! СПАШАВАЈУЋИ ГРАЧАНИЦУ – СПАШАВАМО СЕБЕ !

Вести са Православне страже:  Понедељак, 03. 10. 2022.г…

Свакодневно се одржавају и целодневни непрестани Православни протести испред назовивладе Србије…

И у доба глобалистичке репресије пројектом Корона вирусом…

Свакога дана непрестано за Православну слободу Србије узастопно већ 2309. дан по реду… И данас одстојасмо испред назовивладе Србије све очекујући нову Православно исповедну 334… (у току је борба за опстанак Литија) заредом Литију Београдом… Што ће рећи ВИШЕ ОД ПЕТ ГОДИНА ПРАВОСЛАВНИХ СВЕДОЧЕЊА ПРОТИВ ВЕЛЕИЗДАЈЕ испред тзв. „Владе Србије“

Кад у овоземним правилима важи изрека „ко чека тај дочека“ колико је то остварљивије за оне који чекају са Православном вером помоћ од Бога Живога и Свемоћнога..

+++

„Онај ко не изабере да пострада за Истину Божију, биће кажњен много болније страдањем које није изабрао.“Свети Марко Отшелник

+++

Комплетна сутрашња Житија Светих (звучни запис):

Св. Димитрије Ростовски Чудотворац, и житија других Светих за 4. окт./21. сеп.

ИстиноЉубље – свима Вама!

+++

Зборник светоотачких изрека…

О Светом причешћу

Ако би о тајни причешћа опширно размишљали и разлагали, потребна би била цела вечност, јер је то најсветија тајна на врху Свемоћи, премудрости и љубави Божије (Инокентије архиеп. херсонски)…

О, како нам се непостижно чудо безграничне љубави Божије показује у тајни Причешћа! – Бог, – говори блажени Августин, – при свој својој свемоћи не би могао дати ништа више; при свој премудрости својој не би нашао ничега више да нам да; при свом богатству своме, не би имао дати ништа више: (Толмачев).

Свештена радња у којој се свршује велика Тајна Причешћа, зове се благодарење (Евхаристија) због тога, што ми овде имамо више побуда за благодарност него за молбу, јер овде више добивамо него што тражимо, пошто потпуно ништа не остаје што нам овде не би Бог даровао. (Јеремија патр. цариградски.)

Ако би Бог по својој доброти и дозволио човеку да иште у Њега све што би само могао замислити, само и уобразити (маштом,) то и тада да ли би се човек осмелио само и да помисли о томе што му се сада нуди у тајни Причешћа (Толмачев).

Помисли, Хришћанине, какве си се части удостојио? Каквом се трпезом наслађујеш? Оним, на кога с трепетрм гледају анђели, и не смеју погледати без страха због сјаја који отуда излази, ми се хранимо. На тај начин сједињујемо се, постајемо „једно“ тело са Христом. (Златоуст.)     

Марија, изабрана да буде Мати Божја због савршенства у врлинама, носећи Спаситеља у утроби, запевала је у одушевљењу благодарности: Што ми учини величину силни (Лука 1, 49.) Зар нема права на исти начин рећи о себи и Хришћанин, одлазећи од свете трпезе Господње, када: душа његова – како каже Тертулијан – постаје нахрањена самим Богом?

Ако неко сумња и има неверство о св. Божанској тајни, – како се хлеб, који се на часној трпези претвара у тело, и вино у крв Исуса Христа Сина Божијега, и постаје право његово тело и права његова крв на светој литургији, – тада сваки православни Хришћанин треба да га упита: Да ли Бог може створити више од човека и изнад разума његовог? – И када онај каже: може, – реци му: Зар не може да нам да Тело своје за јело? – Како су речју Божијом утврђена небеса, тако истом речју мења хлеб и вино у тело и крв Своју. (Св. Димитрије Ростовски.)

Чудо претварања хлеба и вина у пречисто тело и у пречисту крв своју Богочовека, које се врши у тајни причешћа, не траба да нам изгледа потпуно непојамно и недостижно, јер ми и сами видимо да се у нашем сопственом телу обични хлеб претвара у тело наше и обично вино у крв нашу.

На који начин, питаш, прослављено тело Спаситељево, будући с душом, како учи Св. Писмо, с десне стране Бога Оца, и не будући свуда присутно, може да буде на сваком св. жртвенику; С друге стране, како од његовог тела, које се непрестано раздаје, не остаје све мање? А како, љубазни, светли сунце? Да ли је оно свуда присутно? Не. Да ли оно кад год оставља своје место на небу? Никада. Међутим светлост и топлота сунчева свуда су, свуда је живот и радост. Јер, да ли је јуче, или прекјуче сунце почело да светли? Не, од тог времена више је од 7.000 година. Па ипак, сунце је увек подједнако, не умањује се у сваком кругу, не губи од своје снаге (силе.) И тако, ето можемо ти рећи одговор од неба, на твоје питање. Оно што је сунцу могуће зар је тешко Богу, коме је лакше да на небу (постави) ново сунце него мени и теби упалити свећу? Тај пример са сунцем може упоредно објаснити и то, како тело Христово остаје цело, мада се хлеб у тајни причешћа дроби и раздељује непрестано. Јер узми огледало и обрни према сунцу, у њему ће бити насликано сунце (круг). Разбиј огледало, и узми које год парче његово, и обрни према сунцу, опет ћеш видети у њему потпуни круг сунца. (Инокентије архиеп. херсонски.)

Кад природно и материјално сунце, дело Саздатеља и Бога, може да се наслика у много-бројним капљама воде, зар је немогуће самом Створитељу, свемогућем и свуда-присутном, да присуствује цео у једно исто време својом пресветом крвљу и телом уједињеним са његовим Божанством, у храмовима много-бројним, где се по његовој заповести и уредби призива на хлеб и вино сведелајући и свесвети Дух, за свршавање велике, соасоносне и непостижне тајне. (Игњатије епископ кавкаски)

Ако се чудиш како се један потпуно цео Христос у многим деловима даје подједнако вернима, ни мање у једним ни више у другим, треба да се чудиш и томе, како је један мој глас и код мене у устима и код тебе у ушима, мој глас (Св. Димитрије Ростовски.)

Ако се дивиш како Христос често бива раздељиван, не неумањујући се, већ остаје увек цео, тада, диви се и томе, како се од једне свеће могу да запале многе друге, но њена светлост не умањује се. ( Исти)

Ако се чудиш како је у тако малом делу тајне потпуни Христос, диви се и томе, како се у малу зеницу твог ока може да смести цео град са свим својим зградама. (Исти)

Апетит у храни, обично доказује здравље телесно, а одвраћање од хране је знак болести. Исто тако и света жеђ небеске Хране Пречистог тела и крви Христове показује добро душовно здравље, а немарење за њу – духовну болест.

Као што се по физичком закону о преламању светлости, сунце наслика у води, у огледалу или у капљи росе, тако се по духовном закону о преламању духовне светлости Христос наслика у чистом срцу и уму. (Д. М.)

Сунце има три главне особине: светлост, толлоту и округлину. И Христос има многобројно особина које се у три речи могу сабити: премудрост, љубав, савршенство, – потпуно у свему. Као што сунце најпре осветли земљу, па је постепено загреје, тако Христос човека најпре осветљава, па тек онда загрева. Душа човекова прима светлост Христову кроз разум, а топлоту кроз срце. (Д. М.)

Без светаг причешћа Христовим тајнама човек је исто што и дрво без животног сока. Није добро не причешћивати се, но није добро ни причешћивати се недостојан.

Ко би од нас смео да баци драгоцену хаљину у блатњави и мутни поток? Зар би неко смео да прими драгоцену крв Христову у срце пуно греха (бл. Августин.)

Када приступаш Страшној чаши, приступај тако, као да би пио из самог ребра Христовога. (Златоуст.)

Преподобни Нифонт са учеником дође у цркву кад се свршавала литургија. Наједанпут отворише се његовим духовним очима небеса и он виде да светлост велика силази са неба и покрива олтар и свештено-служитеља. Кад се читала посланица апостолска он виде апостола Павла да стоји иза чтеца (онога који је апостола читао) и уразумљује га. Када се читало свето Јеванђеље речи из уста свештено-служитеља узносиле су се у висину као пламен. Кад се часни дарови приносили (хлеб и вино) он виде, како ишчезе кров црквени, небо се отвори и отуда се чула рајска пссма. Потом сиђоше анђели и запеваше: Слава Христу Богу. – Иза тога анђели донеше дивно дете поставише га на дискос па почеше служити светињи часних дарова. Два серафима и два херувима стадоше изнад главе детета и покриваху га крилима својим. Када наста време, да се освете дарови и да се претвори хлеб у тело а вино у крв Спаситељеву, један од најсветлијих архангела закла дете, скупи крв у свету чашу (путир,) метну заклано дете на дискос (тањир) па стаде у свој ред. После тога наста раздељивање светих тајни, присутни у цркви почеше да се причешћују. Блажени Нифонт виде, да су у неких, који су се причешћивали, лица светла као сунце, а у неких црна као у арапа. Анђели, који чуваху и стајаху око светих тајана, уз свето причешће пазили су како ко приступа да се причести, па су оне који су имали светла лица китили цвећем, јер су се ови причешћивали са великим страхом и побожношћу, а од оних који су имали црна лица са гнушањем одвраћали су се. Кад се света служба свршила дете је опет било живо и анђели га на рукама однеше на небо.

ИстиноЉубље – свима Вама!