! СПАШАВАЈУЋИ ГРАЧАНИЦУ – СПАШАВАМО СЕБЕ !

Вести са Православне страже:  Уторак, 15. 06. 2021.г…

Свакодневно се одржавају и целодневни непрестани Православни протести испред назовивладе Србије…

И у доба глобалистичке репресије пројектом Корона вирусом…

Свакога дана непрестано за Православну слободу Србије узастопно већ 1899. дан по реду… И данас одстојасмо испред назовивладе Србије све очекујући нову Православно исповедну 267. заредом Литију Београдом… Што ће рећи ВИШЕ ОД ЧЕТРИ ГОДИНЕ ПРАВОСЛАВНИХ СВЕДОЧЕЊА ПРОТИВ ВЕЛЕИЗДАЈЕ испред тзв. „Владе Србије“

Кад у овоземним правилима важи изрека „ко чека тај дочека“ колико је то остварљивије за оне који чекају са Православном вером помоћ од Бога Живога и Свемоћнога..

+++

„Онај ко не изабере да пострада за Истину Божију, биће кажњен много болније страдањем које није изабрао.“Свети Марко Отшелник

+++

Комплетна сутрашња Житија Светих (звучни запис):

Св. муч. Лукилијан и они с њим, и житија других Светих за 16./3. јун

ИстиноЉубље свима Вама!

+++

Свети Теофан Затворник:

Ад је место мучења, а не очишћења

    Рећи ћете: „Но, па нек се очисти!“ Зар то опет није у моћној власти Милостивога Бога? Када би то могло тако да буде, то већ овде на земљи одавно не би било ни једнога грешника. Бог би рекао: „Нека сви буду Свети!“ Али у томе и јесте ствар, што се очишћење не може савршити без вољног учешћа човековог, кога ако је на земљи недостајало, тим ће више недостајати на ономе свету. А када би се оно и појавило, чега би се прихватило? Почетак је очишћења – покајање, а на оном свету места за покајање нема, па ако би га и било, није могуће да буде окончано и запечаћено светотајинским разрешењем, јер је то могуће само овде. После покајања очишћење се наставља и до конца доводи подвизима самоумртвљавања и доброчинствовања, постовима, милостињом, молитвама. Све то је на ономе свету неоствариво. Не може се, дакле, тамо очекивати очишћење…

    Према томе, хтели ви то или не хтели, морали бисте да се сагласите са тиме да је неизбежно да један дио људи остане испред рајских врата.

    Претпостављам да се, чувши то „испред врата рајских“, ваша болећивост мало умирује – добро, нека су испред врата раја, али оне муке и истјазања, огањ неугасиви, црв неумирући, шкргут зуба, тама најкрајња… ужас су који пренеражава! Но, па шта онда? Испред врата рајских је – ад! А ад је већ, не умекшавајте ту реч, место мучења. Неразумне девојке су остале испред врата Женикове одаје и никаквим мукама нијесу изложене биле?! Али, судити треба не по томе спољашњем положају њиховом, него по ономе што им је на души било – како су оне почеле да осећају пошто су зачуле глас Жеников који их је одбацио у веке.

    Степени мучења ће у аду, као и блаженства у Рају – постојати, наравно, али као што ће на сваком степену Свети у Рају пити пуним устима, тако ће и у аду грешници муке трпети до последње мере трпљења, до те мјере управо, јер ако би се она имало превршила, све би се биће распршило у прах, а оно се чак неће распршити, него ће се свеједнако мучити и мучити, и томе краја неће бити!

    Изрази „црв неумирући“, „огањ неугасиви“ и др. означавају само ту крајњу меру мучења за свакога, а те муке се можда у томе неће састојати. Као што је о блаженству Праведних Апостол рекао да је за њих припремљено оно што „око не виде и ухо не чу, нити у срцу човеку не дође“, тако и о мукама грешника треба рећи да је бар то ван сваке сумње да ће оне бити за свакога одређене у, за њега, крајњој мјери, и биће како душевне тако и телесне, али у чему ће се баш састојати, одређено се не може рећи. У речи Божијој се за означавање тога користе слике које су најмучније на земљи, исто као што се и за означавање блаженства користи оно што се на земљи сматра највећим и најрадоснијим, али да ли ће блаженство бити баш у томе или нечем другом, не може се тачно рећи. Тамо ће бити све Ново – Ново Небо и Нова Земља, нове радости и нове муке.

    Наравно, све ово страхом поражава. Али, то нам је зато и откривено да, поражавајући страхом, поучава и уразумљава грешнике. Бог и не би открио ово о аду, али будући да не жели вечну смрт грешника, да, знајући то, овај не би себи у свему давао на вољу, а ако се деси да сагреши, да би се што пре обратио к Господу и кајао. Познавао сам једног човека који је имао обичај да говори: „Какву је премудру ствар изнашао Господ – смрт и ад! Када их не би било, пошли бисмо лошим путем“. Њему су људи говорили: „А ти затвори очи и на то не гледај, или изгони из срца веру у то!“ Он би одговарао: „Радо бих ја затворио очи, али како ћеш их затворити кад свеједнако виде смрт и ад. А што се тиче одгнања вере, већ сам ја пробао да је одагнам, подметао јој разне ствари на саблазан, али све је увело и гњило, што год помислиш! Као што је истина о смрти неотклоњива, тако је и истина о вечности ада – неуништива. Боље је крилцима кретати и што тише се држати…“

ИстиноЉубље свима Вама!