Објављено од стране: ИстиноЉубље | 20. октобра 2021.

Подвижници нових времена – Св. Игњатије Брјанчанинов… Вести са Православне страже Житија светих за сутрашњи дан…

Вести са Православне страже:  Среда , 20. 10. 2021.г…

Свакодневно се одржавају и целодневни непрестани Православни протести испред назовивладе Србије…

И у доба глобалистичке репресије пројектом Корона вирусом…

Свакога дана непрестано за Православну слободу Србије узастопно већ 2022. дан по реду… И данас одстојасмо испред назовивладе Србије све очекујући нову Православно исповедну 285(у току је борба за опстанак Литија) заредом Литију БеоградомШто ће рећи ВИШЕ ОД ПЕТ ГОДИНА ПРАВОСЛАВНИХ СВЕДОЧЕЊА ПРОТИВ ВЕЛЕИЗДАЈЕ испред тзв. „Владе Србије“

Кад у овоземним правилима важи изрека „ко чека тај дочека“ колико је то остварљивије за оне који чекају са Православном вером помоћ од Бога Живога и Свемоћнога..

+++

„Онај ко не изабере да пострада за Истину Божију, биће кажњен много болније страдањем које није изабрао.“Свети Марко Отшелник

+++

Комплетна сутрашња Житија Светих (звучни запис):

Св. Пелагија и Таиса, и житија других Светих за 21./8. окт.

ИстиноЉубље свима Вама!

+++

Свети Игњатије Брјанчанинов:

Подвижници нових времена

Узалудна је ваша жеља да се нађете у потпуном послушању код искусног наставника. Овај подвиг није дат нашем времену. Њега нема не само унутар хришћанског света, њега нема чак ни у манастирима. Умртвљење разума и воље не може да оствари човек душеван, макар био добар и благочестив. За то је неопходан духоносни отац. Само пред духоносцем може бити отворена душа ученика; само он може да примети одакле полазе и куда се упућују душевни покрети онога кога поучава.

Ученик је дужан да ради чистоте своје савести тачно и подробно исповеда своје помисли, но наставник не мора да се руководи том исповешћу приликом суђења о душевном стању  ученика.

Он треба да духовним опажањем проникне у њега, да га одмери и открије му невидиво стање душе његове. Тако су поступали Пахомије Велики, Теодор Освећени и остали Свети учитељи инока. Теодору Освећеном говорили су ученици: „Оче, разоткриј ме“, и он би покретан Светим Духом, објављивао свакоме у њему скривене душевне болести. Ови велики Оци ценили су „послушност монашку“ као посебан дар Светога Духа: тако приповеда њима савремени писац, преподобни Касијан. Послушност је  „чудо вере“.

Може га испунити само Бог, а испунили су га и они људи којима је овај дар био дан одозго, од Бога. Али када људи зажеле да сопственим трудом достигну оно што даје једино Бог, тада су њихови напори штетни и узалудни, тада су они као зидари куле, који започињу зидање без средстава да га доврше. Сви који пролазе, то јест зли дуси и страсти, подсмевају им се јер они наизглед чине добро дело, а у суштини се налазе у горкој обмани, заслепљености и самозаваравању, и, потчињени страстима својим, испуњавају вољу злих духова. И многи су намеравали да прођу кроз послушање, али на делу се показало да су испуњавали своје прохтеве и били обузети распаљеношћу. Срећан је онај ко у старости својој стигне да пусти сузу покајања због заноса младости своје.

О слепим вођама и онима које они воде рекао је Господ: „А слепи слепога ако води, оба ће у јаму пасти“ (Мт. 15,14). Нашем времену дат је други подвиг, скопчан са многим тешкоћама и препрекама. Ми смо принуђени да не путујемо дању, по јасној сунчевој светлости, него ноћу, при бледој светлости месеца и звезда. Нама је дано за руковођење свештено и свето Писмо: ово отворено говоре Свети Оци новијих времена. При руковођењу Писмом користан је и савет ближњих, и то оних који се и сами руководе списима Отаца. Немојте мислити да је наш подвиг лишен жалости и венаца. Не, он је скопчан са мучеништвом. Ово мучеништво слично је муци Лота у Содому: душа праведникова патила је због појаве непрестаног и необузданог блуда и прељубе. И ми се мучимо, одасвуд окружени умовима који су нарушили верност истини, који су ступили у блудну везу са лажју, који су заражени мржњом према богонадахнутом Писму и наоружани против њега хулом, клеветом и поругом адском. Наш подвиг има цену пред Богом: на ваги Његовој измерени су и немоћ наша и средства наша, и прилике, и само доба. Један велики Отац имао је следеће виђење: пред њим се земаљски живот човеков приказао као море. Он је видео да су подвижницима првих времена монаштва била дана крила огњена и да су се они као муња преносили преко мора страсти. Подвижницима најновијих времена нису дана крила: они су стали да плачу на обали мора. Тада су им била дарована крила, али не огњена, већ некаква слаба: они су полетели преко мора. На путу своме, због слабости крила они су често тонули у море; с муком узлетајући са њега, изнова су започињали пут и, најзад, после многих напора и невоља, прелетали море.

Не клонимо духом, немојмо неразумно стремити ка блиставим подвизима који премашују наше моћи, примимо са страхом Божјим смирени подвиг, који у свему одговара немоћи нашој, као да је видиво предан руком Божјом. Извршимо овај подвиг са верношћу светој Истини и усред света, хучне, многољудне гомиле, која јури широким, пространим путем за својевољним рационализмом, пређимо ка Богу уском стазом послушности Цркви и Светим Оцима. Не иде их много овом стазом? Шта се то нас тиче! Рекао је Спаситељ: „Не бој се, мало стадо, јер би воља Оца вашега да вам даде Царство. Уђите на уска врата; јер су широка врата и широк пут што воде у пропаст, и много их има који њиме иду. Јер су уска врата и тесан пут што воде у живот, и мало их је који га налазе“ (Лк. 12, 32; Мт. 7,13 -14). 

ИстиноЉубље свима Вама!

 


Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришете користећи свој WordPress.com налог. Одјави се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришете користећи свој Facebook налог. Одјави се /  Промени )

Повезивање са %s

Категорије

%d bloggers like this: