Вести са Православне страже: Четвртак, 30. 09. 2021.г…
Свакодневно се одржавају и целодневни непрестани Православни протести испред назовивладе Србије…
И у доба глобалистичке репресије пројектом Корона вирусом…
Свакога дана непрестано за Православну слободу Србије узастопно већ 2005. дан по реду… И данас одстојасмо испред назовивладе Србије све очекујући нову Православно исповедну 282… (у току је борба за опстанак Литија) заредом Литију Београдом… Што ће рећи ВИШЕ ОД ПЕТ ГОДИНА ПРАВОСЛАВНИХ СВЕДОЧЕЊА ПРОТИВ ВЕЛЕИЗДАЈЕ испред тзв. „Владе Србије“
Кад у овоземним правилима важи изрека „ко чека тај дочека“ колико је то 
остварљивије за оне који чекају са Православном вером помоћ од Бога Живога и Свемоћнога..
+++
„Онај ко не изабере да пострада за Истину Божију, биће кажњен много болније страдањем које није изабрао.“Свети Марко Отшелник
+++
Комплетна сутрашња Житија Светих (звучни запис): Св. Евменије Гортински, и житија других Светих за 1. окт./18. сеп.
ИстиноЉубље свима Вама!
+++
Из књиге: Азбучник богочовечних мисли Св. авве Јустина Поповића:
МИСАО
Мисао је по природи логосна: није од земље; зато је небочежњива, христочежњива.
Колики је радијус твоје главне животне мисли, основне мисли, стожерне мисли, на којој стоји твоја личност? Од човека до Бога- то значи: човек се разгранава и уткива у све бескрајности божанске, у сва савршенства божанска, богочовечанска.
Тешко свакој мисли која се не извије, преобрази у молитву. За мене је мисао, свака мисао, највећа мука под небом док се не извије у Богомисао, у Хистомисао. Мисли су сејачи буре, изазивачи олује, творци бунта. Ужи је човек без мисли, али и сигурнији; увек нађе каменстанац; а мисао разиграна- нигде да стане, да се смири, да нађе каменстанац, да се косне границе. Да, да, мисао је несумњиво најгоркији дар- све док је не облаговести еванђелском благовешћу. Мисао човека мислиоца, ако се не заврши Богом мора се кад-тад завршити лудилом.
Мисао је најстрашније знање. Људи су мученици мисли. Њима је мисао наметнута… Мисао мисли и кад човек то упорно неће. Проклетство је за човека мисао која не жели да се преобрази у молитву, да се заврши молитвом. Ја осећам и знам да могу да мислим о твари, но да домислим недомисливу тајну твари, то није моје, не припада мени; мисао се моја еманира у молитву. Еванђелски савет: мисли о ономе што је горе, а не што је на земљи. Не постоји потпуно и само човекова мисао. Човек мисли или Богом или ђаволом…
Мисао се не може намислити, нити осећање наосећати; све је у човеку вечито гладно и вечито жедно. А без Богочовека, човекова мисао се на овој планети осећа као у космичкој леденици где се све смрзава од неког неуклоњивог ужаса. Човек све мери и цени мишљу; а мисао ничим ни да измери ни да оцени. Надтелесна у телу; надсветска у свету; над природна у природи; надчовечанска у човеку. Од добру мислу-човек проубави (пролепша се)- то сам слушао од старих врањанки и врањанаца: а у томе најдубља метафизичка истина: права лепота увек зависи од праве доброте, и с њом је једно, у суштини једно, ако не у пројави. Свака људска мисао гоњена нагоном сазнања, одводи у бесмисао, ако се не причести Свесмислом…
Причестити мисао божанским свесмислом, божанском логосношћу значи: преобразити је у богомисао. А мисли, а осећања, а дела Христових људи, све су то ситни поточићи који се кроз хриди времена и простора пробијају и жуборе, радосно хитајући безобалном мору Христове чаробне вечности и боговечности.
Човекаове мисли?- Смисао им: да се извијају у вечне и богочовечне. Мисао човекову поражава вазда нова чињеница: граница живота је у немању никаквих граница, крај живота је-бескрајност, а граница безграничност. Мисао човекову поражава вазда нова чињеница: граница живота је у немању никаквих граница, крај живота је- бескрајност, а граница-безграничност.
Тек у Христу мисао нађе свој смисао. Тек кад себе преобрази у богомисао она нађе свој божански и једини разумни и логични смисао.
! СПАШАВАЈУЋИ ГРАЧАНИЦУ - СПАШАВАМО СЕБЕ ! 
Оставите одговор