нехотимични сусрет Петра Петровића II Владике Рада и римског папе)

Знаменити списатељ и песник Љубомир, син Проте Матеје Ненадовића, у последњој години живота Владике Рада, срео се са њим док се налазио у Италији на лечењу. Ненадовић је у то време писао свој дневник, касније штампан као „Писма из Италије“. У 13 – ом писму, у Риму, априла 1851.г. Ненадовић пише о сусрету са римским папом.

…“Једно послеподне били смо изван Рима, на брегу што се зове Маријус, где има један манастир и пред њим пространа тераса, одакле је врло леп изглед на Рим и на све околине. Кад смо се пред вече враћали кући и улицом близу моста Сан-Анђео возили, неједанпут наш кочијаш притера кола крају и заустави, скочи доле, отвори врата на каруцама, и брзо рече: „Ецеленца, заповедајте изаћи!“ – Зашто?“- упита Владика зачуђено. „Иде, вели, свети отац, и сад ће овуда да прође“.

„Па нека га, нек иде! – одговори Владика – он има свој пут а ми имамо наш“. Господин Ћурчић, који је седео с нама, одмах је изашао из кола.
Кочијаш, кад види да Владика седи и не помиче се, уплаши се, боји се сам себи да не буде кажњен. И он и г. Ћурчић кажу нам да је обичај и наредба да сваки на ногама папу дочека док прође. И да би уверили Владику да то сваки чини, кажу му да и сами принчеви и највећи енглески лордови изађу из кола и стоје на ногама док свети отац не прође.

Владици бјеше криво толико наваљивање, па, затварајући врата на колима, доста срдито рече: „Божја ти вјера, ја не хоћу срамотити оно мало Црногорскога народа. Нека иде папа својим путем, нека слази с кола ко му је и до сада слазио, а владика црногорски заиста неће!“…

Ово сведочанство казује нам, да је Његош пред странцима, као и пред својим народом имао само једно лице, он који није учио богословију, ни теолошке високе школе, руководио се Христовим речима из Јеванђеља. Оно што је за „да“, нека буде „да“, а што је за „не“, нека буде „не“!
Зато му је и светао спомен у роду Српском и данас после 156 г.од упокојења.
(Прокоментарисао: Миро Роглић 2007.г.)

 ИстиноЉубље – свима Вама!