Четвртак, 10. 06. 2021.г…
ХРИСТОС НАМ СЕ ВАЗНЕСЕ!
+++
Комплетна сутрашња Житија Светих (звучни запис):
Св. муч. Теодосија Тирска, и житија других Светих за 11. јун/29. мај
ИстиноЉубље свима Вама!
+++
Свети Теофан Затворник:
О унутрашњим крстовима
На унутрашње крстове наилазимо приликом борбе са страстима и похотама. Свети апостол каже: А који су Христови, распеше тело са страстима и жељама (Гал. 5, 24). Распели га? Дакле, постојао је крст на коме су у њима распете ове страсти и жеље. Какав је то крст? Борба са њима. Распети страсти значи обеснажити их, угушити, искоренити. Савлада ли човек какву страст неколико пута – обеснажиће је; савлада ли је још неколико пута – угушиће је; ако је опет савлада – сасвим ће је искоренити уз помоћ Божију. Пошто је ова борба тешка, жалосна и болна, она је заиста крст, који је подигнут у нама. Код онога ко се бори против страсти понекад као да се руке прикуцавају, трнов венац ставља на главу, а срце живо пробада. Толико му је тешко и болно.
Напор и бол се не могу избећи, пошто су страсти, мада су нам туђе јер су дошле споља, тако срасле за тело и душу, да су својим корењем продрле у читаво тело и све силе. Покушај да их ишчупаш и видећеш како је болно. Болно је, али зато спасоносно, а ова спасоносност се не пружа другачије него кроз патњу. Постоји болест полип – некакво туђе тело које се зачиње у нашем телу, расте и пушта корење. Ако га не одсечеш – нећеш оздравити, а ако почнеш да га одсецаш – боли. Нека боли, али тај бол враћа здравље. А ако га оставиш и не одсечеш, биће такође болно, али тај бол неће водити ка оздрављењу, него ка појачавању болести, а можда чак и ка смрти. Ево, и сибирска болест, како је лече? Одсеку чир, спале то место, па га још неким отровом намажу и натрљају. Болно је, али исцељујуће. А ако оставиш тако – опет ће болети, али ће и смрт бити неминовна. Тако су и борба против страсти или њихово искорењивање болни, али зато спасоносни. А ако оставиш страсти, ако их не искорениш – оне ће опет притискати, болети и доносити страдања, али не на спасење, него на пропаст и духовну смрт, јер је плата за грех смрт (Рим. 6, 23).
Која страст није болна? Гнев жеже, завист исушује, похота раслабљује, тврдичлук не допушта да се једе и спава, гордост убиствено изједа срце; и свака друга страст: мржња, подозривост, свадљивост, човекоугађање, привезаност за ствари и лица – мучи нас на свој начин, тако да је живети у страстима исто што и ходати по ножевима или ужареном угљу босим ногама, или бити у положају човека кога змија уједа за срце. И опет, ко нема страсти? Има их свако. Чим постоји самољубље, све страсти су ту, јер оно је мајка страсти и не може без својих кћери. Само, оне нису код свакога присутне у истом степену: код једнога преовладава једна страст, код другога која повлачи остале. А кад сви имају страсти, онда сви трпе и муке од њих. Страсти муче и распињу свакога – само што то није увек на спасење, него на пропаст.
Дакле, носиш страсти, оне те муче и пропадаш. Није ли онда боље да се побринеш о себи, па да удесиш тако да страдаш унутра, такође поводом страсти, али не на пропаст, него на спасење? Треба само да окренеш нож, и уместо да рањаваш себе задовољавајући страсти, да њиме погађаш саме страсти, започињући борбу против њих и у свему им се супротстављајући…
И ту ће бити бола и страдања срца, али исцељивог бола, за којим ће одмах уследити радосно умирење, као што се догађа када се на рану стави исцељујући мелем. Када те на пример неко расрди, тешко ти је и неугодно да савладаш гнев; али ако га савладаш – умирићеш се, а ако му удовољиш – још дуго ћеш бити немиран. Када је неко увређен, тешко му је да се савлада и опрости; али ако опрости задобиће мир, а ако се освети неће. Распалила се привезаност за ствари или лица и тешко ти је да је угасиш; но ако је угасиш видећеш светлост Божију, а ако то не учиниш ходаћеш као убијен. Тако је у погледу сваке страсти. И страст мучи и борба са њом причињава невоље. Али прво погубљује, а друго спасава и исцељује. Свакоме ко је испуњен страстима треба рећи: ти пропадаш на крсту страсти. Разори тај крст и направи други – крст борбе са њима. Распињање на њему биће ти на спасење! Све ово је јасно као дан и избор, чини се, уопште не би требало да буде тежак. Ипак, на делу се то не покаже увек тако.
Треба да се чудимо својој заслепљености. Неко страда од страсти – а ипак је још увек задовољава. Необјашњиво непријатељство против самога себе. Неко се спрема да устане против страсти, али када се она пробуди са својим захтевима, он истога часа крене за њом. Опет се спреми и опет устукне. Неколико пута тако, а успех увек исти. Необјашњива раслабљеност духовне снаге! У чему је лаж и обмана? У томе што страст обећава, у случају свога задовољења, многа уживања, а борба против ње не обећава ништа. Но, колико смо пута већ испитали, да задовољење страсти не доноси срећу и спокојство, него муку и патњу. Она много обећава, али ништа не даје; а борба не обећава ништа, а даје све. Ако то ниси испитао, испитај па ћеш видети. Али на нашу несрећу, ми никако да скупимо снаге да ово испитамо. Разлог за то је самосажаљење. Самосажаљење је наш најлажљивији издајник и непријатељ, први пород самољубивости. Сажаљевамо се и тако сами себе погубљујемо. Мислимо да себи чинимо добро, а чинимо зло; и што више зла чинимо, то више желимо да чинимо зло. Тако зло расте и приближава нам нашу коначну пропаст.
Надахнимо се браћо и пођимо на крст самораспињања, кроз распињање и искорењивање страсти и похота. Одбацимо самосажаљење и почнимо да усрдно исцрпљујемо себе. Имајмо срце као лекара који, када је потребно и над љубљеним и поштованим особама изводи сурове операције и спаљивање рана. Нећу вам указивати на начине и читав ток борбе. Латите се дела, па ће вам оно само све појаснити и свему ће вас научити. Присетите се оне радости и светлости који се настањују у срцу по савладавању страсти и тим запалите своју ревност за устајање на њих. Светлост, спокојство и радост зачињу се већ на самом почетку ове борбе и расту и узвисују се све док се на крају не заврше мирним устројством срца у коме почива Бог. И Бог мира заиста пребива са оним ко достиже тај степен. Тада се у потпуности показује да је крст истинско дрво живота.
Рајско дрво живота остало је у рају; на земљи је уместо њега пободено дрво крста. Циљ је један те исти: да човек окуси и да буде жив. Дођи, приљуби се уз крст својим устима и пиј живот из њега. Приљубићеш се уз крст онда када, одбацивши самосажаљење, почнеш да ревнујеш на самораспињању; а почећеш да пијеш живот из њега онда кад ступиш у борбу са страстима. Свако савладавање страсти биће исто што и примање оживљујућих сокова из живоносног крста. Ако учиш брже ћеш се напојити и испунити животом. Чудесне су особине самораспињања! Оно као да одузима, али одузимајући – даје; оно као да одсеца, али одсецајући – укорењује; оно као да убија, али убијајући – оживљује. Управо Крст Христов, којим је погажена смрт и дарован живот. Какво благо, а је ли велик труд?! Први корак је тежак – прво савладавање себе, прва одлучност за борбу; а потом, колико год да је окршаја у борби, све је лакше и лакше. И ревност ће се све силније распаљивати и умеће савладавања страсти ће се увећавати и непријатељ ће постајати слабији. Као што је у обичном рату војницима тешко само да почну, а после више ни на шта не гледају, све им постаје нормално и лако – тако је и у духовној борби: ти само почни, а борба ће даље сама букнути и постати лакша. А затим, што су окршаји срчанији и тежи, то ће се борба пре завршити и ближи је мир. Недостаје ти снаге да почнеш? Моли се. Господ ће послати. Окружи се помислима о томе колико је опасно пребивати у страстима, па ћеш тиме истерати себе из њихове таме на светлост слободе од њих. Присети се колико су мучне страсти па ћеш планути срџбом на њих са жељом да се избавиш. Али пре свега, исповедивши своју немоћ пред Господом, стој на дверима милосрђа Његовог и куцај, вапећи за помоћ. Помоћ ће доћи! Господ ће погледати на тебе и светлост од очију Његових спалиће у теби самосажаљење и оживети ревност да се смело наоружаш против страсти. А тамо, ако је Господ са нама, ко ће против нас?
Подвигоположниче Господе, Који си нас надахнуо ревношћу да ступимо у подвиг борбе против страсти, Сам нам подај и снаге да у тој борби опстанемо, како бисмо под знамењем Крста Твога ратовали добар рат, гледајући на Тебе, Началника и Савршитеља вере наше, који нам је Крстом устројио спасење и у њему нам даровао живот. Амин.
! СПАШАВАЈУЋИ ГРАЧАНИЦУ - СПАШАВАМО СЕБЕ ! 
Оставите одговор