! СПАШАВАЈУЋИ ГРАЧАНИЦУ – СПАШАВАМО СЕБЕ !

Вести са Православне страже:  Среда, 15. 12. 2021.г…

Свакодневно се одржавају и целодневни непрестани Православни протести испред назовивладе Србије…

И у доба глобалистичке репресије пројектом Корона вирусом…

Свакога дана непрестано за Православну слободу Србије узастопно већ 2069. дан по реду… И данас одстојасмо испред назовивладе Србије све очекујући нову Православно исповедну 293… (у току је борба за опстанак Литија) заредом Литију Београдом… Што ће рећи ВИШЕ ОД ПЕТ ГОДИНА ПРАВОСЛАВНИХ СВЕДОЧЕЊА ПРОТИВ ВЕЛЕИЗДАЈЕ испред тзв. „Владе Србије“

Кад у овоземним правилима важи изрека „ко чека тај дочека“ колико је то остварљивије за оне који чекају са Православном вером помоћ од Бога Живога и Свемоћнога..

+++

„Онај ко не изабере да пострада за Истину Божију, биће кажњен много болније страдањем које није изабрао.“Свети Марко Отшелник

+++

Комплетна сутрашња Житија Светих (звучни запис):

Св. Јован Ђутљиви Колонијски, и житија других Светих за 16./3. дец.

ИстиноЉубље свима Вама!

+++

Побожна Читанка:

ЈУН – Четиминеј

1 јун

Слово Јована Златоуста, како ваља поштовати јереја

Слушајте Павла како говори: браћо, покоравајте се наставницима вашим, јер они бде о душама вашим, како ће слово оддати они у дан Судњи о вама, и тога ради одвише поштујте њих. Јер ти о својем само бринеш, да уредиш житије твоје лепо, а о другом не мариш. А јереј ако уреди свој живот, а за тебе не мари и лепо те не управи, са злима ће се осудити. Ако закон има не-прав, онда не слушај њега; а ако право учи, онда не гледај житије његово, него слова његова слушај, и не говори: како мени говори, а сам то не твори? Али то је његово дело: да се не лењи, него да говори свима; а ако он не говори, суд ће примити. Па ако не послушаш њега, осудићеш се, као што говори Господ: ко слуша вас, Мене слуша; а ко се одмеће од вас, од Мене се одмеће; и ко на вас хули, на Мене хули. Не, браћо, не ваља овце на пастира да хуле; јер овај по све дане за тебе и за твоју браћу, и за све службу приноси, ујутру и увече Бога моли, у цркви и ван цркве крстове носи, па је и ту за тебе молитва. Па кад то све промислимо, свакако лепо да снабдемо њега као Оца. А ако још говориш: прљав је и зао; шта је (то) теби (шта се то тебе тиче)? ако и добриј за тебе Бога моли, шта ће успети, ако си ти неверан? а ако је и скверан (прљав), то тебе скверна његова неће повредити (прљавштина), ако си ти веран; пошто је сва благодат од Бога. Јер јереј само уста своја отвара, а све Бог чини. Коме слава, сада и увек, и у векове векова…

2 јун

Поука Јована Златоуста

Ако навику имаш у гресима (наук о гресима), наложи на себе страх Божији и муке вечне, и одолећеш свакако; јер није труд оставити гњев човеку који те опечалио (нанео ти бригу и жалост). Која је мука молити се Богу, Који даје, и просити миријаде добара усрђем? која мука, никоме ништа зло не рећи? која препрека, одбацити суревњивост и завист? који је труд, љубити ближњега? које страдање, не оглашавати срамна слова, не клеветати, нити вређати? која беда, не заклињати се? која препрека, не помиловати? Јер ако гладујеш, покажи самим делима (на делу): ако видиш убога, помилуј; ако имаш непријатеља, помири се са њим; ако имаш пријатеља који лепо напредује, не завиди му; ако видиш жену лепо-личну, мимоиђи је; да не би само уста гладовала, него и око, и слух, и ноге, и руке, и сви тела твога удови. Знано да буде, да се не испитује молитвено место, него нарав (питајемо јест). Јеремија је дакле у рову био, али је Бога умолио. Данило у рову лавовском, али је Бога призвао. Три отрока у пећи, али су Бога призвали. Јов је на ђубришту седео, али је Господа видео. Мојсеј је на мору био, па говори њему Бог: што вапијеш к Мени? Разбојник на крсту, али је рај отворио. Па и ти где год јеси, или на путу, или на мору, или на тргу, или у било којем храму и месту, моли се у чистој савести, и Бог ће те послушати. Јер Његова је земља, и крајеви њени, и на сваком месту владавине Његове.

3 јун

Поука светог Јефрема, како не ваља монах с места на место да прелази

Владику Христа овако ми да следимо: у покорности Старцима у Господу да хоћемо бити, а не с места на место прелазити. И најпре, свако да испита у себи своју мисал, зашто и из ког разлога хоће да иде из свог места, у коме је обећао да буде? Еда како од труда хоће да бежи у други манастир, мислећи да ће мањи труд тамо наћи, и бољу дружину? Еда како опет од беса, ненавидника добра, суревњивошћу и завишћу устрељен будући, како други брат напредује видно, а сам тај нема ни почетак, и тога ради хоће да остави место? Еда како од борбе бежи, а врлине и потчињавање у Христу неће да прихвати, и из манастира одлази? Еда како наслеђе гони, и место своје хоће да остави? Јер помисли јављају ово, ако се дакле најпре испитамо, која је у нама страст; и томе да не следујемо, да не би упали у руке злих бесова, чије су много-образне замке на нас увек прострете; од којих смирењем и трпљењем да избегнемо потрудимо се, у Христу Исусу Господу нашем.

Слово светог Василија, о многом имању

Човек, који туђе жели, тај ће после мало дана за својим заридати; боље је по мало према својем житију прилагати са утешенијем, него ли одједном се узвисити туђим, и напослетку се обнажити од обадва. Човек, који туђе граби, и милостињу чини тиме, онда није помиловао, него је пре увредио, и сагрешио је грех последњи. Јер ако милостињу чиниш, којим грабиш (од грабљенога), онда најпре оне помилуј, које си увредио. Јер није тај благо-честив, који многе милује, него који никога не вређа. Човек, који добра дела почне да чини, па опет ступи на први обичај, не само да се узалуд труди, него и веће осуде удостојиће се. Нико дакле, који у гресима живи, да не очајава (да се не обеззнањује). Јер познато је, како човек, кад копа и сади, велики насад узгаја; а опет кад запусти, мења се (насад).[1] Сађено је слово, а душевно је уређење (стројеније), па може да уздржи све болести. Као што се црви у гњилом дрвету рађају, тако исто и печали у худе људе улазе. Човек који говори, како не достоји праведнику да има печали, тај може изрећи, како не достоји борцу да има противника; али како ће се познати вештина његова без противника? (Овде треба расудити шта достоји (шта приличи), а шта не достоји (шта не приличи), и какве печали има лош човек, а какве печали има праведник; а печали су: бриге и жалости)

Поука женама да буду ћутљиве

Послушајте жене заповести Божије, и научите се ћутању, да би спасле душе ваше. Јер у почетку је рекао Господ Еви: од мужа си узета, и он тобом да влада, и њему се ти потчини у ћутању. Јер жена, која свога мужа честним чини, мудра и похваљена пред свима се показује, и од Бога поштована и благословена. Жене мужевима својим да се не противе. Јер као што је Христос глава Цркве, тако је и муж глава жене; и као што се Црква потчињава Христу, тако исто и жене својим мужевима да се потчињавају у свему. И жене у цркви да ћуте; јер је гнусно жене у цркви да беседе; а ако нешто хоће да питају, у домовима мужеве своје нека питају. Жена добра и ћутљива, венац је мужу своме. Муж, који нађе жену добру, износи из дома свога добро. Премудре жене су изградиле домове, а безумне су раскопале језицима својим. Жене добре муж је ублажаван; жена добра весели мужа свога, и године његове испуниће без печали (без бриге и жалости). Удео добар (част добра) од Бога је жена ћутљива; а жена језична, мужу за грехе даје се од Бога. И тешко томе мужу, који гледа на лице жене и слуша језик њен, а не испитује дела њена, и од њих не познаје њу. Боље је боловати тресавицом, него ли злом женом овладан бити; јер тресавица тресе па пусти, а зла жена и до смрти мужа свога суши. И слушајте Павла како говори: жени да учи не дозвољавам, нити да влада мужем, него да се потчињава у свему Богу.

Слово од Отачника о неком пустињаку, који је сагрешио и покајао се

Казивао је Отац Пафнутије: помислио сам, рече, да идем у пустињу, еда негде нађем човека, који работа Христу? И ишао сам тридесет дана, и нашао сам пећину, и стопе мужанске према њој, и рад сам био. А кад сам пришао и ушао у њу, никога нисам нашао, али говорих како: раб Божији ваља овде да буде. И кад је дан пролазио, видео сам камиле да долазе, и с њима раба Божијег нага, који је власима својим покрио срамне удове. А кад се приближио к мени, пошто је мислио да сам дух, стао је на молитву; јер беше, као што је напослетку казао, (беше) примио многе пакости од бесова. А ја, пошто сам разумео, рекох: човек сам, рабе Божији, види стопе моје, и опипај ме, како имам плот и крв. И кад рече: амин; пошто ме видео, утешио се. И узео ме је и увео у пећину, и питао ме: зашто си овамо дошао? А ја рекох: да тражим раба Божијег у пустињи овој, и ево, није ме лишио Господ жеље моје. Онда сам ја питао њега, говорећи: како си дакле овамо дошао? и колико година имаш? и чиме се храниш? и како си наг, и не требујеш ризе? А он рече: ја сам у манастиру био под игуманом, и дело сам имао ткања. Али ушла је у мене мисал, говорећи: изиђи, и живи сам, и можеш већу плату примити за трудове дела твојих. И кад сам изашао из братства, сазидао сам себи келију, и много сам имање сабрао; и онда сам се покренуо сиромасима да раздајем и странцима. И ето враг наш ђаво позавидео ми, како и увек на све ратује, и трудио се да поквари трудове моје (да изврне). Тако сам видео једну црно-ризицу, која ми је наредила да направим платно; и направио сам то платно и дао јој; затим ме принудила да направим и друго. Па како сам већ навикао да будем са њом, па дерзновење веће (смелост), потом пипање рукама, и смех, и са-житије, и зачевши родисмо безакоње. И пошто сам пребивао са њом три месеца падајући, помислио сам, како данас или сутра смрт ће ме стићи, и примићу муку вечну. И ако неко жену удату усмрди, крив је вечној муци; а коликим страдањима сам достојан ја, кад сам усмрдео невесту Христову? И тако сам у пустињу ову побегао тајно, а сво имање своје сам оставио жени. И овде сам дошао у пећину ову, и нашао сам извор овај, и финик (палму), који има дванаест грана, и на месец рађа свака грана, које ми је довољно за тридесет дана; и потом сазрева и друга. А после многих година израсле су ми власи, и од њих је мени постало покривало, да покријем срамоту тела. Онда сам ја опет упитао њега: кад је било у почетку, је ли ти стужавало (је ли ти било мучно)? И рече ми: у почетку сам веома изнемогавао, да сам и на земљу падао од стомака (од утробе), и нисам могао стајати на молитви, него сам лежао у пећини на земљи у многој тузи, и у страдању, тако да нисам могао ни ван да излазим из пећине. И потом сам видео мужа како је ушао, и говори ми: од чега болујеш? А ја сам једва смогао снаге да одговорим, и рекао сам му: стомак ме боли (утроба). Онда ми рече: где боли? И показао сам му. А он је прсти руке своје управио, и прорезао је место као ножем, и истргао јетру моју, и показао ми бољке (струпи, красте); и пошто је руком остругао, у платно је бољке моје положио, и онда је опет уложио јетру моју, и руком је место замазао, и рекао ми: ево си здрав постао, служи Владици Христу, како ваља. И од тада сам постао здрав; и тако овде живим без труда. Тада сам ја много молио њега, да живим близу пећине. А он ми рече: не можеш да трпиш напасти демонске. А ја сам се молио њему, да молитву учини. Онда је он одступио од мене, и невидљив је постао. Богу нашему слава, сада и увек, и у векове векова.

4 јун

Слово Јована Златоуста, да се не проповеда божанство невернима

Рекао је Господ: не дајте светиње псима, нити бацајте бисере пред свиње; иако је пре тога наредио Господ говорећи: као што сте чули ушима, проповедајте на раскрсницама. Али није ово друго противно првоме, јер ни тада није наредио свима просто рећи. А све овде људе, који безаконо живе, и свакако немају истиниту приљежност према вери, назвао је свињама, пошто су недостојни таквог слушања. Ово је дакле и Павле јављао говорећи: плотски човек не прима духовно, јер лудост је њему (јуродство), и неће да прими Господње заповести. Зато и наређује: да им се не отворе двери њихове (врата заповести Господњих), пошто по природи не могу њих да навикну (да науче). Јер ни свиња не зна шта су бисери (жемчуга); па тако ће и светиње погазити (плотски људи), пошто не знају шта су оне, и потом ће се наоружати на њих (против њих). И лепо рече: вратиће се и растргнуће вас, и биће лецемерни кротошћу, док не науче; а кад буду научени, ружиће, оговараће и смејаће се, како су нас преварили. Тога ради и Павле Тимотеју пише, говорећи: многи лажно приступају к вери, од којих се и ти чувај; јер се веома противе нашим словима (речима). И опет на другом месту говори писаније: сине, (пази) да те не преваре мужеви нечестиви, јер се радују они о свему, које ненавиди Господ. Тога ради жестока ће на њих погибија доћи, и свакиј не-спашениј од Господа у њу ће упасти.

 Слово Оца нашег Мојсеја, о заклетвама и клетвама

Пророк говори, како: тога ради затворило се небо да не пусти на земљу дажда (кише), да се не би заклињали људи Богом, и Свецима Његовим, и друг друга да не би гонио до клетве. Јер Свету Цркву Невесту Христову заклетвом прљају, (тако као да) приводе сина и кољу пред матером и ушима његове матере родитељке,[2] и по духу брата свога светим крштењем, пију крв закланог сина те матере. Тога ради све небеске Силе са страхом стрепе, пошто Господ Бог не наређује људима да догнају до клетве и заклетве. Јер заиста је Спас наш Исус Христос рекао: људи ови (само) заклетвом Мене поштују и знају; тога ради са неба срп огњени Захарија пророк је видео како силази и иде на земљу, у дужину двадесет лаката, а у ширину десет лаката; и о томе се молио Богу, да пројави њему; и дошао је к њему глас, говорећи: овај срп је гњев Божији који силази на људе, који се криво куну и заклињу, да их побије (прогута, сажеже), и душе њихове огњу неугасивом да преда; Богу нашему слава, сада и увек, и у векове векова.

5 јун

Поука од Премудрости о васпитавању деце

(Из Премудрости) пазите (себи) уверено шта говори: кажњавај децу своју измлада (од малена). Јер говори Премудрост: ти, који љубиш сина свога, прут (жезал) на њему не штеди, кажњавај га од младости (од малена), да би у старости твојој покојио тебе (да би одмарао и радовао тебе). Ако ли измлада не васпиташ њега, онда кад отврдне неће се покорити теби. Јер говори у Првим царствима овако: био је неки свештеник у Јерусалиму, по имену Илије, смирен и кротак, угодник Божији на свако дело добро; и тај је био отац двоје деце, и гледао је њих како на зло иду, и није их кажњавао, нити им забрањивао, нити их учио да се боје Бога, и казне није давао деци својим прутом, него им беше пустио на вољу.[3] И они су у лудости и у не-васпитању све зло чинили. Тада је рекао Бог Илији оцу њиховом: пошто ниси казнио синове твоје лепо (како је ваљало), сада нека умру синови твоји од мача; и ти сам, и цео дом твој погинуће због синова твојих, пошто ниси васпитао њих лепо да се боје. Јер иако је много године свештено-дејствовао у Израиљу, и бого-угодно поживео, али пошто се о деци није бринуо приљежно, тога ради зло је погинуо. Јесте ли чули, браћо, ова слова, како је Илији тако учинио Бог у Старом Завету; па шта ћемо онда примити ми, који смо у Новом Закону, кад не учимо децу своју на добро? О томе и Јован Златоусти говори: родитељ, који децу своју не васпитава (према) целомудрију, тај ће се горе од разбојника осудити. Јер разбојник тело смрти предаје, а он душу. Али ви, браћо и чеда љубљена, учите децу своју измлада свему Божијем Закону, и доброј нарави, да би страх Господњи примили и да не би вас опечаљивали у старости вашој (да вам не би наносили бриге и жалости). Ако ли не послушају тебе деца твоја, онда не штеди на њих лозу (прут), као што Премудрост Божија говори: до шест рана (батина), или до дванаест (рана, батина) да даш сину. Ако ли је велика кривица, и ти онда двадесет рана (батина) да му даш. Браћо, васпитавајте децу своју да се Бога боје, а злих дела да се окану, да не би зло погинули. И (ви) јереји васпитавајте децу своју духовну, (и) епитимијама њих да свезујете. Ако ли овде ви не свезујете, онда вас чекају не-разрешиве свезе. А рођену децу своју учите, васпитавајући не словом једино, него и ранама (батинама), да не би примили због њих од људи срам, а у будућем веку мучење са њима. И ово ваља, не само јерејима, него и свим хришћанима, да васпитавају децу своју лепо.

Слово светог Василија о смрти и љубави

Браћо, да се побојимо смрти и да се ужаснемо. Па да се побојимо и родства огњенога, јер је вечно. Да се побојимо огња, јер је неугасив. Да се побојимо грозе (зиме), јер се не мења у топлоту. Да се побојимо таме, јер се не мења у светло. Да се побојимо црва, јер су безсмртни. Да се побојимо анђела, који су над судом, јер су немилостиви. Тешко мени, јер док си Ти, Господе, вапио, нисам Те слушао кад си говорио мени: душо, окани се од сваког прљања и свакаквих ствари које су мрске. Тешко мени, јер сам храм Твој оскрвнавио, и Светога Духа оскорбио. Боже, праведна су дела Твоја и судови: за мали грех, од хране рајске и царства небескога раздвајам се; и не умирем него се мучим, за плотске сласти огњу се предајем. Праведни је суд Господњи, учили су ме, и нисам слушао; сведочили су ми, а ја сам се ругао; тако су ме упозоравали:[4] (пази) да ти се не догоди пре покајања да будеш истргнут; човече, или се геене побој, или се према Царству потруди. Браћо, ништа више не поштујте изнад не-презриве љубави.[5] Јер много грешимо по све дане и времена и часове и ноћи, па тога ради љубав да имамо; јер она покрива мноштво грехова. Који је успех, чеда, ако цео свет примимо, а спасоносне љубави немамо? Који је успех, ако неко обед велики учини, и убеди цара или кнеза, и све припреми много више него што треба, а соли нама; да ли може да (се) једе тај обед? Не само то, што је бадава припремио своја добра, него ће се он наћи посрамљен од званица. Тако и овде, браћо моја, који је успех толико се трудити узалуд без љубави? Јер без љубави свако дело је нечисто. Ако неко има девственост, или пост, или бодрост, или молитву, или госто-примство, и дар приноси Богу, и плодове своје Цркви, или друго нешто чини без љубави, све се то ни у шта (не) јавља пред Богом, јер (Бог) не требује то. Не мисли без љубави ништа да чиниш никада. Ако ли рекнеш: нећу са братом мојим да се помирим, али Христа љубим; наћи ћеш се лажов, јер те изобличава Јован апостол: јер кончина закона је љубав. О(ле) силе љубави непобедиве. О(ле) силе љубави безмерне. Ништа од љубави није веће ни на небу, ни на земљи. Ова света љубав је глава врлина (добрих делања). Љубав је знамење свакој врлини (знак сваком добром делању). Љубав је со сваком (добру). Љубав се не преузноси. Љубав је кончина закону. Она се уселила у срце Авељево. Она је Патријарсима (старим) помагала, (и) зато ће њу чувати. Она се у Пророке уселила; она је Давида учинила домом Светога Духа; она је дакле Јова окрепила. И шта да говорим више: она је Сина Божијег с неба к нама довела. Ради љубави се сво добро јавило. Јер њоме се смрт умртвила, ад се опленио, и Адам се обновио. Ради љубави једно је стадо постало Анђела и људи. Ради љубави рај се отворио. Ради љубави Царство небеско се проповедало; она је пустиње показала као градове; она је рибаре умудрила; она је горе и пећине испунила песмама; она је научила мужеве и жене тесним и скорбним путем да ходе. Али докле (да говорим и) не остављам љубавно слово (реч о љубави)? Јер Анђели не могу да исповеде сва у љубави исправљења блажених (људи). Љубав је приноситељ сваком добром делу (доноси). Блажен је човек, који истиниту и нелицемерну љубав нађе (добије), као што говори Владика, како: веће од ове љубави нико нема, да неко душу своју преда за ближњега свога. Ову љубав имајући Павле апостол је говорио: љубав ближњему зла не чини. Не оддавај никоме зла за зло, ни клевете за клевету. И ову љубав кад нађеш (добијеш), онда никога не презири, нити завиди, нити ропћи, нити ненавиди брата твога икада; не само оне љуби, који тебе љубе, него и оне који тебе ненавиде (мрзе). Ову свету љубав имајући прво-мученик Стефан, за оне који су га убијали камењем, молио је Бога, говорећи: Господе, не постави им грех овај. Блажен је човек, који пре свега нађе њу (добије љубав); њему плата сваки дан расте, њему се венац припремио; њега сви Анђели ублажавају, од њега се Бог никада не одваја. Бог је љубав; па који год живи у љубави, у Богу живи, и Бог у њему, и љубављу све јесте (бива).

6 јун

Слово о служби, како ваља стојати у цркви са страхом Божијим

Приђите, послушајте, чеда, љубљена моја браћо, кад у цркву Божију дођемо, да вам кажем, како: са великом пажњом и са страхом Божијим ваља да слушамо у часу певања свете литургије. И да не говоримо о житејским (стварима) у цркви Божијој. Јер тако и пред земаљским царем стоје са страхом, да не би од цара себи кривицу нашли. И толико марљивост према земаљском цару чине, колико пред њим не смеју ни брат на брата погледати; ако ли неко погледа, одмах јарошћу царевом тучен бива. Колико онда, браћо моја љубљена, кад стојимо у цркви пред Богом, није лепо дакле никоме повести да чини (приповедања да говори) друг са другом, него само ум ваља имати у певању и молитви. Па не мисли у цркви кад правиш метеж, и смејеш се, и дремаш, не мисли да не грешиш; него слушај и пази, шта говориш устима и језиком својим, и сваку у то време одбаци печал (бригу и жалост), јер Цара свијех примаш (подижеш); јер је Цар царева. Па ми, који хоћемо да будемо спашени, онда ваља да будемо целомудрени у часу мољења, а не да се трудимо на пустош прелашћени од ђавола, свим лукавствима (кознми) и не-разумношћу. Зар нећемо разумети, да по правди наноси Бог, и наводи гњев на грешнике? Али и ради оних пастира, који не запрећују по заповести, и ради непокорних (људи) и ненаучених од јереја, и ради непослушних (људи); јер велики је њима грех. Јер они говоре: не умемо да певамо. Зашто не умете да певате? Зар не разумете шта се говори у цркви? Хоћете ли, да вам рекнем: ради чега свагда у часу службе ван стојите, играте, и смејете се? Ради тога не разумете шта бива у цркви, кад ђакон говори: пазимо (вонмем). Па онда пазимо на говорена слова од нас: верујем у једнога Бога Оца, Сведржитеља; и у једнога Господа Исуса Христа, Сина Божијег јединородног, од Оца рођеног пре свих векова, кроз Кога је све постало на небу, и на земљи, и у безднама. И у Светога Духа, Господа животворнога, Који је говорио кроз Пророке. И у једну свету саборну и апостолску Цркву. Ради чега је Света? Јер Бог пребива у Њој. Ради чега је саборна? Јер од свих језичника, који верују и крштавају се, Црква Божија прихвата. Јер Сам Господ рече, како: човека, који долази к Мени, нећу истерати ван. И потом ђакон говори: стојмо лепо. Не (за) стојање ногама говори, нити унутра друго а ван помисал: не ту стојање, а ван помишљање о скотима, и о њивама и о виноградима, и нечисте помисли, и друге овога житија печали. Стојмо са страхом, а то је: са свим бого-разумијем стојати у цркви Божијој. Пазимо (на) свето узношење: и да слушамо од свега срца свога, шта се говори од јереја, а не да се прљамо умом другде (на другу страну блазнити се). Кад ђакон говори: у миру Господу приносити. А ми одговарамо: милост мира, жртву хваљења. Милост говори према сиромашнима, миловати и покојити њих (одмарати њих), и мир са свима имати. Жртва и хваљење: да прими Бог жртву, на предлежећој трпези, за славо-словље срца твога. Кад јереј говори: горе имајмо срца. И кад ми одговарамо и говоримо: имајмо ка Господу: (то значи) требујемо милости Његове; па да помилујемо у бедама, гладне, и стране, и наге, и који у болестима леже, и у тамницама суште. Јер служба помиње све ове који добро чине, и добро творе у светим Црквама, све који милују сиромахе. Јереј говори: победну песму приносећи. Ради чега победну? Да Божијом благодаћу чувани, да оддамо трисвету песму Богу нашем, молећи се Њему и клањајући се, да би милост према нама показао, и да би нас спасио од сваког зла; и да би избавио нас од свих грехова, и помиловао нас, као једини благ и човекољубац.

Слово светог Василија, да не презиру раби господаре своје

Купљени раби, који у монаштво буду хтели да пређу, ваља њих утешити и васпитати, и послати код господара њихових, по подобију светог апостола Павла (тако слично), који, пошто је Онисима родио Јеванђељем, послао је њега ка Филимону, и објавио (возвјести) јарам работни о њему. И прво, пошто је о њему молио, онда да одузме од њега запрећење наредио је, помињући Господа нашега, Који је рекао: ако оставите људима сагрешења њихова, оставиће и Отац ваш небески сагрешења ваша. Јер он се раздвојио за мало од тебе, да би вечна њега примио, и не као раба, него као брата љубљенога. Јер ако се зао господар некоме догоди, и безакона наређења чини према преступу заповести истинитог Бога и Господа нашег Исуса Христа, онда нека не послуша њега. Иако је речено: раби по плоти потчињавајте се господарима, не као људима да работате, него као Богу, да се не би на слово Божије хулило и на учење кроз њих; јер раби, који право ходе (живе), напастима ће се спасити. Богу нашему слава, сада и увек, и у векове векова.

7 јун

Слово о Оцу Данилу

Овај дакле Отац Данило од малена (од младенства) се одрекао света и живео је у скиту. А једном, кад су дошли варвари и узели њега, остао је са њима две године; и онда га је неки христо-љубац муж искупио од њих. Затим опет, после неке године, дошли су варвари и запленили га; и учинио је са њима шест месеци, и побегао је од њих. Затим опет трећи пут дошли су и запленили га, и озлобили га многим мучењима и ранама немилостиво.[6] И опет дакле кад је бежао Отац Данило, а један варварин га јурио; онда је узео Данило камен и ударио нечестивог варварина, и овај је умро. А по бекству од варвара, пошто се раскајао о ствари убиства које је учинио, Отац Данило је дошао у Александрију и казао Тимотеју патријарху о ствари (убиства). А кад је чуо патријарх о ствари (убиства), укорио га је и рекао, како: Бог је избавио тебе два пута од њих, и трећи пут је могао да те избави; али ипак то није убиство, јер си звера убио. После тога, ушао је у лађу Отац Данило и допловио до Рима, и казао и тамо папи о ствари (убиства), и како му је рекао патријарх александријски; и одговорио му је папа римски: лепо је теби рекао патријарх александријски. После тога, ишао је он у Константин-град, и у Ефес, и у Јерусалим, и у Антиохију, и казивао је патријарсима о убиству, и то исто слово је чуо од свих патријараха. Онда се опет вратио у Александрију, и говори у себи: Данило, Данило, убиство си учинио, па ваља ти сам убијен да будеш. И отишао је код судија, и говори им: пошто сам тучу (крамолу) са неким учинио, узео сам камен и убио сам њега; тога ради молим вас, да ме предате кнезу, да би ме убио (уморио) за убиство које сам учинио, и тако да будем лишен вечне муке. А кад су чуле ово судије, посадиле су га у тамницу; и остао је у њој тридесет дана; а потом су казали кнезу о њему. И кнез је извео њега из тамнице, и испитивао: како је убиство учинио; и казао је њему Старац сву истину. Тада се кнез зачудио расуђивању Старца, и отпустио га је, говорећи: иди моли (Бога) за мене, Авво, па да си и других седам варвара убио. Онда Старац говори у себи: надам се на човекољубље Божије, да ми потом неће урачунати убиство ради ове доброте: од сада целога себе дајем Христу, тако да у све дане живота мога служим једноме од прокажених (губавих људи), уместо убиства које сам учинио. И узео је Старац једнога од прокажених, и служио њему. И говорио је у себи: ако умре овај прокажени, онда идем у Египат да узмем другога уместо њега. А сви скићани нису знали ово, да има прокаженога (у келији), и нико није могао да види лице његово, осим једино Старац. А једног дана призвао је Старац ученика свога да донесе хлеб по обичају; и по смотренију Божијем догодило се Старцу да заборави и да остави двери отворене од келије своје. И седео је Старац,[7] и служио прокаженоме; а била је прокаженоме трула (гњила) сва плот његова, од мноштва рана љутих. Тако ученик кад је дошао код Старца нашао је двери келије његове отворене, и видео је Старца како служи прокаженоме. Јер је (Старац) ушао у келију и донео храну, и улагао је у уста његова, пошто није имао руке прокажениј, и пошто није могао да прогута храну, јер су му уста до краја била трула (гњила); а Старац је улагао у уста његова својим рукама, и што није могао да поједе, то је узимао Старац из уста његових и сам је јео. А кад је видео ученик чудно дело, које је чинио Старац, зачудио се, и прославио Бога о таквом делу; како је Бог дао такво трпљење Старцу, да тако служи прокаженоме.

Поука Григорија монаха о милостињи

Ако ревнујеш Христу Богу, бићеш блажен, и смрћу неће умрети душа твоја, и неће доћи злоба к телу твојем, него ће бити исход твој као исход звезде, и устајање твоје као сунце ће се просветлити. Тешко безаконику у дан смрти, и неправедне душе ће погинути у време љуто. Душе праведних воде Анђели, а душе злих узеће беси. Откуда дакле улази злоба, отуда и не-разумност; а срца преподобних испуниће се разума. Немилостиви човек је не-податљив, а човек, који храни сиромаха, наследиће скровишта (ризнице). Боља је убогост са разумом, него ли богатство без расуђивања и без разума. Красота глави је венац, красота срцу је разум Божији. Стеци разум, јер је боља од сребра мудрост, и изнад богатства многа. Јер људи, који лукаво чине, потребиће се, а људи, који подстојавају Господа (терпјашчији Господа), они ће наследити земљу. Човек који милује убоге, утољава јарост; и човек који храни њих, испуниће се блага. Богу нашему слава, сада и увек, и у векове векова.

8 јун

Слово од Прича Соломонових, о васпитавању деце

Слушајте, децо, васпитавање очево, и пазите да разумете помишљеније (смисао). Дар добар дајем вам, слово моје не остављајте. Јер син сам и ја био, послушан оцу, и био сам љубљен пред лицем матере, (мојих родитеља), који су ми говорили, и учили ме: да се утврди наше слово у твојем срцу. Чувај заповести и не заборављај; стеци разум и не уклањај се од глагола уста мојих. Нити презри говорење уста мојих, не остави њега, и ухватиће се тебе; хтедни њега (пожели), и сачуваће те. Почетак премудрости је (хтење) стећи премудрост, и у сваком стицању твојем, стеци разум. Потражи њега, и узвисиће те. Почествуј премудрост да би те обухватила (загрлила), да би дала глави твојој венац благословен. И венцем хране (пишчним) заштитиће тебе. Слушај сине, и прими моја слова, и умножиће се године живота твога. Да ти буду многи путеви живота. Јер путем премудрости учим те, и водим тебе на течења права (на трчања). Јер ако ходиш, неће се запнути стопе твоје (спотаћи); ако ли трчиш, нећеш се уморити. Ухвати се мога васпитања, и не отпуштај се; сачувај га себи за живот твој. На пут нечестивих не наступај, нити поревнуј путем законо-преступника. На коме год месту војнике сабирају, не наступај на то (место), уклони се од њих и разликуј (раздвој се); јер неће уснути, ако зла не учине. А нас да сачува Бог од њих. Коме слава, сада и увек, и у векове векова.

10 јун

Слово од Исуса Сирахова

Не свађај се са човеком силним, да некад не упаднеш у руке његове. Не тежи се (не ценкај се) са човеком богатим, да ти некад не отежа меру; јер многе је погубило злато, и срца царевима уклонило (скренуло). Не свађај се са човеком језичним, и не накладај на огањ његов дрва (не подлажи). И не играј са не-васпитаним, да не би примили без-честије прародитељи твоји. Не ружи човека, који се обраћа од греха, помени, како смо сви у епитимијама. Не безчести човека у старости његовој, јер и ти сам ћеш остарети. Не радуј се о мртваку, помени, како сви умиремо. Не презри повести премудрих (приповедања), и у причама њиховим живи; јер од њих ћеш се научити васпитању (навикнути), и служити велможама. Не одступај од заповести стараца, јер они су научили од отаца својих, тако да од њих научиш разум (навикнеш), и у време потребно да оддаднеш одговор. Не потпаљуј жар грешнику (угаљ), да не сагориш огњем пламена његовог. Не устани од лица вређача, да не би положио као лајање у устима твојим.[8] У зајам не давај човеку крепкијем од себе (јачем); и ако даш, бићеш као да си изгубио. И не поручуј се више силе твоје (не јемчи), и ако се поручиш, како да даднеш брини се (како да испуниш).

Слово Јована Златоуста о томе, да се не кунемо, јер је страшно

(Позива се на Дела Апостолска, и на лажу и смрт Ананије и Сапфире.) Зато, ако људи, који су само слагали, тако су страдали, а људи који клетву преступају, како ли неће пострадати? Нарочито ако је просто рекла жена: да, за толико (смо продали њиву), и толику је примила казну, и није избегла; помислите ви који се кунете, и преступате заклетву, каквог ћете бити достојни мучења? Благо-времено је и од Старога (Завета) указати данас, љутост преступања заклетве (муке): срп, рече, беше летећи, у дужину двадесет лаката, и у ширину десет лаката. А то: летећи, значи, врло брзи наилазак мучења јавља, који следује заклетвама. Јер то, што је много лаката у ширину и дужину, значи многост, и величину зала; а то, што с неба лети, значи: с вишњег судишта суд се низноси (силази). А српо-видно, значи: неизбежно мучење јавља. Јер као што срп, где год падне, не извлачи се сам једино (о себи), него и (са) главом одсеченом. Тако и казна на људе, који се куну, страшна нека наилази, и неће дакле одступити, ако пре не исправиш дело своје. А ако (ипак) избегавамо (казне) ми који се кунемо, да не дерзајемо (да не будемо смели), јер на наше зло ово бива. Јер шта мислите? Колико њих после Ананије и Сапфире тако исто као они дрзнули се, па нису тако исто пострадали. И како, рече, нису пострадали? Није зато што им је опроштено, него зато што су за веће чувани зло. Зато људи, који много греше, и више нису мучени него што су мучени, треба да се боје и да трепћу (да дрхте). Јер им расту мучења, ради не-мучења и дуго-трпљења Божијег. Зато дакле да не гледамо ово, како нисмо мучени, него ако нисмо сагрешили. А ако грешимо и не бивамо мучени, више треба да стрепимо. Јер реци ми: ако си (ти) имао неког раба, и запретио си њему само, а ниси га тукао. Онда, када ће се више бојати, и када бежи, када бегунац бива? Зар није кад (му) претиш само? Отуда и друг друга васпитавамо (, али) не ваља претити често, да не би страхом више потресли душу, да је не би растрзали више него давањем рана (батина). А друго, тамо је дакле привремено било мучење (древно), а овде је свагдашње (сада). Па немој дакле, ако ништа срповно не страда сада, ово да гледаш; него оно помисли, ако такво (зло) чини. Јер много шта бива сада као и пред потопом, али потоп не бива; јер гееном је запрећено и мучењем. Многи греше као содомљани, али огњени није сишао дажд (киша); јер  је огњена припремљена река. Многи као фараон дрзнули се, али нису пострадали као фараон, нити су потопљени у Црвеном мору; јер пучина их очекује бездне, где није без-осећајем мучење,[9] нити је могуће потопити се, него на много мучени, и жежени, и дављени – и не изнуравају се. Јер многи као израиљци да сагреше дрзнули се, али их нису угризале змије; јер их очекује црв који не скончава уједање. Многи као Гијезије дрзнули се, али нису прокажени постали; јер их очекује уместо проказе, да на пола расечени буду, и да се поставе са лицемерима. Многи су се клели, и заклетву су преступили; па ако су и избегли, да не дерзајемо (да не будемо смели); јер очекује их шкргут зуба. Али и овде ће можда пострадати, и неће избећи, ако и не одмах ту, али у другим гресима, чак и љуће мучење биће. Јер и ми много пута, кад узрок примимо од малог (греха), онда у великом (греху) сав гњев испражњавамо. Зато кад увидиш нешто да се теби (лоше) догодило, помени грех твој онај (претходно); јер ово је и међу синовима израиљевим било. Помените браћу Јосифову, која су продала брата; почели су убијати (брата), па шта више и убили су (га), колико је било до њих. Богу нашему слава, сада и увек, и у векове векова.

11 јун

Слово од Јеванђеља по Луци о богатом без-именом, и о   убогом Лазару

Ви, богати, милостиви будите, да не би тако исто све примили као онај богаташ. А ви, убоги, хвалећи Бога, трпите скорбе, да би се таквих (блага) удостојили, као и Лазар сиромах. Био је, рече, Лазар у Јерусалиму веома сиромашан, и зло болешћу држан, кога је другима за причу Господ привео. А био је дакле и богаташ неки, који се у баграницу одевао, и свагда је на трпези многа јела имао, и чаше коване,[10] и пир сваки дан. Али где је име богаташа? јер нигде у писанију не може се наћи, него на све богаташе шкрте овакво је слово. Колику је (он) имао славу и богатство, али ни име његово не можеш наћи, као и дрво лиснато које плода нема. А сиромах онај Лазар, болестан и гнојав пред вратима богаташа је лежао, и желео је мрвица да се насити, које пси једу; па ни лекове није имао, него су пси лизали гној његов. И у таквим бедама Лазар, нити је зароптао, нити похулио на немилосрдност богаташа, и без-човечност, и шкртост. А на кончини дакле толике се удостојио части (чести), да је од Анђела ношен у Царство. А умро је и богаташ, и био је погребен. Јер по истини, док је он био жив, погребена је била душа његова, јер плот је као гроб носила; а кад је умро, у ад се низ-води. И кад је подигао очи своје у аду, будући у мукама, видео је Авраама издалека, и Лазара са њим, и повикао је, и рекао: Оче Аврааме, помилуј ме, пошаљи Лазара, да језик мој расхлади крајем прста свога, јер сагоревам у овом пламену. А зашто није видео Лазара код неког (другог) од праведника, него код Авраама? Јер био је госто-љубив Авраам, који је пролазнике у дом свој (просто) вукао; а овај ни (Лазара), који је унутра лежао, није гледао. И њему је Авраам одговорио: чедо, помени, како си добра твоја примио у животу твојем. Осмотри мудрост праведнога: није рекао: немилостиви и зло-срдачни, него је огласио: помени, да си ти у животу за мало добро много примио обиље и славу; а Лазар за мале грехе зла је претрпео. А сада се (он) утешава, а ти си у пламену жежен. А притом је провалија (пропаст) међу нама и вама. И (тиме) јавља разлику грешника и праведника, јер су различите биле воље њихове. И ово је знано, како ће неправедник угледати праведника, коме је чинио неправду, у каквој је слави праведник. Онда је рекао (бивши богаташ): молим те, Аврааме Оче, да пошаљеш (Лазара) у дом оца мога, јер имам петоро браће, да им каже, да не би и они у муку дошли. Погрешио је овде шкрти богаташ, кад за ону (браћу) полаже молбе. И њему је Авраам рекао: имају Закон и Пророке, и многе учитеље. А богаташ је рекао: не, Оче; јер и ја сам писанија слушао, па нисам веровао, и за басне (бајке) сам оно говорено сматрао. И како он није слушао писанија, говорио је од себе расуђујући: него ако неко из мртвих васкрсне, повероваће. Такви су и сада људи, који говоре: ко зна шта је у аду? Ко је отуда дошао да нам јави? Али нека слушају Авраамове глаголе, како: ако (од) писанија не послушају учења, онда ни од мртвих ако неко дође, неће поверовати. Јер ово су јасно јевреји учинили: пошто писанија нису слушали, онда ни мртваке кад су видели васкрсле, нису поверовали; него су и Лазара (четворо-дневнога) хтели да убију, кога је од мртвих позвао Христос. И у време Распећа, кад су многи устали мртви, они су још више љуто творили (зло); јер Апостоле, који су Христа именовали (проповедали), побили су. Јер, ако би ово било на корист вере, онда би то Господ чинио често. А сада је од свега корисније, од писанија истину дознавати. И ако би мртви устајали, онда би многе ђаво преластио привиђењем својим (маштањем својим), а нама је Господ писаније на утврђење предао, као што светлост просвећује све, тако и писаније нас. Ништа дакле ђаво не може да превештачи такво.[11] Јер писаније све лукаве обнажава замке, и кад њега слушамо, спашавамо се.

 

Слово светог Јована Златоуста о избору епископа, и како је епископство пуно многих тешкоћа (многих неугодности)

Ове дакле и ми да подражавамо. Није притом мени према свима слово, него према онима, који желе началство. Ако верујеш, како је Божији избор, (онда) немој да негодујеш. Јер на Онога (Бога) негодујеш, и против Онога (Бога) гњевиш се; Он (Бог) је изабрао (начелнике). Па ако је Бог дакле изабрао, а ти смеш на овога (начелника) да негодујеш, онда исто чиниш као и Кајин, јер је требало прихватити, како је Богу угодно било; а овај, пошто је пред-поштована била жртва братова, оскорбио се и негодовао је, мада је требало да се умили (да има умиљење). А ја не говорим друго; него како о користи зна по промислу да уређује Бог (по смотренију, по домостроју). Јер много пута наравом дакле ти си кротак (најкроткији), али не нарочит.[12] Опет, теби је дакле житије не-порочно и нарав слободњачки, а у Цркви није само то потребно (довољно). А друго, и један према другоме је сличан (приличан). Не видиш ли, колико се о овоме писаније испунило слово божанско. Но, да рекнем, ради чега је спорна ова ствар постала? Зато што не долазимо као на началство и предстатељство братије, него на чест и упокојење (одмарање). Кад би ти знао, да свима мора да буде епископ, и свијех бремена да носи; и кад другима, који се гњеве, има опроштаја, а њему нигде (нема); кад другима, који греше, има много изговора, а њему никако (нема); онда не би марио за началство ово, и не би трчао (за њим). Јер овај (начелник) пред-лежи устима свијех, судовима свијех, и мудрих и не-мудрих; печалима (бригама и жалостима) сваки дан рањаван бива, сваке ноћи. Богу нашему слава, сада и увек, и у векове векова.

12 јун

Слово светог Василија о житију сујетном света овога

Много унинија у житију света овога пуно је, и уздаха, и никоме (није житије) без-печално, него је пуно прелести (преваре), и сваке злобе. Једне (људе), који се нису прикључили браку, скверне похоте побеђују; а друге (људе), који су се прибројали (браку), многи вапај (клич) савладава о потреби домаћих делања (послова), и по при-житију чеда (после добијања деце) о исхрани њиховој печал; жени чување,[13] са суседима свађа (котора), на судовима тужбе. И сваки дан (човек) долази и своје доноси помрачење, од (цара) који носи баграницу и венац, све до (сиромаха) који носи плотјане рубе (кошуље). Ноћу (људи) промишљају дневне печали (бриге и жалости), а тиме су и у сну од бесова прелашћивани. Јер мору, које се мути, сличне су човечије ствари, у којима у мутној морској (води) овамо и онамо заносимо се. Један да оре земљу задовољава се (довљејет); а други, што није дао, хоће да узме; а трећи, и што је узео, неће да дадне (крепи се, снажи се). Један у лихвама није сит (у каматама, у добитцима); а други и по истини гажен лишава се (неправедно се узима њему). Један, који ништа нема, стужује себи (тугује); а други, који сувише има, обесно живи (раскалашно, плишчет). А сиромах, који нема, укораван је, и људи, који имају замке, припремају се, и људи на власти узносе се; често се заклињу, и међу собом убијају, не-сито грабе, и насиљем муче. Лажа се преузноси, љубав је побегла, истина је земљу оставила. Зло-вештаци (зли мајстори) и клеветници су честни (цењени), и цариници држе градове; а свима овима сабраним, о како је Пророк говорио: ипак се узалуд мете сваки човек, који чини неправду (који живи неправедно). Зато, браћо, да се побринемо о своме спасењу, и милостива Бога према себи да учинимо врлинама (добрим делањима). Коме слава, сада и увек, и у векове векова.

13 јун

Слово светог пророка Јеремије о блудницима

Слушајте, блудници, јер сте оставили заповести Господње, и за похотама сте пошли. У домовима блудница се сабирате, прељубе чинећи. (Као) коњи луди постали сте (ви) блудници, свако на жену ближњега рже. Нећу да посетим ове (блуднике) добром, говори Господ, него ћу учинити (њима) као Седекији и Јоакиму, које је спалио цар вавилонски огњем због безакоња, која су чинили са кћерима грађана својих. Зато бежите од блуда, да не би у огањ вечни осуђени били.

Слово од Отачника

Брат неки био је послан на службу од Оца, и дошао је на место неко, где је била вода, и нашао је тамо жену како пере платно. И борбу је примио брат на њу (напад ђавољи), и говори јој, да би легао са њом. Тада рече њему она жена: да послушам тебе, Оче, лако је, али ћу ти узрок бити многој скорби (вина, виновна). И говори јој (брат): како то? Одговара она: тако, по са-блуђењу са мном, раниће тебе савест (ујазвиће те), па ћеш онда или у очајање да паднеш, или ћеш много труда имати потребу, да би у меру дошао у којој си сада. Зато се молим твојој светињи, Оче, иди с миром на службу, куда те послао Отац твој, пре него примиш ране душевне (јазве). А он, кад је ово чуо, благодарио је Богу, Који је дао разум жени овако да одговори њему. И кад је дошао код Оца свога, казао му је ствар; и зачудио се њеном разуму Старац. Тада је умолио брат Оца свога, да више не излази из манастира. И тако је пребивао без изласка из обитељи све до смрти своје. А тако и у Антиохији великој патријарх Анастасије казао нам је нешто слично томе: како је монах неки из манастира Оца Севиријана био послан на службу Оца свога у стране Елевтеропољске. Како је дакле дошао код неког христо-љубивог мужа, који је имао само кћер јединицу, јер је мати њена умрла; и учинио је монах у дому мужа дане неке. А ђаво, који увек ненавиди род човечији, уложио је брату помисли лукаве, рат блуда (напад) да прими на отроковицу; и тражио је згодно време, насамо негде да нађе њу. Но ђаво, који је уложио рат, тај је и време згодно учинио, пошто је отац њен отишао у Аскалон ради неке нужне потребе. А кад је видео брат да никога нема у дому њиховом, једино сам он и отроковица, дошао је код ње хотећи силом да је потчини. А она, кад је видела њега, како је смућен и сав од страсти паљен, говори њему: ништа се не смућуј, нити нешто без-чино (без реда) чини мени; јер отац мој ни данас ни сутра неће доћи. Али прво слушај од мене, шта ти говорим: зна Господ, како бих и ја са дерзновењем (са смелошћу) учинила што хоћеш (ти). Затим говори њему са смирењем: заиста ти, Оче и Брате, колико година имаш у манастиру твоме (колико си провео)? А он одговори: седамнаест година. Опет рече њему: имаш ли искуство, шта је жена? И рече (брат): не. Одговори онда отроковица, и рече њему: па зар хоћеш у једном часу да погубиш труд твој од толико година? Колике си пролио сузе, да би тело твоје чисто и нескверно Христу пред-ставио, и цео онај труд ради мале сладости хоћеш да погубиш? Ипак слушај: ако будеш са мном, имаш ли где да ме узмеш и храниш? И говори брат: не. Тада одговори отроковица: заиста не лажем те: ако ме оскврнавиш, многих злоба бићеш виновник (кривац, узрочник). И говори јој инок: зашто? Одговори она: прво дакле, погубићеш душу твоју; а друго, јер и о души мојој бићеш испитиван. Али да знаш ово, Оче свети, како са заклетвом оглашавам теби, тако ми (Христа) Који је дошао да спаси грешнике, да ако ме оскврнавиш, ужем ћу сама себе задавити, и наћи ћеш се како си убиство учинио, и на суду као душе-убица осудићеш се. Него се молим теби, Оче, пре него будеш виновник толиким залима, иди с миром у свој манастир, и моли се у молитви твојој за мене. Тада је дошао у себе брат, и умилио се, и одмах је изашао из дома њеног. И отишао је у манастир код Оца свога, и учинио метаније, и казао му све; и умолио је Оца, да више не излази из манастира. И учинио је у манастиру три месеца, и ка Господу је отишао. Коме слава, сада и увек, и у векове векова.

14 јун

Слово од Лимониса

Брат Алимпије дошао је у Лавру код Авве Герасима близу светог Јордана, и говори њему: Авво, како седиш на овом острву, кад је толика жега и мушице? А Старац му одговара: ради тога ово страдам, чедо, да не би оним тамо мучењем искушан био. А трпим и мушице, да би од неуспављивог избегао црва. Тако исто и жегу трпим видљиву, да би од огња вечнога претекао (да би се избавио). Овај је дакле мало-времен, а онај краја нема. А ово је написано на корист послушницима (који хоће да слушају).

Слово о трговцу

Казивао нам је неки од Отаца, како: кад сам ишао, рече, у Аскалон, да посетим неке од Отаца, казао нам је Отац Евсевије, говорећи: трговац, рече, неки од града нашег пловидбу је учинио лађом својом у Африку, и у бродолом је упао, и погубио је сва имања, и своја и туђа, једино је он један спашен био. А кад је дошао у дом свој, био је ухваћен од зајмо-даваца његових и бачен у тамницу. И пошто су разграбили домаћинство његово (домаће његове), нису му оставили ништа, осим ризе, које је он носио, и жена његова. А она од многе немаштине по граду је ишла да работа, да би макар хлеб јела, и да би доносила и мужу своме. А једном, док је седела она и јела са мужем својим у тамници, ушао је неки велможа да дадне милостињу сужњима у тамници, и угледао је њу како седи код мужа њеног; и ранио се срцем кад је видео лепоту њену, јер је била заиста лепа веома; и послао је (велможа) неког странца и позвао њу. А она је брзо истрчала ван, мислећи да ће милостињу узети. А он је узео насамо и говори њој: који је разлог, ради кога седиш у овој тамници? И она је казала њему све. Онда он рече њој: ако искупим (исплатим) цео дуг ваш, хоћеш ли да спаваш са мном ове ноћи? А она, као лепа душом и цело-мудрена, рече њему: јеси ли чуо, господине мој, Апостола где говори: како жена не влада телом својим, него муж? идем онда да питам мужа мога. И дошла је и казала мужу своме глаголе велможе не-чистога. А он, који је био пун разума и веран својој жени, није хтео блудним имањем да се ослободи из тамнице, него већма је уздахнуо и просузио, и рекао је својој жени: иди, рече, сестро, одговори велможи: ми, господине, такво ослобођење ради блуда нећемо чак ни да чујемо, него имамо Бога, Који је рекао кроз пророка Давида: не надајте се на кнезове, рече, на синове човечије, у њима нема спасења; него, пошто је Бог (Тај), Који на Херувимима седи, и види бездане, Тај гледа и на (нас), који седимо у овој тамници; и којим судбама зна, избавиће нас, а ти иди с миром. И устала је жена и отишла код велможе, и рекла му, као што је васпитана била од мужа свога. А у те исте дане (у то време) затворен је био у тамници са њима неки разбојник, и посматрао је и слушао све ово, што се од њих говори и чини, и уздахнуо је у себи говорећи: ево у коликој тескоби пребивају у овој тамници ови људи, па цело-мудрије своје нису хтели да оскврнаве, да би се из тамнице избавили; него изнад богатства чистоту своју су хтели (претпоставили), и све у овом житију су презрели, да би Богу само угодни били. А ја окајани (јадни) шта да чиним, кад никада чак ни у уму нисам помислио, да има Бога? Тога ради и убиству многом виновник сам био. И призвао је њих код себе кроз окно (оконце), где је био убачен, и рече им: да знате, да сам ја био разбојник, и многа зла и убиства сам учинио; и знам лепо, да у који час игемон (владар) дође, да ће ме извести из тамнице, и главу ће моју одсећи; али дакле видео сам ваше целомудрије, и умилио сам се према вама, и молим вас, како, да по мојој смрти идете на место, име им рече (места), и у зидинама грађевине раскопајте и узмите злато, колико год нађете, и имајте то за оддавање дуга вашег, и за даљу потребу вашу; и молите Бога за мене, да бих и ја добио милост од Бога. И тако после мало дана дошао је у град игемон, и наредио разбојника да изведу из тамнице, и главу његову да отсечу. А после једног дана, рекла је жена мужу својем: нареди ми, господине мој, да идем (тамо) где је показао нама разбојник скровиште своје, ако је истину казао нама. И он рече: иди. Она онда, кад је настало вече, узела је мотику, и дошла на показно јој место, и почела да копа; и нашла је крчаг насипан златницима, и са разумом узела је (злато). И помало су (они) оддавали цео дуг свој, а творили се (правили се) као да од других узајмљују. И тако су чинили и ослободили се од тамнице и дуга. То је говорио (Отац Евсевије), који је (на крају) казао нама ово: како су сачували заповест Божију, тако је и Господ узвеличао милост Своју на њима.

15 јун

Слово светог Теодорита о разматрању сваког дела

Знано да буде људима, који посматрају дела човечија добра и зла. (Дела изгледају иста, али) расудиће се овако: као што се брак од прељубе раздваја (разликује): онај (брак) дакле благословиће се законски, а ова (прељуба) по закону осудиће се. Као што и при убиству погубљује муж убица, а погубљује и судија; али овај дакле по закону осудиће (некога) да умре, а онај мимо закона; јер исто је дело, а промишљање различито (смотреније). Али да се јасно од писанија научимо, да осмотримо овако: убио је Кајин Авеља, пошто се завишћу испунио; а убио је и Финес, пошто је поревновао по благо-честију, и по закону поборио (као поборник закона); али онај је дакле проклет, а овај благо-угодан; дело је дакле исто, али разум противан. Украо је Јаков благослов, а украо је и Ахав злато; али онај је дакле преузишао (подигао се), а овај је камењем био убијен. Постио је Илија, и небо затворио; а постили су и самарјани, и Навутеја су убили; али онај дакле ради благо-честија, а ови ради клетве и убиства. Поштедео је и помиловао Саул Агага мимо закона, и обнажио се (од) царства; заклао је Самуило Агага, и Божији закон испунио. Без разматрања нико (у правду) праведно суд неће чинити. Осудили су Сусану да умре без испитивања, а она је завапила великим гласом: Боже вечни, Који знаш тајне; Ти знаш, како су (у лажу) лажно на мене сведочили, и ево умирем напрасно (насилно), а ништа зло нисам учинила. И услишио је Бог глас њен, и већ кад је вођена она на убијање, подигао је младог отрока Данила да рекне (сабраним људима): чист сам од крви њене, (а ви сте окрвављени,) јер нисте испитали старце, пошто их разведете разно (пошто их раздвојите и посебно испитате). И кад су разведени били старци, слагали су обојица, и цео народ је благословио Бога, Који спашава све, који се надају на Њега. Зато, док не размотрите, никога не осуђујте.

Слово Јована Златоуста, поучно о пијанству

Ево дакле ја, љубљени, често учење чиним, надајући се да забраним (да прекинем) пијанства навику злу, али и сада напротив видим (пијанство). Тога ради патим, како узалуд поучење бива. Јер и ратар ако посеје, а земља не дадне плода, онда се веома жалости (печалује), а ја више скорбим; јер онде је (печал) због телесних трудова, а овде је (скорб) због душевних. Јер колико је већа од тела душа, толико је и ова скорб већа од оне (печали). Јер свијех нас тело је мртво, а душа безсмртна; тога ради о њој треба бринути више (печаловати). А тај је окајан (јадан) и проклет, који плот више од душе љуби, и свет овај изнад Бога. Јер крепост сваког човека у бедрима његовим стоји (живи), а мисал добра у срдачним ушима пребива. Па кад се много преједе човек, и почне препуњена утроба срце да гњечи према ребрима, онда добра мисал побегне, пошто тескобу не трпи, и тада се зла мисал усељава на њено место. И ако њу постом не одагнате, онда се добра мисал неће вратити више на своје место; и биће последње човеку томе горе од првога. А ум у човеку пребива у врху главе, између мозга и темена; пошто је цар целом телу и самој души. Јер ум је добар и душу спашава, а безумље је погибија души и телу, као што се и у Причама говори: блажен човек, који мудрост нађе, и до старости одржи разум добар. И Давид рече: уразуми ме, и бићу жив; и друго много писаније о томе говори: да кад почне да се опива човек неки, онда пиће њему у стомак иде, а воња његова (испарење) у главу. Тада дакле ум воњу злу (испарење) не трпи, и бежи ван, и неће се вратити на место своје, док се не истрезни опијениј (човек). Ако ли не почне да излази из њега смрад пијанства, потом добри ум неће се вратити у њега, него злиј ће се уселити на место тога (доброг ума), и зло ће погубити тога човека, и учиниће га окајаним (јадним), и горим од идола. Јер идоли не могу ни добра ни зла чинити, а пијаница све зло чини. И ако се такав не лиши (не окани) опијености зле, онда ће се са идоло-служитељима осудити. Јер није лишио (забранио) Бог да се једе и пије на закон, али не на пијанство.[14] Јер, ако опијениј нешто учини зло, он не зна шта је учинио; а трезвениј ако учини грех, каје се о томе. Јер говори писаније: пијанице и блудници Царство Божије неће наследити. Много пиће мало даје да се промисли (смислити). У пијанству се свака злоба свршава; а на меру пиће здравље чини; а без мере (пиће) души погибију чини. Зато од овога (пијанства) да нас избави Господ Својом благодаћу и човекољубљем.

16 јун

Слово од Отачника

Казивао је Авва Макарије египћанин, који је у скиту био, како, кад је он ишао у гору Нитријску, говорише њему Старци: реци нам слово, Оче и Брате, ради користи. И говори им: опростите ми, нисам дакле постао монах, али сам видео монахе. Кад сам седео некада у скиту у колиби, принуђавало ме помишљање да изађем у унутарњу пустињу, да видим шта је тамо; и пребивао сам борећи се са (том) мишљу, мислећи, да није можда од бесова. И како је остала мисал, отишао сам у даљњу пустињу, и нашао сам блато водено, и острво посред њега. Онда су дошле звери пустињске да пију од њега, и угледао сам посред њих два човека нага, и устрашило ми се тело, и мислио сам да су духови. А они, кад су видели мене устрашеног, говорише ми: не бој се, и ми смо дакле људи. И рекох им: откуда сте дошли у ову пустињу? Рекоше ми: од манастира, пошто смо се договорили, изашли смо овамо, и већ тридесет година имамо (проводимо овде). А један је од њих египћанин био, а други либијац. Онда су ме упитали они, говорећи: како је цео свет; има ли још обиље своје (гобзеније)? И рекох им: да. Онда сам ја упитао њих: како могу да будем монах? И говорише ми: ако се не одрекне човек свега суштога у целом свету (свега што има у свету), онда не може бити монах. И рекох им: немоћан сам, и не могу да будем као ви. Тада ми рекоше: ако не можеш бити као што смо ми, онда седи у келији и плачи због грехова твојих. И рекох им: кад буде зима, зар вам није хладно? и кад буде жега, зар не горе ваша тела? А они рекоше: Бог је учинио нама уређење ово (стројеније), да нити зими осећамо хладноћу, нити лети жегу. (И на крају Старац говори) тога ради рекао сам вам: нисам дакле постао монах, али сам видео монахе.

Слово светог Јована Златоуста према онима, који говоре, како нема муке грешницима

Каквих мука нису достојни људи, који говоре, како нема мучења грешницима, као што су неке незналице огласиле (невјегласи): човекољубац је Бог, и неће да мучи грешнике. Па ако дакле, не мучи, онда ће се наћи по теби у штету човекољубац (теби на штету). Али реци ми: зар нећеш по достојању (како заслужујеш) примити муку, ако грешиш и не покајеш се? Јер шта је све нама учинио Бог, да бисмо заповести Његове чували, и да би спашени били? Зар није запретио? Зар није миријадама[15] учинио ради нашег спасења чудеса и казне? Па ако се дакле зли не муче, како онда рећи: прљави се венчавају (блазији)? Реци ми: зар се нису ради Царства небеског трудили Свети (људи) у овом свету, па где је онда правосуђе Божије? Не варајте себе, људи, (не прелашћујте се), не слушајте ђавола; јер његове су такве помисли и глаголи (речи). Слушао сам, рече, неке грехо-љубце како говоре, да на страх људима прети Бог муком; али да не буде то. Иако је човекољубац Бог, али мучи грешнике, и нарочито (грешнике) који знају Њега. Реците ми дакле ви, који лажовом Бога називате, кад грешнике не мучи: ко је целу васељену у време Ноја потопио, и љуту беду навео на цео род наш? Ко је камење горуће и пламен послао на содомску земљу? Ко је египћане у мору потопио? Ко је израиљце у пустињи прехранио? Ко је збор Авиронов сажегао? Ко је у време Кореја и Датана наредио земљи да зине, и живе њих да прогута учинио? Ко је седамдесет хиљада у време Давида одузео? Ко је сто осамдесет и пет хиљада за једну ноћ у време Исаије уморио? И сада сваки дан беде примамо, пошто грешимо. Како ће онда прихватити слово: да једне мучи, а друге не мучи? Јер ако је праведан Бог (необидљив), онда свакако и ти, кад грешиш, на муку бићеш осуђен. А ако је човекољубац Бог, и не мучи, онда овима (који се муче, испада да њима и) ваља да се муче. Али ипак ради ових слова веруј, како је многе овде мучио Бог, па тако ће и тамо мучити горко; па кад из свега што ти је речено, не верујеш претњи, макар стварима веруј и мучењу, како Христос Сам прети муком, а не ти да имаш ово слово и да говориш, да неће бити муке. Него потрудите се да исправите заповести, јер Бог грешнике мучи, а праведнике венчава (а људе који у правди живе венчава).

Слово о читању књига, како је корисније од свих књига Псалтир читати

Рече Старац: верујте ми, чеда, ништа тако не смућује и оскорбљава, и ране твори (струп) и губи, и ожалошћава бесе (опечалује, секира демоне), и самог тог нај-злијег сатану, као кад се ми поучавамо псалмима, и читамо приљежно Псалтир. Јер све су нам књиге на корист, и печал (жалост) не малу чине бесима, али не тако као Псалтир: тога ради да не будемо немарни за њега. Јер кад се ми поучавамо у псалмима, једно за себе молимо, а друго бесе кунемо. Као ово, кад говоримо: Помилуј ме, Боже, по великој милости Твојој, очисти безакоња моја. Не одбаци ме у време старости, кад изнемогне крепост моја, не остави мене, – ту за себе молимо. А ово бесе кунемо, кад говоримо: Да воскресне Бог и расточе се врази Његови, и да беже од лица Његовог сви, који ненавиде Њега. И опет: Растерај језичнике који хоће ратове, и блуд. И: Видех нечестивога како се преузноси и узвисује као кедри Ливански, и прођох, и њега не беше: и потражих га, и не нађе се место његово. И опет: оружије њихово ући ће у срца њихова, и луци њихови да се скруше. Ров изри и ископа га, и пашће у јаму коју садела. Обратиће се болест његова на главу његову, и на врх његов неправда његова сићи ће.- Јако таквим глаголима (речима) бесе кунемо (проклињемо). Богу нашему слава, сада и увек, и у векове векова.

17 јун

Слово о не-крштеном детету и о власти јереја

Лаодикија је мали град према гори Јелеонској, насупрот Лисиону; у њега сам ја дошао пре пет година, и чуо сам достојну памћења (памјати) ствар од тамошњих Стараца. Јер рекоше: како је јереј био неки овде, који је пре две године скончао. А код њега је једне ноћи дошао старешина места, и принуђавао га да устане и да крсти чедо његово, још мало (младо), које је већ било на самрти. Устао је онда са одра јереј, и почео да говори молитве крштења; па кад је уредио воду и свети јелеј, и међутим, скончало је дете пре крштења. Тада је узео њега и положио пред крстионицом, и рекао: теби, сараднику мојем Анђелу Божијем говорим, том влашћу, коју је дао учитељима Христос, да везују и дреше на земљи и на небу: поврати душу детета у тело, док се (не) крсти; јер није ти наређено као не-крштено да узмеш њега; јер зна Владика мој и твој, да нисам био немаран, него, како сам се пробудио (пренуо), одмах сам почео молитве просвећења. И ово јереј кад је Анђелу рекао, устало је дете и (тада) је било крштено; а онда је опет у Господу уснуло. Па ако према Анђелима има моћ слово из уста учитеља, онда колико више према људима.

(исто 26. јуна)

 Слово светог Јефрема о монасима, који се не покоравају игуману и братији

Ако се догоди неком брату да дође у монашко житије из неког једино разлога, па ако се не прене брзо, прогутаће га ђаво. И почеће да га подстрекује на оваква (светска размишљања), и рећи ће (у себи): што хоћеш да се трудиш од сада, и приљежан да будеш на врлине, кад немаш оддавање (плате); зар си својом вољом дошао у монаштво? Не, него по нужди си дошао; и да се теби није догодила онаква ствар, онда не би ни дошао. Не пристај од сада да страдаш узалуд, јер неће ти дати Бог благодати за то. Ово ће уложити у ум брату, ненавидник добра демон, хотећи да убаци њега у погибију очајања (нечајанија, обеззнањености); тада ће се даље, пошто није расудио у себи дела Господња, предати у очајање, и тада ће почети немарно да живи без страха Божијег; и противно ће говорити малима и великима, и не-сито ће сна требовати; и ако је нешто добро некад учинио игуман њему, то ће као штету рачунати; и онда много пута ропће и рида, и већ се одмах просто погибији сам предаје, и уместо врлине, већ одвише ће почети усрдно зла да чини, не помишљајући на благодат Господњу. А уместо тога, што би требало да говори у себи: о душо, колико њих се удостојило да у овај живот (монашки) уђе многим постом и молитвама, а ја сам у лењости поживео дане моје; и како ме Господ удостојио у овакво пред-успевање да дођем,[16] у чисто и без-молвно житије, и није поменуо Господ грехе моје многе? Зато и ми дакле, потрудимо се, о душо, достојна дела да учинимо покајањем, да не би двоструку муку нашли од тога, како смо се (од) благодати Божије одметнули.

18 јун

Слово о неком презвитеру духовном, који је видео бесе у келији лењивог монаха, и принудио га ноћу да се моли, и прогнао тако бесе

Презвитер неки прозорљив ишао је да саврши службу, и видео је у једној келији монашкој мноштво бесова: једне како се преображавају у жене и неподобно оглашавају (неприлично), а друге у младиће и ругају се, а друге како ликују, и остале у друге образе (видове) како се мењају. Презвитер је онда уздахнуо и рекао: о како брат овај у лењости пребива, и тога ради лукави беси окружују њега. И кад је савршио службу, дошао је у келију брата, и говори њему: скорбим, брате, и (с) вером сам код тебе дошао: да ако молитву за мене учиниш, како савршиш (молитву) сву скорб олакшаћеш ми од срца.[17] Тада се умилио брат, и рече: Оче, нисам достојан молитву да учиним за тебе. А јереј је не-одступно молио њега говорећи: нећу да одступим од тебе, док ми не даш слово (реч), да ћеш једну молитву творити за мене сваке ноћи. И послушао је брат наређења презвитерова. А ово је учинио јереј, пошто је хтео образ да преда њему молитве, да твори ноћу. И кад је (прве ноћи) учинио молитву за презвитера брат, умилио се и рекао: о окајана душо, молитву за јереја твориш, а за себе се не молиш; па учини и за себе једну молитву. И тако је пребивао целу недељу, и творио је сваке ноћи две молитве: једну за себе, а другу за јереја. И опет у другу недељу ишао је свештеник у цркву, и видео је демоне снуждене, како стоје ван келије брата; и разумео је јереј, како молитвом брата снуждени су беси, и радосно је ушао код брата, и говори му: брате, учини љубав, приложи и другу молитву за мене: и пошто је ушао у келију научио је њега да се не лењи (за молитву). А демони, кад су видели њега како пребива у молитвама, и како се труди према Богу, одбегли су од њега благодаћу Божијом.

Поука о љубави

Љубљени, ако са неким стекнеш љубав, и увериш се да се заиста боји Бога, као што је рекао Бог: од плодова њихових познајте њих; онда немој да имаш о њему мисли зле. А ако се ти трезвиш у свако време, а он хоће да има љубав лажну, и дерзновење према Богу не-угодно (дрскост, смелост), од таквога чувај себе веома, и никако дерзновења (смелости) немај према њему. Ако почне да јавља скривену своју страст у себи, ласкањем или смехом лицемерећи у послушању, и хоће да запне (тебе, да саплете), онда не ослаби мисал твоју према његовом безумљу, него погледај на њега љутим оком, тако да дозна добру основу која лежи у теби; и потом, или ће променити свој зли разум, или ће одступити од тебе. Јер ништа тако не раздражује душу, и не приводи ка спасењу, и мушки (младићски) према трудовима не поставља, као када нађе (човек) учитеља, који добрим делима васпитава, по (Апостолу) који говори, како: свако смирење ваља показивати пред Богом и људима. А ако се догоди (учитељу), који васпитава словом (речију), и врлину дакле проповеда, а за дела је немаран, онда тога ради да не дамо места нашој души развраћења (да не осуђујемо учитеља).

Слово од Стараца

Добра слова из доброг скровишта срца свога износи човек. Па ако неко не очисти срце своје од зло-словља, онда не може добро да беседи. Јер ако се (и) чини да говори слушаоцима, али нису пријатна слова његова, него су од-метна (одвратна), и немају благодати Светога Духа. Човек, који хоће да користи некоме у словима, нека проси од Бога слова на отварање уста својих. Као што и Исаија говори: Господ ми даде језик научења, да знам, када ваља рећи слово, и говорити: послушајте мене, да би поживела у добрима душа ваша. И приточник (који прича) рече: сатови су медени слова добра, и сладост њихова исцељење је души. Јер уколико неко на спасење говори, исцељење чини души, и разумниј у стварима налази благодат. Заволите уста која говоре слова добра; јер уста глатка покривају срце печално. И опет: слово жестоко подиже гњев, а језик мудрих добро говори (о добрима говори). И опет: из уста праведних капље премудрост; а уста смирених точе благодат. И опет: од плода устију душа мужа наситиће се добра, и по оддавању уста његових оддаће се њему; јер усне истините исправљају сведочанство његово, и људи који хоће да буду смирени, узвеселиће се. И Давид говори: отригну срце моје слово добро; и: Господ ће дати глагол благовестницима силом многом; и: Господе, усне моје отворићеш, и уста моја огласиће хвалу Твоју. А позива и Павле говорећи: слово ваше свагда у благодати да бива сољу растворено, да би знали како ваља свако од вас да одговара. И Римљанима: јер заволех, рече, да видим вас, да вам подам неки дар духовни, да би се утврдили ви и утешили вером заједничком (општом). И опет: молим дакле свакога од вас појединачно, браћо, тешећи вас, да ходите достојно Богу. Јер (човек) који зна себе да је примио дар утешавања, нека беседи смиреном мудрошћу, да друге изграђује (назидава), да не би сам осуђен био, као и (човек) који је сакрио талант. А (човек) који није примио такав дар од Бога, нека ћути, и нека не износи глагол празан из срца свога, да не би чуо, како: грешнику рече Бог: зашто ти казујеш оправдања Моја, и прихваташ завет Мој устима твојим? а ти си омрзнуо васпитање, и одбацио си слова Моја за леђа (натраг). Јер добар човек, рече Господ, из доброг скровишта срца свога износи добро, то јест благодат Светога Духа у Христу Богу нашем, од Кога и ми сва добра да примимо. Коме слава, сада и увек, и у векове векова.

19 јун

Слово о чести јерејској (части)

Хоћете ли знати, колика је чест и сила јерејска? Помисли на крштење, којим пере грехе свијех, и у сино-творење приводи. Јер од њих (од јереја) смо се родили покајањем. И гледај, колика је на њима Божија чест (част), и многа благодат, тако да полагањем руку њихових на нас благослов долази. Зато и за све молитву творе, и за све слово ће они одговорити (на суду Божијем). Па ово кад помишљате, браћо, ни у чему не против-речите јерејима, јер су Божије слуге, и предстатељи; него достојну чест чините њима. И по заповестима њиховим по правди (правдом) не-уклоно да ходимо (без скретања), да би спасење добили, и да би небеских блага наследници били.

Слово од Отачника

Презвитер неки од свога епископа био је одвојен (одлучен), да не твори божанске литургије. И кад је било да оде он у село неко ради неке потребе, по одласку његовом догодило се да епископ сконча. И презвитер, како је остао у одвајању (у одлучењу), у скорби и пренемагању великом био је; и у недоумици шта да учини, изашао је у Константин-град. И дошао је код архиепископа неког човека Божијег, и исповедио њему о ствари. А он му рече: кажи ми сагрешење твоје; па ако је мимо закона одвојио тебе епископ твој, ја ћу ти дати разрешење запрећења. И овај (презвитер) њему рече: на потребу неку слао ме је, владико, па није била према мојој сили да је савршим, и онда се разгњевио и одвојио ме. Тада архиепископ рече: прегрешење твоје, чедо, као што говориш, ништа није, и мимо закона је епископ твој одвојио тебе; али иако је таква ствар, како мислим, није достојно да један веже, а други да разрешава. Ипак, како хоће Господ, тако и да учини о теби. И узео је архиепископ презвитера, и отишао је у један од манастира, и рекао је игуману и братији: тако и тако догодило се овом презвитеру; молим вас Оци свети, Господа ради потрудите се ову недељу, бдењем и постом и молитвама, и Бог ради молитава ваших да помилује овог презвитера, који је без правде одвојен. А они рекоше: наредио си, владико, и учинићемо ради твоје светиње. И остао је епископ са презвитером тамо у бдењу и молитвама и посту, у скрушености срца. А кад се окончала недеља, на јутарњем славо-словљу јавио се епископ, који је одвојио презвитера, како посред Отаца стоји, и пева са њима. И кад је угледао њега архиепископ, говори презвитеру: познајеш ли (Оца) који стоји са њима? А он рече: да, владико, то је мој епископ. И говори му: иди поклони се њему, да би примио опроштај. И отишао је дакле презвитер и пао на ноге његове, и говори: опрости ми, владико, Господа ради. А он је одговорио три пута: Бог, чедо, да ти опрости. И кад је ово рекао, невидљив је постао. А кад је видео архиепископ са игуманом и братијом знамење које је било, онда су прославили Бога, Који чини дивна и не-изследива чудеса.

20 јун

Слово од Отачника, како: да не освећујемо себе од људи, који су нас увредили

Брат је примио увреду од другог монаха, и дошао је код Оца Сисоја Тивејца, и рекао: увреду сам примио од неког брата, и хоћу да осветим себе. Тада је молио њега Старац, говорећи: не, чедо, остави њега пре Богу, да Тај (Бог) освети тебе. Али он је говорио: нећу да (га) оставим, док не осветим себе. Онда рече Старац: да се, брате, помолимо Богу. И устао је (Старац) и рекао: Боже, већ ми на Тебе се не надамо, па немој да се бринеш о нама, нити да одмаздујеш људима (да чиниш освету, одмазду), који су нас увредили, јер ми ћемо се сами за себе светити. И ово кад је чуо брат, онда је пао на ноге Старцу, и говори: нећу да се свађам са братом, и даћу му опроштај. Тада рече Старац: веруј ми, чедо, како човек, који претрпи увреду, без труда се спашава; а човек, који се гњеви на брата свога, сву своју врлину погубљује, и себе чини рабом ђавољим.

Слово од Отачника

Старац неки живео је у даљњој пустињи, а имао је сродницу у свету; и она, после много година пожелела је да види њега. Затим се она распитала о њему, где живи, и кад је добила време, узишла је у пустињу, пошто је нашла камилара (да је превезе); јер је била гоњена бесом. И кад је дошла пред двери келије Старца, почела је да беседи њему, говорећи, како: твоја сам сродница. И остала је код њега једну ноћ, и упао је Старац у блуд са њом. А био је други Старац отшелник, који је пребивао у оној страни, и он је захватао чашу воде, и у време јела његовог преокретала се чаша (извртала се чаша).[18] И по промислу Божијем, говори он себи: идем у пустињу, и казаћу ово Старцу; и онда је устао и пошао, а већ је било вече. И ноћу је спавао у храму идолском, и чуо је ноћу бесе где говоре, како: ове ноћи изврнули смо у блуд оног монаха, (и) име су рекли њему. А кад је чуо ово од бесова Старац, оскорбио се. И дошао је код (палог) Старца, и нашао њега унила (у мрзовољи), и говори њему: шта да чиним, Оче, јер пуним чашу воде, и у време јела преокреће се (изврће се)? И рече му (пали) Старац: а ја шта да чиним, јер ове ноћи сам пао у блуд? Тада он (Старац) рече: и ја сам дознао (то), Оче. И упита га: како си дознао? А он рече: док сам спавао у храму идолском, чуо сам бесе како говоре о теби. И рече (пали) Старац: ево ја идем у свет. А он је молио њега, говорећи: не, Оче, него пребивај на месту својем, а жену отерај од тебе; јер то је искушење бесовско. И овај (пали Старац) је послушао њега, и остао је у келији својој и држао правило своје, и сваки дан је прилагао сузе ка сузама, док опет није дошао у први свој чин (ред).

Поука сваком хришћанину

Чеда моја љубљена, помињите, колико сте добра од свемилостивог Бога примили? без-смртно и без-печално житије. А завишћу и прелешћу ђавољом, не само да смо изгнање примили, него смо и смртни постали; па и до сада (он) не престаје да лови и да прелашћује нас. Тога ради ми, браћо, да станемо да се противимо њему надом (на) доброг Бога; јер дела онога на нас су (дела ђавоља су против нас), да би одвратио од вере нас и од наде (на) Бога нашега, и у неверство да би (нас) довео. И притом не престаје сва зла да наводи на нас: блуд, прељубу, крађу, убиство, пијанство, клевету, завист, ненавист (мржњу), лихо-имство (сувишно имање), и друга зла дела, и против природе, и остала, која су од Адама до Ноја, па од Ноја до Авраама, у идоло-служење и сребро-љубље, у гатање и врачање увеео је (нас) и одвојио од Бога нашега. Па то све кад у ум и у срце приводите, потрудите се што је угодно (Богу) да чините, у Свету Тројицу верујући, у Оца и Сина и Светога Духа, и пречисту Богородицу и све Свете да поштујете, па не само муке да избегнемо, него и Царства да се удостојимо. Потрудимо се, браћо и чеда добра, да се уклонимо од злог дела и лукавог, и да учинимо добро Христу Богу нашем, и да имамо према Њему веру праву од душе, и наду истиниту, коју су имали пре писанија (пре Светог Писма) људи, који су угодили Богу. И љубав да имамо не-лицемерну према сваком хришћанину без преваре, и мир; пошто смо сви браћа по плоти; дуго-трпљење и кротост, смирење и покајање, исповедање и друга добра дела. А више од свега милостињу чините према сваком без гордости, и без високо-умља и величања, (а) са благословом. Тога ради Бог је богатог и убогог учинио, да би прехрањен био убогиј од богатога, и да би се спасио богатиј ради милостиње. Па да сви избављени будемо од великих беда и мучења, и да чујемо од Господа благословени глас онај: приђите, благословени Оца мога, наследите припремљено вам Царство небеско; јер огладнех, и дадосте Ми да једем; ожеднех, и напојисте Ме; странац бејах, и уведосте Ме; болестан бејах, и посетисте Ме; у тамници бејах, и дођосте к Мени. А људима, који нису учинили ово, рећи ће: идите од Мене, проклети, у  огањ вечни, који је припремљен ђаволу и анђелима његовим. Тога ради приљежно да молимо Исуса Христа Бога нашега, да избави нас од муке, и да удостоји (нас) Царства Свога небескога; Коме слава, сада и увек, и у векове векова.

            21 јун

Слово о неком Старцу духовном, који је многе повести  (приповедања) о спасењу душе написао

Старац неки свети бого-носац био је на гори Олимпу; и кад су код њега дошла многа братија, да чују од њега слово спасења, и кад су седели тамо, а свети Старац док је (приповедао) чинио повест према спасењу душе, онда је један прост мирјанин дошао и поклонио се, и тако је стајао. А Старац је погледао на њега и упитао: ради које потребе си дошао код мене? И одговара: светињи твојој да исповедим безбројне моје грехе дошао сам, честни Оче. И говори њему: реци пред свима, не стидећи се. И онда је почео дакле да говори таква (зла дела), каква су недостојна у човечије слухе да уђу (у уши), или писанију да се предају. И кад је он изговорио дакле све са сузама, стајао је унио (у унинију, у чамотињи), и доле је гледао скрушеним срцем. И у размишљању онда био је Старац на дуги час (дуго времена), и рече затим њему: хоћеш ли дакле, чедо, да се обучеш у свети образ (монашки)? А он рече: да, Оче, желим њега (монашки образ), и имам такву одећу (оболченија) припремљену за то. Тада је њега поучио Старац свети, и пошто је учинио по обичају, онда је обукао њега у свети образ (монашки), и онда га отпустио и рекао: иди, чедо, с миром, и више не греши. И он се поклонио до земље, и отишао славећи Бога. А кад су се монаси чудили и говорили: како тако, честни Оче, толико је (он зла) огласио пред свима нама, и ниси му дао ни малу заповест и епитимију? А он одговара: о љубљена чеда, зар нисте видели оног страшног и славног мужа, који је поред њега стајао,[19] чије је лице било као муња, и ризе његове беле као светло, и у руци својој је хартију имао исписану гресима тога исповедника, и имао је и црнило у посуди; и тај је дакле као човек мојој худости пред свима вама говорио сва сагрешења, а он је пером прецртавао. Па пошто је човекољубац и милостиви Бог све ово опростио њему, ко сам ја грешни, да бих дао заповест њему и епитимију? И ово кад су чули монаси, били су трепетни (потрешени), и поклонили су се честном Старцу, благодарећи Господу нашем Исусу Христу, и величајући благост Његову и човекољубље; и отишли су чудећи се веома о преславним делима Бога нашега.

Слово о светом Сави, како је лава на путу излечио

Кад је свети Старац ишао од рова према тростнику јорданском (од неког канала према мочвари), срео је њега лав превелики, који је храмао. И припао је (лав) и лизао Старцу ноге, и као молећи се да добије од Старца исцељење. А Отац наш Сава, пошто је разумео беду лавову, сео је, и за ногу ухватио њега, и трн (сук) забодени извадио је из ноге. И пошто је олакшао од бола лав, устао је и отишао. И од тада у месо-пустне дане за Старцем је ишао лав, и служио њему. А имао је тада свети Старац ученика код себе неког Сирина, по имену Флавијана, који је имао магаре на службу себи; и тако је слао на неко оруђе (неким послом) ученика свога свети Сава, а лаву је наредио да чува магаре (да снабде). И свако јутро лав је узимао устима узду, и цео дан је напасао (магаре), и увече, пошто га напоји, доводио га је. А кад су прошли неки дани, и лав је ту службу чинио, послан је био на оруђе (неким послом) Флавијан, и тамо (Флавијан), или је занемарио своје спасење, или је неким величањем био обузет, тек упао је у блуд. И у те исте дане лав је удавио (скрушио) магаре и појео га. Па ово кад је дознао Флавијан, разумео је да је магаре поједено ради његовог (Флавијановог) греха, и од тада није смео да дође и да се јави Старцу, него је очајавао, (и тако је на блуд додао и зло очајање). И ушао је и остао у неком селу, плачући због свог греха. Па ипак свети Старац подражавајући милосрђе Владике, није презрео њега, него га је много тражио и нашао га. И благодаћу Христовом васпитао га је и утешио, и од пада подигао, и затворио га је у келију (насамо). И (Флавијан) се покајао свом душом, и угодио је Богу много (по-велико). Коме слава, сада и увек, и у векове векова.

22 јун

Слово од Стараца

Рекао је Авва Исаија: богаташ лепо промишља, и крије унутар храма скровишта своја. Скровиште, кад се покаже, оскудева, и од кнезова бива нападано (навјетујетсја). Тако и монах смирено-мудар и добро-делатељан, таји своје врлине, као онај (богаташ) своја скровишта, и не чини своја хтења, него сваки час себе укорева, и себе тајном поучава поучењу, по писаноме: загреја се срце моје у мени, и у поучењу мојем разгореће се огањ. Који огањ? Слушајте писаније, које говори: јер Бог наш је огањ, Који једе (Који гута). Јер као што огањ топи восак, и изсушује блато скверних нечистота, тако и скривено поучење изсушује скверне помисли, и чини да увену душевне страсти, и просвећује ум, и јасну чини мисал, и радостно чини срце. Тајно поучење рањава бесе, и одгони зле помисли; јер унутрашњег човека просвећује, и окрепљиван је од Анђела, и слављен је од људи. Тајно поучење и читање дом је душе непроходан, и стуб непокретан, и пристаниште тихо, и не-метежно, и без кретања душу спашава (не-движимо). Много се смућују и молве (бучу) бесови, кад монах наоружава себе тајним поучењем, које је овако: Господе Исусе Христе, Сине Божији, помилуј ме; и кад чита насамо. Скривено поучење је огледало ума и светилник савести. Скривено поучење изсушује блуд, укроћује јарост, одгони гњев, одузима горчину, одгурује напрасност (одбацује пренаглост), растура униније. Скривено поучење просвећује владавину ума (владичноје), одгони лењост. Скривено поучење рађа умиљење, и усељава у тебе страх Божији, и доноси сузе. Скривено поучење посредник бива монаху (према) смирено-мудрију нелажном, и бдењу благо-умиљеном, и молитви несмућеној. Скровиште молитвено одгони скверне помисли, и туче бесове (рањава), и чисти тело. Скривено поучење ум не-глумним чува (чува ум да се не претвара), (него) да се помишља на смрт уређује. Скривено поучење сваког доброг дела је испуњено, и сваком врлином је украшено, а од сваког скверног дела је удаљено, и негде далеко (од)стоји.

 

Слово светог Варсонуфија, како ваља трпети сваког брата, који без реда ходи

Брат је упитао Оца Великог Варсонуфија, говорећи: брат ми се противи свакако; шта да чиним? А Старац је рекао њему: брате Андреје, чудим се неразумности твојој, пошто тако мислиш просто, како ћути ђаво и како (не) искушава (ни)кога. Као што не можемо кривице учинити о гресима људи, који падају и пену избацају (точе); тако и људе, који су смућени од ђавола, у против-речењу и непокорности не можемо окривити. Али схватите шта се говори: јер ти си смућен од ђавола, па и ти не разумеш од свога (смућења), него на оно (смућење) ближњега оштро на њега брбљаш (бљадеши, нападаш). Ето рекао си братово, а своје си покрио, јер претходно си питао о смирењу, и чуо си (да ваља) себе имати (као) земљу и пепео (тако рачунати себе), и не разматрати о сновима. Али и ово, како, ако си савршен у образу и наслеђу (служби, клиросу), онда и савршеноме (ваља) да носи худога (лошега) говорећи: како и ја сам недостојан. Ако ли не трпиш укоре, онда у празно говориш. Јер ти си неко, ко има очи, и види туђе страсти; јер човек оглашава ствари преко мере, и глуми се о њима (претвара се), и мисли да трпи ради Царства, али (у ствари он) није окусио од њега, па зато нису биле њему вољене (ствари).[20] Јер ваља он да помене Лазара, колико је трпео благодарећи Богу.

Слово Јована Златоуста о покајању

Кад душа обузета буде многим страстима, и у дубину зала дође, презире даље сва добра дела, и тако у последње очајање долази. Па ако било шта тада огласиш од светог писанија на исправљење, не прима (према) сазнању дела, него, било муке, било чиме, и да запретиш да боли, остаје не-обратљива (не-окретљива). Господ Бог наш, не кад хоћемо ми, него кад Он хоће, тада помаже; у ранама и бедама од страдања избавља, и у своје време, као благ и човекољубиви лекар, свакога подвижника исцељује. О тешко људима, који привлаче (и привезују) гресима као ужадима, које је (значи) прилагати ка првом сагрешењу друга, и трећа, и која су потом нечиста блуђења и неправде. Јер је ваљало људима, који су увезани у грехе, уместо сабирања и прилагања ка злим везивањима (сплетенијем), (ваљало је) разсипати грехе и истребљивати; јер не грешити човечијој природи није могуће. Као што нема човека без правде на земљи, тако нема ни без греха. Могуће је дакле од сагрешења одмах људима да се промене и покају, и да не сабирају зла ка залима. Као што људи који уже плету, и кад хоће да се сконча уже према плетеноме, опет друго прилажу продужавајући и савијајући уже; тако дакле људи који су навикли и у залима пребивају. А од тога да нас избави Господ Својом благодаћу; Коме слава, сада и увек, и у векове векова.

23 јун 

Слово о беседи светог Григорија и Петра

После рајске радости, пошто је грех преслушања учинио праотац човечијег рода, отуда је изагнан био и у заточење све слепоће и печали, које ћемо страдати, дошао је. Јер кад је сагрешио и ван себе извео се, потом даље није могао да види радост ону небеске отаxбине, коју је прво гледао. Јер у рају човек, кад је био, навикао је Божија слова да слуша, и чистотом срца, и висотом виђења, био је унутра у уређењу (у устројењу) блажених Анђела. И пошто је сам он (от)пао (од) помисли онога, којим се светлом испуњавао, (онда) одступио је (и од уређења блажених Анђела). Отуда од његове плоти ми, пошто смо у овој слепоћи заточења рођени, (за) отаxбину дакле небеску слушамо, и (за) њене житеље Анђеле слушамо; а заједничари (општници) њених блажених Анђела јесу духови праведних, који су скончали. А неки плотјани (људи), пошто невидљиво оно да виде не могу, и пошто због неискуства у страх низ-падају, онда су дво-верни (дво-умљиви су) кад рачунају да је оно, које телесним очима да виде не могу. А овог страховања у праоцу нашем није било; јер иако је одагнан био од рајске хране, али ипак је помињао (памтио) оно што је видео, мада је одбацио био то. А ови (плотјани) да помисле и да помену слушано не могу (оно што су слушали), пошто ни један искус (утисак) они уверено не држе, као он од прошлога (од онога што је прошло). Јер као кад трудна жена у тамницу буде бачена, и тамо се дете роди, и то рођено дете у тој тамници се васпитава и расте; и његова мати много пута њему (за) сунце, и (за) месец, и (за) звезде, и (за) горе и поља, и (за) птице које лете, и (за) коње који трче указује. А оно у тамници рођено и васпитано, ништа друго осим тамничке таме не зна. И ово све да има дакле слуша, али пошто у искусу (у утиску) то не зна, онда да то заиста има, не верује. Тако и људи, пошто су у овој слепоћи заточења њиховог рођени, кад (за) високо и невидљиво (нешто) слушају да има, тешко верују, иако заиста има. Јер само знају ово худо и видљиво, у чему су рођени. Отуда је уосталом било, да је Сам (свега) невидљивог и видљивог Саздатељ, једино-родни Син Очев, на избављење човечијег рода дошао, и Дух Његов у срца наша уселио је, да би, пошто Њиме оживотворени будемо, веровали (да има високо и невидљиво), о чему још искусом (утиском) у знању не можемо (да схватимо). И ми дакле, који смо Дух Овај (као) залог наслеђа нашег примили, о невидљивом животу не сумњамо; а човек, који још у уверењу овом није утврђен, дужан је кроз слова савршених мужева без сумње себе према вери да приложи; људима, који уосталом Светим Духом Невидљивим искус (утисак) имају, и њима да верују. Јер сујетан је уосталом онај отрок (дете), ако тога ради о светлу (за) своју матер сматра да лаже, пошто он ништа друго не зна, осим тамничке таме.

Слово светог Јефрема, како ваља чинити, тако исто и учити

Не жели да владаш душама, еда како (не) узиђеш у меру безстрашија (без страха Божијег), па и себи да учиниш пакост и онима под тобом. Ако ли не-вољом (без воље) будеш привучен, побрини се, (опет) не својом вољом повучен, да учиниш бригу о словесним овцама, које ти је Бог поверио. Јер говори кроз пророка Језекиља: тешко вама, пастири, јер не напасате лепо овце Моје, него добре (овце) кољете и вуном њиховом се одевате, и не марите за овце Моје. Немоћнога нисте окрепили, и краставога нисте исцелили, скрушенога нисте учврстили, погинулога (изгубљенога) нисте потражили. И разишле се овце Моје по горама, и на све хумове високе, пошто нема пастира, и по лицу целе земље разишле су се, и нема никога да их тражи и обраћа (окреће ка Мени). Тога ради, пастири, слушајте слово Господње: живим Ја, говори Господ, како ће бити овце на поједење птицама небеским, пошто нема пастира, и нису потражили овце Моје, него су напасали пастири себе, а овце Моје су погубили (изгубили). Тога ради избавићу Ја овце из уста њихових, и потом неће бити за поједење. Разумите, шта је потреба старешинама, колику беду имају (старешине), које не маре да се брину о (људима) који су им поручени (поверени). Ваља дакле игуман (вођа) вешт да буде, усталац (марљив) на спасење (људи) којима влада, и свачије да зна ступање (да разуме кретање), и не-подобне (не-ваљале) да изобличава, да руководи, и на боље (и веће) да учи, а не само саставе писанија ученицима да казује; него ваља и делима на трудове да узводи, и од предстојника па све до најмањих према спасењу да придружује (да прикључује), и да мења према браћи њих, и (за) муке запрећене лењивима да говори. Тада ће вукови, кад виде пастирову приљежност, побећи, и стадо ће се словесних оваца сачувати, и пастири ће од Бога похваљени бити; Коме слава, сада и увек, и у векове векова.

24 јун

Поука на Рођење светог славног пророка, претече и крститеља Господњег Јована

Ваља, браћо, са испитивањем сваку правду чинити, и празнике угодника Божијих у чести држати; јер од њих примамо опроштај грехова, и (од) болести сваких промену (умирење) и исцељење добијамо, ако с вером чистом и добрим делима к њима долазимо. Јер к њима је рекао Господ наш Исус Христос: мртве васкрсавајте, прокажене чистите, бесе изгоните; као што сте дакле за бадава примили, за бадава и дајите. Мада, иако су за бадава примили, али су многа страдања од неверних поднели; и не само то, него су и крв своју пролили по Господу Богу својем и нашем, пошто су веома желели наше спасење. Као што је и овај велики пророк и претеча Христов крститељ Јован, који је чудно рођење имао, и житије изнад свих људи. Јер тако је ваљало зари да засија, која мислено Сунце Христа проповеда, како је било изнад ума и силе човечије, рођење Христово; Коме је проповедник Претеча постао. Ко је видео икада, или ко је чуо, (за) деву без мужа, која је у утроби Творца људи примила? Али пошто је (Господ) видео нас како смо у злоби ђавољој, и није трпео да гледа нас који смо се поработили врагу, тога ради је у такво смирење ушао. Најпре је послао к Захарији светитељу архангела Гаврила, да благовести њему радост зачећем Јовановим, и рођењем од престарелих бедара неплодних, као што слушамо Јеванђелисту где јасно говори. Зато и ми, браћо, овог светлог празника Претече Господњег да се насладимо, и пошто се добрим делима украсимо, да последујемо овом великом пророку Јовану, кога је положио Бог за образ (за пример) свима, који хоће да се спасу. Овај дакле Јован, свет овај као туђину имао је (као подјелије имао је). Јер није живео у домовима много-служебним, где се скверна свака налази: завист, лаж, клевета; него у пустињи једно-житељно са Анђелима, скончавајући пророштво до крштења Господњег, и проповедајући Царство Божије. Које (Царство) ми ако желимо, онда ваља да заволимо друг друга, а завист да газимо, јарост да обарамо, од клевете да се одвраћамо, лењост да одгонимо, чистоту и милостињу да волимо. Ако неко све ово стекне напред речено, тај ће без муке узићи на небеса, и син(ом) Божији(м) назваће се, и престолу Божијем предстојатељ. Јер милостињом као водом гасе се греси. Зато, браћо, чистоту и милостињу да заволимо. Јер такве Господ Бог ублажава, говорећи: блажени милостиви, јер ће они помиловани бити. Јер не ваља ми само словом (на речима) хришћани да будемо, него и добра дела да стекнемо, и да се јавимо непостидни на страшном судишту, где не помаже раб господару, нити отац сину, нити мати кћери, нити брат брату; него само ће нас добра дела увести у вечни живот, а зла ће нас са стидом у муку отерати. Од које (муке) да нас избави Господ Бог наш; Коме слава, сада и увек, и у векове векова.

25 јун

Слово о светским чедима

Слушао сам неке светске (људе), који лењиво живе, и говоре мени: како, кад у светском друштву живимо (са подружијем), и у печалима сушти (у бригама и жалостима), како можемо монашки живети? А њима сам ја одговорио: све, што можете добро чинити, чините; никога не оклеветајте, никога не саблазните, туђим женама се не приближавајте, и задовољни будите својим платама (својим урокими). По овоме дакле разумите, како су сви, који су били присни раби Божији и пријатељи, како су угодили (Богу) у свету и у богатству, и са чедима својим су Богу приведени; да поменем Авраама, и Јова, и Давида, и подобне (сличне) њима. Јер добро је богатство у коме нема греха. Па ако тако учините, нећете бити далеко од Царства небеског. Богу нашему слава, сада и увек, и у векове векова.

            26 јун

Слово светог Јефрема о монасима, који се не покоравају игуману и братији

Ако се догоди неком брату да дође у монашко житије из било ког разлога, па ако се не пробуди брзо, прогутаће га ђаво напрасно. Јер почеће љуте да улаже њему помисли, говорећи: што хоћеш да се трудиш у врлини, и муку да примаш и да изнемогаваш, кад немаш оддавање (плате); зар си својом вољом дошао у монаштво? Не, него по нужди си дошао; и да се теби није догодила онаква ствар, онда не би ни дошао, и никад ти не би био монах. Не пристај од сада да страдаш узалуд, јер неће ти дати Бог благодати за то. Ове ће враг помисли улагати брату, хотећи њега да убаци у дубину очајања (нечајанија, обеззнањености, пошто није расудио у себи дела Господња). Тада ће почети брат даље у немару да пребива и у безстрашију (без страха Божијег), и противно ће говорити малима и великима, и не-сито ће сна требовати. И ако (тај брат) нешто учини добро, тада се каје, и као штету себи да је учинио рачуна; често ропће и квари себе (растљевајет себе), и просто једној погибији предаје себе. И кад хоће (тај брат) одвише да се труди у врлинама, то противно почиње да чини, не расуђујући у себи благодат Господњу (благодарења Господња). И како беше њему (требало) да говори души својој: колико је добро ради многог поста, и ради многе милостиње у ово житије доћи; а он ће (како) није лепо говорити. И тако ће свих добара да се лиши, пошто не помиње ово, да смо ми (монаси) не-лењосног и без-метежног житија удостојени од Господа нашег Исуса Христа. Зато се праведно потрудите да живите, и достојно покајања, и не-лажна дела да творите.

27 јун

Слово о Мартину монаху, који је био у Турову, у цркви светих мученика Бориса и Гљеба, и сам је живео у Богу

Неки Старац по имену Мартин био је прво повар епископима Туровским: Симеону, Игњатију и Јоакиму. Овога је епископ Георгије ослободио ради старости, и постао је монах. И пребивао је у епископском манастиру код светих Мученика, и сам је живео. И често је побољевао лоном; јер стомак (чрево) његово у лоно је излазио. И кад је ово бивало, тада је лежао Старац вапијући, и није могао да устане, и да послужи своме телу. А једном, кад је боловао том болешћу и лежао у келији, од жеђи је за водом изнемогавао, и није нико посећивао њега, пошто је била вода велика око манастира. А трећег дана ушли су код њега свети мученици Борис и Гљеб, јасно у свом подобију, како су и на икони описани (насликани), и говорише: од чега болујеш, Старче? А он им исповеди своју болест. Онда они рекоше њему: хоћеш ли воде? И рече Старац: о господо моја, већ одавно сам жедан ње. Тада је узео један (од њих) крчаг (кружку) Старчеву, и донео је воду, и узели су чашу (корец) и напојили су Старца. Онда рече Старац: чији сте, децо? И одговорише му, говорећи: Јарослављеви. И Старац мислећи да су Георгијеви (од) Јарослава слуге, рече: Бог да учини вама многа љета (многе године), господо моја; ипак сами узмите хлеб и једите, а ја не могу да вам служим. Тада они рекоше: нека теби хлеб, ми дакле идемо одавде, а ти не болуј, него почини (умири се од болести). И одмах су невидљиви постали. И Старац се нађе здрав, и устаде и прослави Бога и свете Мученике; и остао је на-даље здрав. А ово је сам казивао Оцу духовноме.

Слово из беседа светог Григорија

У странама Туреја града између две горе у долини , и по говорењу (беседом) места тога, које се зове Ентироклин, беше црква Владичице наше Богородице и приснодјеве Марије, и муж неки, по имену Севир, врло чудног житија, у тој је цркви свештеник био. А неки домаћин, кад је у последњи дан смрти дошао, брзо је к том презвитеру послао (људе) и молио га, да са журбом код њега дође, и молитву о њему да учини; да би кроз исповедање и покајање примио разрешење учињених сагрешења, пре него он од тела овога изађе. А догоди се по случају томе презвитеру, да је у резању винограда био заузет (упражњен), и кад су они близу винограда дошли, рече (он људима): идите ви напред, а ја ћу вас стићи. И пошто виде, да је мало остало у делу његовом (у резању), намисли мало да почека (болесник), а он да сврши (резање); и тако је и учинио. А кад је свршио, почео је да иде к болеснику. И док је ишао, срели су га на путу они људи, који су претходно по њега дошли, и говоре му: зашто си, Оче, закаснио? више дакле не труди се, он је већ умро. А ово кад је презвитер чуо, био је потрешен (трепетан) и почео је да плаче, и великим гласом је себе убицом тога (човека) називао. И тако плачући стигао је тамо, где је тело умрлога лежало, и пред одром његовим са сузама се на земљу бацио. И док је он веома плакао, и главу о земљу ударао, и док је (за) себе говорио да је крив за смрт његову, одједном је умрли (човек) душу примио. А ово кад су људи који су стајали ту видели, веома су се о чуду задивили, и почели су више (најпаче) од радости да плачу, и тога (човека) да питају: где си био? и како си се вратио? А тај одговори и рече: мужеви су неки горди веома били, који су ме узели, којима је из уста и ноздрва огањ излазио, који нисам могао да трпим. И кад су ме кроз тамна места спроводили, одједном је младић веома добар (благоговјеин), са другима у сусрет нама дошао, и онима, који су ме водили, рекао је: вратите га, јер Севир презвитер плаче за њим, јер ради његових суза Господ је овога њему даровао. Тада Севир презвитер са земље устаде, и Богу заблагодари; и пошто је о покајању словима тога васпитао, молитвом његовом немоћниј (болесник) је очишћење грехова примио. (После тога) седам дана је у животу остао и за учињене грехе је покајање чинио; и у осми дан веселећи се ка Господу је отишао. Разуми онда, у каквој љубави је Господ Севира презвитера имао, кога ни у час није хтео да оскорби.

Слово, како је лепо посећивати болесне

Не лењите се да посећујете болесне ради Господа, јер равно је то милостињи, (то) посећивати болесне. Слушај Господа како говори: болестан бејах, и посетисте Мене. А (човек немилостив) који затвори уши своје да не чује болеснога, и болесниј се помоли, и не буде никога да га послуша (тај немилостиви чуће Господа, како говори: болестан бејах, и не посетисте Мене). Јер (ако посећујеш болесне,) и ако си у великом чину, већу ћеш од Христа плату примити, и ради тога ћеш љубљен бити; а ако си сиромах, и немаш шта донети на потребу болесних; онда себе донеси, и од слова утешеније томе принеси. И тако у онај дан чућеш од Њега (од Господа): приђите благословени Оца Мога, наследите припремљено вам Царство: јер болестан бејах, и посетисте Мене. Коме слава, сада и увек, и у векове векова.

28 јун

Слово о госто-примству (о страно-љубију)

Будите, браћо, ревнитељи добрим делима, да би до кончине поживели мирно у Господу. Не укори странца и дошљака, него га прими у дом твој. Помени Господа Исуса Христа, Који је ради тебе странац постао, не стиди се да опереш ноге његове (странца), да не буде (можда) Ангел, који те искушава, и бићеш лишен плате праведних. Слушај, шта је учинио Авраам? Кад је седео код дуба Мамвријског у подне, погледао је и видео три мужа како према њему путем долазе; и устао је и потрчао у сусрет њима, и поклонио им се до земље, говорећи: Господе, ако сам нашао благодат пред Тобом, немој да прођеш раба Твога; да се донесе вода, и да се оперу ноге ваше; и узмите хлеб, и једите; па после тога идите путем Својим. Шта је било њему госто-примство (страно-љубије)? Прво, пријатељ Божији назвао се, потом је чуо за време: ево родиће теби Сара сина, и многима бићеш Отац. Тако исто и Лот је два странца умолио код њега да преноће; и они су извели њега из Содома, да не сагори са безаконицима. Тако исто и Товија слепи, и тај је примио Анђела, који је учинио њега да прогледа. Томе исто и Господ учи нас, говорећи: (човек) који прима пророка у име пророчко, плату пророчку примиће; и (човек) који прима праведника у име праведничко, плату праведничку примиће. Зато, браћо, странце љубите, и заједничарима своје трпезе њих чините, да би и ви чули Христа како говори: пошто сте учинили једноме од ове мале браће Моје, Мени учинисте, и Ја ћу вам дати живот вечни.

Слово како ваља поштовати оца и матер

Господ је прославио оца у чедима (децом), и суд материн је утврдио на синовима. Син, који поштује оца очистиће грехе своје, такође обогатиће се син, који прославља матер своју. Син, који поштује оца узвеселиће се о чедима својим, и у дан молбе своје биће услишен. И опет: син, који прославља оца, дуге дане ће учинити; и син, који слуша Господа, покоји матер своју (одмара). Тако дакле и приточник (који прича) говори: поштуј оца твога, да наиђе на тебе благослов од њега. Јер благослов очев утврђује дом деце, а клетва материна искорењује до темеља. И не слави се (не хвали се) у без-честију оца твога; и срамота је чедима (поношеније), мати у без-слављу. Чедо, заступи у старости оца твога, и не оскорби га у животу његовом; ако се и избезуми у нечему, не зазри њему (не презри га), и не укори га свом крепошћу твојом. Јер молитва очева не бива заборављена, и уместо греха притражиће се теби, и у дан скорбе поменуће се теби. Као на југу мраз, тако ће се дакле греси твоји растопити. У хули не остављај оца (не хули на оца), јер проклет је од Господа син, који раздражује оца и матер своју. Чедо, године твоје са кротошћу проводи, да људима пријатан и љубљен будеш. (јелма) Ако си дакле велики, (толма) смири се пред Богом, да би нашао благодат. Боља себе не тражи (него што ти је од Бога одређено), и покрепка себе не храни (него што ти је од Бога одређено); што ти је наређено, то разумевај. Тајне у претецима дела твојих не испитуј (у остацима), јер већи разум човечији показан ти је. Многе је дакле преластило високо-умље, и мишљање (мњење) лукаво погубило је савете њихове. Срце жестоко (тврдо) озлобиће се напослетку. Човек, који воли беду пребива у њој (у опасности). Срце жестоко отежаће се болешћу грешника (грешних), и приложиће на грехе. Мудрости знање и разума, закон од Бога био је дат нама. И човек, који чини дела добра, пријатан је Богу; а човек, који се велича својом злобом, са њом ће и остарити. (Поплави, Дављењу водом) Наводњењу лукавога и величавога нема исцељења, јер насад лукавства укоренио се у њему. Срце разумнога разуме притчу (причу); а ухо послушљивога слова премудрога. Огањ, који пали, угасиће вода, а милостиња ће очистити грехе. Човек, који оддаје благодати помињан је увек, и у време скорби наћи ће утврђење. Чедо, сиромаха хлеба не лиши, и не прођи очи просјака. Душе гладне не оскорби, и не разгневљуј мужа у сиромаштву његовом; нити срца разгневљена да преузмутиш (још више да узмутиш), и не пронеси (добра своја) мимо човека, који давања требује. Раба, који скорби, не одгуруј, и не одврати лице твоје од сиромаха. Од човека, који требује, не одврати очи твоје, и не дај места човеку да те куне; јер кад те куне човек у горчини душе своје, молбу његову услишиће (Бог) Који је створио њега. Пријатеља сабору чини себе, и старијем поклањај главу твоју. Приклони ухо твоје сиромаху, и одговарај му мирно. Извучи увређенога из руке вређача (човека, коме се чини неправда из руке неправеднога), и не изнемогавај, кад судиш. Буди сиротима помоћник, и удовицама као отац; и тако бићеш син Вишњега. Коме слава, сада и увек, и у векове векова.

29 јун

Поука на памјат (на памћење) светих и врховних апостола Петра и Павла

Чули сте, браћо, у Јеванђељу Самог Господа како говори ученицима Својим животна слова, које да послушамо и да их напишемо на срцима нашим, и духовни да будемо. Затим о Цркви (царски) које (Господ) рече Петру, како: ти си Петар, то јест тврда стена вере. Јер петар се назива: стена, на којој је сазидао Христос Цркву духовну, Којој врата смртна не могу одолети, где је Сам Творац темељ положио, и зидове је изградио вером, па ко може Њој да се противи? Јер к Њој вером свако, ко притекне, спасиће се. К Њој, браћо, да прибегнемо; ту ћемо свих грехова отпуштење примити. Ту ћемо исцељење страсти добити; ту ћемо се весеља и радости насладити. Јер овом врховном апостолу Петру дао је власт Господ Бог, говорећи: ево Ја дајем теби кључеве Царства небескога; и кога свежеш на земљи, биће свезан и на небесима; и кога разрешиш на земљи, биће разрешен и на небесима. К Њој сада да припаднемо, браћо, да просимо разрешења (грехова) вером, и чистотом, и љубављу не-завистљивом, делима добрим пошто се украсимо, милостињом и постом пошто се очистимо, сиромахе милујући, да би и сами (ми) од Бога милост добили: кад стране примамо, наге одевамо, кад гладне нахранимо, жедне напојимо; јер тиме се отвара Царство небеско, и греси се отпуштају. Зато не можемо њих презрети (ближње); јер ради њих је дано имање, да би и њих наситили, и своју довољност испунили (свој довољ), као што рече Господ: којом мером мерите, одмериће се вама. Тога ради добро је, браћо, житијем непорочним скончати житије света овога, него ли злим (житијем) вечну муку примити. Јер ће доћи Син Божији Исус Христос да суди живима и мртвима, и да оддадне свакоме по делима његовим.

30 јун

Слово према богатима, који не чине милостињу

Зашто скорбиш, човече, ради тљенога (пропадљивога), и нећеш да подаш сиромаху? Јер зато ће теби од Бога бити, да не примиш Царство небеско. Зашто се одмећеш од Божијег васпитања о милостињи? Ако ли не верујеш, онда и од крштења лепо ти је да се одрекнеш. Ако ли се верним сматраш, онда зашто одговараш Судији, и зидове облачиш, а човека не одеваш; коња украшаваш, а сиромаха нага презиреш. Ако ниси помиловао, онда и ти нећеш помилован бити. Ако ниси ти отворио сиромаху храмину твоју, биће затворен и теби рај. Ако не даш хлеба гладноме, нећеш примити ни ти вечни живот. Покажи, човече, дела, рече Господ, не истражуј оддавања (не востјазуј узвратно давање). Јер нико после растурања трга трговину не чини, нити после борби мужанство показује, нити после такмичења (тризнах) венчан бива, тако је и после смрти немилостиво испражњено богатство; пошто неће примити богати Царство небеско, него само ће се од муке избавити ако се многи моле за душе њихове, они који од једења и насићења, и сребренике за душе њихове узму, и добро-честиво се потруде (како је често). Зато се потрудите (ви), богати, на милостињу, да би примили милост од Господа нашег Исуса Христа.

Слово о хришћанину, који је узео злато од јеврејина, и одрекао се (запресја) и заклињао се њему, како није узео

Неки јеврејин био је у Александрији и живео је близу хришћанина неког; и имали су они међу собом љубав велику. И једном, кад је одлазио тај јеврејин (негде далеко) у трговину, оставио је код хришћанина ковчег са златом запечаћен (улагалиште). И кад се вратио јеврејин с пута свога, послао је хришћанину дарове, (за благодат) као благодарност за чување ковчега оног. А кад је хришћанин примио дарове од јеврејина, ругајући се њему у срцу своме рече: заиста и дарове ћу примити, а твоје нећеш узети. А договорио се хришћанин са женом својом да се одрекну заклетвама јеврејину (о) злату, (и рекоше): јер ништа клетва његова неће успети на нас, пошто се јеврејину заклињемо, а не хришћанину. Сутрадан дошао је јеврејин код хришћанина да тражи своје злато, и наговором ђавољим хришћанин се одрече са заклетвом јеврејину (запресја). И почели су свађу, тако да се цео град Александријски скупио. Тада јеврејин рече: чујем, друже, о светом мученику Мини, како је велика његова слава, и како посрамљује људе који се куну не-праведно. И договорише се, и отидоше у цркву светог Мине. И рече јеврејин хришћанину: друже, побој се Бога, и помилуј душу твоју; колико хоћеш узми себи злата, а остало дај мени; и не куни се. А хришћанин рече: ниси достојан да уђеш у цркву, кад си јеврејин. Онда јеврејин рече: ако сам недостојан да у цркву уђем, ја ћу да станем споља, а ти иди унутра и закуни се мени. И преклони колена јеврејин и са сузама рече: Боже, који си ме удостојио да дођем до цркве светог мученика Мине, Ти буди сведок између мене и хришћанина у овај час. И завапи веома, и рече: свети Мино, покажи о мени и о хришћанину. Онда се хришћанин заклео њему у цркви. И мислио је јеврејин, да ће бити њему нешто; али отишли су (тада) обојица из цркве. А кад су били они на путу, смете се коњ под хришћанином, и збаци га доле, и испаде (из чпага) из појаса његовог кључ ковчега јеврејиновог; и потражио је хришћанин, и није нашао кључ. И рад(остан) је био хришћанин, пошто је пао с коња, мислећи, да је то оддавање заклетве (довољна казна за заклетву). Потом је устао и сео на коња, и јахали су заједно обојица. И кад су дошли на место звано Лусконит, ушли су на трг и купили храну, и сели су да једу. Тада се раскајао јеврејин, и рекао (у себи): зашто ја имам веру у светог Мину, јер од чуда његових, које сам слушао да чини, нисам ни једно видео. Боље је било, да нисам у заклетву ни увео њега, можда би ми (од злата) по-мало дао; али ипак наду моју положићу на Бога. И кад су сели обојица, и гле, раб оног хришћанина иде и носи ковчег са златом; и кад су видели, зачудили су се обојица. А господар тога раба побојао се веома, и упита га, говорећи: откуда си овде дошао? и како то носиш? И одговори раб, и рече: дошао сам код тебе послан од жене твоје, да извршим наређење твоје. И рече господар његов њему: које наређење? Тада рече раб: господине мој, данас је дошао војник славан код госпође моје, јашући на коњу, и држећи кључ, и говори јој: овај кључ познајеш ли? И рече (госпођа): знам. А он рече: узми га, муж твој замолио ме је, и послао ме код тебе, говорећи: пошаљи ми ковчег по рабу мојем, који је положио јеврејин онај, јер се мучим у цркви Светога зло; (и рече раб:) и ради тога сам донео овај ковчег. А ако не верујеш, види кључ од ковчега твога (ларца), који је онај војник дао госпођи мојој. Тада јеврејин узе ковчег свој запечаћени, и с радошћу викаше, говорећи: велики је Бог, и свети мученик Његов Мина. Чудна је вера хришћанска, и нико, ко се нада на Тебе, Господе, и на помоћ Твоју, и на силу Светих Твојих, неће се постидети; од сада и ја ћу бити хришћанин. И отишао је, и дао је трећину злата у цркву светог Мине, и крстио се са целим домом својим; тако је по овој ствари јеврејин постао хришћанин. А онај хришћанин је узео пола имања свога, и однео је у цркву светог Мине, и ту је остао, и до краја живота свога плакао је због грехова својих; и преставио се у покајању, пошто је добио опроштај од светог мученика Мине. Богу нашему слава, сада и увек, и у векове векова.

[1] а опет кад предаје, измењује се

[2] и слухе те матере, која је родила

[3] мада у Библији стоји, да их је благо опомињао

[4] тако ћеш почети да говориш

[5] ништа не претпостављајте осим непрезриве љубави

[6] превод по смислу

[7] на сунцу

[8] не устај од лица досадитеља да се расправљаш, да не би положио као влајаније у устима твојим

[9] неосетљивошћу, нечувствијем

[10] вероватне златне

[11] никога да превари таквога

[12] али си бљутав по реченоме у Апокалипси

[13] или: да се чува жена

[14] у закон, у пијанство.

[15] десетинама хиљада

[16] у овакав положај, који омогућава успех, напредак

[17] скорб – тескобу, притисак, угњетавање, дављење

[18] извртање чаше представља пад човека у блуд

[19] са оне стране

[20] да тјем не биша јему љубезна, да тиме нису биле њему вољене

 

ИстиноЉубље свима Вама!