Вести са Православне страже: Уторак, 11. 10. 2022.г…
Свакодневно се одржавају и целодневни непрестани Православни протести испред назовивладе Србије…
И у доба глобалистичке репресије пројектом Корона вирусом…
Свакога дана непрестано за Православну слободу Србије узастопно већ 2316. дан по реду… И данас одстојасмо испред назовивладе Србије све очекујући нову Православно исповедну 335… (у току је борба за опстанак Литија) заредом Литију Београдом… Што ће рећи ВИШЕ ОД ПЕТ ГОДИНА ПРАВОСЛАВНИХ СВЕДОЧЕЊА ПРОТИВ ВЕЛЕИЗДАЈЕ испред тзв. „Владе Србије“
Кад у овоземним правилима важи изрека „ко чека тај дочека“ колико је то 
остварљивије за оне који чекају са Православном вером помоћ од Бога Живога и Свемоћнога..
+++
„Онај ко не изабере да пострада за Истину Божију, биће кажњен много болније страдањем које није изабрао.“Свети Марко Отшелник
+++
Комплетна сутрашња Житија Светих (звучни запис):
Св. Киријак Отшелник, и житија других Светих за 12. окт./29. сеп.
ИстиноЉубље – свима Вама!
+++
Свети Владика Николај
КРОЗ ТАМНИЧКИ ПРОЗОР
Поруке србском народу из логора Дахау
„Ја сам Господ твој“
Кад синови увреде оца свог и оделе се од њега, може ли им добро бити? Погледај око себе и види; питај старце и чућеш да су вазда и навек зло пролазили. Такви синови који су се кајали и враћали оцу своме, још су имали наде на живот; а који су остајали упорни у самовољи, нису могли видети сунца на своме небу, ни радости у своме дому; плакали су у туђој земљи и гроб им није био у гробљу отаца њихових.
Томе нас учи Свето писмо Божје.
Чему нас још учи Свето писмо Божје?
Учи нас, да морамо Богом дисати и живети и кретати се. Још нас учи да кроз Бога морамо гледати, ако хоћемо да видимо главне конце животнога ткива, и да кроз Бога морамо слушати, ако хоћемо да разумемо догађаје овога света, и да кроз Бога морамо мислити и желети и деловати, ако хоћемо да мислимо, желимо и делујемо оно што је правилно и што одговара циљу нашега бића. Речју, морамо у светлости Бога и живети и кретати се и гледати и радити, као што будан човек живи и креће се и гледа и ради у светлости сунца. Оне који су такви назива Свето писмо Божјим синовима светлости и дана. Оне, пак, који пипају по мраку без Божје светлости, назива Свето писмо Божјом децом синовима мрака.
У наше дане многи синови човечји не желе да буду синови Божји…
Оделили су се од Бога свога и отумарали су својим путевима. Оцу свом небесном оставили су само зидине цркава и манастира, а они су зграбили престоле, власт, господство, државу, војску, земљу, руднике, штампу и сва земаљска средства и сав државни сјај. Пре свега, деоба са својим родитељем тежак је грех. А уз то, још са времена деоба људи од Бога је до ужаса неправедна. Иако је отац све стекао, све саградио, све уредио, њему су неблагодарни синови доделили само један окрајак имовине, једну колибу, док су они заузели све палате, све богатство и сав блесак овога света. Заиста, неће такви синови гледати сунца на небу своме, ни радости у дому своме. Него ће им бити мрак и мраз и бол и очај.
Свето писмо је позив Божји свима народима на земљи да дођу и уче се на судби народа Израиљског. У добра времена овај народ се држао скута Божјега, као дете скута оца својега и није могао ни говорити, ни писати, ни ходити, ни дисати, ни орати, нити ратовати без спомена имена Господа и Творца својега. Но, често се тај народ одметао од Бога својега и упућивао кривим стазама својим по жељама срца својега, па је лутао и лутао, и падао и страдао, и робовао и гажен био. Због тога је говорио Господ кроз свог крунисаног пророка: “Слушај, народе мој, и засвједочићу ти; о, Израиљу кад би ме послушао!… Ја сам Господ Бог твој који сам те извео из земље мисирске”:
“Али, не послуша народ мој гласа мојега, Израиљ не мари за мене”.
“И ја их пустих на вољу срца њихова, нека ходе по својим мислима”.
“А кад би народ мој слушао мене, и синови Израиљеви ходили стопама Израиљевим!”
“Брзо бих ја покорио непријатеље њихове, и на противнике њихове дигао бих руку своју”.
“Који мрзе на Господа били би им покорни, и добри дани њихови били би довијека”.
“Најбољом пшеницом хранио би их, и медом из камена ситио би их” (Пс. 81).
О, браћо моја, зар није ово прича о савременој Европи? Није ли ово бајка о Србији? За Европом поведе се Христова Србија, ступи ногама на све клизаве путеве њене и разби се заједно с њоме.
Кам да је српски народ, печен пет стотина година на огњу страдања, да би био сладак хлеб Господу своме, кам да је ходио путевима светих предака својих, путевима Господњим! Господ би био са њим и Господ би га бранио од свих безбожних непријатеља његових. Био би миран и био би сит и срећан под сенком крила Господњих.
Али се отиште Европа за варљивим мислима својих философа и опучи се низбрдо за варљивим жељама срца својега. А Србији поста таква Европа милија од васкрслог Христа, чије крсно знамење носи на грбу своме и на барјаку своме кроз векове и векове. И разби се Европа као гране о камен, и раскрвавише се синови Србије, као они који се влаче низ оштро камење, притиснути тешким стенама.
Скупо смо платили ову науку. Будућност ће показати хоћемо ли се њоме користити. Господе Боже, који си нас љуто ранио, помилуј нас! Дај нам мудрост и снаге да се користимо скупо плаћеним искуством. И не остави нас, Господе Боже наш, и не одступи од нас. Теби слава и хвала на век века. Амин
! СПАШАВАЈУЋИ ГРАЧАНИЦУ - СПАШАВАМО СЕБЕ ! 
Оставите одговор