! СПАШАВАЈУЋИ ГРАЧАНИЦУ – СПАШАВАМО СЕБЕ !

Вести са Православне страже: Понедељак, 05. 07. 2021.г…

Н А Ј А В А: Ваљево, уторак, 06. јул 2021., Градски трг у 18:00 час.

Сутра је нова Литија Ваљевом за спас потопљене Грачанице и оправослављење окупиране Србије

Док у Београду једна сабраћа непрестано свакодневно Православно-исповедно сведоче против окупације, једном месечно  одлазимо и у Ваљево да Литијом Богу се помолимо и геноцидну масонску брану Ровни, тај мач проклетства и штете над градом Ваљевом, разобличимо.

Иначе, паралелно… Свакодневно се одржавају наша непрестана Православна сведочења против опште издаје а испред назовивладе Србије у Београду…

Свакодневно за Православну слободу Србије узастопно већ 1918. дан… И
данас одстојасмо испред назовивладе Србије све очекујући нову 270. 
по реду,  суботњу Православно-исповедну Литију Београдом…

                    +++           

„Онај ко не изабере да пострада за Истину Божију, биће кажњен много болније страдањем које није изабрао.“Свети Марко Отшелник

                    +++

Дакле, сутра је и нова, 73-ћа по реду, месечна Православно-исповедна Литија духовно уснулим Ваљевом (уторак, 06. јул 2021. Градски трг од 18:00 часова)… Литија за Истину Христову у данима када се србска Црква и Отаџбина системски понижавају и уништавају, и док се Косово завршно продаје, патријарх србски изјављује да је у симфонији са глобалистичким марионетама на власти Србије… Стога, нико нема Благослов да седи у кући и мирно гледа општу издају, јер речено је у Светом Писму: „Богу се треба већма покоравати него ли људима“ (Дел. ап. 5:29)… Нити се, пак, уздамо у своје малене моћи, нити се смемо неоправдано изговарати као да то није наша Православна обавеза и исказ вољне припадности Оцу нам Небеском… Јер, нећемо у дан Суда дати одговоре што патријарх, епископи, духовници и интелектуалци нису боље и више чинили у овим данима општенародне издаје. Mада је највећа одговорност на њима, ипак је главно наше Православно питање – да ли смо ми сами јавно, колико можемо по својим моћима, сведочили Веру Православну и указивали својим необавештеним ближњима на лажна учења и лажне учитеље како они не би душом пострадали.

     И зато, не будемо ли дела сведочења и исповедања Светог Православља имали, нећемо се много разликовати од фарисеја који се молише јавно да их људи виде; пред очима света испуњаваху форму Закона, а срце им беше далеко од Господа Истине и не марише да Њега познају и да се сажале пред страшним Распећем Његовим. По Закону, праше чаше, клупе и жбанове, а Самога пророкованога Христа Бога нити тражаху, нити Га познаше, већ Њега не желећи познати, иако знајући о Његовој савршеној Праведности и исцељењима народа од свих недуга – Распећу Га препустише.

    Стога и није довољна само молитва без одбране и сведочења Истине Православне; јер да су нам молитва и добра дела били онако Православно-исповедни какви би требало да буду – не би сада екуменизам плавио Црквом србском, не би Грачаница била под водом, а Отаџбина нам била распродата окупатору од непријатељима инсталираних нам лукавих домаћих изрода, политичких замајивача нашег поробљеног народа. Значи, и молитва – за покајно поправљање и стицање Благодати Божије, али и добра дела и сведочење Истине Христове јесу добра примена Благодати са Свете Литургије која се не сме закопавати у песак земљољубља, маловерја и самопоштеде…

Јулска Литија Ваљевом, уторак, 06. јул Градски трг од 18:00 часова 

ИстиноЉубље свима Вама!

    +++

Комплетна сутрашња Житија Светих (звучни запис):

Св. муч. Агрипина, и житија других Светих за 6. јул/23. јун

ИстиноЉубље свима Вама!

+++

Преподобни Исаија Отшелник:

Дела плача (мисли покајања)

    Тешко мени, тешко мени што се још нисам ослободио од ада! Они који ме вуку у њега у мени још приносе плод и сва његова дела се крећу у срцу моме. Они који ме погружавају у огањ још дествују у телу моме, желећи да му принесу плод. Ја још нисам познао гдје ћу отићи одавде. Још ми није приправљен прав пут. Још се нисам ослободио од дества (тамних сила) у ваздуху, које ће ми преградити пут због злих дела њихових у мени. Ја још нисам угледао Избавитеља који је дошао да ме спасе од њих, зато што њихова злоба у мени још доноси плодове. Још нисам угледао смело заступништво између мене и Судије. Још ми није дано сведочанство да нисам дужник смрти. Ја се још нисам одвојио од злотвора.

    Злочинац који је затворен у тамници се не радује; не може да чини своју вољу онај ко је свезан гвожђем; не поучава друге онај ко је свезан у кладе; не сећа се одмора онај ко је на напорном труду; не једе са слашћу онај коме је свезан врат, нити смишља о новом злу зато што се нагрешио на све могуће начине, већ са срцем које се раздире оплакује своја зла дела, и о мукама, које му се припремају, говори: „Да, ја сам их достојан“.

    Онај ко увек помишљја на свој крај и који види муке (којих је достојан) због грехова својих, нема потребе да се много напреже да никога не осуди у срцу свом. Бојазан од мука (које га очекују) изједа његово срце.  Горчина је свагдашњи предмет његовог скривеног размишљања. Он не храбри друге да се не предају унинију; брига о храни не улази у круг његових старања. Он признаје милост оних који му је указују, али због тога што се нагрешио на све могуће начине, не осјећа њен укус. Он не одговара гневно онима који га вређају и трпељиво сноси велике напоре, говорећи: „Достојан сам их“. Смех зуба (Сир.19,27) је одступио од њега. Он маше главом својом са стењањем, сјећајући се престола суднице пред који има да стане. На туђе речи не говори: „Добро“, или: „Лоше“, без обзира да ли су добре или лоше, јер их његов слух не прима. Његове веђе изливају поток суза због бола који га је снашао. Ако води порекло од благородних родитеља, још више се жалости, приводећи на ум стид пред онима који ће га видети осуђеног на суђењу. Држећи на уму суд који му се спрема, он не обраћа пажњу на то да ли су људи добри или рђави. Он чак не обраћа пажњу ни на друге који су заједно са њим свезани, нити са њима разматра шта им ваља радити. Јер, свако кога вуку на смрт носи своје бреме. Његово лице је мрачно. Ни један човјек се не заузима да говори у његову заштиту због страха од мука. Он сам исповиеда шта је учинио и [сматра] да је оправдано одговоран суду због онога што је сагрешио.

    Докле ћу бити пијан и без вина? Докле ћу бити немаран, иако пред собом имам такве ствари? Жестокост мог срца је осушила моје очи, а опијеност од сујетне многобрижљивости је исушила моју главу, док је занос мог срца на мене навео заборавност до помрачења. Телесна невоља ме је свезала и погубност (т.ј. очајање) ме наговара да оставим пут (живота). Ја нисам стекао пријатеља који би поговорио за мене, и немам дар који бих могао да пошаљем грађанима. Вест о мојим рђавим делима не дозвољава им да ме признају. Ако их замолим, неће обратити пажњу на мене, јер виде да још несам одустао од својих (наравствених) болести и да их не молим са широким срцем (2.Кор.6,11).

    Жаока мојих грехова још није престала да непрестано рањава моје срце. Бреме мојих грехова још није отежало нада мном. Још несам познао силу огња како би требало. Иначе бих се свакако подвизавао да не упаднем у њега. Моје уши чују глас да ми предстоји ад, будући да још истински нисам очистио срце своје. Ране на мом телу су постале опасне, али се још нису довољно усмрделе да бих потражио лека. Ја сакривам од људи ране од стрела, и не могу да поднесем да их се дотиче љекар. Он ће ми предложити да на њих ставим облоге, али ја нисам [довољно] јак срцем да бих издржао њихову једкост. Лекар је добар и не тражи да му платим, али ја сам лењ да одем до њега. Он сам долази код мене да ме лечи и затиче ме како једем оно што повређује ране. Он ме саветује да од сада престанем (са тиме), али мене примамљује сласт укуса. Када поједем, кајем се, премда моје кајање није истинско. (Лекар) ми шаље своје јело, говорећи: „Једи, да би оздравио“, али ми зла навика не дозвољава да га примим. На крају свега, ја не знам шта да радим.

ИстиноЉубље свима Вама!