Вести са Православне страже: Понедељак, 18. 07. 2022.г…
Свакодневно се одржавају и целодневни непрестани Православни протести испред назовивладе Србије…
И у доба глобалистичке репресије пројектом Корона вирусом…
Свакога дана непрестано за Православну слободу Србије узастопно већ 2244. дан по реду… И данас одстојасмо испред назовивладе Србије све очекујући нову Православно исповедну 324… (у току је борба за опстанак Литија) заредом Литију Београдом… Што ће рећи ВИШЕ ОД ПЕТ ГОДИНА ПРАВОСЛАВНИХ СВЕДОЧЕЊА ПРОТИВ ВЕЛЕИЗДАЈЕ испред тзв. „Владе Србије“
Кад у овоземним правилима важи изрека „ко чека тај дочека“ колико је то
остварљивије за оне који чекају са Православном вером помоћ од Бога Живога и Свемоћнога..
+++
„Онај ко не изабере да пострада за Истину Божију, биће кажњен много болније страдањем које није изабрао.“Свети Марко Отшелник
+++
Комплетна сутрашња Житија Светих (звучни запис):
Св. Сисоје Велики, и житија других Светих за 19./6. јул
ИстиноЉубље – свима Вама!
+++
Свети Николај Србски:
РАБ БОЖЈИ
Као што је Бог рекао нашим прародитељима: умрећете ако узмете од дрвета знања добра и зла, – тако је и било. Кад су наши прародитељи узели од забрањеног дрвета они су одмах умрли, умрли су за Бога. Они су наставили да живе неким прелестним животом, али су умрли за Бога, јер од тада они не виде и не осећају живог Бога, Који је свуда и свагда. Према томе: они су умрли за Бога, а са њима и ми њихови потомци. Јер коме се живи Бог никако и ни на који начин не јавља, тај је умро за Бога. А оно дрво знања добра и зла је заправо прелесно дрво и човеково срце је у прелести. Човек је у области смрти, његово срце је у прелести. Тако, кад се утврди стање у коме се налази човек, затим треба да се утврди: прво, шта заправо човек хоће; и друбо, којим путем да постигне то што хоће. А то је откривено потпуно тек у Новом Завету, кад је дошао на земљу Господ наш Исус Христос: Господ је то открио светим Оцима и Матерама нашим. Откривено је: шта човек треба да хоће, и којим путем то да постигне. Наиме, једино оживљење и спасење човека јесте: сједињење са Богом у срцу. И једини пут да се срце избави од прелести и да оживи благодаћу Божјом, то је: пут раба Божјег. Док се човек не понизи на ниво раба Божјег, док не види себе као раба Божјег, док нема тај осећај раба Божјег, човек је у прелести, његово срце је у прелести… Тако уче свети Оци: чим се човек погорди, одмах пада у прелест, и као таквога Бог њега одбаца, јер: Бог се гордима противи а смиренима даје благодат. Зато Бог не прима нашу молитву: због гордости и прелашћености и због недостатка вере. А да је то потребно нама, то понижење на ниво раба Божјег, то доказују векови у историји човечанства. Наиме, од постанка света па све до пада римске империје, до петог века по Христу, био је робовласнички период и основни однос роб – господар: а то је шест хиљада година по црквеном времену. То значи да је тај однос на земљи најбољи и спасоносан за човека. Осим тога и после петог века срби су били у пет-вековном робству и Бог је користио поробљиваче да би научио србе да буду раби Божји. Према томе, док се човек не спусти на ниво раба Божјег у својим мислима и осећањима, његово срце је у прелести, у области смрти. Јер: Бог се гордима противи а смиренима даје благодат и кроз благодат познање Бога и оживљење и спасење. А како Бог заправо изводи човека из прелести? Као што је познато: крстом, тим крстом који човек треба да прихвати као раб Божји. По светом Теофану Затворнику, циљ свих подвига и трудова човекових јесте: да срце избави из прелести и да га доведе у стање угодно Богу, а то је стање и осећање раба Божјег. Јер човек ваља да разуме: да је дужан као раб да извршава заповести и вољу свога Господа, и да не тражи за то награду ни од Бога ни од људи, јер је као раб дужан да угађа своме Господу. Једино задовољство и радост рабу јесте: да његов Господ буде задовољан и радостан, па ће и раб ту радост да прими од Господа, као што вели Јеванђеље: уђи у радост господара свога (Мт25;21-23).
Оставите одговор