! СПАШАВАЈУЋИ ГРАЧАНИЦУ – СПАШАВАМО СЕБЕ !

Вести са Православне страже:  Уторак, 05. 10. 2021.г…

 

Свакодневно се одржавају и целодневни непрестани Православни протести испред назовивладе Србије…

И у доба глобалистичке репресије пројектом Корона вирусом…

Свакога дана непрестано за Православну слободу Србије узастопно већ 2009. дан по реду… И данас одстојасмо испред назовивладе Србије све очекујући нову Православно исповедну 283… (у току је борба за опстанак Литија) заредом Литију Београдом… Што ће рећи ВИШЕ ОД ПЕТ ГОДИНА ПРАВОСЛАВНИХ СВЕДОЧЕЊА ПРОТИВ ВЕЛЕИЗДАЈЕ испред тзв. „Владе Србије“

Кад у овоземним правилима важи изрека „ко чека тај дочека“ колико је то остварљивије за оне који чекају са Православном вером помоћ од Бога Живога и Свемоћнога..

+++

„Онај ко не изабере да пострада за Истину Божију, биће кажњен много болније страдањем које није изабрао.“Свети Марко Отшелник

+++

Комплетна сутрашња Житија Светих (звучни запис): Зачеће Св. Јована Крститеља, и житија других Светих за 6. окт./23. сеп.

 

 

ИстиноЉубље свима Вама!

+++

Свети оци:

Поуке о зависти, таштини, самохвалисању…

• Ја сам сагласан да боље будем мио роб код варвара и дивљака, него ли код једнога гордељивца. (Св. Јован Златоуст).

• Таштина претпостављене чини гордељивцима, а оне које презире – осветољубивцима. (Св. Јован Лествичник).

• Што не уништи мољац, што не покраде лопов, то разграби таштина.

• Таштина (охолост) и добра дјела људска чини некориснима. (Св. Јован Златоуст).

• Јагода, која падне на земљу, убрзо иструли; и доброчинство пропада ако се чини по гордости (тј. ако хоће да му се име чује и људи да га хвале). (Ава Леонтије)…

• Као што плод у влажном месту трули, тако пропада и добро дело учињено по таштини.

• Добро дело гордога јесте сломљена, уништена жртва (Лев. 22, 22) и неће се ставити на жртвеник Божији.

• Као што се ђубре не може употребити и не употребљава се за кађење, тако и Бог не прима молитве поноситога – гордога човјека.

• Уздржљивост охолога јесте дим из пећи; и једно и друго растура се по ваздуху. (Св. Нил Синајски).

• Ветар са прашином завеје трагове човечије, и таштина у ништа претвара милостињу.  (Св. Нил Синајски)..

• За оне који су имали успеха у подвизима побожности, таштина и гордост су исто што и подводно камење, које се налази близу пристаништа, и које, после великога труда при пловљењу по мору, подвргава опасности и погибији оне који нису претрпили пораз своје лађе усред таласа порока и буре неваљалих мисли.

• Таштина и охолост јесте подводни камен; ако на њега наиђеш, ти ћеш свој иметак изгубити. (Св. Нил Синајски).

• У горду душу поново се враћају страсти из које су некада биле победом истеране. (Св. Исак Сирин).

• Као што бршљан, обавивши се око винове лозе, уништава њен плод, тако и таштина или самохвалисање (поноситост, гордост) уништава све трудове и подвиге подвижника. (Ава Исаија).

• Врећа подерана (са рупама) не може сачувати оно што се у њу наспе; тако и таштина упропаштава награду врлина. (Св. Нил Синајски).

• Горди подвижник или трудбеник (посник) јесте исто што и бесплатни радник: подноси велики труд али награде неће добити. (Св. Нил Синајски).

• Чувај своје срце од помисла гордости исто тако као што чуваш свој иметак од лопова, хаљину од мољаца, свој виноград од грабљивих зверова и птица.

• Реците помислима таштине и користољубља када се приближе вашим добрим делима: бежите ви који упропашћујете виноград (Пјесма над пјесмама 2, 15), ми хоћемо да сачувамо Господу виноград и његов плод. (Филарет Московски).

• Таштина је опасна и тада када се она тек рађа у души човјечијој, слично трулежи и црву унутр кладе. Још је убитачнија када се испољава у самохвалисању себе пред људима и у чињењу својих добрих дела ради хвале.

• Боље је ништа особито ни похвално не учинити у овоме свијету, него ли учинивши, преко мјере хвалити се.(Св. Димитрије Ростовски).

• Учинивши ма какво добро, као што говоре Оци пустиње, додајеш своме душевном здању један камен; но испричавши о томе другима у духу гордости и самохвалисања, не само да се овај камен но и цијели ред (камења с душевне зграде) обара и растура. (Прота Т. Голубински).

• Сакривај трудове и врлине своје, и чувај се да их не би твој језик покрао од тебе и уништио. (Ава Исаија).

• Или оно народно: „Ко се хвали, сам се завали“, тј. падне.

• О, колико ли је много напакостила своја врлина онима који су је објавили и примили због ње похвалу од људи. (Тома Кемпијски).

• Фарисеј је због самохвалисања постао гори од митара – цариника. (Види Јеванђеље Лукино о томе).

• Сваки рад Божији бива нам штетан када од њега очекујемо не Божију него нашу славу. (Св. Тихон Задонски).

• Самохвалисање се не слаже са мудрошћу.

• Најлакше је обманути и преварити себе, и гордећи се пустом и празном славе, сматрати себе за нешто, а у самој ствари бити нико и ништа. (По Св. Григорију Богослову).

• Размислимо колико је неблагородно, и тегобно, и бескорисно живети само ради тога да је на видику (овога свијета) као да је човек нешто, као што многи чине и у моралноме и у друштвеном и у домаћем животу. Сви показују и испољавају: ја сам тај и такав; ја сам то и то урадио, ја чиним то и то; о свему трубе на све стране; свако ништавно дело, које учине, објављују праском самохвалисања, као кокош своје снесено јаје. Најзад, кокош још има и права што објављује своје снесено јаје, јер оно стварно и постоји, а таштина и самохвалисање објављује оно чега нема као да је учињено (тј. ако је шта учињено). (По Филарету Московском).

• Онај који открива и разглашује своја добра дјела, сличан је човеку који сије на површини неоране земље, јер долиећу птице и поједу семе. А онај који сакрива живљење своје, сличан је сејачу који сије на узораној земљи – у бразде, и он ће пожети обилат плод. (Стари Патерик).

• Не хвали се собом и не говори много у похвалу своју, па чак ни оно што је стварно, истинито, да не би ко помислио о теби нешто више него ли колико види у теби или чује од тебе.

• Важно је и главно то какви смо ми у очима Божијим, а не оно како људи о нама мисле.

• Ма како људи мислили или говорили о нама, у самој пак ствари ми смо свагда такви какве нас Бог види.

• Ако хоћеш да те Бог зна, буди по могућности непознат мећу људима. (Ава Теогност).

• Ако желиш да Бог покрије твоје грехе, онда не испољавај пред људима своју врлину ако какву имаш. Јер како ми поступамо са нашим врлинама, тако Бог чини са нашим гресима. (Св. Марко).

• Ако хвалиш самога себе, нећеш бити похваљен од Бога.

• Сматрај за рђаву сваку ону реч којом будеш себе хвалио.

• Шта може бити неразумније, него ли тражити похвале за своја дела од потчињених и немоћних људи, и тим хваљењем презирати онога који је моћан да награди за дела, Њему угодна? (Св. Јован Златоуст).

• Ако да човек, Бог неће дати; а када не да човек, Бог ће дати.

• Благо ономе ко не располаже тако животом и делима својима да би само на земљи и од људи добио награду своју! (Мат. 6, 2). (Филарет Московски).

• Бежи од таштине – и удостојићеш се славе у будућем вијеку. (Ава Исаија).

 

ИстиноЉубље свима Вама!