! СПАШАВАЈУЋИ ГРАЧАНИЦУ – СПАШАВАМО СЕБЕ !

Вести са Православне страже:  Понедељак, 30. 08. 2021.г…

Свакодневно се одржавају и целодневни непрестани Православни протести испред назовивладе Србије…

И у доба глобалистичке репресије пројектом Корона вирусом…

Свакога дана непрестано за Православну слободу Србије узастопно већ 1974. дан по реду… И данас одстојасмо испред назовивладе Србије све очекујући нову Православно исповедну 278. заредом Литију Београдом… Што ће рећи ВИШЕ ОД ПЕТ ГОДИНА ПРАВОСЛАВНИХ СВЕДОЧЕЊА ПРОТИВ ВЕЛЕИЗДАЈЕ испред тзв. „Владе Србије“

Кад у овоземним правилима важи изрека „ко чека тај дочека“ колико је то остварљивије за оне који чекају са Православном вером помоћ од Бога Живога и Свемоћнога..

+++

„Онај ко не изабере да пострада за Истину Божију, биће кажњен много болније страдањем које није изабрао.“Свети Марко Отшелник

+++

Комплетна сутрашња Житија Светих (звучни запис):

Св. мученици Флор и Лавр, и житија других Светих за 31./18. авг.

ИстиноЉубље свима Вама!

+++

Преподобни Макарије Оптински:

Живот духовни

Како отпочети поправљање свога живота

    Желиш да започнеш поправљање твога живота, али не знаш како. А ја сам, чини ми се, са тобом много разговарао о томе како треба водити битку духовну са страстима; и не треба то чинити на речима, него остваривати на делу. Не дају нам мира наше страсти и чим нам их неки догађај покаже, хаос који се налази у нама збуњује; а када се у свакој прилици будеш супротстављала, не чинећи према страсти, онда ће оне ослабити. А када се савладаш, онда се себе постиди, прекори се и смири; сматрај се гором од свих, као она коју савладаше страсти; не криви никога од људи, него себе окривљуј и помоћ ћеш божију добити.

Почетак просветљења и здравља душе

    Свети Петар Дамаскин пише да на седам чинова телесних ум почиње да опажа своја сагрешења, као песак морски; и ово је почетак просветљења душе и знак њеног здравља, укратко: „постоји душа смерна и срце кротко и ваистину себе за најнезнатнију сматра“.

Једно од првих искушења у духовном животу – опажање туђих недостатака

    Ти сада замишљаш да ће те примери житеља манастира брже подстаћи на покајање; али ја ти кажем да те очекује прва стрела ђавоља – видети њихове недостатке и зазирати од њих, све док не уочиш своје слабости и страсти. Нису сви савршени, али управо преко несавршених и постоје савршени; и опет се они са своје стране прочишћују кроз друге. На који би начин неко задобио трпељивост, ако га нико не би вређао? И како би познао свој карактер без оних који га разобличавају? И како би се смирио? Све те то очекује и изгледаће ти необично; а ја те упозоравам да тако мора бити, и све се то догађа у складу са нашим постигнућем, не без Промисли Божије. Макар и читала књиге Св. Отаца, ти, ипак, веома мало разумеш и то теоретски, а у пракси више и јасније сазнајеш.

Осуђивање других због њихових слабости – препрека за задобијање духовних плодова…

    Пишеш да су код вас сви против старчества; а само ваша и К-на келија то одобравају. А потребно је да имате плодове живота духовног – смиреност! Погледајте, да ли је поседујете? А када ви њих (који се не држе откривања помисли) унижавате и по постигнућима стављате испод себе, онда је очигледно да сте супротан плод задобили <гордост>; а требало би сматрати себе горим од свих и не видети код других пороке, како би се и они изграђивали на истој основи; а пошто виде плод супротан, саблазниће се. А ко познаје туђу савест? Они, можда, имају праву смиреност и унутарње самоукоравање, које је недоступно виђењу оних које је обузело мнење; а ако није тако, онда на други начин Господ уређује њихово спасење: јадима или болестима, како Само Он зна, шта је коме на корист.

Опажање свога греха указује се постепено, у процесу духовног живота

    Вама се и чини да се не уздате у себе и да се сматрате ништавним, и остало: али, ипак, саветујем да томе не верујете, пошто вам и ми не верујемо, све док то искуствено не сазнате, ступајући на поприште живота духовног; ви ћете, можда, срести такве, за које ће вам се учинити да им живот није у складу са намерама, али то не треба да вас саблажњава; иако ви брзо напредујете, ипак још нисте своје слабости познали, још нисте срели различите огњене стреле нечастивог и нисте имали прилику да им се супротставите и да искушате своје снаге; још нисте издржали прекоре, мржње, увреде и поруге, које ће вас обавезно срести, ради ваше пробе и искушавања; о томе, изгледа, морате теоријски научити из књига Св. Отаца… Ово вам пишем не плашећи вас, него припремајући вас и упозоравајући на опасност самопоуздања.

…Онај који не позна слабости и грехове своје не смирује се и не каје, и то је у живој души нека неосетљивост и обамрлост.

Ради постигнућа у духовном животу потребан је напор и смиреност

    Иако ви и не видите своју болест душевну, она постоји и скрива се од вашег погледа; па немојте мислити да бисте могли бити брзо излечени. Па ипак, то не треба да вас плаши: јер је боље, осећајући болест, тражити лекара, неголи умишљати да си здрава и не старати се за лекара. Ви желите да жарко тражите Исуса и тражите у себи безгрешност, а не смиреност; пошто осетите неко пријатно осећање, узећете га за велико, а управо то и јесте опасно: оно може да вас заведе да оно што сте умислили да стичете пре времена, више не добијете ни кад дође време. Вама је то нејасно, али нама је прилично познато. Па зар регрут може одједном постати генерал, или дечак, који почне азбуку, да буде књижевник, или онај који жели да се обучава уметности, тек што се тога прихвати, да одмах и постане уметник? А ова, пак, уметност над уметностима захтева много напора и подвига, а изнад свега смирености. Док не будеш у рату, не можеш знати како је он тежак и страшан и, док се не бориш са страстима, не можеш бити искусан и видети своју слабост.

    Немој мислити да се можеш брзо научити духовном животу; он је уметност над уметностима; не само теорија, него је и пракса потребна; а у њој постоји много и спотицања, и подизања. Пишеш да те је у срцу заболело моје карање, „тако да ти је душу ранило“. То треба да ти покаже твој слаби карактер, који ће се исправити самопрекоревањем и смиреношћу. Ако ли те ја будем само миловао по главици, па какву ћеш корист имати?

Духовно семе не израста ниши плод доноси одмах

    Узмите, на пример, малу децу која уче да пишу: она почињу од слова „А“ и даље, ништа не разумејући; али савладавајући под принудом, уче да сричу, потом могу да читају, а касније се показује и појам.

    Тако се и у нашем поучавању не може истог момента, чим почнемо, вазнети у духовни свет, него је потребно много напора и подвига; али и они неће бити крунисани жељеним успехом, ако не буду здружени са смиреношћу.

    Може се навести и много других примера, као што су: вештине не учимо одмах, него кроз дуго времена и настојања; ступајући у службу са нижим чином, немогуће је одмах бити генерал; засејано семе исто тако не израста и не доноси плод одмах.

Незнање о науци духовног живота штети нашем спасењу 

    О 3.3. није мали напор њих успокојити. Прва је прилично тога прошла и, мада зна да према свету треба имати самопрекоревање и смиреност, у ствари се томе није научила; а друга је световна, о томе нема ни појма, него мисли да се спасе само тиме што се моли, на спољашњи начин, и остало, а на морално не обраћа ни најмање пажње, и просто речено, не дирај ме; треба претрпети, како ће Господ даље уредити. Могуће јој је сугерисати: ако она буде тако живела и не буде настојала да види своје кривице, онда Бог неће игуманији објавити да је прихвати у заједницу.

ИстиноЉубље свима Вама!