! СПАШАВАЈУЋИ ГРАЧАНИЦУ – СПАШАВАМО СЕБЕ !

Вести са Православне страже:  Среда, 02. 03. 2022.г…

Свакодневно се одржавају и целодневни непрестани Православни протести испред назовивладе Србије…

И у доба глобалистичке репресије пројектом Корона вирусом…

Свакога дана непрестано за Православну слободу Србије узастопно већ 2133. дан по реду… И данас одстојасмо испред назовивладе Србије све очекујући нову Православно исповедну 304… (у току је борба за опстанак Литија) заредом Литију Београдом… Што ће рећи ВИШЕ ОД ПЕТ ГОДИНА ПРАВОСЛАВНИХ СВЕДОЧЕЊА ПРОТИВ ВЕЛЕИЗДАЈЕ испред тзв. „Владе Србије“

Кад у овоземним правилима важи изрека „ко чека тај дочека“ колико је то остварљивије за оне који чекају са Православном вером помоћ од Бога Живога и Свемоћнога..

+++

„Онај ко не изабере да пострада за Истину Божију, биће кажњен много болније страдањем које није изабрао.“Свети Марко Отшелник

+++

Комплетна сутрашња Житија Светих (звучни запис):

Св. Лав Римски, и житија других Светих за 3. мар./18. феб. (а преступне године 2. мар.)

ИстиноЉубље свима Вама!

+++

Свети ЈУСТИН Ћелијски

О ЦРКВЕНОМ МОДЕРНИЗМУ

Суштина сваког модернизма у Православној Цркви састоји се у позиву, да се „надиђу“ потоњи слојеви црквеног Предања и да се стигне до неке тобоже „првоапостолске“ чистоте. И гле чуда! – та „првоапостолска чистота“ поклопи се често са захтевима малограђана  садашњег  времена.

Неки наши црквени модернисти, непрестано увозе са Запада у нашу средину, неке римокатоличко-протестантске модернизме. И у име тих кожних модернизама они чине бучне походе против благодатно-богочовечанског конзерватизма Православне Цркве. Не треба се варати: римокатолици су најрадикалнији модернисти, јер су темељ Хришћанства пренели са вечног Богочовека Христа, на трулежног човека папу. И то прогласили за најглавнији догмат. А протестанти су само подухватили тај догмат, и разрадили га до страшилних детаља.

Православље живи и дела у знаку богочовечанског конзерватизма, ослањајући се на апостолско-светоотачку прошлост, оно чини корак по корак у неизвесну будућност. И чинећи тако испуњава завет Христов. Када „Хришћански Живот“ опомиње и позива: назад ка Апостолима, назад ка Св. Оцима, назад кроз њих ка Господу Исусу, за православног хришћанина то значи: напред ка незаменљивом Господу Исусу!

Путеви Цркве – путеви су Господњи: проклетство поражава оне који их кваре (ср. д. А. 13, 10). Ко сам ја, а ко ти, да самопоуздано путимо путеве Цркве кроз историју? То је благодатни позив духоносних отаца: Св. Серафима Саровског, Св. Прохора Пчињског, Св. Саве, Св. Јована Кронштатског. А наш је позив да за њима идемо молитвено и смирено, сем ако не желимо, да полугом гордости избацимо себе из саборне заједнице са Црквом. Никакав модернистички salto mortale није у духу Православне Цркве. Спремаш ли се да учиниш корак унапред, осврни се, ослушни шта ти Дух Свети саветује кроз богоносне Оце и Св. Васељенске Саборе.

Не осврнеш ли се, не ослушнеш ли, не послушаш ли – себе стављаш изнад Васељенских Сабора, и тиме на себе згрћеш све њихове анатеме.

Ако наша Помесна Црква жели да остане Православна и да иде напред, она то може једино ако корак, који хоће да учини напред, учини саборно: са свима Апостолима, са свима Мученицима, са свима Исповедницима, са свима Светим Оцима. 

ИстиноЉубље свима Вама!