Поука – старац Данило Светогорски… Вести са Православне страже и Житија светих за сутрашњи дан…
Вести са Православне страже: Четвртак,30. 06. 2021.г…
Свакодневно се одржавају и целодневни непрестани Православни протести испред назовивладе Србије…
И у доба глобалистичке репресије пројектом Корона вирусом…
Свакога дана непрестано за Православну слободу Србије узастопно већ 1914. дан по реду… И данас одстојасмо испред назовивладе Србијесве очекујући нову Православно исповедну 269. заредом Литију Београдом… Што ће рећи ВИШЕ ОД ЧЕТРИ ГОДИНЕ ПРАВОСЛАВНИХ СВЕДОЧЕЊА ПРОТИВ ВЕЛЕИЗДАЈЕ испред тзв. „Владе Србије“
Кад у овоземним правилима важи изрека „ко чека тај дочека“ колико је то остварљивије за оне који чекају са Православном вером помоћ од Бога Живога и Свемоћнога..
+++
„Онај ко не изабере да пострада за Истину Божију, биће кажњен много болније страдањем које није изабрао.“Свети Марко Отшелник
+++
Комплетна сутрашња Житија Светих (звучни запис):
Св. апостол Јуда брат Господњи, и житија других Светих за 2. јул/19. јун
ИстиноЉубље свима Вама!
+++
Старац Данило Данилејски:
Поука
Онај ко жели да живи барем мало близу Бога треба да има мир. Говоримо сада о породици. Ако се унутар породице не одржава љубав, нарoчито према деци од стране родитеља, али и међу родитељима, ништа се не може учинити. Треба да се покаже деци да не треба да се свађају и слично. Деци је потребан пример и брига. Јер, нпр. одлази мати, питају се где је, одлази отац, онда одлазе и деца… И будући да деца природно нагињу према лукавом, како онда обуздати ту дечицу? Нарoчито у данашње време када је проблем етике изражен и ту је најлакше да деца падну. Дакле, како задржати ту дечицу, како? Јер, са оном навиком (да је не именујемо овде) коју је окусило дете током пубертета, као што каже старац Јефрем, са њом ће умрети. Та навика не престаје. Видиш, и свети Никодим који говори о пет чула, казује нам како се догађа један грех. Дакле, почиње од једне помисли. Затим долази жеља. Онда кажемо, е ајде да пробам само једном – то је дело. Онда постаје навика, и на послетку зависност. Затим постаје друга природа и готово. То свети Никодим назива меримиголеон (мраво-лав) зато што је помисао као мравић али када се претвори у другу природу онда она постаје лав. Малог мрава лако убијеш, али како можеш прићи лаву? Назива га, дакле, мраво–лав. Видиш, дакле, како почиње једна страст. Због тога треба од почетка бринути – како се каже и у псалтиру „ујутро избивах све грешнике земље“ (Псалам 100). Шта то значи? Када човек од почетка убија своју страст, онда ће бити добро. Ниси је убио, онда ћеш је вући са собом као што сам рекао, до последњег даха. Дакле, ако је страст ушла у пубертету, нарочито ако је ушла она коју не именујемо, дете је изгубљено. Било да се ради о девојчици или дечаку, то дете се не враћа лако. То говори свети Никодим. Ако је то окусило, завршено је. Због тога „од самог јутра“, из почетка, треба да убијамо наше грешне помисли пре него што уђу унутра навике. И онда ћемо унутра (у срцу) имати мир. Свака мајка нас чује, сваки отац нас чује. Ако се не буду бринули о деци током пубертета, изгубили су их. Нису пазили на децу – изгубили су их. Пошто су их изгубили, она се муче. Током читавог живота ова деца ће да се муче. Али, због чега да паднемо у то? Добро, људи смо, пали смо. Колико год пута пао, устани и Света благодат ће доћи. Бог нас прихвата. Али зашто да дајемо повода како бисмо затим бивали мучени током читавог живота? Знаш, упознао сам људе који су цијелог живота мучени том страшћу. Муче се изнова и изнова. Зато што нису имали пажњу при првим корацима. Дакле, шта да радимо да се спаси једна душа, једна бесмртна душа за коју свет не плаћа цену? Видиш, наша Црква, шта год да појемо, на крају сваког тропара говори „спаси душе наше“. Крај сваке молитве о томе говори. „Спаси душе наше“, „спаси нас јер си васкрсао из мртвих“. Дакле, основа сваког човека је душа. Душа, дете моје. Како можемо да имамо контролу над својојм душом. Ајде, од сада па на даље, устајте! А наше недостатке, покрива Света благодат. Све је могуће са благодаћу Божијом. Ако ли се будемо надали у наше снаге, ништа се не може. Немогуће је тако било шта исправити. И као што смо претходно рекли „колико год пута да си пао, устани“. На пример кажемо, данас смо пали, добро, људи смо. Онда кажемо, отићи ћу мом духовнику. Ма прекјуче сам био – исто сам учинио, јавља се помисао. Онда говориш у себи, ма где друго да одем, другог пута немам. Ма идем. Други пут не постоји. Негдје је записано, каже, „колико времена је потребно да се покаје један човек? Да ли је довољно десет година?“ – „Много је!“ – „Да ли је довољно пет?“ – „Много је“ – „Да ли је довољно пет дана?“ – „Опет је много“ – „А један дан?“ – „И то је много да се покајеш“ – „ Да ли је довољан један сат?“ – „Много је! Са једним „Сагреших, опрости!“ разапетог разбојника, се показује покајање!“ Дакле, човек помислима пада али стално и устаје. Видиш, са једном помишљу падаш а са другом устајеш. Али, како ће се десити то? Како? Па покајањем. Покајање (схватање сагрешења) је та помисао. Али, помаже Бог, на послетку, видиш шта се догодило са одузетим. – „Желиш ли да будеш здрав?“ (питао га је Исус) – „Другог човека (осим Тебе) немам“ одговара одузети. И тада се догодило чудо. Дакле, Бог нам каже „Желиш ли да будеш здрав?“ – Ходи овамо, таквог какав јеси, Ја те хоћу, па и грешног.
! СПАШАВАЈУЋИ ГРАЧАНИЦУ - СПАШАВАМО СЕБЕ ! 
Оставите одговор