Вести са Православне страже: Среда, 23. 06. 2021.г…
Свакодневно се одржавају и целодневни непрестани Православни протести испред назовивладе Србије…
И у доба глобалистичке репресије пројектом Корона вирусом…
Свакога дана непрестано за Православну слободу Србије узастопно већ 1906. дан по реду… И данас одстојасмо испред назовивладе Србије све очекујући нову Православно исповедну 268. заредом Литију Београдом… Што ће рећи ВИШЕ ОД ЧЕТРИ ГОДИНЕ ПРАВОСЛАВНИХ СВЕДОЧЕЊА ПРОТИВ ВЕЛЕИЗДАЈЕ испред тзв. „Владе Србије“
Кад у овоземним правилима важи изрека „ко чека тај дочека“ колико је то 
остварљивије за оне који чекају са Православном вером помоћ од Бога Живога и Свемоћнога..
+++
„Онај ко не изабере да пострада за Истину Божију, биће кажњен много болније страдањем које није изабрао.“Свети Марко Отшелник
+++
Комплетна сутрашња Житија Светих (звучни запис):
Св. апостоли Вартоломеј и Варнава, и житија других Светих за 24./11. јун
ИстиноЉубље свима Вама!
+++
Свети Оци:
О покајању
Буди храбар! Пожури да из онога чиме хоће да ти нанесу рану начиниш лек; Спаситељев крст означава свепраштање. Држи се њега јаком силом вере; он ће те заклонити од стрела правосуђа Божијег. Жури у цркву, тамо је мелем утехе: тајна покајања. Исповедај грехе, прими разрешење. Као што хладна вода освежава жеднога, тако се преко главе твоје кроз руке свештеника излива на тебе зрак оправдавајуће благодати Божије. Запечати заувек у бићу свом силу благодати. Као што се на воску растопљеном утискује печат, тако и овде. Ако се охладиш, све је изгубљено. Свети Теофан Затворник
Покајање је у ствари, буна човека против себе самога, каже Владика Николај. То је буна против старог човека, човека огрезлог у грехе и страсти и тиме удаљеног од Бога, јер сваки грех удаљује од Бога, па човек огрезао у гресима одлутао је у „даљину земље“ где се лице Божије не види. Да би такав човек постао „нова твар“ по апостолу Павлу, мора прво „доћи к себи“ попут блудног сина, и покајати се.
Почетак тога је буђење из летаргичног сна греха, због чега свети Апостол и довикује успаваним у гресима: „устани ти који спаваш, васкрсни из мртвих, и обасјаће те Христос“ (Еф. 5,14) Када човек, пробудивши се, сагледа своје грехе, згади се на њих и омрзне их, то је почетак покајања. Тек тада ће моћи да осети у срцу право раскајање и да са смелошћу пред духовником исповеди своје грехе, да изврати душу своју пред њим и Господом својим, Који невидљиво присуствује и прима исповест, да покаже све ране душе своје, и да са надом на милост Божију завапи: „Господе, погледај, сва се душа моја огубала и нигде здрава места на њој! Опрости и помози!“
О Светој Тајни Покајања и исповедања грехова говорили су и писали многи Свети Оци и учитељи Цркве Божије од самог њеног почетка, па све до данас. Но нико боље и јасније дефиниције покајања није дао од светог Јована Лествичника…
Па ипак, постоји нешто што саму исповест и покајање онтолошки чини немогућом и због чега иста остаје бесплодна. Тако, по страшним речима Јосифа Вријенија, које је написао: постоје четири ствари, од које ако барем једну човек има, нити се може покајати, нити његову молитву Бог прима. А то су: ако се горди, ако нема љубави, ако осуђује неког грешника и ако злопамти на некога“.
Отуда је јасно да право покајање не може бити ствар тренутне загрејаности. Оно мора бити стално расположење душе, јер такав смисао и имају речи светог апостола Павла упућене Коринћанима: „Ако би само себе осуђивали, неби осуђени били“ (1 Кор.. 11,31). Тако су покајање схватили и свети Оци и подвижници који не виде краја покајању. Оно траје колико и живот човеков. Зато што „много пута грешимо сваки дан“ зато морамо увек осећати себе грешним и кајати се. „Нема краја покајању“ вели преподобни Марко Подвижник, „до саме смрти, и за мале и за велике. А свети Јован Лествичник, који је сагоревао у небочежњивим подвизима, саветује: „Ми нећемо бити окривљени, браћо, зато што нисмо чинили чуда, што нисмо благовестили, што нисмо достигли виђења, него зато што се нисмо кајали и плакали за грехе наше“.Тиха молитвена нада привлачи милост Божију. Уосталом, из руку Божијих ништа не можеш истргнути на силу, док је сузама све могуће! Подај Господе! Подај Господе! Истрајавати треба, и не постоји право, него је све – милост! Свети Теофан Затворник
! СПАШАВАЈУЋИ ГРАЧАНИЦУ - СПАШАВАМО СЕБЕ ! 
Оставите одговор