Вести са Православне страже: Понедељак, 02. 05. 2022.г…
Свакодневно се одржавају и целодневни непрестани Православни протести испред назовивладе Србије…
И у доба глобалистичке репресије пројектом Корона вирусом…
Свакога дана непрестано за Православну слободу Србије узастопно већ 2181. дан по реду… И данас одстојасмо испред назовивладе Србије све очекујући нову Православно исповедну 313… (у току је борба за опстанак Литија) заредом Литију Београдом… Што ће рећи ВИШЕ ОД ПЕТ ГОДИНА ПРАВОСЛАВНИХ СВЕДОЧЕЊА ПРОТИВ ВЕЛЕИЗДАЈЕ испред тзв. „Владе Србије“
Кад у овоземним правилима важи изрека „ко чека тај дочека“ колико је то 
остварљивије за оне који чекају са Православном вером помоћ од Бога Живога и Свемоћнога..
+++
„Онај ко не изабере да пострада за Истину Божију, биће кажњен много болније страдањем које није изабрао.“Свети Марко Отшелник
+++
Комплетна сутрашња Житија Светих (звучни запис):
Св. владика Николај Жички (Велимировић), и житија других Светих за 3. мај/20. апр.
ИстиноЉубље – свима Вама!
+++
Свети Владика Николај:
ПРОПОВЕДАЈ, СВЕШТЕНИЧЕ !
Проповедај, свештениче!
Коме да проповедам? У Цркву ми долазе пет, шест жена на службу Божију. Коме ћу проповедати? Проповедај, свештениче, тим женама. Не греши душу. Не стиди се, не снебивај се. Сети се, тако је Он проповедао једној јединој жени у Самарији, на бунару Јаковљеву. Син Божији није се стидео, није се снебивао, да проповеда једној јединој жени. Немој се ни ти стидети, немој се снебивати, да проповедаш реч Божију петини и шестини жена.
Погледај, какво дивно дејство имаде она проповед једној јединој жени! Жена Самарјанка, чувши наук из уста Спаситељевих, отиде у град и понови речи Његове грађанима. Шта се онда догоди? Цео град изађе да чује и види Исуса. И мољаху Га да би остао код њих. Ето какво је било дејство од проповеди једној јединој жени. Зашто не би проповедао петини или шестини жена? Оне ће понављати свете речи твоје другима; свака ће од њих испричати петини или шестини своје чељади или својих суседа, шта је чула од тебе. И семе Науке разносиће се тако по свету и данас као и од почетка…
Проповедај, свештениче!
Коме да проповедам? Ето само двојци сиромаха стоје ми на служби Божијој. Коме да проповедам? Проповедај њима двојици. Не стиди се, не снебивај се. Зар се не сећаш, како је Он проповедао двојици сиромаха на путу за Емаус? И то још као прослављени, као васкрсли. Он, Победитељ смрти, из Раја се спустио на прашљиви друм између Јерусалима и Емауса само да би одржао проповед њима двојци. И почевши од Мојсија и од свију пророка казиваше им шта је за Њега у свему Писму. И паде ноћ, а Он им још проповедаше, све док се њима очи отворише (Лк 24, 13). А када се њима очи отворише, онда они пођоше по свету да отварају очи другима, стотинама, хиљадама; чак можемо речи и милионима. Јер један од њих био је Лука, који је после написао јеванђеље, и својим јеванђељима отворио очи многим милионима људи.
Проповедај, свештениче!
Не реци: мало народа је у Цркви, коме да проповедам. Кад Бог благослови, од мало постаје много. Сети се како је Господ једне ноћи имао само једног јединог слушаоца, Никодима. И велики Господ наш није се стидео, није се снебивао, ни лењио, да томе једном једином човеку изговори једну од најславнијих беседа које су се икад чуле у свету (Јн 3). Није ли и та беседа, изречена пред једним јединим човеком, дошла после до ушију многих и многих милиона људи, као беседа жени Самарјанци, и оној двојици путника за Емаус?
Кад Бог благослови, онда од мало бива много.
+++
Велики јерарси, стубови Цркве Православне, умели су да сједине у свом карактеру кротост и одлучност – кротост према праведницима и покајницима и одлучност према непокајаним крвницима. Једне недеље, после свете службе, приђе цар Иван Грозни митрополиту Филипу да прими благослов. Митрополит се правио да не види цара и гледао је у икону Спаситељеву. Тада царев ађутант приђе митрополиту и рекне му: „Владико, Господар је пред тобом, благослови га!” Митрополит погледа на цара и рече: „Господаре, убој се суда Божјег: ми овде приносимо бескрвну жртву Богу, a иза олтара пролива се крв хришћанска. Колико невиних страдалника! Ти си висок на престолу, но ипак си — човек.” Разјарени цар опомињао је митрополита да ћути, но Митрополит му рекне: „Где је моја вера, ако ја будем ћутао?” Када му је цар почео претити, он мирно одговори: „Ја сам дошљак и гост на земљи, и готов сам пострадати за истину!” После неког времена опаки цар удави митрополита, али не удави светитеља. (Расуђивање за 19. мај – Охридски Пролог)
+++
Свети Теофан Затворник
МИСЛИ ЗА СВАКИ ДАН У ГОДИНИ
… И у другим градовима треба ми благовестити о Царству Божијем; јер сам на то послан (Лк.4,43). Реч: Јер сам на то послан, наше свештенство треба да прихвати као свој непромењиви закон. Обраћајући им се кроз личност светог Тимотеја, и апостол заповеда: Проповедај реч, настој у време и невреме, покарај, запрети, утеши (2.Тим.4,2). Истину је на земљу донео Дух Свети, који је апостоле испунио на дан Педесетнице. Од тада она обитава на земљи. Њени проводници су уста свештеника Божијих. Ако неко од њих затвори своја уста, преградиће пут истини коју очекују душе верујућих. Стога пате душе верујуће, не добијајући истину. Па и сами свештеници треба да осећају тегобу од истине, која их, не налазећи изласка, обремењује. Растерети се, свештениче Божији, од те тежине, и испусти потоке божанских речи, и ради своје утехе и ради оживљења поверених ти душа. Ако увидиш да и у теби самом нема истине, узми је из Светог Писма. Испунивши се њоме, шаљи је ка својој духовној деци. Само немој ћутати. Проповедај, јер си на то призван…
…Ученици су говорили Господу да отпусти народ како би купили хлеб у селима. Међутим, Господ им је рекао: Нема потребе да иду; подајте им ви нека једу (Мт.14,16). То је било пред чудо насићења пет хиљада људи, осим жена и деце, са пет хлебова и две рибе. Тај догађај, који има посебно значење у животу Господњем, садржи још једну поуку. Народ је образ човечанства, које је гладно и жедно истине. Рекавши апостолима: Подајте им ви нека једу, Господ је предсказао њихово служење људском роду, тј. њихову службу питања (храњења) истином. У своје време апостоли су је остварили. За каснија, пак, времена ту службу су предали пастирима, својим прејемницима. И садашњем пастирству Господ упућује реч: „Дајте вашем народу да једе“. И пастирство је дужно да на својој савести држи обавезу да народ храни истином. У Цркви је неопходно да стално тече проповед речи Божије. Пастирство које ћути, зар се може назвати пастирством? А оно много ћути, преко мере ћути. Али, не треба рећи да је то због тога што нема вере у срцу. Ради се само о неспоразуму и неприкладном обичају. Ипак, то не оправдава ћутање…
…Не стиди се да исповедаш Господа Исуса Христа оваплоћеним Сином Божијим, који нас је искупио својом крсном смрћу, а Васкрсењем и Вазнесењем својим нам открио улаз у Царство небеско. Уколико се постидиш и Он ће се постидети тебе када дође у слави својој и Очевој и светих анђела (Лк.9,26). Данас је у друштво ушла мода да се уопште не говори о Господу и о спасењу, док је раније само о томе било речи као о најважнијој ствари. Срце радо заволи реч о ономе чему је наклоњено. Значи ли то да је срце почело да буде мање наклоњено ка Господу? Судећи по речима, изгледа да је тако. Једни га уопште не знају, други су хладни према Њему, док они који имају топлину према Њему уопште не заводе реч. А и свештенство ћути. Дошло је до тога да је реч о Господу Спаситељу и о нашем главном делу – спасењу, искључена из круга тема које су прихваћене у друштву. „Шта – рећи ћете – зар треба само о томе говорити?“ Зашто само о томе? О свему се може говорити са те тачке посматрања, тако да сваки разговор буде осењен духом Христовим. Тада ће и бити могуће погодити ко говори – Хришћани или незнабошци. Сада, пак, ви то не можете познати, ни по речима, ни по списима. Погледајте све журнале: о чему све тамо не пишу? Међутим, нико није рад да поведе реч о хришћанском животу. Мудријашко време!…
! СПАШАВАЈУЋИ ГРАЧАНИЦУ - СПАШАВАМО СЕБЕ ! 
Оставите одговор