! СПАШАВАЈУЋИ ГРАЧАНИЦУ – СПАШАВАМО СЕБЕ !

Вести са Православне страже:  Четвртак, 20. 01. 2022.г…

Свакодневно се одржавају и целодневни непрестани Православни протести испред назовивладе Србије…

И у доба глобалистичке репресије пројектом Корона вирусом…

Свакога дана непрестано за Православну слободу Србије узастопно већ 2098. дан по реду… И данас одстојасмо испред назовивладе Србије све очекујући нову Православно исповедну 298… (у току је борба за опстанак Литија) заредом Литију Београдом… Што ће рећи ВИШЕ ОД ПЕТ ГОДИНА ПРАВОСЛАВНИХ СВЕДОЧЕЊА ПРОТИВ ВЕЛЕИЗДАЈЕ испред тзв. „Владе Србије“

Кад у овоземним правилима важи изрека „ко чека тај дочека“ колико је то остварљивије за оне који чекају са Православном вером помоћ од Бога Живога и Свемоћнога..

+++

„Онај ко не изабере да пострада за Истину Божију, биће кажњен много болније страдањем које није изабрао.“Свети Марко Отшелник

+++

Комплетна сутрашња Житија Светих (звучни запис):

Св. Георгије Хозевит, и житија других Светих за 21./8. јан.

ИстиноЉубље свима Вама!

+++

Свети Владика Николај:

КАКАВ ЋЕ БИТИ БУДУЋИ РАТ

Треба ли ја то Вама да описујем, генерале? Ни јава, ни снови, ни машта поштених и разумних људи не могу ни приближно представити преужасну слику предстојећег рата, коме човечији род корача у сусрет.

То ће бити рат потпуно лишен милости, поштења и витештва. Витешки рат између Израиљаца и Филистејаца, у коме две војске посматрају борбу између својих представника, Давида и Голијата, очекујући од исхода те борбе своју победу или пораз, само је једна чобанска идила према рату предстојећем. И рат Арџуне против Бхишме, описан у Махабхарату, само је једна идила. Као идила је и рат на Косову између Срба и Турака. Па је идила чак и рат Наполеонов против Москве. Шта ја говорим? Та сви ратови у свету, у којима су и уколико засијали зраци милости, поштења и витештва, сви ратови, који су могли дати надахнућа бар једном добром песнику и једној доброј песми – идила су према рату који свету предстоји. Јер будућим ратом неће се циљати само победа над противником него истребљење противника. Потпуно уништење не само бораца него и целе њихове позадине, њихових родитеља, деце, болесника, рањеника и заробљеника, њихових села и градова, стоке и кошева, железница и друмова! Пламен, који не мисли, и не прави разлику!

У прошлом рату кукало се над Ремском катедралом. У новом рату смејаће се над рушевинама многих катедрала, многих народних светиња, вековних споменика, и свега осталога што је људском срцу на родној грудви земље мило и драгоцено. Огањ ће се бацати нештедице са земље, са воде, и из ваздуха, на све оно што је противничко. Огањ, олово и челик падаће као плаха киша која све плави и предаје смрти. Уз то ће доћи и електричне муње, електрични тенкови, железне брзоходне и брзометне направе, и Бог зна – управо ђаво зна – какве све адске справе за убијање, гажење и мрцварење људи, стоке, биља и ствари. А као круна свега тога доћи ће последњи и врховни изум латино-тевтонске цивилизације – смрад! То јест смрадни гасови, бацани на противника и његову домовину из најразноврснијих оруђа и у најразличнијим препаратима. Свака жива ствар, коју је свевишњи Творац обдарио органом дисања ради наслађивања Његовим чистим и животворним ваздухом, издисаће у грчевима од отровног смрада, којим је буде поздрављала цивилизација западна. Атила, Џингиз Кан и Камбиз поруменели би од стида пред таквим нечовечним начинима ратовања. Но, они који су крштени у име Сина Божјега Свемилостивога, да ли ће се застидети?

Цифре будућег рата превазићи ће у сваком погледу, осим у погледу поштеђених, цифре свих осталих ратова у историји рода људског. У току самога рата биће мобилисани и дечаци од дванаест година па навише, и многе жене и девојке. Реквизицијом ће се одузети за војне потребе све, али све, што позадина буде имала: и последњи во, и последњи коњ, и свако друго живинче, што је за јело или за терет, и сва храна, сав новац, адиђари приватних особа, сва готовина из свих банака приватних, друштвених и државних, и све драгоцености цркава и манастира, одела, посуђа, све што је од гвожђа, бакра, алуминијума, гуме – а да и не говоримо о сребру и злату – приватни телефони, металне пећи, браве са врата и капија, метални кревети, метални рамови са слика, икона и огледала; речју: све што је од метала, од коже, од платна, од каучука, или од ма каквог материјала, који буде нужан рату и ратницима. Старице и старци, са ситном децом и богаљима, остаће у празним и хладним кућама, са амбаром и салашем испражњеним, са тором и обором испражљеним, без обуће, без кајиша, без посуђа, без плуга и мотике, без ножа и кашике, у кућама незабрављеним, – гладни људи у опасности од гладних зверова. Чупаће по мало травице, где је још буде преостало од огња ратнога, грепшће земљу и скидаће кору. Тиме ће се хранити. А настаће и такви студени дани, да ће људи погорети све књиге из библиотека, јавних и приватних, и све слике и уметничке предмете из музеја, само да се народ огреје, само – да стара бака загреје мало чаја, без чаја, за умируће јој унуче. Многи ће од ужаса позверити, облесавити или полудети. И они ће сасвим наги, чупави и прљави, трчати по друмовима и улицама, по горама и пољима, урличући као зверови и нападајући на оне које сретну или стигну. А у даљем току рата Врховне Команде ће издати заповест, да се сви ти бедни комади рода људског, којих ће се борци из првих редова сећати као својих родитеља, своје браће и сестара, и своје дечице, да се сви ти комади и комадићи рода људског преселе у пештере планинске због опасности од смрадних отрова, којим ће непријатељ покушавати да потрује све што дише у противничкој земљи. Тако, уствари. у току рата неће ни бити народа у садашњим људским обиталиштима, у садашњим градовима и селима, у кућама и у колибама. Јер ће сва земља бити бојно поље. Зар не, генерале мој, сва ће се наша планета претворити у једно бојно поље? Од грађанства у позадини нико се нигде неће моћи видети. Све ће бити у збеговима, по пештерама и јаругама планинским. Како ће бедни народ проводити своје дане у тим збеговима, то нико од људи неће умети исказати. Када се рат буде свршио, после дугог трајања, тада ће се видети све те пештере и јаруге, планине испуњене мртвачким костима.

Једна нарочита карактеристика будућег рата биће безидејност свих зараћених страна и међусобно неповерење међу војницима под истом заставом. Јер тај рат неће се у ствари водити ни у име вере, ни у име слободе, нити у име домовине и нације – мада ће се то истицати као гесла – него у главном само у име мржње и освете, отмице и грабежи. Због те безидејности, која уништава свако одушевљење, у свима војскама биће много издајника и потплаћених шпијуна. Следствено, биће много међусобног неповерења, и биће стрељања читавих ратних јединица. Поред кривих изгинуће и велики број правих од својих сопствених власти. И још, због одсуства ма какве крупне и истините идеје, за коју би се неко сагласио да драговољно гине, биће и потпуно одсуство јунаштва и јунака. У тешкој ситуацији људи ће се показивати плашљивице а у лакој бездушници и мародери. Мртве ратне машине представљаће управо главне и једине јунаке будуће војне. Оне ће изгледати живље, разумније, моћније и храбрије од човека, свога творца и газде. Човек ће бити тако ништаван усред својих машина, и бедан, и устрашен! Он ће аплаудирати својим ратним машинама као што се некад аплаудирало јунацима.

Један велики део свих опасних ужаса будућега рата ми смо већ доживели и видели у прошлом Светском Рату. А ратови будући биће куд и камо страшнији од свих ратова прошлих.

Но тешко је, генерале мој, описати људским језиком ону бурну и тамну ноћ, испуњену злочином, ужасом и хаосом, у коју Европа с Америком гредећи вуку собом сав остали свет.

Из свега овога јасан је наук:

1. Да ће цивилизовани свет ставити у службу предстојећем рату сав свој мозак, сву своју енергију и сав свој иметак без резерве;

2. Да ће ужаси разорења у будућем рату превазићи све ужасе ратне из прошлих времена;

3. Да ће се будући рат одликовати одсуством идеја и одсуством милости и јунаштва.

(одломак из књиге: Рат и Библија)

ИстиноЉубље свима Вама!