! СПАШАВАЈУЋИ ГРАЧАНИЦУ – СПАШАВАМО СЕБЕ !

Вести са Православне страже:  Уторак, 20. 09. 2022.г…

Браћо и сестре, срећан празник Рождества Пресвете Богородице!

+++

Свакодневно се одржавају и целодневни непрестани Православни протести испред назовивладе Србије…

И у доба глобалистичке репресије пројектом Корона вирусом…

Свакога дана непрестано за Православну слободу Србије узастопно већ 2298. дан по реду… И данас одстојасмо испред назовивладе Србије све очекујући нову Православно исповедну 332… (у току је борба за опстанак Литија) заредом Литију Београдом… Што ће рећи ВИШЕ ОД ПЕТ ГОДИНА ПРАВОСЛАВНИХ СВЕДОЧЕЊА ПРОТИВ ВЕЛЕИЗДАЈЕ испред тзв. „Владе Србије“

Кад у овоземним правилима важи изрека „ко чека тај дочека“ колико је то остварљивије за оне који чекају са Православном вером помоћ од Бога Живога и Свемоћнога..

+++

„Онај ко не изабере да пострада за Истину Божију, биће кажњен много болније страдањем које није изабрао.“Свети Марко Отшелник

+++

Комплетна сутрашња Житија Светих (звучни запис):

Рождество Пресвете Богородице – Мала Госпојина, и житија других Светих за 21./8. сеп.

ИстиноЉубље – свима Вама!

 +++

Старац Клеопа:

О ВРСТАМА СУЗА

Ђаво се меша у свако добро дело. Јеси ли видео онај коров звани павитина? Он се хвата за било шта што наиђе на путу: за ограду, за стуб, за капију, за дрво, за колац. Само га видиш да се пење. Тако чини и ђаво и са сваким добрим делом. Обавија се око њега да би га учинио узалудним, да више не буде добро.

Како је велики дар суза! Али и ту ђаво доноси кушање. И у врсте суза трпа се непријатељ, да би учинио залудном човекову сузу при молитви, да не буде примљена код Бога.

Истинске сузе, које извиру из љубави према Богу, имају толику моћ – вели свети Григорије Богослов – да је извор суза након Крштења већи но само Крштење. Он вели: »Знам и ово крштење, које се рађа из суза, из покајања са сузама, и такву моћ има то крштење, да је веће од првога. Јер нам прво Крштење брише грехове, али нам не даје моћ да више не грешимо.

Ако бисмо ми желели, могли бисмо не грешити, али је човекова воља након Крштења остављена слободна да одабира: грешити или не. А сузе након Крштења бришу и грехе које чинимо. Покајничке сузе боље су него Крштење, јер бришу све грехе који су учињени од Крштења до тада и остављају те чистог…Постоји више врста суза. Ако имаш суза, припази које су добре, које су средње и које су од сатане.

Добре су сузе оне од љубави према Богу. Оне хране човека, дају души велике радости; било да једе, било да не једе – ако плаче, он је сит. Те сузе гасе и глад и жеђ, и човек се не љути ни на кога. Његова душа свагда се радује, јер има љубави према Богу – онај што има суза из љубави Божије.

Чуј шта каже свети апостол Павле: Радујте се, браћо, и опет велим: радујте се!

Друга врста добрих суза јесте она што долази од страха Божијег, али оне суше човека. Сузе што се рађају од страха Божијег не хране, него суше човека. Дакле, најбоље сузе јесу сузе које надолазе од љубави према Богу.

Човек плаче и стално “слаби” јер ова врста суза настаје из страха. Он се боји мука паклених, боји се Бога, и због тог разлога стално плаче, и суши се његово тело, јео или не јео, спавао или не спавао. Ове сузе имају моћ да осуше човекову (грешну) природу као што се дрво суши на ватри, због гађења према греху.

Трећа врста добрих суза јесте она што се рађа од страха од смрти и од страха од Суда, када се човек сећа како ће бити на смрти, како ће се мучити, како ће се тешко раставити од тела, како ће тешко бити на дан Суда, када буде стајао пред милионима анђела да прими одговор одлуке камо да иде: на добро или на зло, и – Боже саклони – да прими вечну осуду. Дакле, и ове сузе су добре.

Има и средњих суза, то јест природних, које нису ни добре, ни зле. Видиш да мајка плаче за дететом, дете плаче за мајком, отац плаче за синовима, или плаче ко год за својим пријатељем, или плаче супруга за супругом. Природне су и сузе од болести, од патње и од туге.

Има и суза које се рађају из таште славе. То су зле сузе.
Неко има дар суза, али плаче да га види други. Боље би било да више не плаче, јер му је сатана украо истинске сузе.
Добро је да човек сакрије дар скрушености, ако га има од Бога. Али ђаво нагони човека да плаче, како би га други видели. Ако ли не можеш да зауставиш ове сузе, ниси крив.
Ако човек плаче са циљем да га неко види или му годи да ко год зна да је он плачљив, те сузе су од таште славе и зле су, и чак погубне.

Има још суза које надолазе из гнева. Видео си човека, када не може да се освети другом, плаче од једа. Тако му је криво што не може да се освети другом, и плаче од огорчења. Оне су још горе него ли оне од таште славе. То су убиствене и зле сузе, јер он плаче, а срце му цеди сатана, тако да рони сузе мржње. То су врло тешке, врло грешне, сатанске сузе.

Други плаче од размажености. Имао је везу с неком женом или с ким другим, и кад се сети ње, плаче. Ове доноси ђаво разврата.

Има још и злих суза које се рађају због штете. Изгубио је човек новац или кућу, узета му је земља, и плаче за имовином. Ове сузе су такође од непријатеља, јер човек сматра да Бог неће водити бригу о њему.

Дакле, ето колико врста суза има, и нису све добре. Само сузе од љубави Божије, од страха Божијег, од страха од смрти или паклених мука очишћују, озаравају и приближавају човека Богу. Остале су природне, или зле а ове су сузе на осуду.

ИстиноЉубље – свима Вама!