Вести са Православне страже: Четвртак, 10. 03. 2022.г…
Свакодневно се одржавају и целодневни непрестани Православни протести испред назовивладе Србије…
И у доба глобалистичке репресије пројектом Корона вирусом…
Свакога дана непрестано за Православну слободу Србије узастопно већ 2140. дан по реду… И данас одстојасмо испред назовивладе Србије све очекујући нову Православно исповедну 305… (у току је борба за опстанак Литија) заредом Литију Београдом… Што ће рећи ВИШЕ ОД ПЕТ ГОДИНА ПРАВОСЛАВНИХ СВЕДОЧЕЊА ПРОТИВ ВЕЛЕИЗДАЈЕ испред тзв. „Владе Србије“
Кад у овоземним правилима важи изрека „ко чека тај дочека“ колико је то
остварљивије за оне који чекају са Православном вером помоћ од Бога Живога и Свемоћнога..
+++
„Онај ко не изабере да пострада за Истину Божију, биће кажњен много болније страдањем које није изабрао.“Свети Марко Отшелник
+++
Комплетна сутрашња Житија Светих (звучни запис):
Св. Порфирије Газки, и житија других Светих за 11. мар./26. феб. (а преступне године 10. мар.)
ИстиноЉубље свима Вама!
+++
Августинос Кандиотис
ПРОРЕДИЋЕ СЕ СТАДО, АЛИ НЕМОЈТЕ СЕ БОЈАТИ
Да, постоји велики страх и у великој је опасности наша Црква од стране папизма. У овим тешким данима кроз које пролазимо, шта треба да учинимо?
Моја душа је у овај час узнемирена и тужна. Као мали и недостојан Еванђеља проповедник, као недостојан да целивам ваше ноге, дозволите ми у овај час, у духу Божијем, да кажем следеће: Узимајући ово пророчанство из спискова Светог Козме, узимајући ово пророчанство из Светог Предања, упозоравам вас и говорим вам: Православље ће проћи кроз велику недаћу – Православље ће поднети велику опасност. То свето стадо Цркве ће се проредити. Проредиће се православци. Једни ће отићи у масоне, други у хилиазам, а трећи у папизам и тако даље, проредиће се верници. Доћи ће дан, када неће бити у Цркви, ни појац за певницом, ни свештеника да врши Литургију, ни ђакона да износи молитве и молбе. Доћи ће дан, када ће се проредити жртвеници Божији. Немојте се бојати. Борба се не мери са телима, борба се не мери са бројевима, борба се добија са грудима хероја – борба се даје са вером.
Наравно, било је време, када је осам људи било на земљи, сви други су били поплављени. То је био Ноје са својом женом и децом. Осам душа, а Нојеви потомци су постали цели милиони.
Један је био Аврам, а племе Аврамово је било као звезде небеске и као песак морски. Један је био Велики Атанасије. Остао је сам. Напустили су га аутократори, напустио га је народ, напустило га је и свештенство. Живео је три године у једном гробу, у једној шпиљи са дивљим животињама. Један је остао. Сам. Сам против целог света. А тај један – је победио, зато што је имао Истину и Бога са собом. Један и сам је победио. Као што његов тропар говори, био је „стуб Православља“ – Атлас Цркве. Као Атлас, подигао је на своја рамена, целу подземну сферу, по старој митологији, као што је Велики Атанасије постао Атлас, на чијим раменима се ослонило цело Православље.
Немојмо се бојати – неће недостајати Православљу војника.
И ако ми свештеници, и ако теолози издају нашу веру, и ово камење по којем газимо ће васкрснути и узвикивати: Вера православних је истинита. И из камења и брда и планина ће изаћи нови хероји наше вере.
ИстиноЉубље свима Вама!
Оставите одговор