Вести са Православне страже: Четвртак, 17. 06. 2021.г…
Свакодневно се одржавају и целодневни непрестани Православни протести испред назовивладе Србије…
И у доба глобалистичке репресије пројектом Корона вирусом…
Свакога дана непрестано за Православну слободу Србије узастопно већ 1901. дан по реду… И данас одстојасмо испред назовивладе Србије све очекујући нову Православно исповедну 267. заредом Литију Београдом… Што ће рећи ВИШЕ ОД ЧЕТРИ ГОДИНЕ ПРАВОСЛАВНИХ СВЕДОЧЕЊА ПРОТИВ ВЕЛЕИЗДАЈЕ испред тзв. „Владе Србије“
Кад у овоземним правилима важи изрека „ко чека тај дочека“ колико је то
остварљивије за оне који чекају са Православном вером помоћ од Бога Живога и Свемоћнога..
+++
„Онај ко не изабере да пострада за Истину Божију, биће кажњен много болније страдањем које није изабрао.“Свети Марко Отшелник
+++
Комплетна сутрашња Житија Светих (звучни запис):
Св. Петар Коришки Чудотворац, и житија других Светих за 18./5. јун
ИстиноЉубље свима Вама!
+++
Свети Димитрије Ростовски:
Лекарство духовно на смућење помисли
Пошто многима досађују и смућују зле мисли, а нарочито хулне, које враг наноси; тога ради корисно је да познајемо њих, и да разумемо, када су (оне) грех, а када нису; и да научимо, како да их лечимо, и одгонимо од себе. Тројно се смућење у мислима догађа: о нечистоти, о неверству и о хули. За ова смућења лекарства су оваква: потребно је расудити, да у злим мислима нема греха никако, кад воља и разум човечији тим мислима не са-извољева, него их ненавиди и неће. Али кад се у тим мислима разум и воља човечија само-вољно наслађују, и задржавају их у срцу својем, благоволећи у њима, тада су те мисли грех смртни. А кад је човек смућиван таквим помислима, иако не благоволи у њима, и онда се мете сматрајући себе да греши, тај се прелашћује од ђавола, и малодушан је, и не зна разлике између помишљања и са-извољења. Јер није кад помишљамо, то већ и са-извољевамо; него кад волимо зле мисли, и наслађујемо се њима, и желимо их усрдно, и умножавамо их у уму нашем, тада је са-извољевање. А ако их ненавидимо и нећемо, него оне саме на ум нама долазе, а ми се од њих одвраћамо, тада је уверљиви знак, да нема са-извољења нашега на њих, и не треба се у савести смућивати о њима, јер нарочито тада (оне нама) плату код Бога умножавају, кад нам крепко досађују, а ми одолевамо њима, не са-извољевајући на њих.
Оставите одговор