Вести са Православне страже: Понедељак, 21. 06. 2021.г…
Свакодневно се одржавају и целодневни непрестани Православни протести испред назовивладе Србије…
И у доба глобалистичке репресије пројектом Корона вирусом…
Свакога дана непрестано за Православну слободу Србије узастопно већ 1904. дан по реду… И данас одстојасмо испред назовивладе Србије све очекујући нову Православно исповедну 268. заредом Литију Београдом… Што ће рећи ВИШЕ ОД ЧЕТРИ ГОДИНЕ ПРАВОСЛАВНИХ СВЕДОЧЕЊА ПРОТИВ ВЕЛЕИЗДАЈЕ испред тзв. „Владе Србије“
Кад у овоземним правилима важи изрека „ко чека тај дочека“ колико је то 
остварљивије за оне који чекају са Православном вером помоћ од Бога Живога и Свемоћнога..
+++
„Онај ко не изабере да пострада за Истину Божију, биће кажњен много болније страдањем које није изабрао.“Свети Марко Отшелник
+++
Комплетна сутрашња Житија Светих (звучни запис):
Св. Кирил Александријски, и житија других Светих за 22./9. јун
ИстиноЉубље свима Вама!
+++
Преподобни Никон Оптински:
У Господа се уздам
Једном сам отворио свој дневник на страници гдје пише како ми је баћушка о. Варсонофије говорио: „Један мирјанин ме је питао: – Реците, баћушка, како ја да живим? – Ја сам помислио: шта да му одговорим, какво кратко назидање да му кажем? Затим му кажем: Јесте ли читали Псалтир? – Да, читао сам. – Ако сте читали, онда бисте се требали сетити да тамо на једном месту имају овакве ријечи: ‘Упутиће кротке на суд, научиће кротке путевима својим’ (Пс. 24:9). Шта то значе ове речи? А те речи значе то, да путевима Господњим учи Сам Господ, а не човек. Да, путевима Господњим може научити само Сам Господ, али не учи Он све људе, него само кротке, зато што онај који се смирује срцем чини своју душу способном за прихватање божанственог наука. Само такве учи Господ…
На томе је у мом дневнику постављена тачка. Али јуче сам о томе дуго размишљао и дошао до подробнијег закључка. Ја расуђујем овако: када би путевима Господњим могао да научи човек, то јест, када би могао да научи како треба човек да живи да би се спасио, онда би учени теолози били први који се спасавају. Али није тако у стварности – већма многи учени људи не иду путем Господњим. Узмимо, напримјер, богослове који су завршили Духовну Академију: како често они не иду путем Господњим, него напротив, путем греха. Имао сам прилику да се сусретнем са људима који су завршили курс богословских наука и који су говорили да би били спремни да се баве било чим, само не богословљем; а у исто вријеме они се хвале да знају дух хришћански, па чак и духовна дела пишу они.
Али шта је онда потребно човјеку да би се научио путевима Господњим? Потребно је да човек буде кротак, смирен, и тада ће Господ Сам научити како се иде Његовим путем. Ово знати нарочито је важно у данашње вријеме, када је тако приметна оскудица наставника. Смируј се уз помоћ Божију, буди кротак, немај злобе на ближње, припреми кротким и добрим животом своју душу за прихватање божанственог наука, и Господ ће те Сам научити путевима Својим.
Ако се мало дубље загледамо у Псалтир, увидећемо да се тамо на много мјеста говори о путевима Господњим и о разумијевању њиховом. Напримјер: „Упутиће кротке на суд“. Ова изрека се тумачи овако: људе кротке Господ ће снабдети духовним расуђивањем, – тако ово поима епископ Игњатије (Брјанчанинов).
У псаламу првом, који почиње ријечима „Блажен муж“, написано је: „Зато неће устати безбожници на суд, нити грешници у сабор праведних“ (Пс. 1:5). Ову изреку светитељ Игњатије тумачи овако: никаква нечастива и грешна душа се неће уздићи на духовну висину, неће имати духовно расуђивање. Сам еп. Игњатије је проводио живот хришћански, подвижнички, и он се удостојио духовног расуђивања и могао је духовно да разумије учење Христово и уопште читаво Свето Писмо. Дакле, човека кротког ће на пут Христов упутити Сам Господ.
Даље у Псалтиру постоји оваква изрека: „Сви су путеви Господњи милост и истина“ (Пс. 24:10). Према тумачењу баћушке о. Амвросија, ове речи значе да путеви Господњи захтевају од човека две ствари – милост и истину. А како то схватати? Па ево како. Сви они који желе да непорочно пролазе путеве Господње морају да пружају сваку милост и снисхођење ближњима, макар они и гријешили, а од себе морају да захтевају испуњавање сваке истине, сваке законите правде. У односу према себи ми морамо бити неумољиви судије: све своје поступке морамо строго исправљати по заповестима Закона Божијег. А према ближњима морамо увек бити милостиви и схисходљиви. И ето то ће бити признак да човек иде по путу Господњем.
Ако човек не буде захтевао од себе испуњење заповести Господњих, он неће моћи пролазити путевима Господњим, те стога неће бити истинити хришћанин. А ако их буде испуњавао – уз било које звање и вањски положај биће он хришћанин. И чиновник на пошти, и архимандрит, и епископ – сви могу испуњавати заповести Христове, творити добродетељи (врлине) Јеванђеоске, сви могу бити истинити сљедбеници Христовог учења. „Сви путеви господњи су милост и истина“. Ако ми будемо пазили на себе, да у животу остваримо своју „милост и истину“, тада ћемо се и налазити на путу Господњем и проводити живот хришћански. Неки људи према себи бивају снисходљиви, а према ближњим немилостиви, једноставно су некада спремни да рашчерече душу ближњег, а треба заправо поступати супротно.
Ево како је добро записати корисну мисао или изреку! Ја бијах заборавио на ово тумачење, а дневник ме мој подсети. Додаћу и то, да ме не задовољавају савремена тумачења. Додуше, и у њима има понешто, има високих мисли, али ипак то није довољно и увијек остаје да се жели узвишеније. Саврмени тумачи све тумаче, углавном, са историјске тачке гледишта, а не са духовно-тајанствене. Али некада бива да се човјек нађе под нарочитим духовним озарењем, и тада се у његовом тумачењу открива и дубоки тајанствени смисао. То духовно озарење је посећивало свете Оце. То се јасно види из њихових дела. Некада се и од само једне речи Светог Писма, наведене у потврду ове или оне мисли, одмах открива дубоки смисао.
! СПАШАВАЈУЋИ ГРАЧАНИЦУ - СПАШАВАМО СЕБЕ ! 
Оставите одговор