! СПАШАВАЈУЋИ ГРАЧАНИЦУ – СПАШАВАМО СЕБЕ !

Вести са Православне страже:  Уторак, 18. 10. 2022.г…

Свакодневно се одржавају и целодневни непрестани Православни протести испред назовивладе Србије…

И у доба глобалистичке репресије пројектом Корона вирусом…

Свакога дана непрестано за Православну слободу Србије узастопно већ 2322. дан по реду… И данас одстојасмо испред назовивладе Србије све очекујући нову Православно исповедну 336… (у току је борба за опстанак Литија) заредом Литију Београдом… Што ће рећи ВИШЕ ОД ПЕТ ГОДИНА ПРАВОСЛАВНИХ СВЕДОЧЕЊА ПРОТИВ ВЕЛЕИЗДАЈЕ испред тзв. „Владе Србије“

Кад у овоземним правилима важи изрека „ко чека тај дочека“ колико је то остварљивије за оне који чекају са Православном вером помоћ од Бога Живога и Свемоћнога..

+++

„Онај ко не изабере да пострада за Истину Божију, биће кажњен много болније страдањем које није изабрао.“Свети Марко Отшелник

+++

Комплетна сутрашња Житија Светих (звучни запис):

Св. апостол Тома – Томиндан, и житија других Светих за 19./6. окт.

ИстиноЉубље – свима Вама!

+++

Преподобни Никодим Светогорац:

О томе шта је све учинио Бог

за човеково спасење

Размишљај и расуђуј, љубљени брате, о томе шта је све учинио Бог за твоје вечно спасење. Пре свега Он је, у својој Богоначалној и савечној замисли, још пре постања света и пре свих векова (пре но што је створио време), одлучио да те спасе и да ти припреми своје Царство као плату и награду уколико будеш хтео да следиш Његов закон, а ево објашњења: као што је Бог својим бивством и суштаством беспочетан, тако је у себи имао и сабеспочетни промисао за твоје спасење (1), а то је, човече, за тебе највећа част. А то је отуда што Богу и Оцу није био довољан Он Сам и љубљени Његов Син по природи иЊегов Дух Свети, него је из своје превелике  доброте желео да промишља још и о теби, да би тебе учинио сином својим усвојеним по благодати и да би те учинио причасником Светога Духа…

Стога, када је дошло назначено и право време, уследила су и дела беспочетног Промисла о теби, јер је све што има да се испуни и заврши  и о природи и по благодати Бог припремио на спасење, на корист и спокојство твоје и свих изабраних, као што вели Павле: Јер је све вас ради (2. Кор. 4, 15). За твоје спасење је устројена сва умствена и невештасвена творевина Божија, па и они архистратизи рајски и небески, божанствени арханђели, па и сви анђели који су толико силни, толико свети, толико блажени и они су чак ту због тога да би пружали заштиту и помагали чак и најбеднијем човеку само да се спасе: Нису ли сви они духови зарад служења који се шаљу да би служили онима који ће наследити спасење? (Јев. 1, 14) (2).  Твога спасења ради Бог је из небића у биће превео сав чулни свет и тебе је поставио за цара над свим својим створењима, наложивши им да те служе, како би и ти служио Њега у овоме животу и како би се наслађивао Њиме у оном, другим речима, да би се спасао: Јер нас Бог не одреди за гнев, него да добијемо спасење(1. Сол. 5, 9). За твоје спасење дао је закон и заповести и послао пророке, који су само тражили начин да се ти спасеш, као што вели блажени Петар: О… спасењу испитиваше и истраживаше пророци, који прорицаше о нама подареној благодати (1. Пт. 1, 10). И шта хоћеш више од тога? Сâм Бог се, са свим својим божанским саврешнством, сав предао старању о том великом делу, то јест о твоме спасењу, човече! Сам Отац покреће сву свесилност своју и благовољење да би уклонио све оно што би, као препрека, могло да се нађе на путу твога спасења, па зато хоће да се на безброј места Старог и Новог Завета назива Спаситељем, Богом спасењâ наших, Богом спасења, само и једино зато да би показао колико поштује и колико љуби твоје спасење. Остави Бога који га је створио и презре стену спасења својега (5. Мој. 32, 15); Господе Боже спасења мога (Пс. 87, 1); Бог наш, Бог је Који спасава(Пс. 67, 21).Син и Логос Божији улаже премудрост своју и свој сопствени труд и напор, дефинишући која су оруђа и средства неопходна да би те спасао и сматра се поносним да се назива најмилијим Исусом, то јест Спаситељем и то име жели за свагда да задржи као главно име своје, како у овом, тако и у будућем животу, не би ли те навео да схватиш, бар по имену Његовом, колико безмерно жуди за твојим спасењем.(3) Надени му име Исус; јер ће он спасти народ свој од греха њихових (Мт. 1, 21); и опет: Ја сам Исус којега ти гониш (Дап. 9, 5). Свети Дух, пак, покреће у дело сву своју безмерну доброту, благост и садејство да би те испунио небеским благодатним даровима иако Му допустиш да уђе у твоје срце не само да те дарива својим богатством, него ти дарива чак и самога себе и долази да се настани у твоме срцу, јављајући ти се на особит и изванредан начин, да би управљао тобом, бранио те и усмерио ка твоме циљу,твоме спасењу. Тога ради жели и Он да се назива Духом спасења. „Затруднесмо и мучисмо се и родисмо духа спасења твога“ (Иса. 26, 18). О, удивљујуће све то чути! Сва Света Тројица се залаже да доведе до краја твоје спасење,о,човече! Јер, колико год да је велико дело твога стварања, исто је толико велико, а нипошто мање, дело твога спасења, јер једне и исте свесилности је учинак привести те из небића у биће, као и сачувати те потпуним у том бићу, а потом још и спасти. Уопштено говорећи, сврха и циљ и природе и благодати и вере није ништа друго већ једино спасење твоје душе, као што и предводник  апостола (корифеј), апостол Петар каже: Примајући крај вере своје: спасење душе (1. Пт. 1, 9).

Према томе, колико мора да си слеп, брате, ако не видиш до које мере је драгоцено спасење твоје душе, за које је Бог толико учинио и чини. Сада, дакле, када све то знаш, како је могуће да ти је мрско да искористиш оно мало дана свога живота, што ти је још преостало, да се и сам постараш за успех тако безмерно драгоценог подухвата, као што је твоје спасење? Ево сад је најпогодније време, ево сад је дан спасења!(2. Кор. 6, 2) Како је могуће да не желиш да се сабереш у свом уму и да не размислиш о свему ономе шта је Бог замислио и о чему је промишљао још пре постанка света? Како је могуће да не мариш како ваљано да искористиш ово мало времена, а време је можда једно од најделотворнијих средстава која је припремио Бог да те спасе и учини својим? Дођи, дакле, к себи, драги мој! Пробуди свусвоју богожудњу и време свога живота искористи на добро да би своју душу сместио у безбедност. И ништа више не питај, ништа више не говори осим оног познатог закониковог: Шта ми треба чинити да наследим живот вечни? (Лк. 10, 25) Шта да чиним да бих се спасао? Јер то ми је, реци, потребно и неопходно и без тога је све остало испразно за мене, све погубно, бескорисно. Зачуди се незнању у коме си се све до сада налазио и запитај се зашто си до сада тако мало размишљао о ономе у шта је већ требало да уложиш сву своју бригу, пажњу и сву своју ревност.  Треба да сеуплашиш због опасности у коју си толико пута довео своје спасење. Заблагодари Богу, што је из своје превелике доброте и благости толико времна био трпељив док си ти свој живот проводио у не бризи према сопственом спасењу и није допустио да буде побеђен твојим ниподаштавањем, па ти није прекратио тај твој бедни и немарни живот. Замоли Га да оконча дело које је започео и да те својом делатном благодаћу изведе на пут до онаквог живота који сигурно води ка спасењу, па ћеш мирно чекати спасење Господње (Плач 3, 26).

Преподобни Никодим Светогорац

(1) Да је Промисао Божији беспочетан, а уједно и бескрајан, сведоче богонадахнути богослови, па божански Дионисије Ареопагит, најистакнутији међу богословима, овако вели: „Како је свети путир округао и широко отворен, нека он буде символ беспочетности и бескрајности промисла Божијег који све обухвата и свуда се простире.“ (Посланица Титу – 9. Посланица), а богоносни Максим, тумачећи ово каже: „Промисао Божији је беспочетно претпостојао свакој творевини. Јер Његова воља да сазда Творевину јесте резултат божанског Промисла, то јест пред-промишљања о томе да Творевина треба да ужива Његову промислитељску доброту.“ А велики Грогорије Солунски каже да је творевини био неопходан Промисао да би настала у време када је требало . [Свети Никодим Светогорац у својим делима светог Григорија Паламу назива свуда Велики Григорије Солунски. Прим. прев.]

(2) Ево шта каже блажени Августин о том посланству анђела: „Они су блажени житељи небеског Града Јерусалима, који је наша отаџбина на небесима, а послати су да би служили свима онима који ће наследити спасење, да би их чували и штитили на свим њиховим путевима, да би их крепили и поучавали и да би молитве синова Твојих приносили слави величанствености Твоје: јер [синови Твоји] љубе житеље небеске посредством којих се надају да ће се исцелити расцеп који се падом њиховим отворио.“ (Кекрагарион, 5. молитва, или код других 28. богожудна) И још вели: „Помажу онима који се напрежу и труде, штите оне који почивају, уливају храброст онима који се боре, овенчавају победнике, радују се заједно са онима који се у Теби радују, састрадавају са онима који Тебе ради страдају.“ (на истом месту.) [„Кекрагарион блаженог Августина, епископа Хипонског чине четири књиге: а. Размишљања (Meditationes), б. Монолози (Soliloquia), в. О Христовом учењу (De doctrina Christiana) и г. О скрушености срца (De contritione cordis), у којима су садржане молитве, прозбе и најтоплија благодарења којима је овај Отац проузносећи их непрестано вапио ка Богу“ (Из поднаслова првог издања у преводу Евгенија Вулгариса). Наслов ове књиге, Кекрагарион (Κεκπαγάπιον), дао је Е. Вулгарис према псалмичком стиху: Теби, Господе завиках, Боже мој (Пс. 27, 1) – κύπιε ἐκέκπαξα ὁ θεόρ μος. Κњига је објављена 1804. у Лајпцигу, а друго издање објављено је 1824. у Москви. Почетком 20. века овај текст је свети Нектарије преточио у стихове. Прим. прев.]

(3) О имену Исус опширније види III Расуђивање у Делању О обрезању (Делање двадесет прво).

Према Септуагинти: ἐν γαζηπὶ ἐλάβομεν καὶ ὠδινήζαμεν καὶ ἐτέκομεν πνεῦμα σωτηρίας σοσ (Иса 26,18), А у српском преводу стоји: Затруднесмо, мучисмо се да родимо, и као да родисмо ветра, никако не помогосмо земљи. Прим. прев. 

ИстиноЉубље – свима Вама!